Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, ministru za zaštitu životne sredine i Upravi za veterinu. Ispričaću jedan slučaj koji je nažalost u našoj državi rasprostranjen, a desio se u selu u kom živi, u Ruskom krasturu u petak. Neime, neko je na putu između Ruskog Krstura i Kosančića izbacio uginute svinje, onako redom, možda je tu bilo 20, 30 i velikih prasadi i svega. građani su to uočili, videli su da je to uz put, jako blizu sela. U petak su zvali od mesne zajednice, komunalnog preduzeća, svakakve inspekcije, niko nije hteo da pomogne. Jednostavno, to je tako stajalo ceo vikend, da bih onda u ponedeljak isto tako zvala veterinarsku inspekciju, komunalnu inspekciju i sve redom. Samnom su postupali isto tako kao što su postupali sa građanima.

Pitam – kome građani da se obrate u jednom selu, ako vide da se tako nešto desi. Ne mislim tu samo na otpad, nego mislim na eto i tako uginule životinje koje jednostavno mogu da izazovu zarazu, to je jako blizu sela i ko zna šta može da se desi. Pa pitam sva ta nabrajana ministarstva – kome obični građanin u jednom selu da se obrati i ko u tom momentu kada se on obrati treba da dođe da bi reagovao, jer jednostavno, samo u tom slučaju ljudi su ceo vikend čekali da neko dođe da upiše šta se desilo, a kamoli da sve to odveze.

Zato tražim u odgovoru ministarstva, Uprave veterine, da mi kažu ko je nadležan, kome građani treba da se obrate? Interesuje me ko je izbacio te uginule svinje na taj put Ruski krstur – Kosančić, kada je to bilo i kada su te uginule svinje uklonjene i gde su uništene?

Drugo pitanje postavljam ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, a tiče se preduzeća „Des“ koje funkcioniše od 1948. godine u Novom Sadu, a preduzeće je od posebnog značaja pošto zapošljava osobe sa oštećenim sluhom i od te 1948. godine uvek je bilo preduzeće koje je od posebnog društvenog i državnog interesa.

Navodno, to preduzeće sada zapošljava 200 ljudi, a zanima se od svog postojanja obradom metala, drveta, imaju štampariju, šiju odela za vatrogasce itd. HTZ opremu. To su da te njihove četiri delatnosti kojima se zanimaju od 1948. godine.

Navodno, ta oštećena lica su čula, ljudi koji su zaposleni, invalidi u tom preduzeću su čuli da se to preduzeće zatvara u maju, pa me interesuje i pitam ministra Zorana Đorđevića da li je istina da se to preduzeće zatvara u maju, da li će biti privatizovano i da li država više ne želi da brine o tim ljudima koji su invalidi i sve to će jednog dana prepustiti privatniku, koji sigurno neće na isti način da se bori za te ljude koji tamo rade? Znači, postavljam to pitanje i Zoranu Đorđeviću.

Još jedno kratko pitanje koje se odnosi na poljoprivrednike. Interesuje me da li će u ovoj godini poljoprivrednici dobiti samo 4.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju? Šta se dešava sa finansiranjem regresiranog dizel goriva jer, jednostavno, do sada je toga bilo, poljoprivrednici ne znaju da li će ove godine biti ukinuto regresirano gorivo? U kojoj meri i da li smo napredovali sa IPARD fondovima? Jednostavno, poljoprivrednici ne mogu sami da ispune uslove koje predviđa IPARD. Najverovatnije bi država trebalo da oformi garancijski fond, jer ljudi prvo treba da kupe mašinu i posle dve godine da im se uplate te pare. Tako da, mislim da će male poljoprivrednike zaobići IPARD, pa pitam Ministarstvo poljoprivrede – da li će tu još nešto preduzeti?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pitanje u istovetnom tekstu za predsednicu Vlade gospođu Brnabić, ministra odbrane gospodina Vulina i načelnika Generalštaba gospodina Dikovića. Danas je tačno tri godine od tragedije spasilačke misije „Helikopter“ u kojoj je stradalo sedam ljudi: mehaničar-letač Ivan Miladinović, pilot Omer Mehić, zastavnik Nebojša Drajić, Lekar DŽevad LJajić i anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademovića, koja je spasavana i zbog koje je spasilačka misija pokrenuta. Tih sedam ljudi stradalo je, a da mi ni nakon tri godine nemamo odgovore na ključna pitanja potrebna da se svi činioci ove strašne tragedije zaista rasvetle i da žrtve dobiju pravdu, kakvu-takvu, živote im ne možemo vratiti.

