Član 103. i 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade, ja sam više puta rekao, makar dva puta, da se ne radi o fizičkim licima kao fizičkim licima, već da se radi o preduzetničkim radnjama, koje nažalost, čitajući njihove nazive, ja moram da pročitam, recimo, „Ivan Cvijanović“ preduzetnička radnja. Tako je registrovano u Borči. Dakle, sve ovo što sam pročitao su preduzetničke radnje, koje su registrovane u APR, što se da proveriti.

Dakle, ja molim i kolegu da uzme lepo i da proveri, uzme snimak proveri sve što sam pročitao kako se zovu preduzetničke radnje i ukoliko nađe da neka nije registrovana u APR pod tim nazivom, evo ja sam voljan da podnesem ostavku, ali bih voleo da i kolega to isto učini, ukoliko nađe da se pod ovim imenima vode preduzetničke radnje koje su dobile novac.

Mislim da suma novca koji je jedna preduzetnčka radnja dobila, pod sumnjom da je to novac iz javnog budžeta, da je trebao da bude vraćen u javne prihode, da tu nema nikakve zloupotrebe ličnih podataka. Nisam još čuo da u lične podatke spada suma koju je preduzetnička radnja dobila na osnovu fiktivnog posla. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Reč ima koleginica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će podržati set zakona koji su danas pred nama.

Ovo je odličan set zakona, koji su u najboljim interesima za građane Srbije. Na setu zakona je radio ozbiljan tim stručnjaka i eksperata iz oblasti finansija. Takođe, radne grupe su razmotrile sve pristigle predloge, komentare i dobar deo predloga je postao sastavni deo zakona, sa čime su zakonska rešenja znatno unapređena.

Pre nego što se osvrnem na same zakone, moram da istaknem da sam pažljivo pratila tok sednice i tokom jučerašnjeg dana i tokom današnjeg dana, i nisam uspela da primetim nijednu ozbiljnu kritiku na zakone što još jednom potvrđuje da su zakonska rešenja odlična. Čula sam samo da nam je stopa doprinosa 65%, to nije tačno. Doprinosi se obračunavaju na neto zarade, odnosno na bruto osnovicu i iznose 37,8%, a ne 65% kako sam to čula tokom jučerašnje rasprave.

Takođe sam čula da kredite koje uzimamo su nepovoljni. Krediti su izuzetno povoljni. Kako su rekli ministri, kredite uzimamo u cilju razvojnih ciljeva Republike Srbije, znači da izgradimo infrastrukture, da izgradimo puteve, da izgradimo stanove. Znači, kada koristimo te kredite sa ciljem da gradimo puteve, mi automatski smanjujemo troškove proizvodnje kod privrednih proizvođača, samim tim i utičemo pozitivno na poboljšanje konkurentnosti naše privrede.

Takođe, neko od kolega je pomenuo da nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo za sednicu. Imali smo dovoljno vremena. Rečeno je da je Zakon o planskom sistemu završen krajem 2017. godine, nije završen 2017. godine, nego mnogo ranije. Naime, Zakon o planskom sistemu je u proceduri od septembra, tako da smo svi imali dovoljno vremena da se pripremimo za sednicu.

Pre nego što se osvrnem na zakone, moram da pohvalim rad naše Vlade. Srbija i građani Srbije danas imaju Vladu koja je odgovorno radi, Vladu koja radi u najboljim interesima građana Srbije. Imamo Vladu koja podjednako prati rad i rezultate rada i u obrazovanju i u zdravstvu i u jedinicama lokalnih samouprava i u realizaciji infrastrukturnih projekata i u spoljno-trgovinskoj razmeni. Znači, imamo Vladu koja neće ostaviti generacijama koje dolaze nagomilane dugove kakav je to slučaj bio, niti će generacijama koje dolaze ostaviti nizak životni standard. Naša Vlada sve čini da građani Srbije žive bolje i građani Srbije danas zaista žive bolje, hteli to neki da priznaju ili ne.

U prethodnom periodu smo ostvarili impozantne rezultate. U prvom kvartalu 2018. godine imamo suficit u budžetu od šest i po milijardi dinara. Zatim, u prvom kvartalu 2018. godine imamo rast BDP od 3,9%. Uspeli smo da prepolovimo stopu nezaposlenosti. Setimo se samo da nam je stopa nezaposlenosti pre par godina bila oko 26%, sada je oko 13%. Cilj Vlade Republike Srbije je da do kraja 2018. godine spusti stopu nezaposlenosti ispod 10%. To ćemo postići tako što stalno uvodimo stimulativne poreske olakšice za privredu i na taj način stimulišemo zapošljavanje.

Takođe, uspeli smo da otvorimo preko 170 hiljada radnih mesta, preko 60 fabrika, doveli smo IKEA u Srbiju. Zašto ovo govorim? Zato što je IKEA statusni simbol porasta životnog standarda. Srbija se nalazi na mapi 49 zemalja gde IKEA posluje.

Takođe, kada su u pitanju strane direktne investicije, uspeli smo da povećamo stopu stranih direktnih investicija u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu za 26,4%. Još jedan dobar korak je naša Vlada preduzela, kada su u pitanju zarade radnika, uspeli smo da povećamo minimalnu cenu rada za 130 na 143 dinara i time smo izuzetno povoljno uticali na agregatnu tražnju.

Jer, kad imamo rast agregatne tražnje, onda utičemo na povećanje ponude, a samim tim i na širenje proizvodnih kapaciteta i stvaramo uslove za otvaranje novih radnih mesta, a samim tim pozitivno utiče i na zapošljavanje.

Takođe, izneću par dobrih rezultata rada i Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije odgovorno vodi svoju politiku i odgovorno radi, u interesu svih građana Srbije. Podsetiću da je stopa inflacije tri godine za redom ista i kreće se oko 3%, što je dobro. Takođe imamo stabilnost domaće valute, dinar nominalno jača prema evru. Izneću još jedan dobar rezultat Narodne banke Srbije, a to je da smo uspeli da povećamo devizne rezerve za 916,9 miliona dinara u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu.

Zašto ovo govorim? Zato što na taj način smo se obezbedili od eksternih potresa. Naime, imamo pokriće za uvoz robe i usluga za šest meseci, ukoliko dođe do bilo kakvih eksternih potresa, ali imamo pokriće u iznosu od 248,3% za dug koji dospeva u tekućoj godini za naplatu.

