Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas smo imali raspravu o 19 zakona koji su pred nama predloženi. Mislim da smo svedoci da u ovom sazivu vrlo često donosimo stihijski zakone, bez prethodnog plana, a i često smo svedoci da se ti zakoni u praksi ne primenjuju onako kako bi to trebalo.

Počeću od analize, po meni najvažnijeg zakona, kroz koji se prelamaju i svi ostali predlozi i kroz koji možemo da analiziramo i sve ostale predloge zakona, a to je Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije. I malo je mojih koleginica i kolega govorilo o Predlogu zakona, gospodin ministar je pomenuo i govorio je o tome. U načelu mogu da kažem da je to važan zakon koji može da uredi odnose, posebno hijerarhijske odnose između republičkih, pokrajinskih i vlasti lokalnih samouprava.

Na nekim primerima ću dati upravo analizu ovog zakona, predloženog zakona i šta će se dešavati i kod aktuelnih, važnih tema u ovom periodu, ali i u budućnosti.

Važno je pročitati, gde se u članu 1. kaže – ovim zakonom se uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje vrste i sadržina planskih dokumenata, koji u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, međusobno usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata.

Dakle, ovde se radi o javnim politikama i na nivou Republike, na nivou AP i na nivou lokalnih vlasti. Kada se usvoji ovaj zakon, a to će biti verovatno početkom naredne nedelje, to će svakako uticati na vrlo aktuelnu temu koja je sada prisutna u javnosti, a to su koncesija beogradskog aerodroma, to je dešavanje dosta nejasno oko Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu i mnoge druge stvari koje ću pokazati upravo na analizi pojedinih tačaka ovog zakona.

Ovde se radi o usklađenosti planskih dokumenata lokalne vlasti, pokrajinskih vlasti i republičkih vlasti. Šta se dešava u Nišu u vezi sa projektom Aerodroma „Nikola Tesla“. Ilustrovaću vam kroz istoriju ulaganja u niški aerodrom, šta se sve dešavalo u javnim politikama i na koji način će ovaj zakon uticati upravo na ono što bi trebalo da bude zrela odluka jedne države odgovornih ljudi i u Republici i na lokalnom nivou.

Godine 1986. grad Niš je investirao u izgradnju aerodroma iz svojih lokalnih sredstava. Grad Niš i lokalne samouprave su tada imale svoju imovinu i to je jedna od javnih politika o kojima treba da govorimo u ovoj Skupštini. Dakle, lokalne samouprave su upravljale svojom imovinom i imale su svoju imovinu. Godine 1997, posle lokalnih izbora 1996. i 1997. godine, kada je tadašnja opozicija i koalicija zajedno pobedila u najvećem broju gradova i opština, donosi se zakon 1997. godine, o sredstvima u svojini Republike Srbije, kada se kompletna imovina lokalnih samouprava prebacuje na Republiku, vlasništvo Republike, a korisnici, gradovi, opštine i javna preduzeća.

Zbog čega je ovo važno? Evo, ovde, u članu 2. ovog predloženog zakona za koji ćete vi glasati, u tački 5. kaže – upravljanje sistemom javnih politika jeste proces planiranja javnih politika, analiza efekata, pripreme i usvajanje planskih dokumenata, koordinacije, sprovođenje javnih politika, praćenja sprovođenja tih politika, vrednovanje učinaka javnih politika u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja, njihovog unapređenja na osnovu nalaza, vrednovanja učinaka, kao i izveštavanja o postignutim učincima javnih politika.

Dakle, šta je to značilo za lokalne samouprave i učešće, mislim da je važno, gospodine ministre, očekujem vaš stav i odgovore vas kao predstavnika Vlade, na ovu temu. Šta je to značilo za razvoj lokalnih zajednica? Jer, osnovna vrednost ovog zakona, i vi ste govorili o tome, je učešće građana u donošenju odluka, odluka koje se tiču njihove budućnosti, odluka koje se tiču njihovih razvojnih projekata, dakle građana koji se organizuju na nivou lokalnih samouprava.

Dakle, sa 1997. godinom u prošlom veku i oduzetom imovinom, posle 2000. godine, o kojoj govorite sve najgore sa vaših pozicija, krenulo se upravo u vraćanje mogućnosti i učešća građana u donošenju odluka koje su bitne za njihove sredine. Nažalost, to nije išlo najefikasnije i tek je 2011. godine predložen zakon o javnoj svojini, koji je podrazumevao vraćanje imovine lokalnim samoupravama, gradovima, opštinama, ali i javnim preduzećima.

Dakle, 2011. godine smo usvojili, ja nisam bio tada u ovom sazivu, mnogi od vas su sedeli u ovim klupama, Zakon o javnoj svojini kojim se vraća imovina gradovima i opštinama, jer je to važna odluka i siguran sam da se oko toga slažemo, jer smo kasnije, pošto je definisan rok primene, gospodine ministre, od 2011. godine, za tri godine upisa imovine gradova, opština i javnih preduzeća koje su im tada, 1997. godine, oduzete. Nažalost, nije bilo dovoljno efikasnosti za taj upis imovine, pa smo ovde u ovom sazivu zajedno donosili izmenu samo jednog člana, a to je produžetak roka na sledeće tri godine. I to smo radili dva puta. Dakle, mi dva puta produžavamo rok primene Zakona o javnoj svojini.

