Hvala lepo.
Imamo interesantan dan u parlamentu, veliki broj amandmana koji predlaže vladajuća većina, odnosno samo jedna stranka, poslanici samo jedne stranke koja čini vladajuću većinu, ostali su uskraćeni za tu mogućnost, a sve te amandmane Vlada Srbije je odbila, ali i dalje slušamo nadahnuta obrazloženja predlagača. Neki pogreše, pa pozivaju da se glasa za te amandmane, iako znaju da će sami da ih povuku ili su ih već povukli, a drugi to koriste za promociju velikih uspeha aktuelne vlasti. Mislim da je to potpuno legitimno. To je potpuno legitimna stvar, svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman. Može da napiše ono što misli u tom amandmanu, ma koliko to bilo besmisleno, i može vrlo energično da brani tu svoju besmisao.
Naravno, sama pomisao da predlažete nešto protiv svoje Vlade i znate da će to vaša Vlada da odbije, pa onda to povučete pre nego što se glasa, jedan mali, neću da kažem cirkus, ali jedan mali neobičan događaj, ali zašto da ne, ima tu talentovanih ljudi koji su propustili da budu članovi nekih amaterskih, glumačkih grupa, pa to mogu da nadoknade sada i to je isto deo prava poslanika i to je isto pravo svakoga ko sedi u ovom domu da na svoj način shvata i tumači parlamentarizam, Poslovnik, dobre običaje i sve ono što se inače dešava u jednom parlamentu.
Jako je interesantno da se traže olakšice za prihvatanje u naše državljanstvo stranaca koji su investitori, i to je jako interesantna stvar. To je verovatno posledica toga što niko normalan nije tražio srpsko državljanstvo već godinama, da je enormno veći broj ljudi koji zbog prihvatanja drugog državljanstva traže ispis iz našeg državljanstva i to je isto mera vrednosti rada ove vlasti, ove Vlade, ovog predsednika.
Naravno, naći će mi se verovatno neka statistička laž koja se upravo sprema među saradnicima ministra gde će mi dokazati da je ogroman broj ljudi tražio naše državljanstvo, ali nemojte u to da verujete građani Srbije, to je besmislena laž. Sam ministar rekao da je samo 14 migranata od onih nekoliko stotina hiljada, kako sami kažu, koji su prošli kroz Srbiju tražilo naše državljanstvo, verovatno greškom.
Šta je cilj svega ovoga? Cilj svega ovoga u stvari nije to da strani investitori dobijaju povlašćeni položaj pri prijemu našeg državljanstva, zato što je to potpuno besmisleno. Nije njihov cilj da budu državljani Srbije, niti imaju bilo kakve olakšice kao investitori ako su državljani Srbije, oni imaju, i to je potpuno u redu, isto pravo kao investitori, bilo da su građani naše zemlje ili ne, i ne verujem da im treba bilo šta da se u svojoj kući, svojoj državi, u svom društvu hvale da su i državljani Srbije, ako već to nisu rođenjem ili na neki prirodni način. Prema tome, to je besmislica.
Investicije u Srbiji nisu posledica statusa investitora, da li je on stranac ili neko ko je naš državljanin, nego su posledica u poslednjih pet, šest, sedam godina, mada vidim da se sada deli taj period na neka dva perioda – jedan do 2014. godine kada je premijer bio neki socijalista, koliko se sećam, a drugi je od 2014. godine na ovamo, kada je premijer bio predsednik SNS, tako da je i to jedna interesantna slika, pogled na savremenu srpsku istoriju i na ovu samu koaliciju.
Te investicije su posledica toga što se bezobrazno, na najgori mogući način nudi najjeftinija radna snaga u Evropi, to tako kaže i reklama na SNN i mnogim drugim medijima. To govore predstavnici ove vlasti sa bilo kim bilo gde da se sretnu, to je na ivici trgovine robljem, ali naravno, mi nismo u robovlasništvu, bar ne formalno, tako da ne kažem da je to formalno tako, ali te velike investicije koje omogućavaju zapošljavanje građanima da prime 21, 22 hiljade i da zbog toga ne mogu da dobiju vreme ni da odu do toaleta da izvrše neku svoju potrebu je farsa, kao što je i ova rasprava danas u parlamentu farsa.