Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neću reći da ovaj amandman gospođe Mrdaković Todorović, kao i ostali amandmani drugih kolega iz vladajuće većine, nemaju svoju svrhu ili da nisu svrsishodni. Zapravo, za mene je ta svrha upitna i ne postoji taj politički okvir koji može mene da natera da ne glasam za amandman koji može da donese ekonomski prosperitet, razvoj obrazovanja, poljoprivrede, pravosuđa, itd. Ali se bojim da će mi to kolege iz vladajuće strane omogućiti. Oni neće doći na dnevni red, da se ja izjasnim o njima.

Zapravo je upitna svrsishodnost, tim pre što Vlada kaže da su ovi amandmani irelevantni i da je ovaj amandman koleginice Mrdaković Todorović irelevantan za materiju koju ovaj zakon objašnjava i danas donosi na dnevni red.

Onda se dovodi u pitanje koja je svrha ovih amandmana? Ja znam koja je svrha – zapravo da onemogućite da mi, evo ja, ili moje kolege, razgovaramo sa ministrom u jednoj fer, parlamentarnoj debati o ovom zakonu. Nemojte vi da krivite poslanike opozicije što možda danas nisu prisutni na sednici. Ko želi da sluša literalne radove poslanika vladajuće većine? Niko. To je stvar o kojoj treba da razgovara možda kolegijum Narodne skupštine, ako se ovakve stvari nastave i na sledećoj sednici, i na sledećoj sednici, prosto se dovodi u pitanje učestvovanje opozicije i moje lično na ovakvim sednicama. Dakle, o tome hoću da govorim.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Kao ovlašćeni predstavnik Vlade, želim da objasnim šta je stav Vlade povodom ovih amandmana.
Dakle, Vlada ne kaže da ovi amandmani nemaju smisla. Vlada kaže sledeće – mi imamo set različitih zakona koji regulišu pravo stranih investitora i načine kako oni mogu da poboljšaju investicije u ovoj zemlji. I mi zato kažemo da smo potpuno saglasni sa suštinom ovih amandmana, i to kažem kao ovlašćeni predstavnik Vlade, samo što smatramo da semantički ili na nekim različitim mestima možemo da drugačije formulišemo, odnosno da kroz različite druge zakone, njihovom parcijalnom upotrebom, dobijamo ovu celinu. I zbog toga se Vlada nije saglasila, odnosno nije prihvatila ove amandmane narodnih poslanika. Suština da, ali na različitim mestima, u različitim zakonima, na različite načine i to je nešto zbog čega smo mi i ušli u raspravu sa jednim brojem narodnih poslanika, da objasnimo šta je pozicija Vlade.
Dakle, ni u jednom trenutku Vlada nije rekla da ovi amandmani nisu dobri, niti da čine nešto loše. Mislimo da čine jednu celinu koja može na drugačiji način da se formuliše i mi upravo zbog drugačije formulacije, i kroz različite zakone, ne samo kroz ovaj zakon, već kroz različite druge zakone koji definišu položaj i ulogu stranih investitora u našoj zemlji, nismo prihvatili amandmane. Jer, čuo sam ovde da ispada da Vlada misli sve najgore o ovim amandmanima. To nije tačno.
Hteo sam samo ovo da pojasnim, zbog građana Srbije koji gledaju, a, naravno, pravo je Narodne skupštine, koja je finalni sudija, šta prihvata a šta ne i Vlada to mora da poštuje.

Hvala ministre Stefanoviću.
(Dejan Nikolić: Replika.)
Može po amandmanu, pošto je ministar samo odgovorio.
(Dejan Nikolić: Može.)
Izvolite, reč ima kolega Nikolić.

Postavlja se pitanje – šta zapravo određuje suštinu, ako vi kažete da je suština ovih amandmana dobra. Određuje ga sadržaj. A vi za sadržaj kažete, doslovno, reč koju ste vi napisali u objašnjenju, da ovaj amandman nije relevantan za materiju koju uređuje ovaj zakon. Dakle, vi sad kažete da sadržina nije relevantna, ali je ona suština. Suština je irelevantna, ovo što ste zapravo i napisali.

Ovi amandmani, nisam ja rekao da su besmisleni, oni imaju svoj smisao, ali je taj smisao upitan i smisao ovih amandmana je zapravo da mi ne razgovaramo sa vama u jednoj korektnoj parlamentarnoj debati o suštini zakona. Mi imamo amandmane koji imaju svoju suštinu i niste ih odbacili jer je njihova suština irelevantna, nego zato što iz određenih, možda političkih, možda suštinskih stvari, želite drugačiji koncept da napravite od ovog zakona. Mi želimo tako da razgovaramo, kao u načelnoj debati. I ta debata, kratka, jer je trajala ne znam koliko kratko, za nekoliko sati, je bila vrlo parlamentarna. Mi smo vas pitali, vi ste odgovarali. To je suština ovog doma. Nije suština da slušamo tri dana pohvale o tome šta Vlada radi. To je legitimno, ali to ne može da bude suština. Kao što je suština irelevantna, to ste vi rekli, a ja potvrđujem, jer jeste irelevantna.