Neki su nas kritikovali kako u strukturi izvoza dominiraju primarni proizvodi. Ja ću izneti jedan podatak koji to demantuje. U ukupnom izvozu ne dominiraju primarni proizvodi, već su to proizvodi srednje faze prerade i njihovo učešće u ukupnom izvozu je 31,6%. Takođe, napomenuću i da smo napravili pomak kada su u pitanju proizvodi visoke tehnologije i oni zauzimaju znatno dobar deo udela u ukupnom izvozu.

Danas sprovodimo reforme. Brinemo podjednako i o stranim i o domaćim investitorima, o privlačenju i stranih i domaćih investitora. Kroz digitalizaciju i stvaranje stabilnog pravnog okvira mi privlačimo strane investitore. Sa druge strane, ne zapostavljamo ni domaće proizvođače, stimulišemo ih na ulaganja, tako što Vlada Republike Srbije stalno usvaja programe subvencije i na taj način stimulišu ulaganja od strane domaćih proizvođača i domaćih ulagača.

Napomenuću da smo uspeli da smanjimo jaz u visini zarade između privatnog i javnog sektora, što je izuzetno povoljno. Znači, stimulišemo zapošljavanje u privatnom sektoru. Naša privreda hoće da se razvija na zdravim osnovama, a ne na nezdravim, kakav je slučaj bio ranije.

Naša Vlada podjednako vodi brigu i o starima i o mladima, i o deci i o odraslima i sve radi i čini sve napore da građani Srbije, ponoviću, žive bolje. Danas građani Srbije zaista žive bolje.

Iskoristiću priliku da čestitam svim građanima Srbije koji su izašli na izbore. Imali su dobru procenu što su dali podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Naši rezultati i rezultati naše Vlade govore o tome da su građani znali da procene.

Kada je u pitanju Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, novo zakonsko rešenje rešava pitanje neefikasnog, netransparentnog i neefektivnog planskog sistema. Izneću još jedan podatak – sve što radimo, mi radimo transparentno, a to govori da smo januara 2015. godine prvi put na internet sajtu Generalnog sekretarijata Vlade objavili izveštaj o radu Vlade. Znači, sve što radimo je transparentno i građani Srbije mogu i da prate i da ocenjuju rezultate rada naše Vlade, a građani Srbije znaju dobro da procene, što su i učinili kada su izašli na izbore.

Kada je u pitanju Zakon o planskom sistemu, on ima zadatak da reši nagomilane probleme što se tiče planiranja i upravljanja javnim politikama. Izneću jedan poražavajući podatak – da planski dokumenti koje smo imali u prethodnom periodu nisu sadržali kvantitativne ciljeve, samo 40% je sadržalo kvantitativne ciljeve i ti ciljevi su bili visokooptimistični, gotovo nerealni.

Takođe, imali smo situaciju da su planske dokumente izrađivali službenici nižih izvršilačkih znanja koji nisu sarađivali sa višim rukovodiocima i to je dovelo do situacije da imamo planske dokumente koji su kontradiktorni i imali smo situacije da je dolazilo do dupliranja planskih dokumenata.

Novo zakonsko rešenje treba da reši sve ove probleme tako što će omogućiti uključivanje svih zainteresovanih strana u kreiranje planskih dokumenata, počev od građana, od privrede, od naučno-istraživačkih institucija itd. Pre usvajanja bilo kog planskog dokumenta, radiće se analiza efekata, kako ti planski dokumenti utiču na građane i tek nakon toga će se planski dokumenti usvajati.

Novi zakon uvodi prvi put i pokazatelje preko kojih će da se mere ostvareni ciljevi o upravljanju javnim politikama i uvodi i reviziju planskih dokumenata. Znači, radiće se revizija ukoliko se za to ukaže potreba. Napokon ćemo imati jedinstven informacioni sistem planiranja, praćenja, sprovođenja i koordinaciju u upravljanju javnih politika.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, novim zakonskim rešenjem doći će do slobodnog kretanja kapitala putem portfolijom investicija, gde će rezident imati izbora prilikom ulaganja. Znači, doneće odluku da li ulagati kod rezidentnog ili kod nerezidentnog privrednog subjekta. Prihodi koji se budu ostvarili, ukoliko se ulaže kod nerezidenta u državama članicama EU, trošiće se i kod nas, što će se pozitivno odraziti na stabilnost domaće valute, zato što ćemo imati povećanu ponudu deviza. Sa druge strane, nerezidenti će takođe moći da ulažu kod nas i imaćemo povećanu tražnju za domaćom valutom, a to se svakako pozitivno odražava na stabilnost domaće valute.

Ovim zakonskim rešenjem takođe se pozitivno utiče i na nastavak pozitivnog trenda rasta prometa na Beogradskoj berzi. Setimo se da smo u 2017. godini imali porast rasta prometa na Beogradskoj berzi za 52,71%, reći ću i koliko to nominalno iznosi, to je 67 milijardi dinara, odnosno oko 553 miliona evra je ostvaren promet na Beogradskoj berzi u 2017. godini.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, ovo je, po meni, odličan zakon i odlično zakonsko rešenje jer će trajno osloboditi proizvođače iz oblasti prerađivačke industrije koji koriste derivate nafte u procesu proizvodnje, trajno će ih osloboditi obaveze plaćanja akciza. Ovo će imati svakako pozitivan uticaj na privredne subjekte, tako što kada imamo oslobađanje od akcize direktno imamo i smanjenje troškova proizvodnje, a kada smanjimo troškove proizvodnje smanjuje se i cena samih proizvoda, znači, povećava se konkurentnost na tržištu. Kada smo konkurentniji na tržištu ostvaruju se mogućnosti i za otvaranje novih radnih mesta, to je širenje kapaciteta, što znači da su efekti ovog zakona izuzetno dobri na privredu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, zakon takođe predviđa poreske olakšice, što će se pozitivno odraziti i na privredne subjekte i na porodice sa decom.

