Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam takođe podnela amandman na član 3. Predloga zakona o strancima i gotovo da ne mogu da verujem da pojedini poslanici opozicije već drugi dan govore o nesvrsishodnosti ovih zakona.

Oni koji ne razumeju da je ekonomska politika u uzročno-posledičnoj vezi sa socijalnom politikom, gotovo da nemaju nikakva znanja ni o zaštiti, ni ekonomskom razvoju zemlje, a samim tim, ni o zaštiti građana, kao ni o zaštiti ranjivih grupa.

Ono što moram da pohvalim, a što se tiče konkretno Zakona o strancima, to je da je on u skladu sa najvišim međunarodnim standardima koji se tiču zaštite ljudskih prava upravo jasno obrazložio i upravo jasno tretirao, pre svega, ranjive društvene grupe, a to su deca bez pratnje i ostale ugrožene grupe, osobe sa invaliditetom, trudnice, samohrane majke, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima itd.

Naravno, ja moram da pohvalim sve aktivnosti MUP tokom migrantske krize, njihovu duboku profesionalnost, jasno poštovanje procedura i njihov dubok i human odnos prema migrantima, posebno osetljivim kategorijama, koji su se našli u tranzitu i prolazu kroz našu zemlju.

Naravno, ovom prilikom želim da pokažem i fotografiju policajca koja je obišla čitav svet, iz novembra 2015. godine, kada je i na ovaj način policija još jednom pokazala da je, pre svega, imala human pristup prema najranjivijim kategorijama, a to su, pre svega, deca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zanimljivost amandmana koji se predlaže u različitim formama od strane narodnih poslanika je posebno definisanje stranog investitora koji nema državljanstvo Srbije, čime bi se isključila lica koja imaju državljanstvo Srbije.

Zašto je to zanimljivo? Zato što, postoji npr. gospodin Vasilev, sa bugarskim državljanstvom, gospodin Gica, sa rumunskim, gospodin Mohamad Ahmad, kao najzanimljivije lice, takođe sa državljanstvom Srbije i to su ljudi koji su već investirali u Srbiji ili rade vrlo ozbiljno kao konsultanti na različitim projektima koji se odvijaju sada u Srbiji ili se planiraju.

Amandman je potpuno razumljiv, ali ostaje nejasno zašto narodni poslanici ovu grupu lica eliminišu onda iz zakona? Jer, to su lica koja su dobila državljanstvo Srbije. Gospodin Mohamad Ahmad je jedan od prvih. On ima i državljanstvo Crne Gore.

Dakle, ako hoćemo da svojim amandmanima pošaljemo poruku stranim investitorima da su više nego dobrodošli, zato što pomažu ekonomski razvoj Srbije, smanjuju nezaposlenost, uvećavaju bruto domaći proizvod, zašto isključujemo lica koja imaju državljanstvo Srbije? Ja ne sporim da je to pravo na ideju, naravno, ali, pretpostavljam da mora biti razlog. Ako je razlog da je neki problem sa ovim licima koja su i sa državljanstvom Srbije vrlo uticajna u investitorskim krugovima, i gospodin Vasilev i gospodin Gica i gospodin da ne govorim o Mohamedu, dakle, da li se pojavio neki problem ili je prosto strategijom poslaničke grupe propušteno da se šalje jedna neobična poruka? Hvala vam.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, ekološki resursi jedne lokalne samouprave predstavljaju veoma važan potencijal u smislu dovođenja stranih investiranja i ulaganje u privredu, odnosno u poljoprivredu, što je veoma bitno za svaku lokalnu samoupravu.

Grad Leskovac, odakle dolazim, ima tri veoma važna ekološka resursa i to je svakako jedan imperativ jedne lokalne samouprave i dobar znak da lokalna samouprava, gradonačelnik, dr Goran Cvetanović, veoma vode računa o zaštiti životne sredine, u smislu stvaranja dobrog poslovnog okruženja.

Prvi ekološki resurs jeste svakako vodosistem i akumulaciono jezero Barje, koje snabdeva dobar deo grada Leskovca zdravom pijaćom vodom, zapremine 41 milion litara kubnih, odnosno 23 miliona litara kubnih korisne površine, omogućuju gradu i 90 hiljada stanovnika da imaju zdravu pijaću vodu.

