Hvala, kolega Orliću.
(Đorđe Komlenski: Replika. Neću da vas molim.)
Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.
Puna je lista. Molim poslanike za strpljenje, imamo neki red kako su se poslanici javljali. Svi će dobiti reč koji imaju pravo na to po Poslovniku.
Izvolite, kolega Aleksiću.

Zahvaljujem se i ministru na konkretnom odgovoru.

Samo bih još dve činjenice izneo, a to je da što se tiče ove proizvodnje struje koju je ministar pomenuo, da je ona 11% veća u ovoj godini nego prethodne godine, i nije za neku pohvalu, s obzirom da je prošle godine bila proizvodnja struje na istorijskom minimumu. Dakle, ako ste u odnosu na to podigli 11%, daleko je to od nekih realnih potreba Srbije i EPS-a. Dakle, u prilog tome, ukoliko EPS dobro posluje, ja nisam čuo ni odgovor čemu onda novo zaduženje, ako već ima 450 miliona evra sredstava na računu.

Što se tiče FATF-a i zakona koji se ovde usvajaju, zahvaljujem što je ministar, za razliku od premijerke, jasno rekao da Srbija nije ispunila određene međunarodne standarde koji se od nje traže i da je sada praktično potvrdio ono o čemu sam govorio i na ovoj sednici Skupštine po hitnom postupku usvajaju zakoni koji su vezani za to. Ako to nije Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svakako jesu prethodnih pet zakona koji su od rednog broja 2. do rednog broja 6. i sa time ćete se složiti sa mnom. Naravno da ti zakoni i te kako imaju veze za FATF-om i time što se Srbija našla na crnoj listi te organizacije, kao zemlja rizična za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, govori i izjava, ponavljam, sa jučerašnjeg Odbora za finansije, gde kaže gospodin Mijailović – puno toga smo uradili da bi se uskladili sa zahtevima koje je pred nas postavio pre svega, čuli ste svi vezano za FATF zahteve, odnosno zahteve koji su postavljeni pred nas vezano za sprečavanje pranja novca. Dakle, to jeste suština. Hajde, uradite to. Ali sam ja govorio da zadnjih šest godina vremena je protraćeno da se ne uradi nešto što je usvojeno i što je bila obaveza Srbije od 2012. godine.

(Predsedavajući: Hvala.)

Postavljam još jedno pitanje, i time završavam, ako može ministar da odgovori – koja je to zemlja predsedavajuća FATF-a koja je blokirala, odnosno stavila Srbiju na crnu listu?

Reč ima dr Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Ako pričamo o proizvodnji električne energije, naravno da ona zavisi, pored obnovljivih izvora energije, pored hidroenergije koja se dobija iz centrala, imate, naravno, i onu energiju koja se dobija proizvodnjom uglja. Ono na šta Srbija nije mogla da utiče bila je hidrologija u prethodnoj godini, koja jeste bila loša i zbog toga jeste uticala, pogotovo u prvom i u drugom kvartalu, na značajan pad proizvodnje električne energije, ali je ona u velikoj meri nadoknađena ogromnim radom rudara na proizvodnji uglja.
To zaista nešto što je EPS uradio odlično i hvale i tim ljudima i rudarima koji su se za to borili. Dakle, tu ne može niko da kaže, šta god ko rekao, ta proizvodnja je bila apsolutno rekordna. Što se tiče proizvodnje uglja ta rekordna proizvodnja je povećana za 4,1% u prvom kvartalu, a ukupna proizvodnja električne energije za 11,3% i to je zaista veliki doprinos.
Što se tiče ovih kredita imamo dve dobre stvari. Prva stvar mi uz ovo dobijamo grant od milion evra, dakle potpuno bespovratna sredstva. Imamo situaciju da se do sada nikada nije dešavalo da pod ovako povoljnim uslovima dobijemo kredit i obično se dešavalo da se taj kredit plaća iz budžeta, odnosno da to bude opterećenja svih građana Republike Srbije.
Mi sada imamo opterećenje koje preuzima na sebe EPS, dakle „Elektroprivreda“ i za tekuće održavanje i za, naravno, one delove za razvoj novih obnovljivih izvora energije, zato što smo se obavezali i do 2020. godine ostvarimo neku proizvodnju od oko 27% učešća obnovljivih izvora energije ukupne energije koju Srbija proizvede, što je dobro, što znači da EPS razmišlja u budućnosti, dakle, Ministarstvo energetike, o budućnosti i o tome šta je za Srbiju plan narednih 20 ili 30 godina ne samo remonti nekih blokova koji treba da se desi u TENT-u, PRO TENT-u ili već gde da se dogode u Srbiji.
Mislim da je pored toga država preuzela uslov da bude garant što je i normalno u međunarodnoj vrsti sporazuma, ali mislim da je ovo dalekosežno sagledavanja realnih potreba građana Srbiji i obezbeđivanje naše energetske samostalnosti što se tiče proizvodnje električne energije u narednom periodu, svakako da ne utiče uvek sve, ne možete sve da predvidite, ali je dobro što je EPS predvideo diversifikaciju svojih resursa i da možemo da garantujemo da ćemo u narednom periodu struja biti resurs koji će biti lako dostupan svim građanima Srbije.