Na kraju, kada imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmene i dopune imaju za cilj suzbijanje sive ekonomije gde su pooštrene kazne za poreske obveznike koji posluju u zoni sive ekonomije. Ovo zakonsko rešenje je odlično. Sa jedne strane Poreska uprava će na neki način biti javni servis svojih poreskih obveznika tako što će im pružati pravnu podršku u pogledu prava i obaveza poreskih obveznika, a i prvi put se uvodi mogućnost da manji poreski obveznici budu pre slanja opomena obaveštavani putem SMS poruka o svojim poreskim obavezama i to će se svakako povoljno odraziti na naplatu poreza u privredi.

Takođe, novo zakonsko rešenje nudi mogućnost da poreskim obveznicima koji su preopterećeni, odnosno imaju visoke poreske obaveze, nudi mogućnost otplate poreskih obaveza na 60 jednakih rata, uz mogućnost grejs perioda na 12 i 24 meseca. Započete mere na suzbijanju poslovanja u zemlji sive ekonomije nastaviće se i ubuduće, a to svakako daje dobre rezultate u pogledu realne slike broja zaposlenih, što nam je bio najveći problem u prethodnom periodu.

Povećava se naplata poreza i akciza na proizvode, znači, imamo prihod u budžet i svakako se pozitivno odražava i na investitore zato što se stvara povoljan pravni okvir za ulaganje. Na kraju, usvajanje svih ovih zakonskih rešenja ne izazivaju nikakve troškove ni u privredi ni kod građana Srbije, što je jako bitno, naprotiv, uticaće na jačanje pravne sigurnosti i nastavak pozitivnog trenda u privlačenju kako stranih tako i domaćih investitora.

Svi odlični rezultati koji sam iznela na početak svog izlaganja, kao i set ovih zakonskih rešenja koje sam gotovo sigurna da ćemo usvojiti u narednim danima. Govore da je Srbija na pravom putu ka rastu i razvoju, da je Srbija stekla ugled i u regionu i u svetu i govore da je Srbija pouzdan i dobar partner za sve države koje imaju iskrene i dobre namere da ulažu u Republici Srbiju, bilo da se radi o Kini ili Rusiji, bilo da se radi o UAE ili o državama članice EU.

Ministra sa saradnicima zahvaljujem se na uloženom radu, na izradi i pripremi svih ovih zakona, zato što se ova zakonska rešenja u funkciji najboljih interesa građana Srbije, ali i u funkciji nastavka pozitivnog trenda rasta i razvoja. Poslanička grupa SNS podržaće set ovih zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Čarapić.
Za reč se prijavio Đorđe Vukadinović. Izvolite, kolega.

Hvala.

Znam da je pri kraju i strpljenje i vreme, ali ja neću iskoristiti naravno svih ovih 20 minuta koje imam na raspolaganju, ali rekao bih par stvari i osvrnuo se jednim deo na ovu debatu kao i na ono što se dogodilo juče.

Možemo se mi praviti da toga nije bilo, ali smo mi juče imali jednu neprijatnu situaciju u Skupštini, gde je opozicija bila prinuđena da napusti zasedanje. Mislim da bi svi mogli da najbolje izvučemo neku pouku iz toga i sa jedne i sa druge strane, mislim da čak i kolege iz vlasti su mogle da vide i da shvate da nije dobro kada u Skupštini nema opozicije, bez obzira što u ovom trenutku nema mnogo ni sa jedne i sa druge strane.

Nadam se i mislim da i današnji najveći deo uz par žalosnih izuzetaka, najveći deo današnje rasprave zapravo je protekao po jednom konstruktivnom ili relativno konstruktivnom tonu. Naravno, ne možete očekivati od opozicije da hvali ili bar ne uvek da hvali predloge, kao što, naravno je jasno da će se vladajućoj većini uglavnom dopasti ono što Vlada predlaže.

Ali, moramo i u tome imati meru i to moje insistiranje nije znak, niti slabosti, niti neke preteranog mirotvorstva, mada ja jesam miroljubiv čovek, već prosto osećaja kako institucije funkcionišu. Prosto to u šta mi ponekad pretvaramo parlament, kažem u prvom licu množine, mi mada naravno, mislim prevashodno na one koji su i brojniji i odgovorniji za stanje u parlamentu, ali Boga mi i neki sa ove strane, hajde i to da kažem, to definitivno nije dobro i to urušava i uništava instituciju.

Neću više o tome. Prosto, skrećem vam pažnju kolege i naravno rukovodstvo Skupštine kojem nije lako, ponekada ja prosto smatram da je juče kolega Marković i Đurišić dobio svoje kazne na pravdi boga, ali nisam čuo da li je bilo, kao nekih dobacivanja druge vrste i onda to svakako ne mogu da pozdravim. Ali, ono što se javno čuo u prenosu, a to je bilo prosto da je onaj čovek tražio da se utvrdi kvorum, posle i predsednica konstatovala da kvoruma nema, i bila je opravdana ljuta kao i predsedavajući iz vaše poslaničke grupe, bili su ljuti na svoje poslanike, jer ne možemo očekivati od opozicije da vam puni salu i da daje kvorum.

Da se vratim na one zakone i pominjanje je bilo aerodrom. Nisam bio u toj grupi koja je išla i defilovala za Niš, iako mislim da bi trebalo dati šansu Nišu i gradu Nišu i da razvija aerodrom i naravno, država bi trebalo da im pomogne u tome, nije nužna da uzima vlasništvo nad aerodromom, mada ne mislim da je i smak sveta da država ima vlasništvo i nad raznim drugim stvarima, ja sam generalno državista i podržavam to, i uvek sam se protivio problematičnim, pa čak i nekim sasvim problematičnim privatizacijama.

Mislim da je tu problem napravljen mnogo ranije, ne sa samim aerodromom Niš nego sa koncesijom za beogradski aerodrom, tu je ključni problem i to će se pokazati, pre i posle, gde je jedna firma koja je dobro poslovala, koja je imala potencijal, koja je bila ponos i koji čak i ovi zli prethodnici nisu ni hteli ili nisu stigli da prodaju, privatizuju, sada se daje u koncesiju Francuskoj firmi koja uzgred rečeno ima posredno i vlasništvo i koncesiju i interese i na prištinskom aerodromu i onda pretpostavljam da zbog toga Niš na neki način smeta. Mislim da državi Srbiji ne treba smetnja i verujem da će oni nastaviti da ulažu, bilo da preuzmu vlasništvo ili da se odreknu tog vlasništva. Mislim da aerodrom „Konstantin Veliki“ da će nastaviti država da ulaže u taj aerodrom.

