Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, obzirom da kolegi Bogatinoviću niste malopre dali reč, želeo bih samo jednu malu napomenu. Govorio je o tome da grad Leskovac pomaže prilikom promocije srednjih vojnih škola i visokih vojnih škola, kao i oko ispraćaja kadeta, a nismo čuli da je bilo priče o tome da neko utiče na prijem kadeta, tako da sam samo dužan da to kažem.

Najrazvijenije zemlje sveta imaju i najrazvijeniju vojnu industriju. Vojna industrija u savremenom svetu upošljava veliki broj ljudi, kako direktno, tako i indirektno. Vojna industrija je i direktni pokretač privrede i celokupnog razvoja zemalja. Svedoci smo da iz godine u godinu naša vojna industrija, odnosno namenska beleži rast. O tome je nešto govorila i moja koleginica Malušić juče, pa ne bih da ponavljam opet te podatke.

Razvoj vojne industrije u našoj zemlji pokreće i razvoj prateće industrije. Za ovakav željeni rezultat potrebno je i ozbiljno ulaganje u obrazovanje kako civilnih, tako i vojnih kadrova. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, kolega Kostiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, gospodo oficiri, novi Zakon o vojnom obrazovanju predstavljaće dobru osnovu za savremeno obrazovanje vojnika, oficira i podoficira Vojske Srbije, a sve u cilju sticanja znanja, veština i sposobnosti koji će omogućiti da efikasno, odgovorno i uspešno obavljaju jedan od najvažnijih zadataka, a to je zadatak odbrane naše zemlje.

Donošenje ovog zakona je deo reformi sistema odbrane, ali i deo sveukupnog procesa reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije. Zahvaljujući tim reformama, danas samo u prva tri meseca 2018. godine ostvarili smo privredni rast veći od 4%, a pre 2012. godine taj rast je čak bio -3,5%. Zahvaljujući reformama, danas u budžetu Srbije imamo plus od preko 6,5 milijardi dinara i to već treću godinu za redom, a nekada smo bili u dubokom minusu. Zahvaljujući reformama, javni dug Republike Srbije danas je manji za preko 1,5 milijardi evra. Zahvaljujući reformama Vlade Srbije, napredovali smo za 40 mesta na Duing biznis listi lakoće poslovanja.

Zahvaljujući tim reformama, Srbija je danas među prvih deset zemalja u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, a recimo 2014. godine smo bili na 186 mestu. Zahvaljujući tim reformama, naša zemlja je prošle godine bila prva u svetu po broju novootvorenih radnih mesta u odnosu na broj stanovnika. Zahvaljujući tim reformama, danas pregovaramo sa investitorima za 54 investiciona projekta čija je ukupna vrednost preko dve i po milijarde evra, a čime ćemo otvoriti preko 29.000 novih radnih mesta.

Ova Vlada će nastaviti reforme, jer je očigledno da ove reforme daju rezultate. Rezultate čiji će se zbir videti u budućnosti, jer ćemo našoj deci ostaviti mnogo uređeniju zemlju nego što smo je mi zatekli 2012. godine.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Molim vas da se prijavite. Izvolite.

Hvala.

Pošto se ovde sa nama u sali nalazi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodin Zoran Đorđević, ja ću govoriti o jednom veoma važnom pitanju koje muči stotine hiljada građana Srbije koji su učestvovali u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.

Naime, mislim da je došlo konačno vreme da se na jedan sistemski način reši njihov položaj i ja želim da se zahvalim ministru Đorđeviću koji je to nedavno najavio, da se donese novi Zakon o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih žrtava rata i članova njihovih porodica. Mislim da je to veoma važno pitanje, jer na taj način Srbija će da se oduži tim ljudima koji su aktivno branili našu državu i bili spremni da daju svoj život za našu državu, a neki su nažalost i dali taj život.

Ono što posebno želim da apelujem na Ministarstvo i na ministra Đorđevića, jeste da u novom zakonu, koji će nadam se biti uskoro usvojen, bude uključena jedna kategorija građana Srbije koji su bili pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine. Naime, radi se o preko 50 hiljada Krajišnika kojima su priznata prava boraca samo do 27. aprila 1992. godine, odnosno do formiranja SRJ. Krajišnici se godinama osećaju diskriminisano, jer smatraju da se nisu borili za sebe, nego da su se borili za Jugoslaviju, za Srbiju i za svoj narod.

Ima u Srbiji mišljenja da ne bi bilo dobro da se pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž nakon 27. aprila 1992. godine, pa sve do kraja rata. Ja se sa tim mišljenjem ne slažem iz dva razloga. Prvi razlog jeste što je po postojećim propisima svim aktivnim oficirima na nivou komandanata, bataljona, brigada, korpusa, koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine, priznat ratni staž u dvostrukom trajanju. Onda se postavlja pitanje - sa kim su ti krajiški oficiri komandovali ako njihovim borcima nije priznat ratni staž?