Hvala potpredsedniče.
Pravo na repliku Đorđe Komlenski, pominjanje predsednika stranke. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Izgleda da je postavljanje neumesnih i glupih pitanja prelazno oboljenje, s tim što vuk potomaka postavi takvo pitanje i to Srbiju jako mnogo košta, ovo ovde i nije tako strašno pošto je uglavnom na pitanja koja smo čuli javno tužilaštvo je dalo jasne odgovore u dva kruga i reklo šta misli lažnim i neistinitim prijavama kada je u pitanju stan Aleksandra Vulina i rekla da pozajmiti novac nije krivično delo, a nije ni sramota, kao što nije sramota novac zarađivati u nekom periodu svog života fizičkim radom, imati pečenjaru ili bilo šta drugo.

Očigledno da je to sramota za one koji postavljaju ovakva pitanja, a ja verujem da ćemo mi od države skoro dobiti odgovore na to da li taj koji postavlja pitanja se bavio kriminalom, ne samo što je kao član Upravnog odbora upropastio „Prvu petoletku“ u Trsteniku, nego je imao i svoje malo kriminalno organizovano nevladino preduzeće koje se zvalo Fond za unapređenje resursa građana, koji se navodno bavilo negom starih lica i dobilo ni manje ni više nego cirka 53 miliona dinara u Trsteniku, niti se zna kojih starih lica, niti je neka stara lica bilo ko tamo pomagao, izdržavao i ostalo.

Ono što je visprenost koja ne dolikuje čak ni onima koji se bave organizovanim kriminalom, jer oni imaju svoj kodeks časti, a to je da svu štroku i odgovornost za takav rad prebaci na gospođu Julijanu Jovanović protiv koje je podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja zbog ovakvog rada ovog nevladinog kriminalnog organizovanog preduzeća za sticanje protiv-pravne imovinske koristi sebi dva miliona, čućemo valjda i kome bar tih milion i po dinara, a ja verujem da ću odgovor biti da jedan od onih koji ovde postavlja neumesna i glupa pitanja konstantno. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje. Zatvorili smo krug replika.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničke grupe JS će u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu iz jednog prostog razloga da ne komentarišem svaki zakon posebno, što ova Vlada dobro radi i prati život, prati događaje i upravo ove izmene i dopune predloženih zakona, ja bih rekao ekonomsko-finansijskih, idu za tim da omoguće lakši život pravnim licima, fizičkim licima, privrednicima, i svima kojima se na manji ili veći način bave privredom prirodnih kretanjima, finansijskim poslovima itd.

Posebno treba da naglasim ispred poslaničke grupe JS, to što je u izmenama zakona sada konačno uvedeno da ne treba dati pravo da onim pravnim licima i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima koja su kažnjavana pravosnažnim sudskim odlukama za određena krivična dela, da mogu i dalje da se bave određenim poslovima koji su taksativno nabrojani u predloženim zakonima.