Što se tiče argumenta neće nigde odneti, neće niko odneti aerodrom, to se često navodilo kada je reč bilo o ovoj zemlji koju su kupovali neki sumnjivi investitori i posebno Arapi. Isto kaže se, neće odneti niko zemlju. Pa, neće odneti ni vodu, neće odneti ni banje, ali generalno nije dobro da prodajemo i odričemo se vlasništva nad onim što čega ne moramo da se odreknemo.

Da ne bude da stalno kritikujem, evo da se osvrnem na juče, danas potpisan ugovor o IMT-u, fabrici traktora, to je primer dobre mere, a nadam se da će se dobro i završiti, ne znamo, ali čini se da je to nešto što treba pohvaliti. Bolje bi bilo da se razvijao taj brend kao naš domaći brend, ali mi u ovoj saradnji sa indijskom ili srpsko-indijskom firmom ili vlasnikom, ne mora da bude loše. Isto tako i ova investicija u Smederevu, železara, sa Kinezima deluje perspektivno, nadam se da će se tako i završiti.

Dakle, nije reč o tome da ćemo mi, ja ili bilo ko kritikovati sve što vlast uradi, meni je žao što nije bilo više prilike da pohvalimo neka dobra rešenja u ovim zakonskim rešenjima. Niko nije lud da neko dolazi i da najgora vlast ponekad mora da čini dobro, mora da radi dobro.

Isto tako ne znači da su predlozi opozicije i automatski i apriori loše. Meni je žao što zbog sumnjive i čudne politike podnošenja amandmana i problematične i neodržive politike podnošenja amandmana vladajuće koalicije, na prve članove, prvih zakona, ja recimo nisam stigao prošli put da pohvalim Zakon o saobraćaju koji je ovde branio ili je trebalo da brani ministar Stefanović, koji je prepun dobrih rešenja i jednog koji mi se nije dopao gde su one visoke kazne za pojas, jer on sam može ali i ne mora da se na to osvrne, pošto nije sada taj zakon na dnevnom redu, dakle, mislim da one Drakonske kazne za nevezivanje pojasa, znači, nevezivanje pojasa prosto nisu dobre i da na neki način indirektno podstiču korupciju ili mogućnost manipulacije ili previše visoko, jer 10 hiljada za pojas na zadnjem sedištu. Prosto to znaju i policajci i oni koji se voze, da je to teško održiva i sprovodiva mera.

Svejedno, generalno ovaj zakon je dobar. Hoću da kažem da nam ne dopustite ni da pozdravimo niti da pohvalimo nešto što jeste za pohvaliti i ovaj sada tehnički, ali bitan zakon, odnosno tačka osam, čini mi se, kojom se omogućava da i oni koji sada ovih šest meseci u ovom prelaznom periodu dobiju potomstvo mogu da koriste neku beneficiju. Dakle, ovaj Zakon o PDV-u koji to omogućuje, to jest izmene i dopune tog zakona, takođe je nešto što treba pozdraviti. Jeste to nešto rutinski, ali za one koji očekuju prinovu u tom periodu i te kako je važno.

Ono što ne mogu pozdraviti, što mislim da makar usvojili, što će se naravno usvojiti od strane vladajuće većine ovi zakoni i ovi predlozi, treba da vam makar ostane u uhu i negde u malom mozgu, to je da kada se više puta kaže, kao što smo čuli danas, odnosno sada malo čas, da građani bolje žive. Znate, prepustimo to građanima da procene kako bolje žive. Verujem da žive bolje nekoliko stotina hiljade građana koji su direktno ili indirektno vezani za vlast ali svejedno oni će to osuditi na izborima, a sudili su sada kako su sudili, ja o tome imam svoje mišljenje, ali ja kažem, njihova je poslednja.

Čule su se i pohvale na račun kredita, ovog kredita Nemačke razvojne banke, i ja sam tu sistematski protiv i lepo sam više puta ili nekoliko puta razgovarao sa ministrom Vujovićem, žao mi je što sada nema ministra Vujovića koji je takođe stručnjak i ne možete nikako poreći da nije stručnjak, jer se ja ne slažem sa njegovom ideologijom koja je po meni suviše bliska ideologiji i filozofiji ekonomskoj MMF-a i Svetske banke, ali svakako je stručnjak u svojoj oblasti. Činjenica je da su ovi krediti uzimani pod boljim uslovima nego ranije. To ste istakli i ja se tu slažem, ali budimo pošteni i kažimo da uslovi na tržištu kapitala su se promenili u međuvremenu.

Dakle, prosto, sada su krediti jeftiniji generalno i kamate su generalno manje. Dakle, nije samo do mudre i dobre politike Vlade, nego i toga što se, prosto, menjaju okolnosti na tržištu kapitala, pa su kamate generalno niže.

Posebno je zabrinjavajuće i posebno me brine to što se uzimaju sistematski od, pre svega, mada se uzimaju i od Kineza, moram priznati, ali i od Nemačke razvojne banke krediti ili garancije, koji su vezani za EPS, za Elektroprivredu. To meni liči ili miriše, niko od vas nije sad od naših ministara ovde, ali jeste možda gospodin Đorđević stručnjak za tu oblast, ali meni se to čini, više bih voleo da je tu i gospodin Antić, da se malo korak po korak uvlači nemački partner i Nemačka razvojna banka u to, u neku vrstu saučesništva, pa onda i suvlasništva u EPS, koji je poslednja zlatna koka i najveća zlatna koka domaće privrede.

Ja sam već dobio garancije ili barem uveravanja od strane ministara da se to nikada neće dogoditi i da niko ne računa na prodaju EPS-a. Ja i ne mislim da će ga neko u komadu prodavati, ali plašim se ono prodaje na parče, između ostalog, i preko nevraćenih kredita.

