Prvo, izričem opomenu kolegi Miljanu Damjanoviću zbog dobacivanja.
(Nemanja Šarović: Replika.)
Nemate pravo na repliku gospodine Šaroviću.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, izvolite.

Gospodine Arsiću, vi nastavljate sa svojom starom praksom da kršite Poslovnik.

Prekršili ste član 27, prekršili ste član 104. i to…

(Aleksandar Marković: Koji stav?)

Miran.

Ja vam preporučujem gospodine Arsiću, da sad pokažete da držite isti aršin, pa da lepo ovom gospodinu koji dobacuje, gospodinu to sam ga naravno častio, ali da sada njemu izreknete opomenu.

Vi sedite na svom mestu i očigledno ne pratite raspravu i nije vam smetala činjenica da niko od prethodnih govornika nije govorio o zakonu, nije govorio čak ni o amandmanima koji su podneti, nego je to bilo kao da je opšta tema.

Druga stvar, vi ste jedan od tih gospodine Arsiću, koji bi trebali da budete i lično pogođeni kada neko kaže da SRS ništa dobro nije uradila. Mi smo pravi rasadnik talenata. Vidite, ne bi bilo države da nije nas. Koliko hvalite tog Aleksandra Vučića, a gde je on napravio svoje prve političke korake, nego u SRS. Sad, što je u jednom trenutku došlo do te čuvene proevropske transformacije, to je drugi problem. Ali, maltene, pola ovde sale ne bi sedelo da im nije bilo SRS. Bili su svi članovi SRS, branili njenu ideologiju i sada kada su se oni proevropski transformisali, sada bi nama da drže lekcije. Ne, gospodo, vi ste ti koji ništa nisu uradili. Da jeste, govorili biste o sebi, ne bi vam Aleksandar Vučić… (Isključen mikrofon)

Kolega Šaroviću, pa ne mogu oni da prekrše Poslovnik, nego ja. Znači, meni se obraćajte, je li tako?
Prvo, dobacivanje je bilo toliko glasno da je kolega koji je govorio prestao da govori. Sad, koliko je meni poznato po Poslovniku, za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora, član 106. stav 3. Znači, budite malo kolegijalni prema mlađim kolegama. Mi koji imamo malo više iskustva možemo da istrpimo dobacivanje neko ne može.
(Nemanja Šarović: Povreda Poslovnika.)
Kolega Šaroviću, još nisam završio odgovor.
Zato što je kolega Knežević bio isprovociran dobacivanjem kolege Damjanovića, on je spomenuo SRS i zato niste dobili pravo na repliku, jer sam već trebao da reagujem i da opomenem kolegu Damjanovića.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Arsiću, prekršili ste dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi ne možete da delite poslanike ovde po bilo kom osnovu. Treba da znate i morate da znate da su narodni poslanici jednaki, barem oni koji su izabrani glasovima građana, a ne po nalogu američkog ambasadora Skota.

Mlađi poslanik, stariji poslanik, krupniji, sitniji, sa plavom kosom, zelenim očima, to ne znači ništa, to je diskriminacija i to je uvredljivo. Svi ovde imaju ista prava, iste obaveze, moraju znati Poslovnik, a vi gospodine Arsiću morate znati, a ne znate, i nigde to ne piše u Poslovniku, da neko ko je isprovociran, kako kažete, ima pravo da krši Poslovnik i da vređa druge poslaničke grupe. To nigde ne piše. Vi ste rekli da je bio isprovociran gospodin Knežević, pa mu je onda dozvoljeno da govori o drugim poslaničkim grupama i da vređa. Ako za vas nije uvreda kada neko kažete da nikada ništa dobro niste uradili, za mene jeste i za poslaničku grupu SRS jeste. Mislim da je to očigledno.

Problem je to što ne poštujete Poslovnik, nego čist voluntarizam, kako vam kada odgovara, šta vam odgovara. Nekada može i replika na repliku, kada se vama to svidi, kada vi procenite. To je kršenje Poslovnika. Danas je ministar govorio duže od tri minuta, nema pravo, dozvolili ste mu. To sa poslanicima ne radite.

Dakle, gospodine Arsiću, vratite se Poslovniku i nemojte da procenjujete nas iz opozicije, nego budite rigorozni pre svega prema ovima iz vlasti. Vi ste utonuli bili potpuno da kažem u letargiju i možda je i dobro što je neko dobacio. Drugo, nije prvi put da se dobacuje. Najviše dobacuju iz vaše poslaničke grupe, ali nikada ne dobijaju, čak i u slučaju teških uvreda, nikada ne dobijaju opomenu. Vežbajte vi tu strogoću malo prema njima prvo, ako imate hrabrosti i doslednosti.

