Gospodine ministre, u članu 1. govori se o predmetu uređenja ovog zakona i ministar Đorđević, kada je obrazlagao ovaj zakon, rekao je da će sad planski moći mnogo više da se uradi. A, vi ste već šest godina na vlasti, pa mene zanima da li ste vi do sada radili neplanski i baš vam je nedostajao samo ovaj predlog zakona da bi vi mogli to mnogo bolje i ozbiljnije da radite?
Zatim, ovde, u članu 1. se kaže da će se na osnovu srednjoročnih planova raditi već ono što bi trebalo da bude predmet ovog zakona. Jel najavljujete uskoro možda donošenje zakona o kratkoročnom planiranju, zakona o dugoročnom planiranju, zakona o javnim preduzećima, i oni treba nešto da planiraju i rade u skladu sa tim?
Gospodine ministre, lepo ste vi navežbali da menjate teze, pa kad kažete da ste zaposlili toliko i toliko, ne može se nešto osporiti, ali su vam neke kolege ukazivale da treba ići u mesta u kojima do sada nema nijedne investicije kako od strane domaćih investitora, tako i od strane investitora koji dolaze iz inostranstva. Pa, kažete – ne može se na njega uticati, mislite na investitora, da u određenom mestu investira. E, to je razlog da privredni subjekti iz Srbije budu malo jednakiji u odnosu na druge, jer oni imaju i druge motive kako bi ostali ulagali u mestima koja su izrazito nerazvijena u odnosu na ono gde se do sada strani kapital slivao ili otvarala nova radna mesta.
Evo, samo da vas podsetim da u Bajinoj Bašti, LJuboviji, Malom Zvorniku, pa i u Krupnju, nemojte mi samo reći da je „DŽinsi“ uložio nešto, jeste, tačno je, povremeno se zapošljava oko 150 radnika, ali da vas podsetim, nije uvek, nije za sve. Obrok, topli obrok na mesečnom nivou bude i 500 dinara. Da, dobro ste čuli. Jedan zaposleni, jedan mesečni obrok iznosi samo 500 dinara, a plata je na nivou minimalca. Dok u ova tri mesta koja sam rekao nema nijedne ili bar nema ozbiljnije investicije. Loznica i Šabac su u nešto drugačijoj situaciji. O tome ne bih sada ni da govorim.
Vi ovde, znači, morate da se pozabavite time i da stvorite malo bolje uslove, odnosno date povoljniju šansu za domaće privrednike koji zbog toga što žele tu da ostanu, što su tu njihove porodice, što je tu okruženje koje njima najviše odgovara, da im date malo više šanse da bi oni mogli da razvijaju zajedno sa Vladom Republike Srbije, ako tako hoćete, i ostale delove Srbije, a ne samo one koji imaju izrazito razvijenu i putnu i svaku drugu privredu.