Ispred lokalnih samouprava bih pohvalio to što će se u planskim dokumentima ubuduće ovim izmenama zakona planski dokumenti lokalnih samouprava objediniti sa planskim dokumentima Vlade Republike Srbije i to će olakšati, siguran sam, poslovanje lokalnih samouprava u narednom vremenskom periodu.

Ono što želim da kažem ispred poslaničke grupe JS, to je da stalno slušamo ovde kritiku na rad ove Vlade gde je zapostavljena borba protiv korupcije i kriminala i tako dalje. Da li oni koji kritikuju ili ne vide ili neće da vide ili ne čuju, ili neće da čuju, ili ne umeju da pročitaju rezultate glasanja unazad godinu ili dve dana na lokalnim izborima, na državnim izborima, kada ova koalicija koja čini Vladu Republike Srbije dobija između 65% i 85% glasova. Pa, da li narod ne zna i ne vidi kome treba da da podršku nego daje podršku onima koji se ne bore protiv kriminala i korupcije. Upravo je to razlog što ova Vlada dobija podršku u narodu Republike Srbije i dobijaće podršku i ubuduće. Zato još jednom napominjem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nisam siguran sa jedne strane koliko su ova dva prisutna ministra policije i rada nadležni za teme koje su na dnevnom redu i gde su nam ministri finansija i drugi nadležni ministri u Vladi Republike Srbije. To je pitanje više za predsednika Vlade Republike Srbije i za predsednika Skupštine, zašto ovde nisu oni koji treba da budu danas da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.

Drugo pitanje koje građani Srbije ne mogu da znaju, jeste da je Narodna skupština, to jest predsednik Narodne skupštine iz vladajuće većine, 20 različitih predloga zakona i odluka stavio voljom, preglasavanjem vladajuće većine u jednu tačku dnevnog reda. Sada umesto da mogu o svakom predloženom zakonu da govorim 20 minuta, ja sada o svim 20 predloženih zakona mogu da govorim ukupno 20 minuta, što jasno znači da imam manje od minuta po predloženom zakonu. Dakle, to građani ne znaju, pa sam dužan da ih obavestim zašto neću moći o svemu detaljno da govorim, zato što je voljom vladajuće većine ukinuto pravo opozicije da govori o svakom zakonu pojedinačno, po 20 minuta šef poslaničke grupe.

Naravno, kao i do sada nemam problem da kažem šta je dobro u predloženim zakonima, to ću i ovog puta učiniti i naravno da ukažem na neke stvari koje su sporne.

Primera radi dobro je da, u vezi sa poreskom administracijom, da imamo ove nove predloge koji se tiču objavljivanja najboljih poreskih platiša, prinudne naplate poreza, štednih naloga dužnika, ali i uvođenja grejs perioda za najugroženije poreske obveznike. To su dobre stvari. Znači, mi ako smo opozicija Vladi Republike Srbije mi nismo opozicija državi Srbiji. Kada Vlada Republike Srbije predloži dobar zakon, imaće našu podršku, nije malo puta bilo kada smo kao opozicija glasali za dobre predloge Vlade. Problem je što je tih dobrih predloga Vlade malo i što su većinom predlozi Vlade loši, ali evo, uvek kada su dobri imate našu podršku i ja to javno istaknem.

Druga stvar, recimo, koja je ovde dobra, a tiče se pooštravanja određenih mera kada su u pitanju osnivači ili vlasnici određenih preduzeća, recimo, koja se bave računovodstvom, ili koja se bave igrama na sreću u Zakonu o igrama na sreću, gde se jasno u predloženim izmenama propisa zabranjuje krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima da budu osnivači vlasnici preduzeća na koje Srbija može preneti pravo na priređivanje igara na sreću ili, recimo, koje se bave računovodstvom da ne sme biti prethodno pravosnažno osuđen za krivična dela koja se odnose na zakone o radu, pravosuđu i investicionim fondovima. To je dobro. Znači, mora se pooštriti mogućnost da ne bude zloupotreba i da ljudi koji su za nešto krivično odgovarali ne mogu, jednostavno, na taj način dalje da posluju i da funkcionišu.

