Hvala.

Prvo pitanje je za ministra zdravlja – kolike su razmere lajmske bolesti u Beogradu i Srbiji, bolesti koje izazivaju krpelji? Koliki je broj, odnosno procenat onih koji su ujedeni zaraženim krpeljima?

Ovo pitam zato što sam proteklih dana sam imao takav slučaj u porodici i prisustvovao velikim gužvama na VMA, kako za vađenje krpelja, tako i analizu njihove zaraženosti. Stoga, pitanje koje se nadovezuje na prethodno jeste – da li nadležne institucije imaju nameru da preduzmu mere za sprečavanje širenja ove bolesti, odnosno eliminisanja krpelja, jer je neprihvatljivo da veliki broj građana, naročito dece, budu izloženi nepotrebnom riziku od dobijanja ove opasne bolesti, pa čak i u nekim od centralnih parkova u glavnom gradu?

Kada smo već kod lajmske bolesti, čini se da naročito posle trenutka kada je najavljena rekonstrukcija Vlade, mnogi njeni članovi, a i Vlada u celini pokazuje neke od simptoma ove bolesti, naročito opštu onemoćalost. Ta onemoćalost se možda najbolje ogleda u činjenici da će i pored proklamovanog strateškog cilja ulaska u EU, Srbija tokom ove godine najverovatnije otvoriti još samo dva poglavlja, što će u zbiru biti 14 od 35. Ukoliko se pregovori sa EU nastave ovim tempom, veliko je pitanje da li će naša zemlja biti spremna za članstvo, ne 2025. godine, već i 2035. godine.

Stoga, postavljam pitanje predsednici Vlade – da li se slaže sa jučerašnjom izjavom predsednika Srbije za AFP da je Kosovo jedina prava prepreka na putu Srbije ka EU? Ako se slaže, da li to znači da smatra da će uklanjanje ove prepreke biti učinjeno na uštrb uklanjanja brojnih nedostataka u tako važnim oblastima, pre svega za poboljšanje kvaliteta života naših građana, kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i sloboda medija, što je jasno navedeno u poslednjem izveštaju o napretku Evropske komisije. U tom slučaju, bojim se da će pristupanje EU biti odloženo u nedogled.

Pitanje za predsednicu Vlade i ministra energetike – ko je kriv što je Srbija izgubila pet miliona evra iz donacije Švajcarske koji su bili namenjeni izgradnji kombinovane elektrane na biomasu u Padinskoj seli? Zašto je grad Beograd, kršeći odredbe Zakona o planiranju i izgradnji više od godinu dana odbijao da izda lokacijske uslove za izgradnju ovog postrojenja? Zbog toga je donator u decembru 2017. godine zaključio da su svi rokovi probijeni i zvanično je obavestio nadležne gradske i državne organe da odustaje od finansiranja i izgradnje ove elektrane.

Imajući u vidu da je na čelu beogradske vlasti koja je odgovorna za ovaj blago rečeno propust, Siniša Mali, najozbiljniji kandidat za novog ministra finansija, opravdano se postavlja pitanje – u kakvom stanju će biti javne finansije, odnosno koji će biti budžetski prioriteti Vlade u kojoj bi on bio ministar? Naime, gospodin Mali je iza sebe ostavio veliki broj neizbrisivih ožiljaka na licu glavnog grada, pri čemu je Beograd na vodi samo najveći, a naravno, moraju se pomenuti i katastrofalna rekonstrukcija Trga Slavija, rekonstrukcija Cvetnog trga, koji Beograđani sada od milja zovu sabirni centar, nepotrebna skupa i dugotrajna novogodišnja rasveta, novogodišnja jelka vredna 83.000 evra itd. Umesto razrešavanja brojnih afera koje je ostavio iza sebe, on će po svemu sudeći, biti nagrađen još višom i odgovornijom funkcijom.

Sledeće pitanje – zašto se uredbe o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače donose na određeno vreme, odnosno na dve godine? Zbog kašnjenja Ministarstva energetike u pripremi novih propisa, prvih šest meseci 2016. godine je postojao potpuni pravni vakum i nijedna investicija u energetski sektor nije mogla da počne da se realizuje.

Na kraju ove godine će se ponoviti ista situacija. Doći će do potpunog prestanka svakog finansiranja, jer niko ni državni organi, ni investitori, ni banke ne znaju kakvi će propisi važiti od 1. januara sledeće godine. Dakle, zašto postojeće uredbe jednostavno ne važe do donošenja novih?

I za kraj pitanje o spoljnoj politici za ministra Dačića, pošto vidimo da i dalje imamo jednu vrstu šizofrene spoljne politike, s jedne strane UN glasamo protiv otvaranja ambasade SAD u Jerusalimu, s druge strane šaljemo delegaciju na otvaranje te iste ambasade. Znači, ponavljam pitanje – kada ćemo doneti spoljno-političku strategiju i zakon o spoljnim poslovima Republike Srbije, koji čeka na usvajanje već više godina? Hvala.