Istraga je sprovedena i završena je disciplinskim kaznama generalima Bandiću i Živaku. U istrazi je utvrđeno da ministar nije poštovao subordinaciju, da su izdavane usmene naredbe, da je kršena procedura. Istraga je utvrdila da je jedna jedinica MUP-a odbila takav zadatak. Istraga je utvrdila niz drugih okolnosti, ali bez utvrđivanja odgovornih za ovaj zaista tragičan događaj koji smo podelili kao društvo.

Neću spominjati ovde, i ne navodim to u pitanju, beščašće medija i na portalima i u elektronskim medijima koji su objavili da je helikopter sretno sleteo, objavili da čekaju ti i ti na aerodromu, dakle to nije deo pitanja, ali jeste pitanje koje postavljam drugi put i pitanje zbog kojeg tražim da se naša Narodna skupština složi oko anketnog odbora. Prvo pitanje je - od koga je ministar Gašić dobio informaciju na osnovu koje je doneo usmenu naredbu da se misija organizuje? Neko mu je to morao javiti, neko mu je to morao obrazložiti. Tog podatka ni u jednom aktu nema. Drugo pitanje je - ko je menjao plan leta na povratku letelice u Beograd? U transkriptima i u istrazi postoje podaci o vođenju privatnih razgovora, što je takođe kršenje procedure, ali nema imena i prezimena onih koji su menjali plan leta helikoptera kada se već vraćao iz spasilačke misije.

Ukoliko se ne suočimo sa tragedijom kojom smo izgubili sedam ljudskih života i ukoliko smatramo prihvatljivim sve nečasno što se u satima nakon nesreće govorilo o Omeru Mehiću, ukoliko mirno prihvatimo da, eto, imali su dobre namere iovi iz medija i svi ovi koji su kršili procedure, pa šta ćemo, neke su nesreće neizbežne, onda će nam se takva nesreća ponoviti. Možda su nesreće neizbežne, ali nije neizbežno da na osnovu Ustava i zakona narodna poslanica pita ministra, predsednicu Vlade i načelnika Generalštaba i da joj oni odgovore, to nije neizbežno, to se radi zato što se skrivaju podaci, što se skrivaju činjenice i što se neko štiti na opštu i zajedničku štetu.

Najbolje bi bilo da Narodna skupština odluči o osnivanju anketnog odbora, ali ako nemamo snage da se o tome dogovorimo kao poslanici, onda se ovim postavljanjem pitanja ja pozivam na snagu Ustava i snagu zakona i zahtevam da mi se odgovori ko je obavestio ministra Gašića i ko je menjao plan leta. To dugujemo ne samo mrtvim ljudima, to dugujemo svima nama zbog budućeg poštovanja svih procedura koje važe u Vojsci Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Moje poštovanje, predsedavajući.

Prvo pitanje upućujem ministru Đorđeviću. Naime, ne tiče se njegove skandalozne koju je imao nedavno, sa namerom da čestita ženama u Srbiji 8. mart, dakle, tiče se jedne druge izjave.