Zbog čega govorim o ovome? Ja mislim da je nama potreban odgovor kod ključnih pitanja, posebno kada govorimo o ovom zakonu, otvorenih pitanja, koja nisu dovoljno približena javnosti. Mislim da ovde treba da vodimo otvorenu debatu o činjenicama i o istini. Između ostalog, i iz tog razloga su građani Niša podigli svoj glas, upravo štiteći imovinu grada Niša koji je, u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, upisao svoje vlasništvo nad zemljištem i aerodromom „Niš“. U ovom trenutku je, i to je činjenica, grad Niš vlasnik tog zemljišta. Dakle, treba poći od toga.

Kada govorimo o planskim dokumentima, to je jedna činjenica. Druga činjenica je da je grad Niš i Skupština grada, legitimno izabranih predstavnika grada Niša, govorim legitimno i govorim o predstavnicima koji su iz naše koalicione većine, dakle, predstavnici Srpske napredne stranke su i gradonačelnik i direktor aerodroma „Niš“, dakle, ovde se ne zalažem za direktore iz Demokratske stranke, ili predsednike opština ili Skupštine grada, već se ja ovde zalažem za interese grada Niša i poštovanje zakona koje smo usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o javnoj svojini.

Zbog toga pozivam institucije koje se pominju i u jednom od ovih zakona i predloga zakona, a to je Državna revizorska institucija, nezavisna institucija koju ćemo birati i na ovoj sednici, da isprati proces zakonitosti prenošenja, ukoliko Skupština grada Niša usvaja odluku o tome da prenese imovinu aerodroma na Republiku Srbiju. Dakle, to treba svakako uraditi u skladu sa Zakonom o javnoj svojini i mislim da je potrebno da upravo o tome govorimo.

Mnogi od vas pominju i novac. Naravno, i o tome treba govoriti, a ovo je jedna od stvari i javnih politika o kojima treba razgovarati. Jedan od argumenata za prenos vlasništva aerodroma „Niš“ na Republiku je bio da grad Niš nema dovoljno para, nema dovoljno sredstava, da je u finansijskoj krizi, da bi ispunio ugovorne obaveze prema Vojsci Srbije. I o tome treba razgovarati. Postoje ugovori koji su potpisivani, a istorija tog odnosa je bogata. Mislim da je važno ovde pomenuti pred svima nama, jer i to je deo definisanja javnih politika o kojima treba da govorimo, a to je da je aerodrom „Niš“ 1999. godine u bombardovanju destruiran, da je ostalo 27 neeksplodiranih bombi sa uranijumskim punjenjem, da je to bio ekološki ogroman problem za grad Niš, da je to bio bezbednosni problem, na samo kilometar ili dva od centra Niša i da je to trebalo svakako rešavati, i da je u tom trenutku imovinski status aerodroma „Niš“ bio vojno-civilne namene.

Tada je norveška Vlada bila spremna da podrži naš projekat rekonstrukcije aerodroma, a pre svega iz razloga i bezbednosti i ekološke i fizičke i svake druge, a i iz razloga budućeg razvoja i grada i čitavog regiona jugoistočne Srbije i finansirala je taj projekat. Uslov tada norveške Vlade, uz pregovore sa Vojskom tada SR Jugoslavije, bio je da se status aerodroma „Niš“ prenese na status civilno-vojni, da bismo mogli da prihvatimo tih šest miliona evra donacije norveške Vlade i da bi grad Niš učestvovao sa tri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, da bi sanirali tu ranu i Srbije i čitavog grada. Mislim da su to ljudi iz Vojske Srbije, pre svega, herojski uradili, uz građevinsku operativu, i efikasno, za tih devet miliona evra, napravili su veliki iskorak i mogućnost budućeg razvoja aerodroma „Niš“.

Ovo govorim zbog toga što je potrebno utvrditi činjenice. Jer, govorili smo o tom razlogu zbog čega grad Niš ne može dalje da investira u aerodrom „Niš“, a to je da se utvrdi odnos i grada Niša sa Vojskom Srbije. Pominjan je jedan ugovor sa Vojskom, koji nije vezan za aerodrom „Niš“, a to je kasarna „Bubanjski heroji“ i naselje Novi Niš, potpisan 2011. godine, tačno u vreme žutih, i o tome se govori, u vreme kada je gradonačelnik Niša bio gospodin Simonović iz Demokratske stranke, ali je tačno i to da je taj ugovor aneksiran 2016. godine, uz prisustvo ministarke Mihajlović i tadašnjeg gradonačelnika Perišića, i to je odnos prema projektu i kontinuitetu jednog projekta koji je važan za grad, gde je grad tada uzeo na sebe obavezu da isporuči 30 hiljada kvadrata i preda na korišćenje pripadnicima Vojske Srbije.