Drugi primer, jeste primer Hrvatske, koja je krajem prošle godine usvojila novi zakon o pravima hrvatskih branitelja, kojim je u potpunosti izjednačila prava pripadnika Hrvatskog veća odbrane iz BiH sa pravima pripadnika hrvatske vojske. Dakle, Hrvatska ovim zakonom priznaje Hrvatsko veće odbrane iz susedne BiH sastavnim delom svoje vojske.

Takođe, u zakonu se kaže da svi oni pripadnici Hrvatskog veća odbrane koji nisu ostvarili svoja prava na porodičnu ili invalidsku penziju na osnovu ugovora koji postoji između Hrvatske i BiH, sada će to pravo dobiti, moći će podneti zahtev i ako imaju validnu dokumentaciju Hrvatska će im priznati prava iz penzionog odnosa i dobiće ili porodičnu ili invalidsku penziju.

Smatram da bi ovim novim zakonom koji će biti uskoro usvojen, ponavljam, bi trebalo ispraviti ovu višedecenijsku nepravdu i priznati svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine ratni staž u periodu od 1991. do 1995. godine, omogućiti onim pripadnicima vojske i policije RSK koji ta prava nisu ostvarili u prethodnom periodu da ponovo mogu podneti zahtev i ako dostave čvrste dokaze da su zaista ta oštećenja stekli za vreme rata, da im se priznaju ta prava ratnog vojnog invalida ili neka druga prava. Takođe, tim bi zakonom trebalo omogućiti sva druga prava krajiškim borcima koja imaju i pripadnici, odnosno borci koji su iz Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovo što smo malopre čuli kao obrazloženje amandmana koji je na dnevnom redu je jedna propagandna priča, demagogija koju mi slušamo ovde već više godina, a koja nema nikakvog efekta, jer pre svega biti već nekoliko godina poslanik vladajuće koalicije i biti deo vlasti, a tek sada se setiti ili povremeno se setiti samo u komentarima boraca krajišnika je licemerno.

Što se tiče SRS, mi naravno imamo drugačiji pristup generalno prema Republici Srpskoj Krajini, mi mislimo da Republika Srpska Krajina treba da se oslobodi od hrvatske ustaške okupacije i verujemo da će se to i desiti i to bi trebalo da bude, recimo, jedan od uslova i predmet razgovara kada se razgovara sa sadašnjim predstavnicima države Hrvatske, a ne dozvoliti da oni nama stalno postavljaju uslove, da nam traže deo Bačke, da uslovljavaju ulazak Srbije u EU ovim ili onim. Naravno, to je dobro što uslovljavaju i dobro je što će svi učiniti da Srbija ne uđe u EU, i ne treba da uđe.

Ali, što se tiče krajiških Srba i boraca i njihovih porodica i generalno Srba iz Republike Srpske Krajine, ova vlast, kao i one prethodne, ništa nije učinila da se poboljša status tih ljudi i, uostalom, da ima volje, poslanik koji je malopre govorio, koji kao predstavlja Srbe iz Republike Srpske Krajine, on samo misli da je to tako, odavno bi pokrenuo inicijativu i verovatno kao deo vlasti se izborio da država Srbija zvanično prizna Vladu Republike Srpske Krajine u egzilu koja funkcioniše kao što funkcioniše Skupština Republike Srpske Krajine i to su takođe trebale da budu teme i kada se nosi cveće na most i kada se razgovara sa predstavnicima hrvatske ustaške države, kao što treba biti tema razgovora na tom vašem putu do EU, koji hvala bogu neće imati kraj. Hvala.

Imate osnova za repliku. Izvolite, kolega Linta.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Opet demagogija, opet bacanje prašine u oči.

Gospodina Lintu podsećam i volela bih da javnosti Srbije i krajiškim Srbima kaže zašto nije glasao i zašto nije kolege iz svoje poslaničke grupe nagovorio da glasaju za predlog zakona koji je Narodnoj skupštini pre nekoliko meseci predložio general Božidar Delić, poslanik SRS. U tim predlozima zakona, za one koji su ih čitali uopšte, precizno su definisani i rešeni svi problemi, između ostalog, i svi ovi problemi o kojima gospodin Linta govori. Da li to znači da on ima ta tapiju na rešavanje problema Srba Krajišnika i ne pada mu na pamet da glasa ako to predloži neko drugi? A da on bar rešava te probleme, pa neka mu i ta slava, ali ih ne rešava, priča priče i neka znaju krajiški Srbi da Linta nije glasao za predlog zakona koji je predložio general Božidar Delić, poslanik SRS. U tom predlogu zakona rešeni su svi problemi boraca poslednjih otadžbinskih ratova. Hvala.