On je nedavno u toj izjavi kazao da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, dakle, neki novi nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, poslao u Švedsku. Imajući u vidu da mi imamo već jedan Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je pisalo ne samo koordinaciono telo, kao telo Vlade, i ne samo najznačajniji, možda najuticajniji pripadnici civilnog sektora koji su zajedno radili na tom predlogu zakon, mene samo zanima koji tačno nacrt zakona je poslat u Švedsku i zašto baš u Švedsku? Slažem se da Švedska možda ima najbolje standarde u tom smislu, ali to ne znači automatski da država Srbija može da tek tako prepiše neki zakon, za koji je pitanje uopšte na koji način može da se primeni u Srbiji, u jednoj zemlji na Balkanu.

Dakle, mene zanima tačno koji je nacrt zakona poslat i ukoliko može Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i ministar Đorđević da i našoj poslaničkoj grupi dostavi taj nacrt zakona koji je poslat u međuvremenu u Švedsku.

Drugo pitanje upućujem ministru Lončaru, a tiče se epidemije malih boginja, o kojoj mislim da čitava javnost već i te kako zna mnogo. Dakle, kada smo imali u prošloj ili pretprošloj nedelji dva, jedan za drugim, smrtna slučaja vezano za situaciju oko malih boginja, ja sam prema uputstvu onih koji se bave medicinom pozvala „Torlak“ da pitam da li oni mogu da izvrše proveru moje lične imunizacije. Međutim, u tom trenutku na „Torlaku“ nije bilo reagenasa koji su mogli da utvrde da li sam ja nekad u svom životu primila vakcinu MMR. Što će reći da u trenutku kada u Srbiji imamo epidemiju malih boginja mi nemamo dovoljne zalihe reagenasa koji bi to mogli da utvrde.

Danas sam zvala „Torlak“ ponovo pre nego što sam došla na ovu sednicu i danas „Torlak“ ima te reagense, ali mene zanima da li po pravilniku koji postoji imamo 25% potrebnih zaliha ovog reagensa i uopšte vakcina, ne samo MMR vakcine, nego svih mogućih vakcina koje bi prema nekom planu trebalo jedna osoba u Srbiji da primi.

Treće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Zamoliću ga da mi, imaću dovoljno strpljenja, ne mora da se dostavi odgovor u narednih 15 dana, predložiću da taj rok bude mesec dana.

Molim vas samo da umirite kolege, pošto ne mogu da se nadglašavam. Hvala.

Dakle, pitaću ga da nam u jednom formatu pošalje koliko je tačno građana Srbije migriralo ka Beogradu neposredno pred beogradske izbore. Dakle, uzmite u obzir to da imamo veliki broj prijavljenih slučajeva kada su ljudi dovoženi autobusima iz različitih delova naše zemlje kako bi glasali u Beogradu. Druga stvar koja mi interesuje, dakle, ne samo te migracije koje su u poslednjih šest meseci izvršene ka Beogradu, mene zanima i kako će ti ljudi da se isele iz Beograda, jer u tom smislu potreban je kvartalni izveštaj od Ministarstva unutrašnjih poslova kojim će nas oni obavestiti koliko ljudi u međuvremenu se iselilo iz Beograda. Dakle, da utvrdimo jednu pravilnost koja se dešava neposredno pred neke lokalne izbore, a kojima svi mnogo dobro znamo.

Poslednja stvar, nadovezujem se na koleginicu koja je već postavila pitanje u tom smislu, danas je tri godine od stravične tragedije koja se dogodila u Srbiji, a na ličnu odgovornost aktuelnih ministara koji su insistirali na tome da helikopter sleti umesto na vojni aerodrom u Batajnici ili na aerodrome koji se nalaze u Kragujevcu, Kraljevu ili u Nišu ili na heliodrom VMA. Dakle, jedan od ministara sigurno, a verovatno i dva ministra su bili uključeni u organizaciju jednog skandaloznog, u suštini događaja, da jedan helikopter sa šest civila, šest odraslih osoba i jednom bebom sleti na civilni aerodrom mimo loše meteorološke slike koja je bila tog dana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite tok ovog zasedanja Narodne skupštine, pomaže Bog svima i nadam se da će naš današnji razgovor proteći u konstruktivnim tonovima bez klasičnih prepucavanja i svega što smo gledali u prethodnim danima, pošto to savetujem, a sam sam i bio veoma konstruktivan, upravo u tom pravcu ću uputiti i pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i kabinetu ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović.