Postavlja se pitanje upravo javnih politika grada Niša, ali i Republike. U tom odnosu, a ja ponovo i na ovom planu pozivam Državnu revizorsku instituciju i mislim da oko toga možemo da se složimo, jer sam to uradio i na poslednjem Odboru za finansije, a to je da Državna revizorska institucija utvrdi taj pravi finansijski odnos i međusobne obaveze grada Niša i Vojske Srbije, u ovom trenutku. Grad Niš, sa tim aneksiranjem ugovora 2016. godine, dakle, u vreme kada ste vi na vlasti, je dobio bankarsku garanciju, prema mojim informacijama, ali to treba da podrži nezavisna institucija, na 10 miliona evra za dobro izvršenje poslova, što će biti dovoljno za ispunjenje ovih uslova, jer sadašnji gradonačelnik je, bar u javnosti smo to mogli da vidimo, rekao da nije u mogućnosti da grad Niš, zbog nedostajućih milijardu dinara, nastavi sa eksploatacijom niškog aerodroma i da ne može da upravlja njime zbog finansijskog stanja u lokalnoj samoupravi, a samo ovih 10 miliona evra aktivirane garancije bi bilo dovoljno za ispunjenje tog uslova, jer je 10 milijardi u protivvrednosti osam i po miliona evra.

Mislim da oko toga možemo da se složimo, da su nama za kreiranje i lokalnih politika, ali i pokrajinskih i republičke politike, javnih politika potrebni samo objektivni podaci na osnovu kojih možemo da donosimo prave odluke. To je poenta ove moje analize i poziv nezavisnim institucijama, a to je pre svega Državna revizorska institucija, da utvrdi potpunu istinu i oko zakonitosti budućeg mogućeg odlučivanja o prenosu vlasništva aerodroma na Republiku, ali i o postojećim međusobnim finansijskim odnosima između grada i Vojske. Dakle, to su dva važna aspekta.

Kada govorimo o planiranju i poštovanju predstavnika u Skupštini grada Niša, a opet su to predstavnici u većini iz adekvatne većine i u ovoj našoj Skupštini, dakle, vaše kolege i koleginice i moji sugrađani, u situaciji su da donoseći planska dokumenta o razvoju grada, ne znam da li ste, ministre, upoznati sa tim, ali taj dokument o razvoju aerodroma „Niš“ na srednji rok, što se definiše ovim zakonom, donet je pre mesec i po dana u toj istoj Skupštini grada, za razvoj aerodroma od 2018. do 2028. godine. Dakle, predstavnici građana Niša, vaše koleginice i kolege partijske, ušle su u tu Skupštinu i glasale i izglasale dokument o razvoju aerodroma „Niš“ od 2018. do 2028. godine, podigle ruku i rekle u tom planu da je niški aerodrom u ovom trenutku samoodrživ, da je moguće investirati iz sopstvenih prihoda, da će raditi sa profitom. Posle svega toga dođu u situaciju da dobiju zaključak Vlade. E sad, gde je tu, gospodine ministre, koordinacija između Vlade i lokalne samouprave u donošenju planskih dokumenata? Da li ste vi uopšte znali da je lokalna samouprava donela ovakav planski dokument o razvoju sopstvenog grada i budućnosti svog grada da oni posle samo mesec dana u toj istoj Skupštini dobiju papir i predlog o odlučivanju o poklanjanju imovine aerodroma Republici Srbiji?

Šta sa svim prethodnim dokumentima i svim prethodnim planovima? Šta će se desiti u skladu sa ovim zakonom i da li će oni moći da donesu tu odluku ukoliko mi usvojimo ovaj zakon? Mislim da bi bilo dobro da nam to interpretirate i kažete kakva je odluka i na osnovu kojih zaključaka je doneta na samoj Vladi. To su samo neka od pitanja koja se otvaraju u ovom konkretnom slučaju.

Toliko o ovom zakonu i mislim je dovoljno, pošto, evo, 16 minuta ili 17 govorimo o tome, mislim da je potrebno govoriti i o nekim drugim zakonima, ali ovo je ilustrativno, jer je potrebno videti i razmisliti o načinu na koji će se buduće odluke donositi i u skladu sa ovim zakonom.

Ovde imamo i set drugih zakona, a pomenuli smo i DRI koju sam pozvao, i sada ponavljam taj poziv, koje je potrebno da utvrdi i zakonitost prenošenja imovine i finansijski odnos sa Vojskom Srbije i način na koji će se taj čitav proces uraditi, ali smo videli i nešto što je važno za sve nas u Srbiji, a to je način na koji se troše budžetska sredstva u Republici Srbiji. Na poslednjem izveštaju DRI, na Odboru za finansija, to smo videli u javnosti, neki od mojih kolega su govorili o tome, je utvrđeno da je negde oko 720 milijardi dinara potrošeno sredstava koje nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, i očigledno je da je taj nivo sredstava od šest milijardi evra u 2017. godini nešto što treba da zabrine sve nas.

