Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šormaz.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Vujadinović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada je u pitanju vojno stručno osposobljavanje, povezao sam amandman sa sveukupnim razvojem Republike Srbije, tj. ovu oblast obrazovanja i opšteg usavršavanja sa ukupnim razvojem našeg društva. Valjda svaki zakonski predlog treba da služi ukupnom razvoju naše zajednice, međutim često samo bili svedoci da je to bilo samo jedno mrtvo slovo na papiru. Razvoj jeste obezbeđivan, ali razvoj pojedinca, pre svega ondašnjeg ministra, njegovih poslovnih i partijskih saradnika i ljudi koji su bili na direktan ili indirektan način povezani sa njim. Naravno, Srbija u to vreme ili stagnira ili zaostaje uveliko, kako u pogledu stanja u Vojsci i sistema odbrane, tako i u pogledu ekonomskog razvoja.

Međutim, afere koje su vezane za taj period počevši od izbora ministra i kvalifikacija koje su ga preporučivale za to mesto, a to su bile obuke u inostranim centrima obaveštajnih službi, uništenja opreme Vojske Srbije, rasformiranje jedinica, prodaja oružja preko privilegovanih firmi itd. itd. su negativno uticale na celokupan razvoj Srbije. Posledice osećamo i danas.

Ugradnjom ovakvog jednog amandmana u zakonski predlog doprinosimo razvoju ne samo našeg društva u Republici Srbiji, nego i naše zajednice u susedstvu. Evo, svedočanstvo o tome je i pomoć razvoju Republike Srbije, poslednjih dana aktealan razvoj i finansiranje od strane Republike Srbije na inicijativu predsednika države, milionskih projekata na jugu, tj. u hercegovačkoj oblasti, projekata u Mostaru, Trebinju, Bileći, Nevesinju itd. gde je to nešto što je od životnog značaja za našu zajednicu koja tamo živi.

Ovaj moj amandman je jedna simbolična podrška tom putu i tim procesima i nastavku tih stvari u budućnosti. Hvala.

Hvala kolega.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Desanka Repac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Moj amandman se odnosi na vojno stručno osposobljavanje. Obezbeđujemo sveukupan razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvene zaštite.

Vojno obrazovanje je namera školovanja novih i usavršavanje postojećih kadrova. Za stručno osposobljavanje potreba odbrane Vojske Srbije. Amandman se odnosi na unapređenje zdravstvene zaštite. Znači, obrazovanje i osposobljavanje medicinskih vojnih kadrova, tako da moram nešto da kažem o instituciji na kojoj se obrazuju i osposobljavaju kadrovi.

Ta institucija je VMA koja je dobila zlatnu plaketu Vojske Srbije povodom 170 godina postojanja. Uručena joj je 2014. godine. Proglašena je super brendom Srbije u kategoriji zdravstva, 2007, 2013. i 2016. godine. To je jedna vojno-obrazovna i naučno-istraživačka institucija sa međunarodnom reputacijom.

Tamo školujemo kadete za unapređenje zdravstvene zaštite. Oni trebaju da budu obučeni za specifične zadatke vojne zdravstvene struke, za sticanje modernih veština. Vizija je obrazovati doktore medicine po evropskim i svetskim standardima, da budu ravnopravni sa svetskim stručnjacima u oblasti medicinskih nauka i vojnog saniteta. Pošto se tamo leči više od 40% civila, ovaj amandman je potpuno opravdan za unapređenje zdravstvene zaštite Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Dragišić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u direktnoj vezi sa amandmanom na član 1. predloženog zakona i po mom mišljenju, potpuno je komplementaran sa samim predlogom zakona. Zato što naglašava i potencira modernizaciju u kontekstu ukupnog razvoja Srbije.

Gospodine Ministre, drago mi je što evo, za sve ovo vreme koliko traje ova rasprava o ovim predlozima zakona, kako u načelnoj, tako i u raspravi u pojedinostima, mi nismo čuli ni jedan jedini argument u prilog kritici ovog zakona. Ni jedan jedini argument, niti neku ozbiljnu kritiku samog zakona, osim nekih praznih parola, praznih floskula, već istrošenih, milion puta ponovljenih floskula, osim kritike, radi kritike, osim pokušaja kritike, ali bez jednog jedinog argumenta. Ponovo neke poslaničke grupe, neki poslanici nisu propustili priliku da pošto po to, po svaku cenu zauzmu stav koji je kontra SNS, iako ne poseduju ni jedan jedini argument koji bi išao u prilog tome.

