Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o ovom setu prosvetnih zakona. Na samom početku želim izraziti jedno priznanje, obzirom da sam se i stručno bavio time kako su u zakonskim okvirima tretirane nacionalne zajednice u zemljama regiona. Ono što sa odgovornošću mogu da kažem jeste da ni jedna država u regionu nema na ovakav način predstavljeno i uvaženo pitanje jezika i pisma i obrazovanja nacionalnih zajednica. To je nešto što je činjenica i to je nešto što treba služiti na čast svima nama u ovom domu, a i državi Srbiji.
Problemi ponekad nastaju u implementaciji zakonskim okvira, i to je ono što je kazao uvaženi ministar da je nasleđe prošlosti, odnosno pređašnjih režima. Hvala Bogu, danas se i ti problemi rešavaju i dolazimo do čak raspleta nekih ključnih problema koji su ponekad opterećivali obrazovanje, recimo, i nastavu na bosanskom jeziku, a koji su bili u kontinuitetu primetni prethodnih godina.
Vrlo je važno da se nedostajeći udžbenici upotpune za tu nastave, da se prihvate termini, kao što su Sandžak, „bosandžica“ i ostalo i da, naravno, s druge strane, oni iz Bošnjačkog nacionalnog veća koji su imali propuste te propuste isprave tako da u potpunosti imamo Ustavu i prema ovim zakonskim rešenjima i taj obrazovni proces zaokružen.
Voleo bih da uputim par pitanja, zaista je sjajno urađen ovaj Zakon o udžbenicima, i prosto podstaknut time što je ministar govorio o obnovi biblioteka - kako će se i na koji način nadomestiti nedostatak lektira za nastavu maternjeg jezika, recimo, za one koji pohađaju nastavu na jeziku nacionalnih zajednica, ukoliko u našoj državi nemamo nekog izdavača koji se time posebno bavi? Kao što smo čuli juče neki zagovaraju da ne smemo uvoziti takvu literaturu iz susednih država. Dakle, vrlo je neophodno i da se to pitanje uredi.
Takođe, ono što je primetno iz kontakata sa drugim pripadnicima manjinskih naroda, treba urediti pitanje dopunske nastave u inostranstvu pripadnika nacionalnih zajednica pri konzularnim odeljenjima gde iseljenici, građani Republike Srbije, imaju pravo samo slušati i pohađati nastavu, odnosno njihova deca na srpskom jeziku. Obzirom da imamo veliki broj iseljenika ne Srba, bilo bi vrlo važno pripremiti udžbenike kako bismo mogli imati to zaokruženo i da budemo prvi u regionu po tom pitanju.
Takođe, vrlo je važan i Zakon o prosvetnoj inspekciji. To je nešto što je bilo neophodno, to je nešto što će, sigurni smo, rešiti sve probleme ili bar ići u pravcu rešavanja onih problema koje imamo u sredinama koje nisu obgrljene centrom. Tu pre svega mislim na one sredine kakva je Sandžak, gde smo zbog nedostatka ovakvih sistema kontrole suočeni sa zaista velikim problemima u obrazovnom sistemu, odnosno zloupotrebe položaja i toga da, recimo, lica koja su bliska kriminalnom miljeu i bliska sa određenim nosiocima lokalnih vlasti, odlučuju ko će a ko neće raditi u prosveti itd.
Vrlo sam zahvalan ministru na tome što je danas potvrdio da je neophodno izgraditi još jednu školu u Novom Pazaru. Naime, oni koji obnašaju poziciju toj lokalnoj sredini su izgleda tvrdi na ušima, pa nisu čuli da je opozicija insistirala na tome i govorila da su obezbeđena sredstva i da je ministarstvo spremno to da radi, što je danas i potvrdio ministar, ali i da je ceo problem bio do lokalne samouprave.
Koristim ovu priliku da se zahvalim lokalnoj samoupravi koja je prihvatila tu inicijativu opozicije i pokrenula izradu idejnog rešenja. Naravno da nam je neophodna ta prosvetna inspekcija, kako bi rešili sve veći problem kockarnica. Nažalost, kako god je bio dobar ovaj poduhvat lokalne samouprave po pitanju inicijative za novu školu, tako je pogubno što je ona, recimo, juče izdala dozvolu da još jedna kockarnica na udaljenosti od 30 metara od srednje škole ženske medrese dobije dozvolu za rad. Hvala.