Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Dakle, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatska imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja.

Iz tog razloga, predsedavajućem te Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću postavljam pitanje. Zašto Radna grupa za izradu kodeksa ponašanja nije počela sa radom ni posle osam i po meseci od njenog osnivanja?

Da li po njemu ona nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja? Ja lično ne verujem da jedan poslanik želi da mu se kolega obrati sa – kompletan kreten, potpuni idiot ili da je 40% funkcionalno sposoban.

Molila bih kolegu Martinovića da, ukoliko je voljan, nakon postavljanja pitanja, odgovori na ovo pitanje, jer tiče se svih poslanika i mislim da bi rado čuli odgovor.

Pitanje za premijerku, gospođu Anu Brnabić. Nijedna civilizovana država ne može napredovati ukoliko ne reši pitanje vlasništva. Davnih godina je napravljena nepravda kojom je oduzeta privatna imovina građanima Srbije. Donose se novi zakoni vezani za razne namene zemljišta i ostalih nepokretnosti, a ignoriše se pitanje nad pitanjima koje ja upravo postavljam premijerki.

Kada će biti pripremljeni i stavljen na dnevni red zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u smislu opšte substitucije drugom zamenskom imovinom? Napominjem da je i Vlada najavila da će po ovom pitanju biti efikasna i takođe najavila ovaj zakon decembra 2017. godine.

Drugo pitanje za gospođu Anu Brnabić se odnosi na pitanje rekonstrukcije Vlade. Ona je dala nekoliko oprečnih izjava, da Vlada ne radi kao ti i da je potrebno izvršiti njenu rekonstrukciju. Juče je izjavila da rekonstrukcije Vlade nije prioritet i biće odložena kada se stabilizuje situacija na Kosovu.

Ja pitam kada je bila stabilna situacija na Kosovu? Smatram da to ne može biti razlog odlaganja rekonstrukcije, jer Vlada koja nije tim, nije dobra Vlada, ne može dobro da reši ni situaciju na Kosovu, tako da smatramo da je rekonstrukcija neophodna.

Pitanje za Ministarstvo privrede, već danima najavljivan štrajk u „Poštama Srbije“, a to se u parlamentu ne sme ignorisati. Novembra meseca 2017. godine, postavila sam pitanje, šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktoru i gospođi Miri Petrović, uveliko istekao već mandat?

Iz Ministarstva turizma i telekomunikacija dobila sam veoma brzo i korektan odgovor koji glasi – na održanim sastancima sa predstavnicima sindikata, istaknuto je da je glavni problem zaposlenih loš materijalni položaj, imajući u vidu da zarade u preduzeću nisu povećane već skoro 10 godina, da su ispod republičkog proseka, kao i da je smanjena plata od 10%, dodatno ugrozila standard zaposlenih.

Osim toga, veliki broj zaposlenih je angažovan na određeno vreme, te im radno pravno status nije regulisan.

Na deo pitanja koji se odnosi na sprovođenje konkursa za izbor direktora, upućena sam na Ministarstvo privrede, koji obavlja poslove državne uprave, a koji se odnose na razrešenje i imenovanje upravljanja u javnim preduzećima.

Vezano sa tim, moje pitanje za Ministarstvo privrede glasi – Ministarstvo privrede je 10. marta 2017. godine raspisalo konkurs za izbor direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, Beograd i šta se dešava sa tim konkursom, kao i kada možemo očekivati postavljenje novog direktora ovog javnog preduzeća?

Pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i Ministarstvo životne sredine – na Pančićevom vrhu u centru Nacionalnog parka Kopaonik na parceli 1877/1 Brzeće, izgrađen je nelegalni objekat od 1.000 metara kvadratnih, koji je izgradila investitorka Snežana Micković i to na očigled svih nadležnih institucija.

Godine 2018. ovaj objekat je upisan u katastar nepokretnosti i bez napomene da se radi o nelegalnom objektu.

Službe katastra opštine Brus navode da je zahtev za preparcelaciju podnelo Javno preduzeće „Skijalište Srbije“. Republička građevinska inspekcija je donela konačno rešenje o rušenju objekta 24. januara.