O Srbijagasu je više govoreno. Ako je on sad prestao da bude gubitaš, meni je drago, ali on jeste bio neka vrsta crne rupe iz različitih razloga, između ostalog, i zbog toga što je socijalizovao, na neki način, gubitke, odnosno neplaćanja i građana i privrede, tako da ne možemo uvek kriviti samo rukovodstvo firme, ali, prosto, trebalo bi ta najvažnija preduzeća, strateška preduzeća po svaku braniti i od njih činiti neku vrstu motora ekonomskog razvoja.

Da, FATFA, to naravno ništa ne znači građanima, to je organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca. Dakle, to je nešto i razlog zbog kojeg se donose barem ovi prvi zakoni ili izmene i dopune zakona.

Gospodin Stefanović je to predstavio kao neku rutinsku stvar, da mi moramo da prilagodimo to svoje zakonodavstvo tim njihovim pravilima, da nije reč o tome da smo mi na nekoj crnoj listi, da nije reč o tome da se ovde nešto pere novac i vrše zloupotrebe, nego, eto, prosto, iz administrativnih, tehničkih, gotovo birokratskih razloga sada treba da to prilagođavanje izvršimo. To je, nažalost, samo jednim delom tačno. Činjenica je da od 2012. godine naša vlast i naše vlade nisu izvršile to prilagođavanje i činjenica je da se Srbija našla u jednom trenutku u relativno lošem društvu. Ne bih rekao da je to samo zbog lošeg računovodstva ili načina registrovanja platnog prometa.

Moje konkretno pitanje za gospodina Stefanovića s tim u vezi jeste, i biće mi drago da on to potvrdi ili demantuje, da li možda on na osnovu svojih saznanja misli ili ima osećaj da su i neke arapske investicije i novac iz nekih arapskih zemalja, pre svega iz Emirata i okruženja, doprinele toj sumnji i povećanoj pažnji na Srbiju u vezi sa mogućnošću, mogućim i hipotetičkim eventualnim pranjem novca, pa i zbog toga ova opservacija i ova kontrola povećana kada je reč o Srbiji?

Ima i političkih razloga vrlo verovatno i to je ovde negde pomenuto, kao i takođe možda su tu prisutni. Dakle, postoji sumnja da jedan deo arapskih investitora iz arapskog sveta dosta labavo i dosta elastično, tako da kažem, tumači te norme i ta pravila, borbu za sprečavanje korupcije i pranja novca i u tom svetlu se tragaju i ispituju putevi tih nekih arapskih investicija u mnogim evropskim zemljama, pa i od strane SAD.

Za aerodrom sam rekao.

Poslednja stvar za igre na sreću. To je neke ovde mnogo zabavljalo. Ja stvarno mislim, i to sam rekao ministru Đorđeviću u prolazu, da se to ne rešava ovim izmenama. Ovo su tehničke izmene, ali, evo, preporučujem svima koji su za to nadležni, mislim da je u Srbiji suviše zavladao jedan lobi kladioničarski, da je broj kladionica na svakom ćošku, bukvalno pored škola, pored obdaništa, a i nezavisno od toga, prosto ih previše ima. Praktično, gde god nova se otvara neka firma ili se otvori neka nova tabla, novu reklamu vidimo. Tu je uvek neka reklama za kladionicu. Prosto, sa tim se preteralo.

Jeste da se na taj način ubiraju neka sredstva, ali mislim da tu prosto to nije dobro i ja sam skloniji da to bude pod strožom kontrolom i daleko od toga da će se sada ukinuti ili zabraniti, ali, iskreno rečeno, mislim da su tu potrebne mnogo strože mere i nadam se da će budućim izmenama tog Zakona o igrama na sreću onda se na to više obratiti pažnja. Em su ružne slike, ružne su scene, a mislim da je i šteta mnogo velika, mnogo veća od toga poreza i tog novca koji se sliva po tom osnovu u budžet.

Prosto, možda bi trebalo razmisliti o nekim zonama, kao što su to uradile neke zemlje. Kažu, mala je Srbija. Pa nije toliko mala. Možda bi trebalo neke punktove napraviti gde bi bilo dozvoljeno to klađenje i na taj način neka vrsta srpskog Las Vegasa ili nekih sličnih zona koje postoje i u nekim drugim zemljama. Bar bi se te ružne slike sklonile sa ulica i mislim da bi bilo mnogo manje i upropaštenih porodica, brakova, karijera, jer, nažalost, to deluje zabavno, ali svi znamo ili znamo iz okruženja da se mnogi životi čak, kažem, i brakovi i porodice lome i upropaštavaju po takvim mestima. Ne može to država da spreči, ali može da ne doprinosi takvom stanju. Dakle, razmislite o toj nekoj vrsti kvasterizacije tih igraonica na sreću, s jedne strane i budite oprezni sa ovim novim kreditima, čak i kada deluju privlačno, jer dug je uvek zao drug. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107. gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Da ovde govori o ukidanju ili ograničavanju igara na sreću neko ko je sreću potražio tako što je neosnovano ogroman novac naplatio od Lutrije Srbije zaista je besmisleno.

