Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala na vašoj diskusiji.
Ja neću nikoga da poredim sa životinjama iz poštovanja prema životinjama, ali ispade da sam ja toliko jaka, da sam zaustavila Južni tok. Hajde da se bavimo malo činjenicama.
Kada govorite prvo o železnici, treba da znate za uslove kredita ako ste već tako dobro informisani, onda treba da znate da upravo „Železnice Srbije“, ovog trenutka kada sam postala ministar saobraćaja, samim tim zadužena i za oblast železničkog transporta, tada je ruski kredit koji je bio potpuno stao i nikoga nije efikasno koristio, dakle, 5% tog kredita je bilo iskorišćeno. Sada je taj kredit iskorišćen u potpunosti, ugovori su potpuno postavljeni sa ruskim železnicama, koja je inače, jedna od zaista najboljih svetskih kompanija u ovoj oblasti i mi sa njima nastavljamo i dalje od dispečarskog centra, koji između ostalog ne pripada tom tzv. ruskom kreditu. To je ta Zorana koja inače radi za te Amerikance grozne, ali evo sad malo realizuje ruski kredit.
Drugo, uslovi kredita, između ostalog koji su potpisivani u vremenu pre nego što je uopšte Vučić ušao u Vladu su negde oko 3,5% je kamata na primeru tom ruskom kreditu. Kamatna stopa u kineskim kreditima se kreće između 2% do 2,5%. Za brzu prugu Beograd-Budimpešta je 2%. Tako smo se zadužili 2%. Kamata Evropske investicione banke, na primer za Niš – Dimitrovgrad, ovo je veliki projekta od 260 miliona evra koji smo zaključili, od čega je kredit oko 100 miliona evra, 60 miliona iz budžeta, a 70 miliona je grant, dakle, EU. Taj kredit Evropske investicione banke je 2%.
Dakle, Ruska federacija 3,5%, Kinezi 2% do 2,5%, Evropska investiciona banka 2%. Samo da se znaju, to su podaci u ovoj godini. Da ne govorimo sada o nekim prethodnim vladama od pre jedno 10 godina, koje su uzimale kredite koji su bili još viši.
Ono što je politika Vlade Srbije, da pokušamo da za naše infrastrukturne projekte dobijemo najbolje moguće uslove. Mi radimo i sa kineskom Eksim bankom. Radimo sada i pregovaramo sa turskom Eksim bankom, radimo sa ruskim kompanijama, dakle, sa Ruskom državom. Isto tako radimo i sa međunarodnim finansijskim institucijama. Vi ste tu u pravu, od Svetske banke do IBRD. Dakle, to su uslovi vezano za kredite.
Takođe, kada ste govorili oko samog zakona, drago mi je, bez obzira na sve okolne šumove i komentare, ali suštinskih zamerki na predlog posebnog zakona o kriterijumima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti nema. Drago mi je da se oko toga slažemo. Divno je što to imate u vašem programu, samo vi vaš program niste realizovali, mi nas jesmo. Mi naš nismo i kad kažem mi, SNS, dakle, mi naš program nismo štampali, nismo imali pare za to, drago mi je da ste vi to u ogromnom broju primeraka odštampali, to je fantastično. Ali ne znam što je problem što sam rekla da se vi ostvarili 2,44% na izborima kada je to činjenica. Nisam ništa slagala ovde, samo sam rekla onako kako jeste, ali drago mi je da podržavate ovaj zakon, zato što ovo jeste dobro. Nije ovo uopšte pitanje političkih partija, ovo je važno za sve one koji su zaposleni u institucijama snaga bezbednosti naše zemlje.
Da li će me neko prepoznati, kada smo već kod tog ličnog, negde u Srbiji, da li sam član jedne ili druge stranke, kako kažete, manje je važno, ali sam u Srbiji i po Srbiji svaki dan. Nema grada u kojem nisam bila, to je mnogo važnije i nema puta za koji ne znam ili železničke pruge na kojoj ne radim. To je najvažnije, a šta će ko da misli o meni i šta ćete vi da govorite, to je zaista manje bitno u odnosu na ono što ću isporučiti kao rezultat. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pa, kada već raspravljate o tome, o povoljnosti pojedinih kredita, onda morate biti iskreni do kraja.