Ja pitam, kako je moguće da se izgradi bespravni objekat od 1.000 kvadrata u Nacionalnom parku, a da na vreme nisu obustavljeni radovi od strane građevinske, kao i inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine?

Zašto je Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva dozvolilo da se gradi nelegalni objekat na parceli koja je u javnoj svojini, a na koju je ovo Ministarstvo nosilac prava korišćenja? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, vezano za jučerašnje opomene i oduzimanje reči koje mi je predsedavajući izrekao.

Ovde se nalazi stenografska beleška o tome šta sam rekao. Dakle, nijednog trenutka reči koje je predsedavajući spomenuo ja nisam izgovorio. Dakle, citiram, rekao sam da kolege poslanici čitaju sastave i radove, a onda je svojevoljno brutalno slagao i rekao da sam rekao literarne radove i literarne sastave.

S toga, postavljam pitanje predsednici parlamenta da li će povući opomene koje su meni juče izrečene i da li će kazniti predsedavajućeg Arsića zato što je brutalno zloupotrebio funkciju predsedavajućeg? Onemogućava normalnu diskusiju i normalan rad i sprovodi mobing nad poslanicima opozicije, zloupotrebljavajući svoju funkicju.

Molim vas da dobijem odgovor pismeno, a kao dokaz prilažem stenografske zapisnike, a vrlo jasno se to vidi i na snimku juče šta sam ja govorio, a šta je predsedavajući posle toga rekao i potvrdio da sam ja rekao nešto što zapravo nisam ni pomenuo tu reč.

Drugo pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam pitanje ministarki saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, vezano za poklanjanje aerodroma u Nišu državi Srbiji. Dakle, pitanje je zašto Vlada Republike Srbije baš danas, baš sada u ovom trenutku preuzima aerodrom u Nišu?

Drugo pitanje je da li je Ugovorom o koncesiji, koji je Vlada potpisala sa francuskom kompanijom „Vansi“, Vlada Republike Srbije preuzela obaveze da se ne razvijaju drugi aerodromi u Srbiji, da se ne pravi konkurencija toj stranoj kompaniji koja će upravljati aerodromima, aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu?

Treće pitanje koje postavljam je kako je moguće da Vlada Republike Srbije nije bila u stanju da sama upravlja aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu, pa ga je dala u koncesiju strancima, a sada i te kako hoće i zna i ume da upravlja sa aerodromom u Nišu?

Aerodrom u Nišu je u 2017. godini ostvario rekordan broj putnika – 331.582 prevezena putnika. Prema zvaničnim statistikama, aerodrom je bio prošle godine na drugom mestu u Evropi po broju putnika. Dakle, ima ozbiljan rast i zbog toga su lokalne vlasti u jednom trenutku odlučile da smanje takse, kako bi karte bile još povoljnije za građane Srbije koji koriste taj aerodrom.

Dalje, postavljam pitanje da li je razlog što aerodrom u Nišu treba predati Vladi Republike Srbije i to što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, u jednoj emisiji, kada je kazao da su pustili Niš da se razvija, aerodrom u Nišu, uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu? Da li to znači da mi trebamo zbog interesa stranaca da žrtvujemo javni interes građana Republike Srbije iz svih delova Republike Srbije? Da li to znači da se neće razvijati ni aerodrom u Nišu, da se neće pustiti na aerodrom „Morava“ u Lađevcima, čije puštanje pominjete od 2012. godine u rad, da neće biti ništa ni od aerodroma „Ponikve“? Da li to znači da svi ostali delovi Srbije ne treba da se razvijaju i da ne treba da se zastupa javni interes građana Republike Srbije da bi vi udovoljili strancima i da rasprodajete strancima sve ono što je javni interes ove zemlje?

Takođe, postavljam pitanje zašto Niš treba da plaća nadoknadu za 170 hektara zemljišta, koje mu je prenela Vlada Republike Srbije, Grad Niš, a da pri tom Arapi, koji su dobili 120 hektara u Beogradu, ne plaćaju ništa? To su dobili bez nadoknade. Prema tome, zbog svega ovoga i zbog situacije u Nišu i zato što vlast lokalna u Nišu nije sposobna da se izbori za interes građana Niša, Narodna stranka predlaže da umesto aerodroma Niš, Vladi Republike Srbije Nišlije poklone gradonačelnika Niša Darka Bulatovića. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Aleksiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, postavljam pitanje ministru za rad i socijalna pitanja, Zoranu Đorđeviću po pitanju Sporazuma o socijalnoj bezbednosti i sigurnosti između Srbije i Rusije.