Ne bih se dalje upuštao u sve ovo. Vi ste bili dužni da primenite odredbe člana 108, 109. i 110. nakon ovoga. Iskreno rečeno, koga je ovaj poslanik predstavljao, ni pakao mu teško pasti neće. Meni je drago što nije član ove poslaničke grupacije, nego član protivničke i molim vas da u buduće o ovome vodite računa.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Đorđe Komlenski: Ne.)
Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Imali smo jedno zanimljivo izlaganje, rekao bih, na samom kraju rasprave u načelu, ako je to već gotovo na kraju, da ja ne bih kvalifikovao to i čuli smo sve, od Zakona o bezbednosti saobraćaja do kredita Nemačke razvojne banke, ali da krenemo redom.
Pre svega, što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja i vezivanja pojasa, ne uvodi se to da bi se nekom naplatila kazna. Ja sam rekao – najjeftinije je da čovek veže pojas, jer ne plaća nikakvu kaznu, ali ne vezuje se pojas zbog kazne. Pojas se vezuje zbog života.
Mi pričamo o situaciji, ja sam gledao tu statistiku dosta pažljivo i razmišljali su ljudi u saobraćajnoj policiji o tome i zaista dosta radili na tome, kada pomislite da smo mi 1990. godine na putevima u Srbiji gubili nešto više od 2.000 života godišnje. Pogledajte koliko je to ljudi? Dve hiljade ljudi je bilo 1990. godine izgubljenih života, mladih, manje mladih, dece, ljudi u punom naponu, ljudi u koje je ova zemlja uložila i novac i školovala ih i tako dalje. Danas je to, recimo, na negde oko 520-530 poginulih na godišnjem nivou. To je i dalje ogroman broj. Dakle, smanjili smo značajno, ali i dalje ogroman broj. Ali, kada pogledate da su ključni uzročnici manje ili više ostali isti, to su brzina, neprilagođena brzina u uslovima puta, prekoračenje brzine, vožnja u alkoholisanom stanju i zato smo, na kraju krajeva, zahvaljujem se i Narodnoj skupštini jer smo doneli novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je kao jednu od svojih prvih mera imao da smo mi već u prvom mesecu primene već 30 ljudi služi zatvorske kazne zbog vožnje u stanju apsolutne alkoholisanosti sa preko dva promila. To znači da ti ljudi apsolutno ne mogu fizički da funkcionišu. Naravno, jedan od važnih elemenata za koji su stručnjaci utvrdili u tim situacijama da je bio uzrok gubljenja života je bilo i ne vezivanje sigurnosnog pojasa.
Često se čuje jedna lažna dilema, to sam ja slušao na mnogim raspravama – ja kada ne vežem pojas, ja utičem samo na svoju bezbednost. To nije tačno. Prvo, meni je u interesu da i taj čovek koji vozi ili je učesnik u saobraćaju kao suvozač ili kao neko od putnika u vozilu da ostane živ, da mu se ništa ne desi ili da ne daj bože bude što manje povređen u slučaju saobraćajne nezgode. Ali, ako vi udarite glavom tokom vožnje, jer čak i pri manjem nekom udesu, a niste vezali pojas, vaše vozilo može nekoga drugoga da udari i da ga usmrti, zato što vi niste vezali pojas.
Dakle, vezivanje pojasa uopšte nije šala, vezivanje pojasa je jako važna stvar. Mi smo želeli, smanjili smo gomilu administrativnih kazni zajedničkim radom ovde u parlamentu, smanjili smo ono što smo smatrali da ne utiče bitno. Da li će neko izgubiti bodove, ne treba da gubi bodove ako je zaboravio da produži svoju dozvolu, ali ako ne veže pojas, ako ga veže, hajde da tako krenemo, ako ga veže možda će tog dana sebi spasiti život, a ne samo i nekome drugome, nego i sebi, što je veoma važno da ljudi počnu da razmišljaju. Dakle, posledice saobraćajne nezgode će biti blaže, neće biti teško povređenih i to je nauka dokazala, tu nema govora.
Mi smo kao sledeću meru, to smo promenili kroz Zakon o policiji, uveli mogućnost da policija kao posebnu dokaznu radnju ima mogućnost snimanja kamerom. Dakle, od kamera koje će se nalaziti, ne samo kamere koje će beležiti srednju brzinu, pričam o kamerama koje će se nalaziti na vozilima saobraćajne policije i čak kroz pilot projekte kamere koje će se nalaziti na uniformi policajaca i beležiti i postupanje policajaca i naravno ispravnost svega onoga što se dešava i u saobraćaju i inače.
Mislim da je to važno, to su uradili u mnogim evropskim državama veoma uspešno, uradili su u mnogim državama sveta i primenom tih mera i dokaznih radnji koje će faktički omogućiti kvalitetniji rad i policije i omogućiti da utvrdimo osnovanost primedbi na rad policije, ali i na ono što rade građani sa kojima policija postupa, mi ćemo imati mogućnost da kontrolišemo da li se on zaista vezao, nije vezao. Na kraju krajeva, nekada ljudima u Srbiji je strah od kazne veća motivacija nego da ostanu živi, što je meni neverovatno, ali je to tako.
Moramo da počnemo da vaspitavamo našu decu i zato smo to uveli u škole. Moramo da vaspitavamo našu decu da je vezivanje pojasa nešto će povećati šanse da im se ništa loše ne dogodi, ili da makar te posledice budu manje. Kada tako počnemo da razmišljamo, mislim da će ljudi to da rade.
Opet kažem, ne vezuju ljudi pojas da ne bi platili kaznu, ja ih pozivam, neka poštuju sve, neka voze u skladu sa ograničenjem, vezuju pojas, nikada neće platiti ništa, ali to rade da bi sprečili teške posledice.
Dalje, što se tiče, bilo je diskusija koje su kolege iznosile da li građani žive bolje, da li je idealno. Niko od nas nije rekao da je stanje idealno, daleko od idealnog, ne zna u kojoj zemlji sveta je idealno, ali nismo rekli da je idealno. Da li je bolje nego kada 170.000 porodica nije radilo? Bolje je. 170.000 porodica, nisu porodice bliske vladajućoj stranci, jer to je onako lako paušalno reći, e sada žive bolje neki koji su bliski vlastima.
Kada odete u Krupanj, odete u onu fabriku koju su turski investitori na poziv predsednika Vučića otvorili da bi spasili Krupanj, bili ste posle poplava, makar ste mogli da vidite kako su izgledale ulice Krupnja, zgrade, kuće, razvaljen grad, uništen. Na pragu da ljudi spakuju kofere i odu. Onda je na poziv predsednika investitor otvorio 400 radnih mesta tamo. Da li je to idealno, da li je to sve savršeno, verovatno nije, ali je bolje nego kada je bilo nula.