Naime, ovih dana smo bili svedoci da se sastao i Savet za populacionu politiku Vlade Republike Srbije ali smo dobili veoma mali broj informacija šta je taj savet uopšte zaključio. Želim da dobijem veoma detaljan izveštaj sa sastanka Saveta za populacionu politiku Vlade Republike Srbije i da čujem koje su njihove mere za rešavanje najvažnijeg državnog pitanja, pitanja svih pitanja države Srbije, a to je problem bele kuge i demografskog nestajanja našeg naroda i države.

Dovoljno je, poštovane kolege i poštovani građani, da vas podsetim na nekoliko parametara, da godišnje u Srbiji umre više nego što se rodi 35.000 građana Srbije, da isto toliko građana Srbije najmanje napusti ovu državu i ode u inostranstvo. Znači, da mi najmanje 70.000 ljudi godišnje gubimo, a cifra je verovatna i mnogo veća, jer nismo uspeli do dana današnjeg ni da je utvrdimo. Sa druge strane imamo ispod jednog deteta po bračnom paru, imamo sve veći problem sa bolestima zavisnosti, sa velikim brojem razvoda brakova, sa malim brojem sklopljenih brakova, sa staračkim i samačkim domaćinstvima, sa samohranim majkama i očevima, sa prezaduženim porodicama i posebno, ovo vas molim da obratite pažnju na jedan nov socijalni fenomen, samohranih porodica, porodicama u kojima ni jedan član nije zaposlen.

Dakle, sve su ovo problemi na koje treba da odgovori Savet za populacionu politiku, ali kao što sam video iz šturih medijskih informacija nikakve konkretne ideje nemam. Objavljena je samo informacija da je kabinet ministra bez portfelja predvideo u budžetu Vlade Republike Srbije za ovu godinu nešto manje od pet miliona evra za podsticanje rađanja, što je verujte ozbiljno vam kažem, skandalozno niska cifra da bilo šta može da se uradi u borbi protiv bele kuge. Znate šta je četiri i nešto malo više od toga miliona evra, to su vam dve rekonstruisane fontane na Slaviji u Beogradu.

Dakle, nemoguće je da za najvažnije državno pitanje, za pitanje svih pitanja, za rešavanje problema bele kuge mi izdvajamo red veličine za rekonstruisanje dve fontane u gradu Beogradu. To je neozbiljan odnos prema ovako ozbiljnom pitanju.

Da bih vam to dokazao, a to želim da postavim kao pitanje i premijeru i ministarki, u ovom trenutku ako uđete na sajt kabineta ministra bez portfelja Slavice Đukić Dejanović videćete da je aktuelan glavni dokument – Strategija za podsticanje rađanja u Srbiji, znate koji? Strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine koji je potpisao tadašnji predsednik Vlade Božidar Đelić. Deset godina ova država nema novu strategiju za podsticanje rađanja.

Moram da vas obavestim da nas je 400.000 manje za tih deset godina koliko ni jedna vlast nije brinula o problemu bele kuge, a odgovorno tvrdim, vrlo dobronamerno i konstruktivno, da i ova Vlada o tome ne vodi dovoljno računa i nema jasan plan populacione politike.