Naime, delegacija Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije je prošle nedelje bila u Rusiji. Imala je prilike da se sretne sa predstavnicima nadležnih komiteta Ruske Dume i u razgovoru sa predstavnicima naše dijaspore i sa Ambasadom Republike Srbije smo čuli o jednom velikom problemu koji se tiče srpske dijaspore, to jest naših radnika koji rade u Rusiji i koji imaju izuzetno loše uslove za svoje poslove.

Naime, trenutno svi srpski radnici koji rade u Rusiji imaju pravo za dobijanje radne dozvole na maksimalno mesec dana, što je izuzetno manje i mnogo manje nego predstavnici drugih nacionalnosti koji rade u Rusiji.

Pre nekoliko godina je potpisan sporazum koji bi trebalo da predvidi da naši radnici mogu da rade u Rusiji godinu dana, da za to vreme mogu da menjaju mesto boravka, da prelaze iz jednog grada u drugi i da za to vreme ne snose nikakve sankcije ako im taj period od mesec dana prođe, jer oni na taj način bivaju deportovani iz Rusije ili privrednici naši plaćaju velike kazne.

Već tri godine taj problem traje i sada postavljamo pitanje Ministarstvu rada i za socijalna pitanja, kada će se napokon taj problem rešiti i kada će naši radnici koji rade u Rusiji imati pravo da borave godinu dana, da im radna dozvola traje godinu dana i da imaju iste uslove kao radnici iz Turske i Azerbejdžana.

Takođe, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i predsednici Skupštine, da li će u budućoj rekonstrukciji Vlade i možda u nekom novom zakonu o ministarstvima biti mesta za ministarstvo za evroazijske integracije, a takođe i za odbor za evroazijske integracije u okviru Skupštine, jer mi vidimo koliku podršku ova Vlada i ova država traži od Rusije u međunarodnim institucijama kada se postavlja pitanje zaštite suvereniteta Republike Srbije, zaštite naših ljudi na KiM, a kroz praktičnu delatnost, kroz rad Vlade i kroz rad Skupštine?

Mi ne vidimo dobru volju da se unapredi ta saradnja. Mogu slobodno reći da je saradnja između Rusije i Srbije izuzetno mala, da su sastanci na nivou Skupštine izuzetno mali i da ovde apelujem na sve predstavnike i predsednike odbora da u skladu sa sporazumom koji je potpisan 2009. godine, koji je počeo da se primenjuje kada je ova Vlada došla 2015. godine, insistiraju na učestalim susretima između predstavnika odbora naše Skupštine i Ruske Dume.

Jedino na taj način će moći da se pokrene i ekonomska saradnja o kojoj mi pričamo, jer na žalost mi ni dan danas nemamo distributivni srpski centar u Moskvi. Saradnja na nivou prehrambenih poljoprivrednih proizvoda je izuzetno mala i tu postoji jedan ogromni kapacitet da se ta saradnja razvije, zato apelujem ovde na sve ljude koji vode odbore da krenu da sarađuju sa predstavnicima Ruske Dume.

Takođe, želim da postavim i pitanje Ministarstvu prosvete, gospodinu i ministru Mladenu Šarčeviću, kada namerava da izjednači status svih srpskih studenata iz regiona, jer smo svedoci da mnogi studenti koji dolaze iz Albanije, Mađarske i Makedonije nemaju ista prava kao naši studenti i kao studenti srpske nacionalnosti koji dolaze iz Crne Gore i Republike Srpske.