170.000 ljudi više ima priliku da radi da su zadovoljni što imaju priliku da rade i u mnogim od tih fabrika kada se otvorila „Meita“ u Obrenovcu, to je bila kompanija, jedna od prvih koja se otvorila u Beogradu posle desetak godina da nije bilo ni jedne nove fabrike u Beogradu. U toj fabrici prosek plate je oko 55.000 dinara. U toj fabrici ljudi prave turbo punjače za BMV i Mercedes, koji se voze svuda u svetu.
Dao sam kao primer jednu fabriku koja danas pravi na parceli, pored svoje parcele gde joj je glavni pogon, pravi novi pogon. Zašto? Zato što ljudi vide, probali su, siguran sam da su i 2012. godine posle iskustava koja su imali u Srbiji sa onim prethodnima, dolazili bojažljivo i rekli – znate, tražili su nam ovo, tražili su nam ono, nismo dobijali, čekali, mučili se, hajde da vidimo kako će da bude, počinjali prve pogone.
Kada su videli kako ide 2014, 2015. i 2016. godine, otvarali nove pogone, proširivali pogone, povećavali radnicima plate, činili da stvari budu bolje. Da li bismo svi mi voleli da to sve ide 18 puta brže? Da, ali to nije realno.
Dakle, ono što smo uspeli da postignemo da za 14 meseci možemo da vratimo investiciju, da ono što država daje kao subvenciju može da vrati i da, siguran sam da većina ljudi može da oseti napredak. Da li su ljudi zadovoljni? Nisu, naravno da uvek može bolje, naravno da ljudi uvek traže više, ali od koga tražite više? Od onoga što mislite da može da vam ispuni. Možete da tražite više od Vučića jer znate da Vučić može da vam poveća i plate i penzije, zato što Vučićeva Vlada i država u kojoj je on predsednik ima budućnost. Zato verujete ljudima i zato tražite više. Kada ne verujete, kada mislite da ti ljudi ne mogu ništa da urade, što biste im tražili bilo šta? Samo čekate da to prođe i kažete – ne izlazi mi se iz kuće. Sada tražite bolju platu jer verujete da može da bude bolja plata, a to nije bilo uvek tako. Mislim da je to važna stvar.
Što se tiče kredita, tu se naravno postavlja lažna dilema. EPS nije na prodaju, time smo završili priču, tačka. Samom pričom o tome, vi podgrevate kod naroda i sada ljudi misle – ima sada tu nešto. Kredit se mora uzeti od nekoga. Ako ga uzmete od Arapa po najpovoljnijim uslovima, maltene kao poklon u odnosu na uslove u bankarskom sektoru, onda su to neki mutni poslovi, mutan novac. Ako ga uzmete od Kineza, e sada će i Kinezi. Ako ga uzmete od Nemačke državne razvojne banke, e sada će oni nešto da vam rasparčaju EPS. Ne valja ništa, najbolje je da ne radimo ništa, da ostanemo u kancelariji, čekamo pola četiri, da ne ostanemo slučajno ni minut duže, da idemo kući i da ne radimo ništa, onda ne možemo da pogrešimo. Kada nema greške, onda nas ne boli glava i onda ćemo reći – to je neko drugi kriv, ali onda nema ni razvoja. Da je Vučić tako radio, da smo mi tako radili, ova zemlja ne bi imala nikakvu šansu, ali apsolutno nikakvu.
Dakle, EPS nije na prodaju, tu je tačka, nema zapeta, nema ali, nema ostalog. Uzeli smo kredit ne da bi EPS plaćao neke svoje dugove. EPS već dugo godina kao i ostala četiri elektroprivredna preduzeća radi sa profitom, nego da bismo povećali kapacitete EPS, da bismo ispunili standarde da do 2020. godine imamo 27% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i da bismo investirali u one proizvodne cikluse EPS koji će donositi konkretne doprinose građanima Srbije i tu je stvar potpuno čista, ali zaista potpuno čista.
Što se tiče FAF, naravno da nikada nije prijatno niti je bilo ko od nas bio srećan što se Srbija nalazi na sivoj listi FAF, ali nekako mi se čini da se ovde u jednom delu rasprave nameće kao da je Srbija zemlja u kojoj se pere novac, pa postoji neka ogromna zabrinutost sveta zbog toga. Ne. Da li smo mi mogli da uradimo neke stvari brže? Svakako da smo mogli. Učinili smo to i danas, na kraju krajeva. Mi smo započeli donošenje seta zakona i ne samo zakona i seta kontrolnih aktivnosti, rada sa nezavisnim regulatornim organima, pojačavanje kapaciteta naših tržišnih inspekcija, poreske policije, rada ostalih državnih organa.
Imamo dobar rad tužilaštva i policije u otkrivanju pranja novca, procesuiranju i dobre presude u sudovima u konačnim presudama, pravosnažnim presudama protiv tih lica i pojačavamo taj rad sa zaplenom imovine, naravno kada se dokaže predikatno krivično delo u pranju novca.
Ja hoću samo da vam kažem, ne kažem da je to laka stvar, nikome od nas nije bilo drago zbog toga, nikome u Srbiji valjda ne treba da bude drago da je ime Srbije bilo gde gde joj nije mesto, ali ogromne napore ulažu svi ljudi iz Srbije da bismo, odnosno svi ljudi iz državnih organa, i ne samo državnih organa i Advokatska komora Srbije i Beležnička komora i svi ostali koji su u ovom procesu, da bismo ispunili norme i standarde, kojima pokazujemo da nam je zaista mesto u ozbiljnim zemljama Evrope.
Što se tiče novca iz Emirata, ne da to niko nikad nije pomenuo, nego su Emiraćani veliki investitori širom Evrope i u SAD. Novac, neću da budem advokat Emirata, niti mi je cilj da držim geopolitička predavanja… Vi vidite sada da na Bliskom Istoku u odnosima SAD, Saudijske Arabije i Emirata, koji imaju određenu politiku prema Kataru, postoji jedno veoma čvrsto jedinstvo, političko jedinstvo. Dakle, mogu da kažem da su Emiraćani svakako jedan od najstabilnijih američkih saveznika, ne samo da nisu gadljivi prema novcu iz Emirata, već su veoma srećni kad mogu da im prodaju naoružanje, a zar biste prodavali naoružanje zemlji u čije finansije sumnjate? Stavili biste ih na neku listu, oni ne samo da nisu na listi, emiratski novac je dobrodošao gde god zakuca. Izuzetno je dobrodošao i oni imaju izuzetno dobru reputaciju.