Drugi važan ekološki resurs jeste svakako regionalna sanitarna deponija Željkovac u koju, pored grada Leskovca, još šest opština u okruženju odlažu čvrst komunalni otpad.

Grad Leskovac je, dakle, dame i gospodo, na vreme sklopio ugovor sa jednom stranom kompanijom, pređašnjom „Por Vermer i Veber“, sadašnjom kompanijom „Por“ o prikupljanju, odvoženju i odlaganju čvrstog komunalnog otpada.

Na kraju, pošto mi vreme ističe, kolege signaliziraju, jedno od najvažnijih ekoloških resursa jeste i svakako centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje je napravljeno na ušću Veternice i Južne Morave u selu Bogujevcu. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je izgrađeno 2016. godine, a finansirala je EU sa 10,4 miliona evra i lokalna samouprava obezbedila komunalni uslov. Postrojenja na oko šest hektara, koje sa proizvodnim pogonima linije vode, pomoćnim objektima, osvetljenjem i saobraćajnicama, samo je prva faza upravljanjem otpadnih voda u Leskovcu, koji je sa 24,2 miliona evra finansirala EU, Vlada Holandije i Srbije.

Predstoji nam da se završi druga faza, a to je kompletiranje linije mulja, digestije mulja i proizvodnja bio gasa, koji finansira Vlada Republike Srbije sa 500 miliona dinara.

Ministarstvo je u budžetu za potrebe izgradnje linije mulja u 2018. godini obezbedilo oko 1,8 miliona evra i predvidelo da se u 2018. i 2019. godini u budžetu opredeli još oko 1,2 miliona evra za završetak izgradnje te linije, a time i celog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Na kraju, kao što je poznato, Srbija u ovom trenutku prečišćava tek 8% otpadnih voda. Poznato je da do 2041. godine moramo da uradimo još 350 postrojenja za prečišćavanje vode u vrednosti od pet milijardi evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Kolega Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, građani Srbije, kolege poslanici, ja sam podneo amandman koji daje do značaja stranac investitor koji ulaže u nerazvijena područja i ulaže u poljoprivredu.

Ovo je veoma bitno zato što u nerazvijenim područjima mnogo će značiti ulaganje stranih investitora, konkretno u zdravu sredinu, u seoski turizam, tako da, evo, u opštinu iz koje ja dolazim, opština Svrljig, jeste najlepša opština u Srbiji, ali tamo ima već investitora koji će sada, ovih dana, otvoriti svoje firme, a to je bugarski investitor koji će raditi određene proizvode.

S druge strane, mi smo u prethodnom periodu, zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Srbije, uradili put prema Staroj planini, gde će biti velika šansa za razvoj turizma.

Još jednom, mislim da ćemo sa ovim mojim amandmanom, koji sam podneo, staviti akcenat na stranca koji će investirati u razvijena područja i na taj način dati podršku razvoju i boljem životu svih ljudi koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima Srbije. Pozivam sve da glasaju za ovaj amandman.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada se veliki broj zemalja bori za što veći broj stranih investicija i u poslednjih nekoliko godina Srbija u tome prednjači, smatram da je novi Zakon o strancima prilika da se i pojam „stranca investitora“ na poseban način definiše.

Ja sam u članu 3. Predloga zakona o strancima predložila amandman kojim se dodaje tačka 1a i kojim se dodatno definiše pojam „stranca“. Činjenica je da su strani investitori u poslednjih nekoliko godina u Srbiji zaposlili preko 170 hiljada radnika. Mnogi od tih stranih investitora otvaraju po nekoliko pogona, odnosno po nekoliko fabrika u Srbiji.

Pošto sam juče govorila i o tome da se i domaća privreda podstiče od strane resornog ministarstva i privrede, želim da napomenem da se u prvom tromesečju ove godine obezbeđuje i 560 miliona dinara koji privrednici takođe ne moraju da vrate, a koji se odnose na opremu. Ova pomoć se dodeljuje u visini od 25% vrednosti opreme, 70% čine krediti banaka i lizing, a preostalih 5% je učešće samog preduzeća.

Lično meni, a verujem i mnogim mojim kolegama u razvoju domaće privrede i privatnog preduzetništva je uzor Slovačka koja ima preko 90% malih, mikro i srednjih preduzeća. Zahvaljujem.