Naravno ima i onih tradicionalnih problema sa mnogobrojnim predlozima zakona od strane Vlade Republike Srbije. Evo, kaže se npr, Zakon o PDV-u, kojim Ministarstvo finansija od nas traži da ga uskladimo sa direktivama EU. Ponavljam da zaista mi nismo Narodna skupština koja treba da deluje po direktivama EU. Ne može biti smisao Narodne skupštine Republike Srbije da ispunjava direktive iz Brisela. Dakle, ako vi mislite da je svaki zakon koji dobijete kao direktivu iz Brisela dobar, onda se grdno varate. Svaki zakon treba da bude dobar i u interesu građana Srbije, a ne u interesu Brisela i EU.

Dakle, Vlada Republike Srbije kad predlaže zakone, a mi kao narodni poslanici, kada ih usvajamo, treba da vodimo računa o interesima građana Srbije, a ne da ispunjavamo direktive iz Brisela.

To je ono što se mi ovde neprestano suočavamo kao problem sa većinom zakona koji nam dolaze u Narodnu skupštinu. Uvek je obrazloženje Vlade Republike Srbije da je to direktiva iz Brisela i da mi moramo da ispunimo tu direktivu.

Sada mi vi recite, poštovani ministri, zbog čega mi moramo da ispunimo tu direktivu? Jesmo li mi članica EU? Kada budemo članica EU, onda treba da postupamo po pravilima EU. Dok nismo članica EU, zašto bismo mi primenjivali uslove, pritiske, ucene, naredbe i direktive iz Brisela. Na putu Srbije u EU po svaku cenu, mi otprilike treba da sprovedemo svaku direktivu.

Ako nam EU kaže, morate da se odreknete KiM, mi treba da se odreknemo KiM zato što nam je to rekla EU? Naravno da ne treba.

Ako nam EU kaže, rasprodajte sva vaša preduzeća, ukinite domaću proizvodnju, uvozite samo našu robu iz EU, da li i to treba da radimo? Naravno da ne treba.

Tako isto i za ove zakone. Ako vam je nešto stiglo kao direktiva iz EU, dobro razmislite pre nego što to predložite Narodnoj skupštini, jer jedno je interes Brisela, a drugo je interes građana Srbije. Ti interesi su često suprotstavljeni jedni drugom. Brisel gleda interes EU, njihovih multinacionalnih kompanija, njihove privrede, politike, njihovih međunarodnih odnosa.

Mi treba da gledamo naše interese, našu privredu, našu ekonomiju, naših saveznika u svetu, a ne da gledamo interes Brisela koji ovde treba da bude primenjen po svaku cenu.

Dakle, molim vas kada kao Vlada Republike Srbije sarađujete sa EU, gledajte šta je interes Srbije, a ne šta je interes EU.

Dakle, mi kao Dveri nemamo problem da se sarađuje sa EU, sa svim evropskim zemljama. To je normalna stvar i ekonomski i politički i na svaki drugi način, ali da nas neko ucenjuje, da nam neko iz Brisela daje direktive, da nas neko tera da radimo nešto što je protiv naših državnih i ekonomskih interesa, ne vidim zašto bismo to radili, jedino ako smo „bana država“. Jedino ako smo uslovljeni i ucenjeni od strane Brisela, jedino ako je naša vlast došla na vlast podrškom iz EU, pa je sada dužna da nešto zauzvrat vrati toj EU.

Dakle, direktive iz EU su nešto što je neprihvatljivo za poslaničku grupu Srpskog pokreta Dveri i ne možemo na taj način podržati nijedan zahtev i nijedan zakon kao što je ovaj zakon o PDV-u, kada on znači direktivu EU.

Sada da pređemo na set zakona koji se tiče novih zajmova, koje vi ovde predlažete da mi usvojimo. Ja inače, gospodo ministri, želim da vas obavestim da po analizi koju je radio ekonomski tim Dveri, mi od ove tri banke koje su na dnevnom redu, a u pitanju su Evropska investiciona banka, Nemačka razvojna banka i Evropska banka za obnovu i razvoj i do sada imamo 26 zajmova i 39 državnih garancija za razne zajmove koja su uzela javna preduzeća u Srbiji. To je ukupno 65 različitih zajmova, samo kod ove tri strane finansijske institucije.