Datum i vreme kada je uziman ruski kredit je mnogo pre nego što je uziman kredit za obilaznicu, kada je u pitanju Niš. Tada su kamate od 3% bile daleko najpovoljnije kamate kada se uzimao ruski kredit. Sada su te kamate ne zahvaljujući vašoj mudroj politici, nego na situaciji uopšte kada su u pitanju kamate, mnogo povoljnije i ne možete to da poredite.

Zašto nije došlo do realizacije ruskog kredita ili došlo do realizacija, najmanje vi lično imate zasluge, zato što je tadašnja Vlada u kojoj ste vi direktno ili indirektno učestvovali, jedan deo tog kredita koji je u visini od 800.000 dolara, 200.000 dolara iskoristila za reprogram duga po odobrenju Rusa, a onda je Ruska federacija čekala da se završe projekti, na bazi tih projekata mogla se realizovati ta investicija.

Vi ste i te kako se zamerili sada kolegi Milutinu Mrkonjiću, za koga tvrdite, kako rekoste da nije ništa ili gotovo ništa nije uradio, dok se vi niste pojavili, ništa nije urađeno. Znate, cenim kada je nekom skroman, ali kada je previše skroman kao vi, to već treba da zabrinjava. Vi pokrivate širok dijapazon kada su u pitanju ministarstva.

Što se tiče stranaka, sve stranke su kod vas. Vama kada ispadnu članske karte stranaka, mnogi u Srbiji pomisle da su olimpijske igre. Sve članske karte koje postoje, kada su u pitanju stranke, vi posedujete, a kada je u pitanju znanje, samo je Josip Broz više pokrivao.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Samo nekoliko stvari radi istine.
Prvo, radi istine tzv. ruski kredit je kredit za koji nije odgovoran ni Aleksandar Vučić, niti Vlada od 2012. godine u kojoj smo bili. Prosto, to je kredit koji je nasleđen, kao i mnogi krediti koje je Vlada nasledila. Nažalost, mnogi koji su uzimani u periodu pre toga, desetak godina i od drugih međunarodnih finansijskih institucija koji se nisu realizovali.
Dakle, ruski kredit je pokrenut i realizovan zahvaljujući pre svega Vladi od 2013, 2014. godine, skromno ili ne, ali to su rezultati Vlade Aleksandra Vučića, a sigurno i delom ministarstva koje ja vodim.
Kada govorite o uslovima, vi ste tu u pravu za kredite Evropske investicione banke, Svetske banke i nekih drugih, ali niste recimo, za ruski kredit u pravu, jer mi sada i dalje recimo razgovaramo kod dispečerskog centra oko novog kredita i uslovi koji nam se nude su isti oni uslovi koji su bili pre dosta godina, kada je taj ruski kredit uzet, tzv. ruski kredit, a to je bilo 3%. Samo radi istine da se to zna.
Takođe ste rekli kako neki ovde nisu nikad izlazili na izbore pod imenom, 2014. godine sam bila nosilac liste SNS za grad Beograd pod punim imenom i prezimenom. Prema tome, dakle, moje ime je bilo prvo uz naravno listu SNS i Aleksandra Vučića. Takođe ste potpuno u pravu, da ovde gde sedim, sedim zahvaljujući njegovoj popularnosti i nemam problem da to kažem, naprotiv, ponosna sam. Sve ove Vlade i rezultati ekonomski koje smo mi postigli, to je nešto sa čime možete samo da se ponosite i nemam nikakav problem da to, koliko god hoćete puta kažem. Hvala.
(Milorad Mirčić: Replika.)