Ovde ne optužujem nikoga, jer znam da će se skočiti i da će se reći, pa da bilo je to u različitim vremenima. Da, bilo je, ali je potrebno govoriti otvoreno o tome da je šest milijardi evra evidentno potrošeno mimo zakona u skladu sa izveštajem nezavisne DRI i da o tome treba govoriti zaista ozbiljno.

Gospodin potpredsednik Vlade je ovde govorio i o zaduženjima, i mislim da to svakako treba pomenuti, a to su garancije ili prenošenje garancije za „Srbijagas“ i EPS, dakle. Ovo nisu nova zaduženja, ali je isto važno i u skladu sa ovim zakonom reći da smo primenjivali Zakon o javnoj svojini i prenos imovine i uknjižbi imovine i za „Srbijagas“ i za EPS, i za ostala javna preduzeća onako kao i za gradove i lokalne samouprave, ne bi bilo potrebe za garancijom države u ovom smislu, da su korporatizovane, da je upisana imovina i da su to postala društva, privredna društva koja mogu da se zadužuju samostalno i u skladu sa zakonom, mi sada ne bismo imali potrebu da donosimo garancije i time se posredno zadužujemo sa budžet.

Činjenica je da u 2012. godine na ovamo, 2012. godine sredinom kada je ova koalicija došla na vlast, da je javni dug Srbije iznosio 15 milijardi, da i u ovom trenutku kako smo čuli 23,5 milijardi, da je to 8,5 milijardi, u jednom trenutku je bilo 25, dakle 10 milijardi više. Dobro je da se smanjuje taj dug, ali je nasleđen dug bio 15 milijardi i važno je reći i tu činjenicu.

Dobro je da se smanjuje, govorimo o Mastriktu, govorimo o relativnom odnosu javnog duga sa bruto društvenim proizvodom, ispod 60% u ovom trenutku 59,5, ali je nasleđeni dug od 15 milijardi u tom trenutku iznosio oko 45%, 46%, u tom trenutku premašio tu granicu od 45% učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu 2012. godine. Mi moramo da se ponašamo i Vlada Srbija u skladu sa našim zakonom koji ograničava taj relativni odnos javnog duga i bruto društvenog proizvoda na 45%, a ne na 60% koliko propisuje Mastrikt.

Hvala, kolega Ćiriću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite, ministre.

