Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Evo, mene zaista živo zanima kako se zove ta delatnost i taj biznis kojim se bavio Zoran Živković. Mi kad spomenemo bunde, on kaže – nisam video bunde u životu. Kad spomenemo vinograd – nije video vinograd u životu. Kad spomenemo stan na Vračaru – nije u životu video stan na Vračaru. Kad spomenemo crni džip koji vozi – nije video crni džip u životu. Pa kojom delatnošću se gospodin Zoran Živković bavio kao biznismen? Kako se zove taj posao? Kojoj oblasti ekonomije pripada taj posao kojim se bavio gospodin Zoran Živković i njegova porodica?

Zbog građana Srbije, ponavljam još jednom. Šteta za državu Srbiju, za Ministarstvo odbrane, ali šteta i za grad Niš nastala je 2010. godine. Grad Niš nije preneo skoro 158 hektara zemlje Vojsci Srbije. Nije izgradio stanove na lokaciji bivše kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu. Vrednost tog zemljišta je skoro 21 milion evra.

U periodu 2010, 2011, 2012. i 2013, dakle, za četiri godine, iz sredstava grada Niša, dakle, građani Niša ovo moraju da znaju, iz budžeta grada Niša, na ime subvencija dato je stranim kompanijama, ne JAT-u, stranim kompanijama, „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, da bi aerodrom Niš uopšte bio živ. Drugim rečima, da bi „Montenegro erlajns“ sletao na niški aerodrom, građani Niša su morali da plaćaju subvencije „Montenegro erlajnsu“. Da bi „Vind džet“ sletao na aerodrom „Konstantin Veliki“ građani Niša su za to morali da plaćaju, inače bi se aerodrom ugasio još 2010, 2011. ili 2012. godine. To je ono što Nišlije treba da znaju, a to je sve nastalo kao posledica lošeg ugovora iz 2010. godine.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Naravno da ugovor o kasarni „Bubanjski heroji“, šta god da piše u njemu, nema nikakve veze sa aerodromom, ali, nije to to, to ne mogu da objasnim, to treba da se razume.

Pitanje je čime se bavila moja firma. Evo, ako slušate, firma je 1987. godine, recimo, učestvovala na tenderu za opremanje Centra za marksizam Beogradskog univerziteta. Neki Jagoš Purić je bio predsednik upravnog odbora. Bio je tender i pobedili smo i „Hanivel bul“ i „IBM“ i „Didžital“ i prodali Centru za marksizam Beogradskog univerziteta IT opremu u vrednosti od preko 100 hiljada maraka. Prvi PC računari koji su na Šumarskom fakultetu u Beogradu, sledeće godine, 1988. godine, su isto preko tendera prodati od strane firme koja se zvala „Supertim“. Nakon toga je firma „Supertim“, koja je imala sedište u Aleksincu, integrisana sa firmom „Tehnomeding“ iz Niša i narednih sedam-osam godina se ta firma, koja je imala od osam do 15 zaposlenih, bavila servisom elektro-medicinske opreme i snabdevanjem zdravstvenih ustanova potrošnim medicinskim materijalom, na teritoriji cele bivše Jugoslavije, a posle raspada na teritoriji onoga što je ostalo. Takođe se bavila izvozom bele tehnike za Bugarsku, a uvozila u kompenzaciji iz Bugarske ono što je u sankcijama falilo Srbiji, a nije bila nafta i derivati i ostale prevare, nego je bio ofset papir, foto-kopirni papiri, masa stvari koje su bile vezane, čak i tehnička so za posipanje ulica koje su bile pod ledom.

Prema tome, to se sve zna. I na tom aerodromu je, i time završavam, od decembra 1988. godine do pre jedno tri godine, znači, to je 20 i nešto godina, skoro 30 godina, kad se uđe, ceo desni zid, koji je polovina od ovog prostora ovde, tu je pisalo „Tehnomeding“ Niš. To je pisalo i 15 godina posle i 20 godina posle nestanka te firme koja je otišla u likvidaciju.

Zahvaljujem kolega Živkoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste čuli isto ono što sam čuo i ja, a to je da je u vreme samoupravnog socijalizma 1987. godine, da su SIZ-ovi, samoupravne organizacije udruženog rada, kako li su se već zvale, raspisivale, kaže, tendere, pa je Zoran Živković 1987. godine u vreme samoupravnog socijalizma sa svojom firmom od osam zaposlenih dobio…

(Zoran Živković: Sa dva.)