Nemate pravo na repliku kolega Mirčiću.
(Milorad Mirčić: Samo da pojasnim. Nije tačan podatak.)
U sledećem obraćanju, pa znate i sami da morate da imate osnov.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Po prvi put sistemski se prilazi rešavanju stambenog pitanja pripadnika sistema bezbednosti, kod kojih je u odnosu na sve zaposlene u državnim organima, najveći broj onih koji decenijama nisu uspeli da trajno reše stambeno pitanje.

Obzirom na značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i na njihov značaj za bezbednost čitave države, konačno je jedna vlast odlučila da se usklađenim programom mera i aktivnosti uhvati u koštac sa problemom trajnog rešavanja stambenog pitanja pripadnika snaga bezbednosti. Ni jedna prethodna vlast nije bila zainteresovana, a mogu slobodno reći nije bila ni sposobna da se na sistemski način suoči sa ovim problemom.

Projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti podrazumeva usklađen program mera i aktivnosti u cilju sistemskog stambenog zbrinjavanja pripadnika Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i lica, ranije pripadnike snaga bezbednosti, koji su pravo na penziju stekli u jednom od ovih državnih organa koje sam naveo.

Realizacijom ovog projekta, samo u prvoj fazi, rešilo bi se stambeno pitanje za 1.578 porodica, pripadnika snaga bezbednosti, ali bi se pozitivno uticalo na rast BDP-a u oblasti građevinarstva, upošljavanja domaće građevinske industrije i rast zaposlenosti.

Do sada su se sve garniture dosovske vlasti od 5. oktobra 2000. godine do zadnjih dana svoje vladavine potpuno ignorantski odnosile prema ovom problemu, što je išlo do toga da zaustave već započete projekte izgradnje stanova za pripadnike Vojske Srbije i objekte u poodmakloj fazi izgradnje. Setimo se, primera radi, započetog i nikada završenog naselja na ratarskom imanju u Kraljevu.

Dakle, bilo je potrebno da na vlast dođe SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, i da ona sa svojim koalicionim partnerima konačno, ozbiljno i sistematski priđe rešavanju ovog problema od velikog značaja za državu u nacionalnu bezbednost.

Kao što je tek Aleksandar Vučići smogao snage da se suoči sa problemom zaostalog duga vojnim penzionerima, koji je stvorila dosovska vlast 2008. godine, i omogući vojnim penzionerima da dođu do svojih penzija, tako su i sada opet Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima krenuli u sistemsko rešavanje ovog gorućeg problema i da za nekoliko desetina hiljada članova porodica pripadnika sistema bezbednosti konačno obezbede krov nad glavom.

Ovim zakonom će se rešiti najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, ali i penzionisanih pripadnika tih službi koji decenijama nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje. Rešenje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije. Obzirom da je do sada na različit način uređivana mogućnost stambenog obezbeđenja za pripadnike vojske i Ministarstva odbrane na jednoj strani, u odnosu na ostale pripadnike snaga bezbednosti i penzionera tih državnih organa. Donošenjem ovog zakona i realizacijom projekta biće unificirani uslovi i postupci za sve njih.

Kupovinom stana pod uslovima, koje propisuje ovaj zakon, smatraće se da je trajno rešena stambena potreba pripadnika snaga bezbednosti, a zabranom otuđenja ovako kupljenog stana i obavezom ostajanja u radnom odnosu u narednih 10 godina sprečiće se zloupotrebe.

Predlogom zakona regulisano je ko ima pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima, ali i ko nema pravo, tj. ko ispunjava, a ko ne ispunjava uslove. Po utvrđivanju ispunjenosti uslova u skladu sa ovim zakonom utvrđuje se da li potencijalni kupac stana ima obezbeđena sredstva za kupovinu stana, odnosno njegova kreditna sposobnost. Tu sada nastaje potreba za donošenjem podzakonskih akata kako bi pripadnici snaga bezbednosti stvarno pod jednakim uslovima mogli trajno da reše svoju stambenu potrebu.