Dakle, mi smo u ozbiljnom dužničkom ropstvu, mi smo se ozbiljno zadužili kod stranih međunarodnih monetarnih institucija i to treba da vraćaju naši potomci.

Visina samo kod ove tri međunarodne finansijske institucije, a trenutnih naših zaduženja je preko 2,5 milijarde evra. Dakle, prvi problem koji imamo sa zaduživanjem jeste koji je smisao daljeg zaduživanja? Ukoliko novo dužničko ropstvo nas u sve to uvodi, koliko će naših budućih generacija morati da vraća te zajmove? Najvažnije pitanje, koji je smisao tih zajmova? Da li su oni zaista na korist razvoja naše infrastrukture, privrede, poljoprivrede, lokalnih samouprava, što je ovde u obrazloženju razlog zašto mi te zajmove uzimamo?

Mogu da razumem putnu infrastrukturu, jer ona nam je potrebna i korisna, ali sve drugo za šta se zadužujemo, ima smisla da radimo samo ako je direktna investicija u domaću proizvodnju, samo ako će od te domaće proizvodnje da se puni naš budžet, samo ako će to da donese otvaranje novih radnih mesta. Da, evo imate obe moje ruke i čitavu poslaničku grupu Dveri za svako zaduživanje, koje otvara nova radna mesta, koje je direktno upumpavanje para u domaću proizvodnju, koju preko novih poreza i doprinosa puni budžet države Srbije, a zaduživanja da mi radimo razne investicione projekte koji su samo dodatno opterećenje na zaduženost države Srbije, jeste nešto što po našem mišljenju nije pravi razlog da bismo se dodatno zaduživali i upadali u dužničko ropstvo.

Ima tu niz i drugih konkretnih pitanja koja moramo ovde da postavimo, a neke kolege iz opozicije su već postavile.

Dakle, ko su oni koji uzimaju provizije prilikom dobijanja ovakvih kredita i ovakvih zajmova, ko je tačno imenom i prezimenom onaj ko će uzeti proviziju, ko je posredovao da dobijemo taj zajam, koja je visina te provizije koja njemu ide, da vidimo koliko zarađuje onaj ko nam posreduje u ovome? Da li je to neko iz domaćeg kruga, da li je to neko iz inostranstva, ko je onaj ko se bogati na našim uzimanjima zajmova?

Gospodine ministre, nemojte samo naokolo okolo, nego direktno. Ovaj zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Drugi zajam, provizija je tolika, ime i prezime onoga ko uzima tu proviziju. Nemojte da mi nekome nameštamo poslove i da peremo pare preko ovih provizija. Nemojte, recimo, da finansiramo nekog marketinškog stručnjaka za potrebe SNS koji će uzeti proviziju, pa nećete vi kao stranka da mu platite marketinške usluge, nego mu plaća država Srbija ili ne znam kakve druge stranačke i poslovne i druge potrebe.

Još dva važna pitanja zbog ovog zaduživanja, a tiču se toga, koga angažujemo kao konsultantske usluge? Bilo je reči ovde i o tome. Tačno ime i prezime, firma, ko nosi te milione evra da bi dobio konsultantske usluge, da bi se realizovali određeni zajmovi, da bi se realizovao drugi infrastrukturni i investicioni projekat. Jesu konsultantske usluge domaće firme i domaće neke ličnosti, ili su konsultantske usluge strane firme stranih ličnosti, a posebni onih koji nam daju zajam?

Sada vidite gospodo ministri u čemu je tu problem, razumem interes stranih međunarodnih monetarnih institucija, jer oni prvo nama daju zajam i zarađuju na kamatama. Drugo, onda oni vrše konsultantske usluge pa zarađuju time što vrate dobar deo para na te konsultantske usluge koje nam daju.

I na kraju, mi njihovim firmama dajemo najunosnije poslove u realizaciji tih kredita u velikim infrastrukturnim investicijama. Pogledajte kako su oni dobri, zarađuju na kreditu, na konsultantskim uslugama, zarađuju njihove firme na realizaciji tih projekata.

