Hvala vam.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Marijan Rističević, pravo na repliku, pomenut po imenu.
Izvolite kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam još čuo za ne nameran amandman. Naravno da sam namerno podneo amandman, bez namere se oni ne mogu ni podneti.

Tražim od vas, predsedavajući, da mi izvučiete statistiku koliko od početka ovog saziva je vremena potrošila vlast u nastupima u Narodnoj skupštini, koliko vremena je potrošila opozicija. Takođe od vas, gospodine predsedavajući, i od predsedništva Skupštine tražim i po broju javljanja da se izračuna koliko puta su se za reč javljali predstavnici vlasti, stranaka koje podržavaju vlast, a koliko puta su se javili predstavnici opozicije i da se to podeli po poslaniku.

Tvrdim odgovorno, podneću ostavku ako nije tačno, dobićete podatak da je opozicija imala daleko veći broj javljanja po poslaniku nego što to imaju partije koje podržavaju Vladu.

Istina, rekao sam da mi je dojadilo da deset sati sedim ovde kao glineni golub i da slušam napade na Vladu i na stranke koje podržavaju Vladu i da stoga poodavno podnosim amandmane, da mogu da na određen način one rezultate koje smo postigle predstavim građanima. Rekao sam da sam te amandmane podneo da bi građani imali šta da čuju, za razliku od njih od kojih ništa pametno ne mogu čuti.

Hvala kolega Rističeviću.
Molim nadležne skupštinske službe da gospodinu Rističeviću, našem kolegi, dostave sve ove informacije koje je tražio i na koje naravno ima pravo.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite dr Stefanoviću.

Drago mi je da svi ovi zakoni spadaju u red zakona koji su dostavljeni Narodnoj skupštini posle celokupne procedure koja je potrebna za donošenje jednog zakona, dakle nakon izrade i konsultacije svih stručnih službi, opsežne javne rasprave, naravno, mišljenja koje je Vlada pribavila od svih ministarstava koja mogu biti nadležna ili zainteresovana za materiju koja je regulisana u zakonskim predlozima koji su na vama i time je Vlada ispunila svoj zadatak, dakle utvrdila predlog zakona.
Ne možemo mi da se dogovaramo sa Skupštinom, jer ako se dogovaramo sa Skupštinom, onda su sednice Skupštine besmislene, onda Skupština uopšte nije potrebna. Onda treba da se dogovaramo sa predsednikom Skupštine i time smo završili sednicu.
Dakle, Vlada dostavlja predlog zakona. Kako će taj predlog, odnosno kako će zakon izgledati na kraju rasprave utvrđuje Narodna skupština. Narodna skupština može da izmeni zakon, može da ga ne prihvati, može da ga prihvati ne izmenjenog, može da radi sve ono što Poslovnik i zakoni predviđaju. Dakle, ne može Vlada da se dogovara sa poslanicima, pa je zbog toga ovako ili onako. Na kraju krajeva, više puta se ovde dešavalo da smo nakon rasprave, ja sam odbijao određene predloge amandmana, ali smo nakon rasprave sa poslanicima shvatili da postoji razlog zbog čega bismo mogli da prihvatimo te amandmane i ja sam u raspravi prihvatao te amandmane, pa i opozicionih poslanika, i time smo menjali onaj prvobitni naš zaključak o odbijanju tih amandmana.
Ova rasprava nije besmislena, ona može doneti do promene zakona. Isto tako, možda me ne ubedite, pa ja ne prihvatim te amandmane. U svakom slučaju, važno mi je da se zna da ćemo nastaviti da pomažemo i naravno građanima, odnosno našem narodu koji ne živi na teritoriji Republike Srbije. To smo pokazali kroz investicije u škole, bolnice, puteve, kroz konkretne investicije, da pomognemo ne samo rečima, već i onim delima koja njima znače da njihov život olakšamo. Naravno da smo im olakšali proceduru sticanja dvojnog državljanstva, sve do tamo naravno gde zakonodavstvo tih zemalja to podrazumeva. Hvala vam.

Hvala ministre Stefanoviću.
Povreda Poslovnika, izvolite kolega Šaroviću.

Dakle, gospodine Marinkoviću, zaista me čudi da vi kao čovek koji dobro poznaje ovaj Poslovnik niste do sada reagovali. Povređena su dva člana, najpre član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovo što smo mi do maločas slušali sa tim nema apsolutno nikakve veze.

Nama je ovde ministar objašnjavao kako je zakon prošao široku raspravu, kako su se usaglašavali, kako je prolazio više puta Vladu, došao ovde itd. Ako je toliko kvalitetno obavljena ta rasprava, kako je moguće da i sami poslanici koji podržavaju Vladu podnesu 350 ili 450 amandmana. Ne radi se samo o tim amandmanima koji su podneti da bi bili povučeni, kao što svi dobro znamo, već ima i čitav niz amandmana koji su prihvaćeni.

Ispade, izvesna gospođa ili gospođica Dušica Spasojević, kako se već zove, Stojković, evo ispravljaju me iz moje poslaničke grupe. Ona ispade najveći ekspert za ova pitanja, veća je od ovih u Vladi, veća je od ministra, veća je od svih ostalih. Brdo njenih amandmana je prihvaćeno. Što se tiče toga koliko rasprava ima uticaja, nema ni malo. To svi dobro znamo. I mnoge stvari su već zakucane, i nije kvalitetna diskusija ono što može da promeni, nego je kvalitetna diskusija potpuno stavljena sa strane, a ono što može da promeni je konačan izgled zakona je zvonce. Zvonce u toku glasanja, ako zazvoni menja se, ako ne zazvoni ne menja se.

Hvala.

Još jedna stvar, pošto ste pustili u skladu sa članom 158….

Hvala isteklo vam je vreme, kolega Šaroviću.
(Nemanja Šarović: … kaže da ministar ima pravo da govori dva minuta, a govorio je dva i po.)
Samo da završi rečenicu, kao i vas što sam pustio.
Smatram da nisam, imaćete ponovo naravno priliku kao i uvek. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
I kada je pitanju ja moram da kažem koleginica Dušica Stojković nije izvesna, već naša uvažena koleginica članica Odbora za evropske integracije.
Hvala.
Dr Vladimir Orlić ima reč. Izvolite.

Pravo na repliku. Jel tako?