Hvala.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite, dr Stefanoviću.

Evo, pročitaću vam zbog istine šta piše u obrazloženju - Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što sa ovim zakonom uređuju prava i obaveze stranaca u Srbiji, a odrednica da li je neki strani državljanin investitor ili ne nije relevantna za normiranje materije ovog zakona.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, Vlada samo kaže da deo amandmana koji normira da li je nosilac nekog prava ko je strani državljanin, da li je on investitor ili ne, nije u ovom zakonu relevantna za njegovo normiranje, jer Vlada ne vidi normiranje zakona na takav način. Mi to vidimo kao možda važno u Zakonu o investicijama, ali što ne znači da je ovaj sadržaj loš, samo ne u ovom zakonu. To misli Vlada.
Opet kažem, zakon ne donosi Vlada, zakon donosi Narodna skupština. Narodna skupština, ako odluči da kroz ovaj zakon to normira, to će postati obaveza za sve da ga poštuju i od tog trenutka će se normirati kroz taj zakon. Moje je samo bilo da u ime Vlade smatram da mi mislimo da se to može normirati kroz neki drugi zakon, ali što ne znači da Narodna skupština to mora da prihvati i to ne znači da je suština, odnosno sadržaj toga loš. Samo, mi mislimo da treba da stoji na drugom mestu, i to je sve.

Hvala, ministre Stefanoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo jedan amandman, kako to kažu moje kolege iz DOS-a, tako ću da ih nazivam, koji je irelevantan, samo nemam više sa kim da vodim polemiku. Očigledno da ostaci DOS-a pobegoše iz ove Skupštine. Nema nikoga od njih, a kažu da hoće da vode dijalog sa nekim. Pa, valjda će prvo sa svojim kolegama poslanicima.

Naslušao sam se ovih par dana njihovih žalopojki, oko toga kako njih neko sprečava da govore. Niko ih ne sprečava, samo u okviru onog vremena koje im pripada. Oni hoće da nas spreče da govorimo, oni hoće da nas da učestvujemo u debatama.

Svrha podnošenja amandmana jeste ili da se popravi tekst amandmana ili da se pošalje politička poruka. Ja ne mogu da shvatim da moje kolege poslanici nisu nešto naučili u ovih proteklih četiri ili pet godina, a to da na prvom mestu jesu izgubili 2012. godine izbore, ali imali smo izbore i 2014. godine, imali smo i 2016. godine i vanredne parlamentarne izbore i lokalne izbore, imali smo 2017. godine predsedničke izbore, imali smo 2018. godine lokalne izbore u Beogradu.

Nisu ništa naučili iz svojih grešaka, da njihovo pojavljivanje i njihovo učešće u debatama u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne daje njima veći broj glasova, nego naprotiv, manje. Tako da je i svrha, jedna od svrha našeg podnošenja amandmana, da nauče kolege iz DOS-a nešto iz svog rada, da vide da je njihova politika koja je bila u stvari hajka na Aleksandra Vučića i SNS, njih polako izbacuje iz političkog života Republike Srbije. Ne bave svojim programima, ne bave se svojim radom, bave se nama i hoće da nas ućutkaju, da nam zabrane da pričamo o rezultatima koji su u Srbiji.

Lično smatram da bivši DOS u nekoj možda malo manjoj ili malo većoj meri treba da ostane ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao opomena i nama koji sada podržavamo vlade i nekim budućima koji će da vladaju Srbijom, kako prolaze političke stranke i političari koji kada vrše vlast se otuđe od građana i misle samo na sebe.

I zbog toga, gospodine ministre, evo, i potpredsednik ste Vlade, možda bi neka imena trebali da stavimo u amandmane Ustava da njihov mandat bude zagarantovan, jer će biti jako dosadno ovde bez njih u Narodnoj skupštini, a možda bi trebalo i da razmislimo o tome da smanjimo cenzus, ne znam, za njih iz stranke koje su podržavale DOS na jedan, jedan i po, dva procenta. Ne znam, valjda će im to biti dovoljno da uđu u parlament.

Ima tu još jedan problem koji bismo rešili. Zamislite da posle nekih narednih izbora u srpski parlament uđu dve liste koje su bile na jednoj istoj liniji pre izbora. To nas polako, ali sigurno vodi u jednopartijski sistem i bili bismo jedinstvena zemlja u Evropi sa jednopartijskim sistemom, ali ne zaslugom stranke koja vrši vlast, nego zaslugom DOS-a koji je nesposoban da osvoji 5% glasova. I da ne podnosimo ove amandmane, čak i prirodan prag od 14 hiljada glasova, oni bi mogli da prebace samo sa motkom u skoku u vis.