Gospodine Stefanoviću, evo, ovo je prilika da govorimo o tome na koji način su urađeni određeni akcioni planovi i razna planska dokumenta od momenta kada je SNS preuzela vlast.

Osvrnuću se na dva, ako mi vreme dozvoli. Najpre, na prvi iz 2015. godine, to je Akcioni plan za rešavanje situacije u 188 preduzeća koja su bila u procesu privatizacija u kojima je pokrenut stečajni postupak.

S obzirom na to da ste vi imali jednog ministra koji je sada narodni poslanik, a koji vam se oteo i koji je bio na čelu te stečajne mafije, moje pitanje za vas je – šta se desilo sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla u tim preduzećima? Šta su uradili stečajni upravnici za protekle tri godine? Kako će biti i iz koje mase sredstava namireni radini koji su bukvalno posle 20 i 30 godina ostali na ulici?

Imamo slučaj „Autosaobraćaja“ u Kragujevcu, gde je preko 800 ljudi ostalo bez posla, a država je to mogla da reši, jer grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije su bili većinski vlasnik tog preduzeća.

Da mi objasnite, s obzirom na to da ste otpočeli polemiku sa gospođom Radetom, oko vašeg Akcionog plana za industrijalizaciju, odnosno za otvaranje novih fabrika, o čemu je gotovo svakodnevno reč, iz meseca u mesec, i hvalite se tim projektima, kako je to Vlada Republike Srbije dovela fabriku „Simens“, kada svi mi koji smo rođeni i živimo celog života u Kragujevcu i radili smo u nekim industrijskim sistemima, eto, poput mene u nekadašnjoj „Zastavi“, odnosno izvoznom sektoru tog preduzeća, pa znamo i ko su ti inženjeri i ko je gospodin Milanović, i isto tako, znamo da je to lični projekat gospodina Milanovića, vlasnika „Milanović inženjering“, koga je „Simens“ preuzeo i koji je svojom uspešnošću uspeo da dovede fabriku „Simens“ u Kragujevac?

Šta ćete da uradite u trenutku kada bude istekao aktuelni ugovor sa „Fijatom“, s obzirom na to da je Kragujevac u teškoj provaliji? Vi i dalje držite onog nesposobnog Radomira Nikolića za gradonačelnika. Problemi se gomilaju, a radnici u „Fijatu“ strepe da će ostati bez posla, jer fabrika ne radi punim kapacitetom. Ono što je jasno svima koji prate globalnu scenu i autoindustriju u svetu je da je ovaj model potpuni promašaj i da ne može u tom smislu i kako je to Dinkić sa svojom žutom mafijom zamislio, da se probije na svetsko tržište po ovoj ceni i po ovom kvalitetu.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala.

Ovim amandmanom koji je poslanička grupa SRS podnela na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije predloženo je da se tekst: „vrednovanje učinka“ zamenjuje tekstom: „ocenjivanje efikasnosti“.

Povod za ovakvo amandmansko rešenje je dao i predlagač, koji je objašnjavajući pojmove koji se koriste u ovom Predlogu zakona i sam definisao vrednovanje učinka kao ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti.

Mi iz SRS smo mišljenja da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo do boljeg definisanja samog predmeta uređivanja, tj. boljeg definisanja obaveze sprovođenja analize efekata i propisa samog ocenjivanja efikasnosti propisa.

Činjenica je da od kvaliteta donetog propisa za pojedinu materiju u mnogome zavise različite oblasti života ljudi na koje se primena tih propisa odnosi, pa je potrebno o tome voditi računa prilikom donošenja bilo kog propisa.

Ukoliko se ispostavi da primenom u praksi nekog planskog dokumenta ili sprovođenjem određene javne politike u nekoj oblasti se ne postižu željeni ciljevi na nivou društva ili je ostvarivanje ciljeva negativno po određenu grupaciju ljudi, po javnu imovinu ili se radi o bilo kojoj drugoj negativnosti, upravo tada je od presudne važnosti da se izvrši ocena efikasnosti.

To je u stvari razlog za podnošenje ovog amandmana poslaničke grupe SRS i to je razlog zašto bi ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Gospodine ministre, u članu 1. govori se o predmetu uređenja ovog zakona i ministar Đorđević, kada je obrazlagao ovaj zakon, rekao je da će sad planski moći mnogo više da se uradi. A, vi ste već šest godina na vlasti, pa mene zanima da li ste vi do sada radili neplanski i baš vam je nedostajao samo ovaj predlog zakona da bi vi mogli to mnogo bolje i ozbiljnije da radite?