Poštovani poslaniče, imam i obavezu da vama odgovorim na ovo pitanje, s obzirom da pričate o jednom periodu dok sam ja bio ministar odbrane i bio u Ministarstvu odbrane, gde naravno, prvo građani Srbije moraju da znaju ugovor koji je potpisan 2011. godine za prodaju te kasarne i obavezao grad Niš da ima neku obavezu i prema Ministarstvu odbrane, ali i prema izvođaču i investitoru. I investitor se već tog trenutka našao u problemu, gde on od tog trenutka već našao u problemu, gde je on od tog trenutka počeo sebi da pravi odlaganje svoje investicije koja je naravno gradu Nišu pravilo dodatni problem jer je to ona iz te investicije gde je trebalo upravo da pruži neke mogućnosti i Ministarstvu odbrane, odnosno Vojsci Srbije.
Kada govorimo o aerodromu koji je bio mešoviti aerodrom, vi i sami znate da je niški aerodrom u 2014. godini, mislim imao 1335 putnika koje je evidentirano, da je Vlada Republike Srbije prepoznala niški aerodrom kao sekundarni aerodrom koji je vrlo potreban Srbiji u toj meri da ima dovoljno veliku razdaljinu da može da bude i backup aerodrom, aerodromu Beograd, u nekim slučajevima i da ulaganje u taj aerodrom ne samo da će investitore da privlači, da će omogućiti bolje funkcionisanje i beogradskog aerodroma. Da je bolje da beogradski aerodrom je bolje da ima backup aerodrom u Srbiji nego negde van naše zemlje.
Vlada Republike Srbije je 2014. godine uložila tri i po miliona evra i podigla taj broj putnika na 331 hiljadu. Naravno, želja Vlade Republike Srbije jeste da i u narednom periodu ulaganjem uloži još novca kako bi povećala taj broj putnika tamo, ali mislim da imamo jednu zamenu teza i jednu pogrešno navođenje onih građana, a ja mislim da oni nemaju tu nameru.
Mi ovde pričamo o državi Srbiji, ne pričamo o nekoj tuđoj državi. Pričamo o našoj zemlji, o našem ulaganju i mislim da sve ovde što je država Srbija, to pripada svim građanima Srbije, pa i građanima Niša. Grad Niš ima problema, kao što ste vi rekli, sad možemo da pričamo i genezu toga i kada je nastala i kako je nastala, ali grad Niš da bi funkcionisao aerodrom od njega zahteva i samo servisiranje onoga što treba redovno, a to su recimo, plate, održavanje i tako dalje, ali nešto što se očekuje od njega, ako želimo da ima ovaj broj putnika i ako želi da poveća broj putnika, odnosno kvalitet svoje usluge. To je između ostalog izgrađivanje tornja, to je novo osvetljenje, to je renoviranje piste, to je sistem za upravljanje u lošim vremenskim uslovima i to je uređenje poslovne zgrade, koja slažete se već ima, da kažem zahtev da bude renovirana.
Da li stvarno mislite da grad Niš treba da se fokusira na neke druge stvari, da podignemo grad Niš ili treba da se fokusira kao da je nešto primarno. Opet vam kažem, aerodrom Niš, nigde neće da ode. To pripada državi Srbiji, pripada svim građanima Srbije. Država Srbija želi da ulaže u taj aerodrom jer time želi da privuče još investitora za grad Niš. Niš je dobio u prethodnom periodu ono što je 20-ak godina nije bilo prisutno u gradu Nišu, a to su nove investicije, dolazak, zapošljavanje ljudi i tako dalje. Da bi aerodrom funkcionisao potrebno je da ima ljude koji putuju. Potrebno je da ti ljudi imaju plate. Potrebno je da ti ljudi žive. Potrebno je da idu negde i potrebno je da taj grad funkcioniše, a ne samo primarno da ima aerodrom koji će da postoji da bi ga imali.
Mislim da ukoliko građani Niša, velika većina njih to razume, shvata da Vlada Republike Srbije ne želi da uruši, već naprotiv da unapredi rad aerodroma Niš, i svakako da poboljša i kvalitet usluge, ali i činjenicu da Srbija može da se pohvali kao zemlja koja će imati dva aerodroma koja će biti, da kažem, visoke kategorije. Aerodrom Niš nikada neće biti aerodrom Beograd, ali treba da bude dovoljno veliki da bude backup i dovoljno veliki da država Srbija ima dva aerodroma. Malo zemalja u okolini ima dva aerodroma te veličine.
Mislim da ukoliko pažljivo i nas dvojica sada razmišljamo, shvatićete da sam ja u pravu. Mislim da je ministarka Mihajlović kada je bila dole rekla njima upravo ovo što vi govorite, javne politike, da mi treba zajednički da radimo na tome, grad Niš treba da radi sa resornim ministarstvom. Ona je rekla da ima plan izgradnje tog tornja, izgradnja i ulaganje u sam aerodrom koji je deset miliona evra. Deset miliona evra koji treba da uđe tamo u aerodrom, ali ne da bi postojao, ne da bi bio lep, nego da bi bio funkcionalan i da bi mi mogli kao Vlada da to ponudimo u portfoliju kada dovodimo investitore. Da im kažemo, da imate aerodrom koji može da bude tranzitni, koji može da bude transportni, koji može da bude putnički, gde mogu da sleću i veliki avioni i da neke stvari dobijemo možda na kvalitetu kada je u pitanju sam kvalitet investitora.
Mi moramo da idemo i u korak sa time da Srbija svojim ulaganjem u privredu u jednom trenutku, naravno iz godine u godinu, teži ka tome da što kvalitetnije investitore dovodi. Ti kvalitetni investitori, između ostalog, traže više. Da bi platili naše ljude više, oni i traže neke uslove da budu bolji. Prošli smo ja mislim taj period, koji je negde iza nas, kad je dovoljno bilo da kažemo – evo vam zemljište i to je to.
To nisu investitori koje Srbija danas hoće. Srbija danas hoće mnogo kvalitetnije investitore. Mislim da grad Niš to zaslužuje. Posle fabrike duvana, posle mase drugih investitora koji su došli, ja mislim da grad Niš zaslužuje, s obzirom da ima jaku elektronsku industriju i u oblasti informatike, možda i buduće elektronske industrije, svi oni će zahtevati neke savremenije transporte nego što su ovi.
Tako da, mislim da ne treba da samo okrećemo stvar na drugu stranu i da mislimo da mi ovde pričamo različitim jezikom i da je Vlada Srbije protiv grada Niša i protiv građana Niša. Naprotiv, Vlada Srbije radi podjednako i za grad Niš i za svaki drugi grad u Srbiji, i tako ćemo da nastavimo da radimo. Ove javne politike su upravo u tom pravcu. Mi kad smo pripremali, u ovoj samoj pripremi ima masa stvari gde smo mi već od 2014. godine, na neki način, počeli da uvodimo sistem planiranja, odnosno ovo što ovaj zakon i predviđa. Znamo da će biti nekih problema, pogotovo u lokalnim samoupravama, i pogotovo u tome da njih prilagodimo nekom potpuno novom razmišljanju da stvari ne mogu da se donose ad hok, nego da moraju da se donose planski, da moramo svi zajedno da radimo ako hoćemo da imamo uspeha. Ne može neki lokal da radi drugačije u odnosu na Vladu, da nema sinhronizaciju sa Vladom, da očekuje od Vlade neku podršku i pri tome da očekuje rezultat, a da nema nikakvu odgovornost.
Sa jedne strane, postoji odgovornost, ali sa druge strane postoji obaveza Vlade da razgovara sa njima i da pravimo zajedničke planove.
Ja uvek kažem, ovaj zakon kada bude počeo da se primenjuje, narodni poslanici će videti to šta Vlada hoće od Vlade do lokala, šta su to planovi gde ćete vi moći da kritikujete kao narodni poslanici da li smo mi nešto trebali ili nismo trebali, da li smo trebali više ili manje i da kritikujete naše rokove, a onda je obaveza Vlade kada vama to predstavi, da ispuni sve to prema građanima Srbije i da bude odgovorna prema tome. Ova Vlada se toga ne boji. Da smo se bojali toga, mi ne bi sada ovo predložili.
Moglo je da prođe bez ovoga, jer vi niste to ni očekivali. Mi želimo da naš rad bude odgovorniji, da bude kvalitetniji i mi želimo da budemo odgovorniji prema građanima, jer mislimo da je to sledeći korak koji treba Vlada da uspostavi u kontaktu sa građanima Srbije.
Kažem vam, mi smo imali ovde, ja vidim kada su u pitanju problemi, u implementaciji, masa problema za koje mi pretpostavljamo da će se desiti, ali nismo ostavili to kao problem, već smo stavili na desnoj strani kako ćemo to da rešimo. Jedna od stvari je i ova.
Ne možete vi da planirate negde u nekoj lokalnoj samoupravi ad hok, da nemate plan, analizu finansijskih efekata, o tome da vidite šta hoćete, da li je to u saglasnosti sa politikom Vlade i da li to možete da servisirate, odnosno da finansirate.
To ukoliko se tako nešto desi, desiće se naša ružna prošlost, a to je da takvi projekti propadnu, da postanu rupa, da postane neki skelet koji će biti na nekoj poljani kojoj ćemo svi živi da se rugamo.
Bilo je takvih, vi klimate glavom, ali ja mogu da vam kažem, ali nećemo sada da otvaramo druge stvari koje su se dešavale kada su neke lokalne samouprave, neki gradovi otvarali nešto, gde planski nisu pravili dogovor sa Vladom da znaju kako i na koji način to može da se sprovede od početka, pa do kraja.
Da je bilo sreće, da je postojala komunikacija, da su realni planovi bili, da je postojala odgovornost, verovatno bi građani danas uživali u tome, neka deca radovala, ali nažalost, to sada ne postoji i to je nešto što mi moramo da izbrišemo. Ovo je odgovornost Vlade prema građanima, odgovornost Vlade prema Narodnoj skupštini, ali ovo je i odgovornost lokalne samouprave i pokrajine prema Vladi.
Mi ćemo da istrajemo u tome da ovo zaživi i da se primenjuje. To će biti najbolji garant građanima, sa druge strane, što i jeste jedna ideja i vodilja ove Vlade da se novac troši transparentno, da naši građani vide za bukvalno svaki dinar koji se ubere od poreza i doprinosa, na kojoj je strani otišao.
Kada je u pitanju lutrija, da znamo gde je otišao taj novac.
Ukoliko budemo rako radili, onda nećemo imati dilemu da li treba da imamo legalizovanu lutriju u Srbiji i kako i na koji način ćemo dobit od svega toga da trošimo. Onda nam se neće desiti da dobit, prihod od svega toga ode negde, a da lutrija posluje u minusu, što se i dešavalo. Vi to znate. Prosto je nemoguće da imate lutriju koja ima dobit iks gde dajete 50% državi, a 50% u nagrade i da vi prikažete na kraju godine da ste u gubitku, prosto je nemoguće, osim ako nemate odgovornost, plan i ako ne radite sinhronizovano sa onim ko je iznad vas, a to je Vlada Republike Srbije po hijerarhiji. Vlada treba da izađe pred vas i da kaže, to je to. Hvala.
(Aleksandar Martinović: Ja sam se javio kao ovlašćeni predstavnik, molim lepo.)