Mi smo predložili, a evo ja ne želim da samo kritikujem, želim da budem i veoma konstruktivan, još 17. oktobra prošle, 2017. godine deklaraciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji. Da zaštita porodice mora da uđe u Ustav Srbije, da mora da se formira ministarstvo za zaštitu porodice, da nam je potreban i zaštitnike porodice pored Zaštitnika građana i da nam je neophodno da uđemo u sveobuhvatne reforme, poreske reforme koje će biti u funkciji olakšavanja života porodica. Zatim, rešavanje stambenih pitanja za mlade bračne parove, finansijske podsticaje za novorođenu decu, fleksibilno radno vreme, da se vratimo na normalno radno vreme od 7 do 15 časova, da nam nedelja bude slobodan neradan dan. Ne vidim zašto bi bilo ko imao nešto protiv ovako konstruktivnih predloga.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Pitanje postavljam predsedniku Skupštine Republike Srbije, gospođi Maji Gojković i tražim obaveštenje kada će biti nastavljen rad sa izradom kodeksa ponašanja narodnih poslanika u Skupštini Republike Srbije, pa i van Skupštine Republike Srbije. Radi se o tome što smo svakodnevno svedoci da niko ne odgovara za izgovorenu reč.

Danas smo potvrdu za neodgovornost za izgovorenu reč dobili činjenicom da se potpuno bez bilo kakve sankcije, bez bilo kakve primedbe, bez bilo kakvog ograničavanja nečega što se ne sme dozvoliti dozvolilo narodnom poslaniku Jovanu Jovanoviću da iskrivljuje istinu, dozvolilo mu se da omalovažava ovu Skupštinu, dozvolilo mu se da omalovažava nas narodne poslanike, građane Republike Srbije i da naročito poslaničku grupu SPS dovodi na stub srama, imajući u vidu tradiciju, imajući u vidu trajanje SPS.

Činjenicu koju niko ne može da dovede u sumnju, jeste činjenica da je upravo Slobodan Milošević kao predsednik države Srbije, Jugoslavije, kao predsednik SPS učinio nešto što je državnički, a to je da se suprotstavio nečemu što se do tada niko nije suprotstavljao, a to je opet činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju da je na svaki mogući način čuvao državni interes. Bombardovanje naše države nije bilo zbog toga kako to Jovan Jovanović kaže, simbola propasti što je besramno reći, već je istorijska činjenica da je bombardovanje Srbije usledilo zbog Republike Srpske. Da je Slobodan Milošević pokazao svoju državničku veličinu i autoritet odbijanjem da potpiše sporazum koji je kreiran u Rambujeu.

Dakle, ono što se na neki način pokušava devalvirati, ono što se pokušava kroz iskrivljavanje istorije pretvoriti u suprotnost svega onoga što je činjeno pozitivno, mi smo danas bili svedoci da se kroz poslanička pitanja istina na drugi način prikazuje, istorija iskrivljuje. Ako to budemo dozvolili i ako budemo išli u tom pravcu od naše budućnosti sigurno nema ništa.

Zato vas molim da ubuduće i na poslanička pitanja i za sve ono što izlazi iz okvira demokratske diskusije i demokratskog dijaloga i ulazi u nešto što zaista predstavlja ruiniranje ovog parlamenta ovog doma, moramo na neki način sankcionisati. S obzirom da se Poslovnik primenjuje onako kako se primenjuje da se narodni poslanici uglavnom ne pridržavaju Poslovnika, onda je moguće da će barem etički kodeks doprineti da se neka vrsta disciplinovanja kroz izgovorenu reč postigne, jer je to jedini način da se probudi, ako uopšte postoji lični etički kodeks kod svakog od narodnih poslanika. Ukoliko ne postoji onda je to problem narodnog poslanika, a ne nas, uveren sam većine koji razmišljaju upravo ovako kako ja želim da predočim u ime moje i naše poslaničke grupe, poslaničke grupe SPS.

Još jednom, mislim da je najopasnije pokušavati u ovom domu iskrivljavati istoriju. Ukoliko to dozvolimo, opasnost će biti mnogo veća i u budućem nekom periodu tu opasnost teško možemo otkloniti ako je ne otklonimo sada. Hvala.