Dakle, oni žele da rade čisto, da rade efikasno, tako su uvek radili u Srbiji. Sve što su uradile emiratske firme u Srbiji bilo je vrlo transparentno, vrlo jasno i taj novac je dolazio kad smo tražili pomoć. Mogu da kažem da je zaista i veliki uspeh bio tada predsednika Vlade, našeg predsednika Republike gospodina Vučića. Kada smo imali probleme, koje su nam ostavili prethodnici, kada je dolar skakao, kada je jačao na svetskom tržištu, a mi imali velike dugove u dolarima, milijarda dolara koje smo uzimali kredita po kamati od 1% od Emirata, pomogla je da vratimo najskuplje kredite i da ne povećavamo javni dug.
Nama se javni dug povećavao zato što je skakala vrednost dolara, a ne zato što smo mi uzimali više dolara ili više evra u zaduživanje. Jeste dug zao drug, ali kada vam je neko ostavio u dugove, a vi danas smanjujete zaduženje svoje zemlje onda to pokazuje da ste ozbiljni i odgovorni. Menjaju se uslovi na finansijskim tržištima, ali mudra Vlada bira mogućnost kada to može, bira uslove i bira s kim i kako će taj posao da radi.
Mi danas imamo javni dug koji je 59,3% BDP, najniži u poslednjih mnogo, mnogo godina, ispod nivoa Mastrihta. U periodu kada smo sproveli mnoge reforme u ovoj zemlji se, i dalje se sprovode reforme, uspevamo da ekonomiju zemlje podignemo na ozbiljan nivo, na nivo da mi imamo suficit, da država može da pomogne, da gradi, da obezbedi da privatni sektor ojača, jer odatle svi mi primamo platu, ali i da obezbedi naravno da ugled Srbije u svetu bude dovoljno dobar da investitori hoće da dođu u ovu zemlju.
To je ekonomska politika koja ne može da bude osporena. Ona zaista postoji kao snažna podrška aktivnostima Vlade. Kao rezultat tih aktivnosti, mi imamo više posla za ljude u ovoj zemlji, imamo sve uvek po malo bolje plate. Da li imamo unapređenje? Imamo mnogo. Ne bih sad pričao gde sve smo uspeli da uradimo. Samo u ovom sektoru bezbednosti mogu da vam pričam šta smo uradili u poslednje četiri godine, koji je ogroman napredak. Ministar Đorđević bi mogao da vam priča šta smo sve radili u socijali, a da za poslednjih šest godina, i kada je to bio ministar Vulin i kada je tu ministar Đorđević, nismo za dinar smanjili izdvajanja za socijalu, da nismo za dinar smanjili, a neka smo povećali. U najtežim trenucima, kada su nas ostavili na početku 2012. godine, kad su onim prelivanjem, ne prikazivanjem realnog javnog duga, zbog ne iskazivanja dugova javnih preduzeća u javnom dugu, kad smo imali onako jednu ne baš realnu sliku o javnom dugu, u tim momentima nisu smanjena socijalna davanja.
Hoću da vam kažem, zemlja je našla balans između privlačenja investitora, da bude dovoljno dobra socijalna država i da non-stop investira, ne u bacanje para, ne u potrošnju, ne da dajemo ljudima pare da kupuju jahte, pa da ih posle prodaju u budzašto ili da ulaze u stečaj koji će da plaćaju onda svi građani Srbije. Ne, kontrola. Ako vam damo novac za poljoprivredu, hoćemo da je dobije poljoprivredni proizvođač. Ako vam damo novac za firmu hoćemo da bude potrošeno u firmi. Ako vam damo novac za proizvodnju, onda da bude u proizvodnji. Na takav ozbiljan način država je uspela da podigne ekonomiju mnogo snažnije nego što je to bilo ranije.
Mislim da svi ovi reformski potezi, na kraju krajeva i set zakona koji je danas pred nama, pokazuju da smo veoma ozbiljni da ne posustanemo, dakle, u svim okolnostima da se ozbiljno i odgovorno odnosimo prema građanima Srbije, da im kažemo realno šta mora da se uradi i kad mora da se uradi i, ne zato što nam to neko naređuje ili mi moramo zbog nečega, mi hoćemo da postignemo standard zbog naše zemlje. Naravno da nam je važno da naša zemlja, prvo interesi našeg naroda budu zadovoljeni, pa onda sve ostalo.
Još jednom, samo to na kraju, bilo mi je simpatično, čulo se ovde često reč „direktiva EU“, da ljudi ne misle da je to direktiva da neko otkuca naređenje ili da pozove telefonom i kaže to mora. Direktiva je naziv pravne norme EU, otprilike kao zakon. Da li mi hoćemo nešto, pa naša je odluka, odluka je naše Vlade i parlamenta. Da li mi hoćemo bolji standard za našu zemlju, dali hoćemo da podignemo nivoe? Zbog toga dolaze investitori. Zar bi neko dolazio u ovu zemlju da se ne borimo protiv korupcije, da misli da je ovo zemlja koja pliva u kriminalu i korupciji? Ko bi došao? Ne bi došao niko. Imali smo, na kraju krajeva, priliku da vidimo što nije bilo investitora od 2008. do 2012. godine, i pored ekonomske krize bilo ih je u nekim drugim zemljama, zato što nisu verovali – reputacioni nivo vam je bio loš, nećemo da dođemo.
Danas, zahvaljujući radu svih nas, imamo priliku da vidimo da se situacija popravlja. Da li je idealno? Siguran sam da možemo i mnogo bolje. Da li je mnogo bolje nego što smo zatekli? Apsolutno. Hvala.

Hvala, dr Stefanoviću.
Po kom osnovu, kolega Vukadinoviću?
(Đorđe Vukadinović: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Ministar Stefanović je govorio 18 minuta i stvarno dao jednu elaboraciju. Vrlo posvećeno o svemu o čemu ste vi govorili i imali bilo kakve dileme, mislim da ih je on raspršio i sve objasnio. Hvala.
Koristim priliku da se zahvalim dr Nebojši Stefanoviću, potpredsedniku Vlade, ministru Zoranu Đorđeviću sa saradnicima, što su posvećeno radili sa nama sve ovo vreme.
Molim narodne poslanike, imamo i tačku 20, da ostanu, a saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 19. dnevnog reda. Hvala još jednom.
Tačka 20. – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije.
Da li predstavnik predlagača dr Milorad Mijatović, predsednik poslaničke grupe, ili ovlašćeni predstavnik želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto nemamo listu, nemamo prijavljenih.
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu ove odluke.
Zahvaljujem vam se na saradnji, na današnjem zajedničkom radu.
Obaveštavam vas da nastavljamo sa radom u ponedeljak, 16. april, u 10.00 časova. Hvala.