Smatram, gospođo potpredsednice Vlade, da ozbiljno treba razmotriti mogućnost i modalitete stambenog zbrinjavanja između ostalih još jedne specifične grupe pripadnika snaga bezbednosti, a mislim pre svega na one pripadnike koji su u bivšim republikama imali otkupljene stanove ili su imali stanove sa stečenim stanarskim pravom, ali su naredbama svojih pretpostavljenih 1991. i 1992. godine zbog rata predislocirani iz bivših republika SFRJ u SRJ, sada već u Republiku Srbiju.

Oni su, dakle, zbog rata po naređenju napustili svoja prebivališta i svoje stanove, došli na ove prostore i evo već 26, 27 godina žive kao tzv. vojni beskućnici u vojnim kasarnama, drugim vojnim objektima, vojnim hotelima, zajedničkim prostorijama itd, a nažalost neki od njih neće moći da konkurišu za kupovinu stana po ovom zakonu zbog neispunjenja uslova iz člana 5. st. 1. i 2. tj. otežanog dokazivanja da ispunjavaju uslove. O njima ću detaljnije govoriti u raspravi u pojedinostima kada budem obrazlagao svoje amandmane. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi kabineta ministarke građevine, saobraćaja, infrastrukture, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, budući da imam par minuta na raspolaganju i da su moje kolege već iznele stav poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije o većini zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo.

Osvrnuću se na Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja. Glavni preduslovi da bismo poboljšali bezbednost u saobraćaju i da bi se smanjile brojke crne statistike na našim putevima su svakako dobri zakoni i njihova dosledna primena, ali i dobri putevi.

Mi smo nedavno usvojili set zakona iz oblasti bezbednosti saobraćaja i za vrlo kratko vreme oni daju prve pozitivne efekte. Samo od uvođenja merenja srednje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća u Srbiji smanjio se za 25%. Od stupanja na snagu novog zakona, broj poginulih smanjen je za 48%. To su zvanični i ohrabrujući podaci, ali naravno ne možemo biti zadovoljni sve dok imamo i jednog poginulog na srpskim putevima.

Drugi faktor koji utiče na bezbednost, kao što sam već rekla, je kvalitet puteva. Izgradnjom Koridora 10 i Koridora 11, čije su brojne deonice već puštene u saobraćaj, Srbija se svrstava u red zemalja sa najsavremenijom putnom infrastrukturom. Na taj način su stvoreni uslovi da se donese zakon koji propisuje povećanje maksimalne dozvoljene brzine na autoputu sa 120 na 130 kilometara na sat. Valjda je, složićete se, i cilj izgradnje nove infrastrukture da se vozimo brže i bezbednije. Ako uzmemo u obzir činjenice koje sam već navela, ali i to da je u većini zemalja u okruženju, kao i u većini zemalja EU, maksimalna dozvoljena brzina 130 kilometara na čas, onda je sasvim opravdano da i Srbija donese ovakav zakon.

Ovo se naravno nije desilo preko noći i samo zato što su to pravila EU. Naime, pre deset godina za to nisu ni postojali objektivni uslovi. Tada nismo imali ovakve puteve, a u međuvremenu svedoci smo u Srbiji se voze mnogo bolji automobili, a one u tranzitu da i ne spominjemo. Ovo je strateška mera, jer se povećanjem brzine povećava i protočnost turista u tranzitu što smanjuje mogućnost zagušenja na našim putevima, pogotovo u vreme praznika i u vreme godišnjih odmora.

Navešću primer da se na Koridoru 10 broj automobila u odnosu na pre dve godine povećao za 17 miliona. Povećanjem brzine od 10 kilometara na čas, vreme od Horgoša do Preševa skraćuje se za 22 minuta. Ali, ipak, kada sve okolnosti uzmemo u obzir, bezbednost mora biti na prvom mestu. Stoga je i predviđeno da ostanu ograničenja tamo gde su propisi brzine 100 kilometara na čas.