Prvo dr Aleksandar Martinović kao ovlašćeni predlagač, a naravno dobićete i vi pravo na repliku, jer je i on sačekao da dam reč ministru.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ćirić je u svojoj diskusiji apsolutno sve izmešao.

Pre svega, 1986. godine, kada je osnovan aerodrom Niš, nije postojala državna svojina, a pogotovo nije postojala svojina lokalnih samouprava i to je bila SFRJ po ustavu i po zakonima SFRJ postojao je samo jedan oblik svojine, a to je društvena svojina.

I 1986. godine, aerodrom u Nišu je formiran kao društveno preduzeće i to društveno preduzeće na republičkom nivou, ne na nivou grada Niša, nego na nivou tadašnje SFRJ. To je prva stvar koju ste pogrešili.

Druga stvar koju ste pogrešili, Zakon o sredstvima o svojini Republike Srbije nije donet 1997. godine nego je donet 1995. Godine. Dakle, to je bilo pre nego što je vaša tzv. Koalicija Zajedno, osvojila, između ostalog i vlast u Nišu i kada je gradonačelnik Niša postao legendarni Zoran Živković.

Ono što je mnogo važnije, to je da DS od pitanja aerodroma Niš pokušava da napravi novu aferu Savamalu, odnosno da napravi problem tamo gde ga nema, pošto oni nikakvu drugu politiku nemaju, pošto ne mogu ništa da predlože, što se tiče ekonomskog razvoja Republike Srbije, pošto nemaju nijedan odgovor, ni politički ni ekonomski na pitanja sa kojima se danas susreću građani Srbije, onda su se uhvatili aerodroma Niš i sada su oni postali navodno branioci aerodroma Niš od neke zle i pokvarene Vlada Republike Srbije koja hoće da građanima Niša oduzme taj aerodrom.

To nije tačno.

Ono što DS neće da kaže, a ja ću to sada da pročitam, to je da je problem nastao 2010. godine kada je potpisan taj famozni ugovor između grada Niša koga je predstavljao gospodin Simonović iz DS-a, a ne znam gde ste vi tada bili gospodine Ćiriću i Vlade Republike Srbije.

U članu 4. tog ugovora stoji – ukoliko grad Niš ne okonča postupak izgradnje stanova iz stava 1. člana 3. ovog ugovora, u roku predviđenom stavovima 5. i 6. istog člana i do isteka tog roka ne preda Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane, 21% bruto građevinske površine novoizgrađenog stambenog prostora, dužan je da Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane na ime naknade štete plati iznos koji predstavlja tržišnu vrednost vojnog kompleksa kasarne „Bubanjski heroji“ u Nišu, utvrđen aktom Ministarstva finansija, Poreske uprave na dan nastanka štete, a preračunato u evre prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan procene.

Gospodine Ćiriću, na današnji dan to iznosi 64,2 miliona evra. Tolika je šteta koju je DS napravila gradu Nišu. Sada se postavlja sledeće pitanje – šta bi bilo da Vlada Srbije poštujući odredbe ugovora koji ste vi potpisali 2010. godine, presavije tabak i tuži grad Niš za 64,2 miliona evra?

Grad Niš bi bio blokiran, grad Niš bi bankrotirao, kao što bi i Srbija bankrotirala 2012, odnosno 2013. godine da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti. Prema tome, prestanite da obmanjujete građane Niša kako ste vi veliki branilac aerodroma od Vlade Srbije. Ne, Vlada Srbije pomaže gradu Nišu tako što mu skida sa leđa jedan veliki teret.

Aerodrom „Konstantin Veliki“ ostaje i dalje u Nišu. I dalje će ga koristiti građani Niša i građani cele Srbije, samo više grad Niš neće imati tu obavezu u iznosu od 64 miliona evra prema Vladi Srbije koju danas ima. To je ono što vi nećete da kažete građanima Niša i vi koristite svaku moguću priliku gde se građani okupe, njih 100-200, da kažete – mi sada to podržavamo, mi smo predvodnici tih protesta zato što Aleksandar Vučić i Vlada Srbije hoće da nam otmu grad Niš, odnosno Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu. Pa gde da ga odnesemo? U Bugarsku? U Mađarsku? U Hrvatsku? On će ostati u Nišu samo što će biti mnogo razvijeniji aerodrom. Država će investirati u svoj aerodrom i nećemo više morati da plaćamo „Montenegro erlajnsu“, „Vind džetu“ i kome sve nismo plaćali da sleće na niški aerodrom.

U vaše vreme vi ste morali iz budžeta grada Niša i iz budžeta države Srbije da dajete subvencije stranim aviokompanijama da bi uopšte sletale na aerodrom u Nišu. Nemojte da zaboravite da u blizini aerodroma u Nišu imate aerodrom u Prištini „Adem Jašari“, imate aerodrom u Skoplju i imate aerodrom u Sofiji. Da bi privukli strane kompanije da sleću u Niš mi smo morali da dajemo gotov novac. Mi smo morali da dajemo subvencije stranim kompanijama da ne bi sletali u Skoplje, u Prištinu, u Sofiju nego da bi sletali u Niš. To je ta vaša uspešna ekonomska politika.

Vi ste upropastili Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu odnosno on bi bio upropašćen da Vlada Srbije od 2014. godine nije dala ogromna sredstva da taj aerodrom ostane. To što je taj aerodrom trenutno u plusu, ako izuzmemo ovu obavezu od 64 miliona evra, to nije zahvaljujući činjenici da Aerodrom „Konstantin Veliki“ sam po sebi dobro posluje nego zahvaljujući činjenici da Vlada Srbije svake godine već pune četiri godine izdvaja značajna finansijska sredstva za taj aerodrom i pošteno je ako država finansira funkcionisanje tog aerodroma da to i pripadne državi Srbiji, a država Srbija je i država Nišlija i država Beograđana i država Subotičana i Valjevaca i Kragujevčana i svih ostalih građana koji u ovoj državi žive.

