Hvala.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Sreto Perić i narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Sreto Perić. Izvolite.

Gospodine ministre, podneli smo amandman na član 2. koji govori o osnovnim pojmovima i njihovom značenju. Moram da kažem da nama u SRS ne smeta to što pojedine kolege čitaju izveštaje svojih gradonačelnika sa konferencija za štampu, jer kako mi doživljavamo ovaj parlament, upravo ima taj kapacitet, ima mogućnosti, nemamo ništa protiv, jedino bih voleo da ima ovih izveštaja više iz Šapca, Loznice, Malog Zvornika, LJubovije, Krupnja i slično, ali šta ćemo. Neka tako kako jeste.

Gospodine ministre, vi ste mene razočarali, vi ste jedan atpičan predstavnik Vlade, Vučić – Brnabić, jedan ste od prvih, možda ako ne i prvi koji se opredelio za tržišno ponašanje u sektor obrazovanja što nije mala stvar. Čitajući prilog koji ide uz ovaj zakon, video sam da je procedura na izradi ovog zakona trajala oko četiri godine pa vi kažete – 55 celodnevnih sastanaka, pa niz drugih aktivnosti i onda sam očekivao neuporedivo jedan kvalitetniji predlog zakona. Međutim, kada smo dobili ovo, pa čak i kod nekih pojmova, vidite kvalifikacija, pa se objašnjava šta je formalno priznanje stečenih kompetencija, što se potvrđuje javnom ispravom u zagradi – diploma ili sertifikat. Ovo je zaista jedan iščašen pojam koji vređa inteligenciju građana Srbije.

U pravu ste vi, ne mora svaki, onaj na koga se odnosi određen zakon i pre pravnika, želi nešto da sazna, da primeni, ali ovo je zaista, nema smisla na ovakav način objašnjavati neke pojmove i termine.

Dalje, gde smo mi intervenisali u ovom amandmanu, odnosi se na ishod učenja. Ova tačka 4. stava 1. člana 2. ima dva segmenta u ishodu učenja. Prvo posle određenog nivoa učenja šta se dobija za to, a kasnije i određena vrsta provere. To, da će neko biti ocenjen odnosno da će mu biti dodeljena diploma kada određeni nivo znanja bude postigao u redu, a određen način provere može da dovede do mnogo rezultata, koji čak možda nekad nisu ni poželjni.

Ono na šta bi vi, gospodine ministre, trebali da obratite pažnju da bi ostali upamćeni kao čovek koji je nešto možda i uradio, vi to pokušavate, a imali smo mi odlazak građana Srbije i 60-ih i 70-ih godina, ali treba imati u vidu da su nam onda odlazili u inostranstvo ljudi sa najnižim stepenom obrazovanja. Nažalost, i pre vas a čini mi se da je to i u vaše vreme poprilično izraženo, odlaze ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja i ljudi koji su najpotrebniji nama ovde u Srbiji.

Probajte nešto na tom polju da učinite, možda ćete onda ispuniti svoju misiju koju vi želite.

Hvala.
Za reč se javio ministar Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Poštovani poslaniče, to mislim da upravo i želim da radim, što vi kažete, a modeli i dualni profili obrazovanja, organizovanja potrebe privrede, lokala i svega onoga što se dešava jeste da obrazovanje to prati. Dugo vremena to nije bilo praćeno.

To što ste rekli u obrazloženju da je rađeno četiri godine, pa nije ni trebalo nama četiri godine. Govori da je počinjano pa ostavljano, pa počne pa ostavljeno. Znači, ja sam bio spreman da sa ovim zakonom uđem i pre Nove godine u Skupštinu, ali jednostavno smo dosta zakona bili doneli, pa je ostalo da čeka, ništa drugo.

Hvala ministre.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite kolega LJubenoviću.

Hvala.

Smatramo da je potrebno da se prilikom usvajanja Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije neke stvari jasno definišu, pa smo iz SRS podneli ovaj amandman na član 2.

Predložili smo izmenu stava 1. tačka 7. u kojoj bi se posle reči, praktično u naslovu, bio dodat sledeći tekst – javno priznanje, organizatori, aktivnosti obrazovanja odraslih dužni su da sve promene koje se odnose na tekuću školsku godinu, ažuriraju najkasnije do 30. septembra.

Mišljenje poslaničke grupe SRS je da ovo amandmansko rešenje predlagač ne bi trebao da odbije jer je potrebno redovno ažuriranje registra, kako bi bile evidentirane određene promene. Činjenica je da postoje velike mogućnosti zloupotrebe za sticanje kvalifikacija i samim tim što to omogućuje Zakon o obrazovanju odraslih iz 2013. godine.

Ne treba negirati jedan mali broj korektnih rešenja koja se odnose posebno na ljude koji kao tehnološki višak ostaju bez posla i neke druge grupe ljudi, međutim, da se vratimo na priču o javnim preduzećima i zaposlenim u njima. Ko jednom uđe u javno preduzeće, a zna se kako se ulazi, taj može i bez stručnosti da i te kako napreduje. Zakon o kome je danas govoreno u delu neformalnog obrazovanja, kao javno priznat i organizator obrazovanja odraslih, između ostalih se definiše i javno preduzeće.

Kada govorimo o ovom, napominjem, da mi iz SRS ne vidimo kakav je problem to što državni organi i ustanove koje su u skladu sa posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja, to je nešto sasvim drugo.