Oni imaju sve interese ovog sveta da uđu u ove zajmove, a vi meni recite koje mi interese imamo, gde ovde zarađuju naše konsultantske firme, gde rade naše domaće firme, gde ovde mi upumpavamo pare u domaću proizvodnju i otvaramo nova radna mesta. Evo navedite mi od ovih 65 zajmova, koji je bio da mi napravimo našu industriju u poljoprivrednoj mehanizaciji? Koji je bio da mi razvijemo velike zadruge i otkupna mesta u Srbiji? Koji je bio da mi napravimo velike poljoprivredne industrijske kombinate? Koji je bio da mi razvijemo bilo koju granu naše domaće privrede koja bi bila zamena za uvoz, građevinska operativa, tekstilna industrija, bilo koja druga industrija, i gde smo uzeli zajmove da razvijamo našu privredu?

Šta, nije dozvoljeno da mi uzmemo te zajmove? To bi mi recimo bilo logično, jer što bi oni nama davali zajmove da mi razvijamo našu privredu? Bolje da mi uvozimo proizvode njihovih stranih multinacionalnih kompanija, da uvoznički lobi se ovde bogati i da ubijamo konkurentnost naše domaće proizvodnje.

Ja razumem interese našeg zajmodavca, ali ne razumem naše interese u svemu tome i to vas molim, gospodo ministri, da mi objasnite. Možda ima neki interes koji ja ne vidim, ali ono što vidim jeste da onaj ko nam daje pare odlično prolazi, on, njegovi konsultanti, njegove firme, a kako mi prolazimo i šta će naša deca morati da vraćaju od ovih 65 zajmova u visini od više od 2,5 milijarde evra, to ćemo da vidimo.

Sada prelazim do kraja svog govora na jednu temu koja je mnogo važna, samo je jedna od ovih 20 tačaka, za ostale prosto neću imati vremena. Ja sam se odlučio da ovoj temi posvetim malo više vremena, a tiče se izbora predsednika i Saveta DRI. To je jedna izuzetno važna institucija, koja analizira kako se troše pare građana Srbije i kako se koristi imovina države Srbije.

Verujte, lično smatram da u ovom trenutku nema važnijeg posla u državi Srbiji od toga da se utvrdi ko krade pare iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta lokalnih samouprava i kako se koristi imovina koja je u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava. Taj koji to utvrdi i pošalje u zatvor sve one koji su se ogrešili o javna sredstva, taj će uraditi revolucionarno veliko delo u istoriji Srbije.

Ja nisam primetio da je za ovih 6, 7 godina vlasti SNS bilo ko ko je opljačkao ovaj narod i državu u prethodnih 30 godina završio u zatvoru na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude, a vi mi navedite jednog političara ili jednog tajkuna, a vidimo da je skoro i najveći kriminalac i trgovac drogom, kao što je Dragoslav Kosmajac, po rečima Aleksandra Vučića, završio na slobodi. Dakle, recite mi i jednog velikog političara, jednog velikog tajkuna, jednog trgovca drogom koji u ovom trenutku na višegodišnjoj robiji na osnovu pravosnažne presude leži u zatvorima Srbije. Gde je Mišković? Na slobodi. Gde su Karići? Na slobodi. Gde je Stanko Subotić Cane i ostala ekipa duvanske mafije? Na slobodi. Gde je Mlađan Dinkić? U Vladi Republike Srbije, kao i njegova žena.

LJudi koji su nas upropastili, optuženi za najteža krivična dela, za najveći kriminal, za najveće pranje para, za najveće krađe, svi su na slobodi, a vi se kao borite protiv kriminala i korupcije? Šta bi radili da se ne borite protiv kriminala i korupcije kada je ovako kada se borite?

Dakle, hajde da se vratimo na DRI, jer od nje zapravo zavisi da li neko kontroliše krađu državnih, narodnih, javnih para. Evo da vidimo koliko vi brinete o DRI i onda ćemo preći na kandidate.