Hvala, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Ponosan sam da sam kao gradonačelnik Niša učestvovao sa svim ljudima tada i iz Vojske Srbije i SR Jugoslavije i iz grada u rekonstrukciji aerodroma, u vađenju 30 zaostalih projektila od po hiljadu kilograma iz piste, neeksplodiranih i saniranju tridesetak kratera. Dakle, to je herojski posao koji su ljudi odradili i nismo mi uništili taj aerodrom. Mi smo ga dizali iz pepela.

Važno je to što se desilo 2008. godine. To je i deo politike koju smo od 90-te na ovamo vodili kao tad DS. To je evropski put i to jeste bio jedan od uslova za podizanje broja putnika, potpisivanje ugovora sa loukost kompanijama, potpisivanju sporazuma o slobodnom nebu na velikom projektu otvorenog evropskog neba i to je bio preduslov da raste broj putnika.

O investicijama, pošto govorimo i vi imate po desetak minuta, a ja dva minuta mogu da odgovorim na sve ovo što ste rekli, dakle, znamo da je pre šest meseci usvojen plan investicija. Dakle, Vlada pominje 3,5 miliona evra svojih investicija i neće ona ulagati u toranj niti u Nišu, niti u Beogradu. Agencija SMATSA je već usvojila plan i potpisan je ugovor o kreditiranju izgradnje ovih objekata, i tornja na niškom aerodromu i modernizacije svetla, sletanja u uslovima magle po 13 miliona evra. Nezavisno od toga će te investicije se odvijati i mimo Vlade Srbije.

Ono što govorite o ugovoru i zaduženju od 60 miliona evra, još jednom, evo zajedno možemo da pozovemo DRI i neka utvrdi obaveze grada, međusobne obaveze grada, Vojske Srbije od 2000. godine na ovamo. Neka prođe kroz sve ugovore koji su potpisani, ali tvrdim vam da postoji bankarska garancija za dobro izvršenje posla na tom objektu i na tom planu kasarne „Bubanjski heroji“. Aktivirajte tu garanciju. To nije uradio ni prethodni ni sadašnji gradonačelnik, koji su iz vaše većine. Ja ih pozivam da to urade, ali mislim da je važno da o tome razgovaramo i da govorimo o činjenicama, jedino o činjenicama i o investiranju i Republike Srbije i grada Niša, o strukturi i svemu onome što je uloženo u taj aerodrom.

Još jednom, kažem, ponosan sam na ono što sam uradio za taj aerodrom kao gradonačelnik Niša, jer smo ga digli iz pepela zajedno sa svim onim ljudima, uz čestitke za to što je urađeno potpisivanjem sporazuma o slobodnom nebu, slobodnom letenju, jer je to način da se podigne broj putnika.

Još jednom samo kratko, mislim da se samo ovde ne slažemo i ne samo tu, nego i u mnogim drugim stvarima, a to je pitanje razvoja, da li se Srbija razvija odozdo … (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Produžio sam vam vreme replike, videli ste i sami, da završite misao.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Prvo radi tačne informacije koju građani treba da imaju, a to je da je tačno da je prodato i vi stalno pričate o bankarskoj garanciji. Ova Vlada ne radi tako kao što ste vi, da prevarimo nekoga, da aktiviramo bankarsku garanciju i onda da možemo da se naplatimo, već moramo da vodimo računa i o dobrom izvršenju posla.
Grad Niš očekuje veliku investiciju od tog investitora u smislu izgradnje stanova, univerziteta itd, sve što je on bio u obavezi da investira i njemu je Vlada Republike Srbije 2016. godine produžila to i sklopila aneks ugovora baš iz razloga što čovek kada je ušao u sve to nije baš imao pravu informaciju od tadašnjeg gradonačelnika u šta ulazi i koje su obligacije i šta će sve on morati da radi. To je prouzrokovalo to da ima kašnjenje. Koga smo mi onda trebali da kaznimo, tog gradonačelnika što ga je obmanuo, njega koji je kasnio i da najviše trpe građani Niša, da nemaju to što treba da bude investicija, nove stanove, nov dom zdravlja, bolnicu, univerzitet, šoping mol i sve ostalo?
Vlada je procenila da je bolje pružiti šansu njemu, pomoći njemu u toj investiciji, jer će dovesti nove ljude, nove investicije, nova zaposlenja i sve ostalo.
Kada je u pitanju aerodrom, vi ste bili gradonačelnik, što vi niste investirali u taj aerodrom? Niste mogli zato što ste bili u minusu. Vlada Republike Srbije je tri godine u plusu.
(Goran Ćirić: Investirali smo.)
Vi ste investirali, aerodrom je bio u minusu, grad je bio u minusu.

Kolega Ćiriću, dobićete reč, ne brinite. Dopustite samo ministru da završi.