… sa dva zaposlena pobedio, kaže, na tenderu „IBM“, sve velike svetske kompanije i on je opremao, pazite gospodine Šarčeviću, vi se tog vremena bolje sećate nego ja, ja sam o tome samo čitao, u vreme socijalističkog samoupravljanja SIZ-ova, SOUR-a, OUR-a, Zakona o udruženom radu itd, Zoran Živković sa dva zaposlena pobedi na tenderu „IBM“ i onda sa tim kompjuterima, veš mašinama, šta je već sve radio, opremi marksistički centar u Beogradu.

Ako je to tačno, onda nešto zaista nije u redu ili sa gospodinom Živkovićem ili sa mnom. Dakle, ovde je u pitanju neka do te mere masna laž da ja mislim da i oni koji veruju u Čudovište iz Lohnesa ne mogu da poveruju.

Žalosno je, da se vratimo mi na ozbiljne teme, što mi u 2018. godini moramo da ispravljamo greške koje je neko napravio pre više od osam godina i naneo gradu Nišu štetu koja se meri u milionima evra.

Da budem potpuno precizan. Dugovanja Grada Niša u ovom trenutku, to građani Ništa treba da znaju i to treba da im kažu ovi koji se navodno brinu za njihove interese, iznose prema državi Srbiji 64 miliona evra.

Ja ponovo postavljam pitanje. Šta bi bilo da je Vlada Republike Srbije „legija artis“ poštujući ugovor…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

… pokrenula sudski spor protiv Grada Niša zbog neispunjenja njegovih ugovornih obaveza prema državi Srbiji, prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Da vam kažem šta bi bilo? Grad Niš bi bankrotirao isto kao što bi bankrotirala i Srbija 2012. godine da su oni ostali na vlasti.

Zahvaljujem.
Pošto vidim kuda ovo ide, sada u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Obradović, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o NOKS, a on se ogleda u uvođenju nove tačke 15. koja definiše afirmaciju stečenih kvalifikacija sa posebnim osvrtom na funkcionisanje javnih preduzeća. Dakle, i ovaj amandman očekujem da daje snažnu podršku Predlogu zakona i definiše potrebu za afirmacijom stečenih kvalifikacija.

Kao i u amandmanu na član 1. tema mog amandmana je bolje funkcionisanje javnih preduzeća. Obrazovanje budućih kadrova, kao i pravilnom preraspodelom istih tih kadrova postiže se sveobuhvatni napredak zemlje, a samim tim i javni sektor Republike Srbije biće bolji i funkcionalniji.

Nakon godina propadanja SNS je preuzela zemlju uništenu korupcijom i kriminalom, jednom rečju nebrigom, pokrenuli smo proces i sada idemo sigurnim korakom napred. Sve ovo uviđaju i građani koji nam iz izbore u izbore, bili oni predsednički, parlamentarni ili lokalni, daju sve veće i veće poverenje. Uprkos teškoćama koje se svako malo postavljaju pred nas, nastavićemo da obnavljamo i unapređujemo Republiku Srbiju.

Na kraju želim gospodina ministra da podsetim da u Srbiji, u prigradskom naselju Futog, nadomak Novog Sada postoji poljoprivredna škola na koju smo, nadam se ministre zajedno ponosni. To nije samo škola, to je verujte mi kolege poslanici, mali kombinat. Kombinat o kome ozbiljnu brigu vodi kako resorno ministarstvo, tako i lokalna samouprava.

Gradonačelnik Miloš Vučević pomno prati dešavanja u školi i svesrdno se zalaže da im u svakom smislu pruži podršku.

Ono što od vas očekujemo, gospodine ministre, a sve u skladu sa ovim Predlogom zakona, to je da u narednom periodu kako druge škole, tako i poljoprivreda škola zaista obrazuje kadrove koji će se naći u ovom okviru kvalifikacija, kako bismo imali obrazovane koji će sutra odmah na licu mesta moći svoje znanje da materijalizuju.

Evo, ovom prilikom, ministre, pozivam vas da sa vašim saradnicima posetite Poljoprivrednu školu u Futogu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.