Znači, status svih naših studenata koji se vode kao studenti srpskog porekla iz regiona mora biti jednak. Studenti iz Makedonije i iz Albanije moraju imati pravo da studiraju u Srbiji na budžetu, da mogu da konkurišu da dobijaju domove i ne samo da mogu da konkurišu i da budu privilegovani, nego treba i Ministarstvo prosvete da se angažuje da što više studenata iz regiona studira u Srbiji da bi upravo ti ljudi sutra bili naši ambasadori u državama, jer vidimo kakvo je stanje, kakav je položaj srpskog naroda u regionu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dobar deo poslanika danas je komentarisao situaciju aerodroma u Nišu. Podsećam javnost da je naš nekadašnji kolega poslanik Miloš Bošković pokrenuo proteste upravo u Nišu, sa ciljem da se sačuva aerodrom i da ostane u vlasništvu grada.

Naime, 30. marta Skupština grada Niša, odnosno većnici grada Niša su doneli odluku da se praktično pokloni aerodrom, lokalni aerodrom državi Srbiji. Ne razumem tu odluku lokalne vlasti koja se poziva na decentralizaciju i ekonomsko osnaživanje ovog regiona, imajući u vidu koliko je jug i istok Srbije devastiran, jednostavno ne mogu da shvatim da je ova odluka bila dobronamerna i u interesu građana koji žive na ovoj teritoriji.

Sporno je i to što je ova odluka usvojena samo nedelju dana nakon što je potpisana koncesija vezana za Aerodrom „Nikola Tesla“ i dovodi se u pitanju kakav smo mi ugovor uopšte potpisali kao država?

S tim u vezi, moje pitanje je upućeno ministarki Mihajlović i pozivam je da Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi tajni ugovor, tj. da on prestane da bude tajan, kako bismo mi otklonili svaku sumnju da ova odluka gradske vlasti u Nišu ima bilo kakve veze sa tim spornim tajnim ugovorom.

Drugo pitanje upućujem ministarki Ani Brnabić, a isto tako i gradonačelnici u Somboru, koja se zove Dušanka Golubović, naime građanka koja se zove Dragana Đapić, zaposlena je u Mesnoj zajednici Stanišić na mestu organizatora kulturnih aktivnosti. Prošle godine je zbog svojih, da kažem, aktivnosti koje nemaju veze sa radom u opštini, dobila otkaz. Nakon deset dana je vraćena na posao, odnosno vratili su je na posao i posle deset dana je ponovo otpustili i na žalost mi sada dovodimo u pitanje da to ima veze sa njenom aktivnošću upravo u ovoj lokalnoj zajednici, jer je ona radila na očuvanju seoske biblioteke.

Ti protesti koje je ona organizovala, propraćeni su medijski sjajno i dobila je veliku podršku javnosti i mi smo sada dobili informaciju, kao poslanička grupa, da je Ana Brnabić, možete misliti, dakle predsednika Vlade je pozvala gradonačelnicu da otpusti gospođu koja je zaposlena u Mesnoj zajednici u Stanišićima.

Dakle, čini mi se da mi u Vladi Srbije imamo veliki broj mikro menadžera koji se bave i ovim pitanjima i ono što je najgore, ljudi se sankcionišu samo zbog svojih političkih uverenja koja ni u kom slučaju ne utiču na njihov posao. Molim vas da nam gradonačelnica dostavi izveštaj o svim navodima koje sam ja danas u Skupštini rekla.

Treće pitanje upućujem Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Naime, nedavno je pokrenuta javna rasprava o novom Nacrtu zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i ono što je neobično u tom zakonu, dakle Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije bio uključen u izradu ovog Nacrta zakona.

Dakle, jedina nezavisna institucija koja se direktno tiče ovog zakona nije bila uključena u pisanje istog. Dakle, i na javnoj raspravi na kojoj sam i sama prisustvovala predstavnica kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja je upravo ove moje navode potvrdila. NJihovi predlozi koji su dostavljeni ministarstvu, na žalost, nisu usvojeni i postavlja se pitanje kakav ćemo dobiti zakon, imajući u vidu da uskoro sledi preuzimanje, odnosno prestanak funkcije aktuelnog poverenika za informacije od javnog značaja? Dakle, postavlja se pitanje da li se taj novi zakon priprema za potrebe, da tako kažem, instaliranja novog, zavisnog, nezavisnog Poverenika? Zahvaljujem.