Problem je u tome što neformalno obrazovanje u javnim preduzećima, agencijama, sindikatima i udruženjima i drugim ustanovama može pružiti kvalifikacije onima koji su zauzeli mesto ljudima koji ne mogu da se zaposle, koji čekaju na posao godinama, a imaju stečene kvalifikacije, imaju formalno obrazovanje, ali nisu imali ulaznicu potrebnu za ulaz u javno preduzeće.

Ono što zabrinjava mnoge roditelje Jablaničog okruga, gde imamo sve učestalije nasilničko ponašanje učenika, ovih dana je to slučaj u Vučju, gde učenik trećeg razreda pravi haos u osnovnoj školi i da su roditelji brinući za bezbednost dece, prinuđeni da ne šalju decu u školu.

Gospodine ministre, da li ste upoznati sa ovim slučajem i da li ste preduzeli neke mare povodom ovog slučaja koji zabrinjava ceo Jablanički okrug? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Postoji ceo tim koji se bavi pitanjima prevencije i rešavanja problema kada se nasilje već pojavi. Postoje uključene službe i i mi potpisujemo u sredu sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja protokole koje moraju dalje da rade Uprava ministarstva za rad, odnosno centri za socijalni rad.

Vi imate tu da je više ministarstava uključeno, jer domen prosvete nije uvek efikasan, prosto je tako. Imamo neka ovlašćenja i za nas mora neko uzeti i te roditelje tog deteta i ući u procedure.

Znači, veliki timovi na tome radi i podigli smo i SOS telefone, ali imamo i 17 uprava, gde god se desi takav incident, odlazi ekipa iz Beograda, tročlana koja tu vodi ceo postupak i sa Upravom. Znači, o tome se baš podigla priča, pričaćemo i kasnije. Sada nemam vremena.

Ono što je jako važno, pomenuli ste za ove organizatore, da prvi put ih stavljamo u kontrolu. Imamo ih i sada, svi radnički univerziteti, sve što postoji, nemamo nikakvu kontrolu nad time. Oni dobiju licencu na pet godina, ulaze u sistem, imaju nadzor od Prosvetne inspekcije. Kada su u pitanju neke kompanije koje ispunjavaju uslove za to, znate kako, ako smo pričali o obaveznosti srednje škole, ako hoćemo da uvučemo još jedno bar 15% dece u sistem koja ostanu na osnovnoj školi, moramo da se dosetimo kao i pametnije zemlje koje su to uradile pre nas, a to je da neka zanimanja, viljuškar ili bilo šta u domenu što se nekad učilo dve godine, što je Zakon o srednjoj školi prepoznao, daje priliku da se ti organizatori pojave i da imamo to za potrebe privrede. Mnogo je bolja kontrola na ovaj način, nego što je do sada bila. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Prvo ovaj prefiks nacionalno sa Evropom ne ide ministre. To dobro znate. Ne trpi baš Evropa da Srbija bilo šta nacionalno ima, a pogotovo kada je okvirivanje nekih kvalifikacija.

Drugo, imate ovde u definisanju u članu 2. kvalifikacije koje se dokazuju ili potvrđuju sertifikatima i diplomama. Valjda treba da postoji neki program, treba da postoji neki plan, što je osnova te kvalifikacije.

Ako gledamo samo diplome, onda imamo strahovit problem koji će nas i ubuduće pratiti. Vi dobro znate kakvu je štetu izazvala tzv. Bolonjska deklaracija. Mi i dan danas imamo velike probleme sa usklađivanjem tih diploma, sa zvanjima. Čak i oni kako bi se reklo u Bolonji ne znaju šta je to Bolonjska, nije im jasno, a mi smo požurili u Srbiji, naravno na nagovor ovih proevropskih evrofila, kako se kaže, da usvojimo tu Bolonjsku deklaraciju i sada po toj Bolonjskoj deklaraciji imamo, pežurativno govoreći invalide obrazovanja.

Drugo, kada se gleda samo sertifikat ili diploma koji dokazuju kvalifikaciju, mi smo u proteklom periodu imali jedan fenomen. Vi se dobro sećate kada je krenula reforma u školstvu, kada je uvedeno usmereno obrazovanje u srednjem školstvu, tada su oni koji su predavali praktičnu nastavu, koji su završili zanate, trogodišnje školovanje, prekvalifikovani u nastavnike, profesore praktične nastave. Faktički, sa završenim zanatom oni su imali status profesora, kao i oni koji su pozavršavali fakultete. Onda su ih od milošte, dosetljiv narod, zvali „sorbonci“, jer samo u Srbiji može tako da se postane sorbonac, da postanete fakultetski obrazovani.

Nije to samo davna prošlost, nego se i nedavno dešavalo, recimo, da je u Srbiji izvršena kelnerizacija. Šta je kelnerizacija? Masovno se konobari, preko noći, proizvode u diplomirane pravnike, diplomirane menadžere, diplomirane ekonomiste. I faktički sada imamo jednu realnu situaciju da nam konobari rukovode i vode ovu državu. Nije to tekovina samo ove vlasti. Vi ste samo kontinuitet onih od ranije. To je umotvorina Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera.

Moramo da vodimo računa da iza te diplome ili sertifikata mora se obratiti pažnja na plan i program po kome se obrazovala određena ličnost. Da vam ne navodim primer pojedinca, ali, možda je karakteristično. Mi imamo slučaj da je čovek prijavio diplomu više škole u Prizrenu, gde se utvrdilo naknadno da ta škola uopšte ne postoji. Ima diplomu, ali nema program i plan te škole. Lako je manipulisati sa tim. Danas je taj čovek, kako bi on sam za sebe rekao, magistar doktorskih nauka. Zamislite dokle je dogurao!