Kolega Šaroviću, ne znam čime sam uvredio i povredio dostojanstvo ili uvredio kolege poslanike, ako sam rekao da meni kada govorim dole možete slobodno da dobacujete, neću tražiti od predsedavajućeg da vam izrekne opomenu. Čime sam ja to vas uvredio? Nećete da mi odgovorite. Znači, cela vaša diskusija se svodi na neke povrede Poslovnika. Prihvatam, evo i vi ste govorili nešto više od dva minuta, nisam vas prekidao. Nije bio sekund, nego 14 ili 15 sekundi. Uopšte to ne uzimam u obzir. Ako diskusija ide u onom pravcu u kome se priča i o zakonu i političkim stavovima i o programskim stavovima političkih stranaka i poslaničkih grupa, nemam ništa protiv, dok ne počnete da vređate jedni druge.
(Miljan Damjanović: Kako vas nije sramota?)
Gospodine Damjanoviću imate drugu opomenu.
Za sve što sam rekao nije me sramota, kao što ste mi sada vi dobacili i pitali me da li me je sramota? Ako vam je žao što ste dobili opomenu, vodite o tome sledeći put računa.
(Miljan Damjanović dobacuje sa mesta.)
Niste toliki igrač da možete da dobijete oduzimanje reči.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? Niko nije tu.
Sada da pitam kolegu Šarovića, da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o vašoj drugoj povredi Poslovnika?

Da, želim.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, sudeći po parametrima koje prati Ministarstvo finansija, ubrzani rast domaće tražnje koji je vođen rastom lične potrošnje i privatnih investicija to potvrđuje i realni rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru. Pozitivan doprinos daju i javne investicije, kojih je na svu sreću sve više, a da će ovi parametri biti još bolji svakako govori i dolazak nemačkih investicija na srpsko tržište.

Nemačka je najvažniji partner Srbije, a odnos koji je predsednik Vučić stvorio sa Nemačkom daje izuzetne rezultate za razvoj Srbije. Dolazak „Simensa“ u Šumadiju je definitivno najjači indikator da je naše tržište postalo atraktivno za važne kompanije. Dodala bih i da investicija u Kragujevcu nije subvencionisana od strane države. Nemačka firma CTF dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a u ovoj kompaniji biće zaposleno više od hiljadu radnika. Nemačka svoja ulaganja planira dugoročno, što znači da Nemci Srbiju vide kao zemlju koja se ekonomski razvija. Znamo da su Nemci vrlo sposobni i ozbiljni u poslu, a ako se već na nekoga treba ugledati, onda se treba ugledati na nemački sistem poslovanja.

Zakon o planskom sistemu Republike Srbije će, između ostalog, biti sistemska podrška izvoznicima. Izvoznici više neće morati unapred da plaćaju PDV pa da traže refundaciju, već ga neće plaćati samim tim što su izvoznici. Ozbiljan podstrek za izvoznike i jasno je da će izvoz rasti, iako već ima stabilan trend rasta, ovim će taj rast biti znatno brži. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se nadovezati na amandman mog uvaženog kolege gospodina Komlenskog.

Dakle, 2000. godine Vojska Jugoslavije je bila impozantna vojna sila na ovim prostorima i posle NATO bombardovanja 1999. godine, Vojska Jugoslavije je 2000. godine raspolagala sa, pokušaću da budem precizan u podacima, sa 1.100 tenkova, preko 850 oklopnih borbenih vozila, više od 3.750 artiljerijskih oruđa velikog kalibra, 155 aviona, 53 helikoptera. Posle 5. oktobra 2000. godine, za vreme mandata različitih ministara odbrane iz redova DOS-a, od Borisa Tadića preko Prvoslava Davinića do Dragana Šutanovca, naša vojna sila je bila potpuno devastirana i o razmerama te devastacije govori činjenica da smo uništili preko 800 komada tenkova T-55 i da smo došli u situaciju da praktično vojsku nemamo.

Mi danas vojsku imamo ponovo. Naša vojska se oprema i ako je igde potrebno dobro planiranje, onda je to u sistemu odbrane. Želim da kažem zbog građana Republike Srbije da je Ministarstvo odbrane u 2017. godini izradilo Nacrt strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategiju odbrane Republike Srbije, Belu knjigu odbrane Republike Srbije, izradili smo dugoročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije i srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane.

Cilj obnavljanja Vojske Srbije, cilj svih ovih strategija, planova i programa je da ponovo imamo snažnu vojsku, koja neće dozvoliti da se nad Srbima nigde više na prostorima bivše Jugoslavije dese akcije kao što su bile „Bljesak“ i „Oluja“, a pogotovo da se to ne desi Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, kako Srbima koji žive na severu Kosova i Metohije, tako i Srbima koji žive u tzv. enklavama južno od Ibra. Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.