Dakle, kada biste ih pitali – zbog čega su protiv, pa protiv su zato što smo mi za. To bi otprilike bilo objašnjenje zašto su protiv ovog predloga zakona. To sve ne bi bio toliki problem da nije reč o pripadnicima stranke, koja je direktno odgovorna za decenijsko sistematsko uništavanje Vojske Srbije.

Moja poruka njima je samo da nastave tim putem. Nek nastave da vode takvu politiku, jer je to najbrži put u političku istoriju gde im je mesto. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po amandmanu.
Izvolite.

Nekoliko saveta, možda i neki predlog da racionalizujemo diskusiju.

Primećujem da se mnogi javljaju za povredu Poslovnika, posle toga kažu da ne žele da se glasa o toj povredi Poslovnika, pa bi bilo lepo da se onda oduzme to vreme koje su potrošili, poslaničkoj grupi iz koje ….

(Predsedavajući: To nema veze sa amandmanom, kolega Živkoviću.)

Naravno, nego kažem zbog racionalnosti. A ima veze sa amandmanom onoliko, koliko su prethodnici govorili.

Postoji, evo i sada smo malopre čuli da je opozicija protiv samo zato što je vlast za, što je jedna besmislenost, da smo protiv ovog zakona. Mali napor na nivou ne matematike, nego prostog računa bi mnoge prethodnike doveo do jasnog zaključka da su oni, odnosno da je vladajuća stranka, odnosno da je SNS podneo najveći broj amandmana na ovaj zakon, u logici koja je inače jedna stara nauka, a primenjuje se i dan danas, čak i u Srbiji, pa i u ovom parlamentu, logično je da kada neko daje najviše primedbi na nešto, da on misli da to nešto nije dobro.

Tim logičkim zaključkom možemo da dođemo do definicije da ovim Predlogom zakona je najmanje zadovoljna vladajuća partija, odnosno njen poslaničkih klub, jer inače ne bi podneli tako veliki broj amandmana.

Naravno, u nekom trenutku pojaviće se napad logike i pameti kod najvećeg broja ljudi koji zastupaju tu vladajuću politiku i oni će da povuku te amandmane, ili će, još nesigurni u to da li je logika nešto čime bi trebali da se služe, da čekaju zvuk zvona i u jednom poznatom efektu koji neću da ponavljam, jedan ruski naučnik Pavlov ga je odavno definisao, će glasati protiv svojih ličnih amandmana.

Prema tome, logika da je opozicija protiv predloga zakona je tačna, ali još više protiv ovog predloga zakona je vladajuća stranka, te ja pozivam ministra da ga povuče iz procedure.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, zbog ovih reči prethodni govornik je trebao u najmanju ruku da dobije opomenu.

Poslanici SNS, da kažem vama, a da kažem i njemu, nisu psi. Pavlovljev refleks, o kome je govorio prethodni govornik, je rezultat jednog eksperimenta koga je još pre Drugog svetskog rata sovjetski naučnik Pavlov vežbao na psima. Dakle, Zoran Živković nas je sve ovde u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke nazvao psima. Ja vas molim da takvo ponašanje ubuduće ne tolerišete.

Znam ja da je on navikao na kafanski rečnik, na kafansko ponašanje, znam da su ga svojevremeno vezivali za banderu u Nišu, pa su verovatno ostale posledice, ali to ga ne opravdava da se sa takvim ponašanjem nastavi i u 2018. godini. To bahato ponašanje, paljenje računa za električnu energiju u buretu, vezivanje ljudi za banderu, to je moglo u njegovo vreme. U današnje vreme Srbija je jedna civilizovana, pristojna zemlja. Niko nema ništa protiv da svako kaže svoje mišljenje, ali da celokupnu poslaničku grupu uporedite sa psima na kojima se vežbaju nekakvi refleksi, to je nedopustivo. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da o tome ubuduće i te kako povedete računa.

Dakle, ponašanje gospodina Živkovića je nešto što na najgrublji mogući način dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Razumem ja da je on čovek koji je u političkom beznađu i bespuću, da praktično nema stranku, stranka mu se raspala, svi živi su ga napustili, sam je kao vuk samotnjak u Narodnoj skupštini, ne zna više ni kakvu politiku zastupa i ostalo mu je još jedino da vređa. To što on misli da je previše pametan pa da kroz njegove jeftine pijačne aluzije ne može da se razume šta je hteo da kaže, to neka zaboravi.

Ovde sede ljudi koji su od njega hiljadu puta obrazovaniji, pismeniji, kulturniji, pristojniji i veoma dobro znamo značenje pojedinih reči i pojedinih izraza.