Naime, mandat članova Saveta prestao je 25. septembra 2017. godine, pre više od šest meseci. Narodna skupština Republike Srbije ne bira najvažniju nezavisnu Državnu revizorsku instituciju više od šest meseci ja mogu da razumem da samo iz jednog motiva – da DRI ne bi radila svoj posao i utvrđivala ko zloupotrebljava i krade narodne javne pare. Ja ne vidim drugi motiv da vi šest meseci ne birate članove Saveta DRI.

Naravno, sve poslaničke grupe imale su mogućnost da daju predloge svojih kandidata i tako su poslaničke grupe vlasti dali svoje kandidate, poslaničke grupe opozicije dali svoje kandidate. Bilo je sučeljavanje kandidata na nadležnim, resornim skupštinskim odborima i da li građani Srbije treba da pogađaju ko je predložen ovde za članove Saveta DRI? Naravno, oni koje je predložila SNS i SPS, a nije prešao ni jedan kandidat koga je predložila opozicija, iako se videlo na skupštinskim odborima koliko su određeni kandidati koji su došli iz opozicionih redova nadmoćniji, stručniji, sposobniji, sa jačim biografijama. Ako hoćete možemo i da ih upoređujemo ovde javno i da ih pozovemo ovde javno na sučeljavanje od kandidata vlasti. Dakle, jedan kandidat dolazi iz redova SPS i tu još dodatno četiri kandidata, računajući i predsednika Saveta DRI dolazi iz redova SNS.

Kako će oni koji su bliski SNS i SPS, koje ste vi predložili u DRI da kontrolišu vaše kadrove u Vladi Republike Srbije i vaše kadrove na nivou lokalnih samouprava, imate gotovo kompletnu vlast u Srbiji ili na nivou pokrajine? Dakle, da li je to logično? Pa nije logično. Jedino bi logično bilo da nekoga iz opozicije postavite u DRI da bi se kontrolisao rad vaših kadrova od republičkog, preko pokrajinskog do lokalnog nivoa.

Da li bilo ko u Srbiji ima iluziju da će ovi koje vi izaberete kao vaše predloge u Savet DRI vas kontrolisati? Naravno da neće. Da li hoćete da vam navedem dosadašnji rezultat kontrole? Evo jedan veoma precizan podataka za vas. U periodu od 2008. do 2014. godine nenamenski, obratite pažnju građani Srbije, za šest godina, pola vlast DS, pola vlast SNS, u obe vlasti SPS, nenamenski potrošeno na osnovu izveštaja DRI 5.881 milijarda dinara ili 59 milijardi evra. Nenamenski potrošeno? Dalje, podneto 1.364 krivične i prekršajne prijave i sve je završilo u fioci. Da li je neko odgovarao za nenamensko trošenje 59 milijardi evra? Da li znate nekoga ko je odgovarao? Da li je neko na robiji zbog toga?

Posebna priča je trošenje tekuće budžetske rezerve na koju Vlada ima diskreciono pravo i za koju praktično retko ko zna šta ta Vlada sa svim tim radi.

Na kraju ću vam navesti samo ono što je uradio ekonomski tim Dveri na čelu sa dr ekonomski nauka, dr Predragom Mitrovićem, a na bazi izveštaja same DRI. Znači, gde se sve kradu pare i na koje sve načine se kradu pare? Evo ovako, na uređenju internih akata lokalnih samouprava, raznih zloupotreba, službeni telefoni, službena vozila, službena putovanja, reprezentacija itd. Pogledajte ovo, u segmentu prihoda 22 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba. U segmentu rashoda 42 modaliteta nepravilnosti i zloupotreba u korišćenju budžetskih sredstava. Molim vas, u oblasti javnih nabavki 41 modalitet nepravilnosti i da ne govorim o tome da nije popisana imovina, da ne govorim o tome da 59 milijardi evra neko ko je na vlasti troši nenamenski, a nije završio u zatvoru. Od 2008. do 2014. godine pola vlast DS, pola vlast SNS, u oba termina u obe vlasti SPS i neko je pokrao 59 milijardi evra za koje nikada nije odgovarao.