Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije ostaje dosledna svom ustaljenom načinu rada u spajanju nespojivog, bilo da se radi o predlozima zakona ili sporazuma.
U gomili zakonskih predloga za današnji dnevni red, ja ću govoriti o jednom zakonu iz oblasti saobraćaja o kome je do sada ovde najmanje bilo reči. To je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Od svih zakonskih predloga, koji su od Vlade Republike Srbije kao predlagača, došli u ovaj parlament na izglasavanje, ovo je jedan od lošije koncipiranih i osmišljenih zakonskih predloga. Zašto je to tako? Ne vidim neki racionalni razlog osim možda u činjenici da se našim prevremenim evropljanima preterano žuri zbog članstva u EU, u čemu svakako prednjači danas ovde prisutni resorni ministar.
Da je sve ovo istina i činjenica, pokušaću da dokažem u narednih nekoliko minuta.
Srbija je i pre EU, znači do EU deo evropskog plovidbenog sistema. Dunav je centralna evropska reka i od svog izvorišta ispod planine Švarvald, do svog ulivanja u Crno more, bez preterivanja možemo reći da je najlepši kroz našu zemlju. A ako znamo da je plovan već od grada Regenzburga u Nemačkoj, znači mi plovimo niz Evropu ali i uz Evropu. Naši problemi oko pridruživanja zapeli su u nekom uzvodnom plićaku.
Postojeći Zakon o plovidbi ima ni manje ni više nego 291. član. To je preko 100 stranica teksta. Izmene i dopune su vršene 2010, 2012, 2015. godine, pa opet 2015, pa 2016. godine kada smo vam mi, poslanici SRS, ukazivali i upozoravali vas da je to loš zakon, da je glomazan, da je teško primenjiv. Nudili smo vam tada konstruktivne amandmane koje ste vi glatko odbili, da bi sada uz naknadno prizvanu pamet, uz manje korekcije stidljivo ugradili u tekst zakona ono što smo mi tada predlagali.
Već sam rekao da zakon ima 291. član. U 136. članova su vršene neke krupnije ili sitnije izmene, doterivanja i pojašnjenja. Ako prethodnim izmenama i dopunama 136. članova dodamo i predložene 62 izmene, dobija se brojka od 198 izmena i dopuna na 291. član. To je 70% zakona.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovde trebalo ići na potpuno nov zakon. Pa sve ono što je pravna zakonska norma, ugraditi u tekst zakona, a ono što je tehnička, kao što su davanje saglasnosti, odobrenja, naknade, prihodi, takse, tehnički normativi prebaciti u podzakonska akta i tako rasteretiti zakon, relaksirati ga, učiniti ga bolje razumljivijim i lakše sprovodljivijim.
U pitanju je običan tehnički zakon, a to znači težak za snalaženje, sa smanjenim praktičnim potencijalom. Sve ove izmene i dopune su deo arsenala iz evropskih nalogodavnih zakona. Za nas iz SRS je neshvatljivo da se tek sada neko posle sedam i više godina dosetio da uredi ovu specifičnu i veoma važnu oblast kojom se potpunije regulišu svi aspekti radnog vremena brodskih posada. Pored toga, zakonom se definišu i dva nova pojma pristan i privezište za čamce.
Član 62. predloženih izmena i dopuna je posebna priča. Propisana je prelazna odredba kojom se uređuje način priznavanja brodskih isprava, kojim se uređuje sposobnost brodova za plovidbu do zaključenja sporazuma EU i Republike Srbije, odnosno administrativnih sporazuma koji se zaključuju između uprave i nadležnih članica, organa članica EU, kao i Sporazum o uzajamnom priznavanju brodskih isprava kojima se utvrđuje sposobnost brodova za plovidbu između Centralne komisije za plovidbu rekom Rajnom i Republike Srbije. Norma je danom prijema Republike Srbije u EU. Svedočanstva Unije za unutrašnju plovidbu, priznaju se kao da su izdata u Republici Srbiji.
Dame i gospodo, i sami znate da je to datum koji je na dugom štapu. Bez obzira na sva htenja naših evrofantasta, pa je samim tim veoma neozbiljno vezivati nešto za neizvesne rokove.
Ako je to primer vizionarstva ove Vlade neka vam bude. Svako ima pravo na svoje zablude, ali one ne smeju biti deo zakonskih rešenja.
Naše vode Dunava, Save i Tise su i međunarodne vode i one nikako ne razdvajaju narode i zemlje već ih spajaju. Strani brodovi i plovila krstare našim vodama iako pored zdravlja i obrazovanja u nečemu možemo da se ravnamo sa Evropom, onda je to u ovoj oblasti. Pa, tako i ove izmene i dopune ovog Predloga zakona o plovidbi na unutrašnjim vodama su dobar prilog u tom pravcu, prilog plovidbenom pravu i zakonodavstvu Republike Srbije.
Dobra nastojanja kod nas nemaju dovoljan nivo agilnosti i preduzimljivosti, jer naši predlagači zakona njihovih izmena i dopuna uvek mašu sa nečim što je jedan vid naredbe prisile, moranja, primanja zadataka sa strane usklađivanja i usaglašavanja sa propisima EU zanemarujući naš zakonodavni sistem i zakonodavstvo Srbije. Samo odzvanja u skupštinskim klupama direktiva Evropskog parlamenta, direktiva EU. Prvenstveni motiv ovih izmena i dopuna treba da bude propisivanje radi uvođenja reda u ovu oblast kao i povećanje nivoa bezbednosti na rekama i jezerima i da se unese pravna i svaka druga sigurnost za građane, privredu i sve ostale subjekte koji sa ovim zakonom regulišu. Ne smeju se dozvoliti negativne posledice, a tek one sa smrtnim ishodom, podsetiću vas na slučaj Srebrnog jezera kada su zbog nemara vlasnika pedolina i nastavnika stradala dva učenika ili pre nekoliko meseci kada je stradalo dvoje ljudi kada se njihov čamac udario u neki stranac tegljač, mislim bugarski.
Nisam uveren da se članu 28. predloženih izmena i dopuna razrešava pitanje sigurnosti vožnje plovilima na sopstveni pogon, samo obaveznim nošenjem prsluka za spasavanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz Vladine tehničke radionice za izradu zakonskih predloga ovo je još jedan prvenstveno tehnički predlog pravnog, proceduralnog, inspekcijskog i tehničkog usklađivanja. Hvala vam.