Zatim, ovde, u članu 1. se kaže da će se na osnovu srednjoročnih planova raditi već ono što bi trebalo da bude predmet ovog zakona. Jel najavljujete uskoro možda donošenje zakona o kratkoročnom planiranju, zakona o dugoročnom planiranju, zakona o javnim preduzećima, i oni treba nešto da planiraju i rade u skladu sa tim?

Gospodine ministre, lepo ste vi navežbali da menjate teze, pa kad kažete da ste zaposlili toliko i toliko, ne može se nešto osporiti, ali su vam neke kolege ukazivale da treba ići u mesta u kojima do sada nema nijedne investicije kako od strane domaćih investitora, tako i od strane investitora koji dolaze iz inostranstva. Pa, kažete – ne može se na njega uticati, mislite na investitora, da u određenom mestu investira. E, to je razlog da privredni subjekti iz Srbije budu malo jednakiji u odnosu na druge, jer oni imaju i druge motive kako bi ostali ulagali u mestima koja su izrazito nerazvijena u odnosu na ono gde se do sada strani kapital slivao ili otvarala nova radna mesta.

Evo, samo da vas podsetim da u Bajinoj Bašti, LJuboviji, Malom Zvorniku, pa i u Krupnju, nemojte mi samo reći da je „DŽinsi“ uložio nešto, jeste, tačno je, povremeno se zapošljava oko 150 radnika, ali da vas podsetim, nije uvek, nije za sve. Obrok, topli obrok na mesečnom nivou bude i 500 dinara. Da, dobro ste čuli. Jedan zaposleni, jedan mesečni obrok iznosi samo 500 dinara, a plata je na nivou minimalca. Dok u ova tri mesta koja sam rekao nema nijedne ili bar nema ozbiljnije investicije. Loznica i Šabac su u nešto drugačijoj situaciji. O tome ne bih sada ni da govorim.

Vi ovde, znači, morate da se pozabavite time i da stvorite malo bolje uslove, odnosno date povoljniju šansu za domaće privrednike koji zbog toga što žele tu da ostanu, što su tu njihove porodice, što je tu okruženje koje njima najviše odgovara, da im date malo više šanse da bi oni mogli da razvijaju zajedno sa Vladom Republike Srbije, ako tako hoćete, i ostale delove Srbije, a ne samo one koji imaju izrazito razvijenu i putnu i svaku drugu privredu.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Da ne mislite da ne vidimo tu vrstu problema, potpuno se slažem da treba naći modus. Nudim se da pomognem u organizaciji sastanaka sa ministrima koji su resorno više nadležni za ekonomiju i sa ljudima iz Vlade koji hoće da se bave, iz kabineta premijerke, kako da pronađemo dovoljno načina da više angažujemo privrednike, odnosno kako da im omogućimo da se u tim opštinama možda postignu neki noviji modeli podsticaja ili na bilo koji drugi način da bi ljudi tu mogli više da investiraju.
Dakle, imali smo određene probleme u određenim opštinama. Kada ste pričali malopre u Nišu, za Niš smo imali oko 70 miliona evra duga od 2012. godine, 5,3 milijarde dinara za struju, socijalni program, za izvođenje radova i 21,5 milion evra dugova bankama. To je država preuzela. Dakle, tih 70 miliona evra neko mora da plati. To je problem u nekim opštinama, sa nekim kompanijama. Često nam ljudi kažu – preuzmite ovu firmu iz stečaja. Neće niko. Dođu privrednici domaći i strani i kažu – treba da imam dugove, treba da imam nerešene imovinske odnose, treba da imam poverioce – neću, neću da se mučim. Hajde da pričamo realno sa ljudima, da pričamo potpuno istinito. Lako je reći – e, super, hajde ovde u ovaj kraj gde je nezaposlen, hajde da tu otvorimo fabriku. Šta mislite da to ni jednoj Vladi nije palo napamet? Nisam ni ja mislio da su prethodne vlade razmišljale drugačije, samo što nisu uspevale da urade bilo šta.
Mi smo uspeli da u određeni deo veoma nerazvijenih opština u Srbiji dovedemo investitore. Nije lako. Nije lako ni što se tiče radne snage. Imamo veoma mali broj kvalifikovanih ljudi i uopšte ljudi koji hoće da se uposle u tim kompanijama. Naravno da ćemo raditi zajedno.
Dajem vam priliku, ako hoćete, zaista hoću da, koliko god mogu pomognem, da probamo da pronalazimo rešenja, ali samo da to nije rešenje – e, daj nama 100 milijardi, da bi mi lepo živeli i lepo zarađivali, a usput što će neki radnik da radi, to je super.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, po amandmanu.
Izvolite.

Ako može replika?

Nemate pravo na repliku.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Kolega Šarović nije tu.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Vlada i Odbor za finansija, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite.