Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Hvala.

Voleo bih, ako možete, da prokomentarišete vezano za državne puteve koji prolaze kroz naseljena mesta, kao što su Ibarska magistrala broj 22, državni put prvog reda i 29 Novi Pazar – Sjenica, pored škola. Tu je zaista katastrofalna situacija i Putevi Srbije su odgovorni za izgradnju trotoara, svetlosne signalizacije, obezbedi pešački prolaz, jer tu prolazi više hiljada dece svakoga dana koji su životno ugroženi.

Hvala, kolega.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mislim da ne postoji deo Srbije gde se javljaju takve situacije u kojima upravljač puta, kada pričamo o državnim putevima, pa čak i kada pričamo o onim putevima koji su u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, da upravljač puta i Ministarstvo nisu reagovali kada je bezbednost, a naročito kada govorimo o školama i blizini škola.
Signalizacija je nešto što bi trebalo da bude u nadležnosti lokalne samouprave. Često nemaju novca, pa to i dalje radi upravljač puta. Prema tome, sve što postoji i sve što dođe kao zahtev od jedinice lokalne samouprave, a oni ne mogu, recimo, da ga ispoštuju, nemaju dovoljno novca, mi zaista tu pronalazimo zajedničke načine. Rešićemo i to pitanje. Videćemo. Prvo ćemo videti da li je to što vi kažete, 1.000 dece ugroženo, tačno, pa ako jeste tačno, onda ćemo se time pozabaviti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, s obzirom na kratko vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću govoriti samo o zakonima iz oblasti železnice.

Ozbiljne reforme u ovom sektoru započeli smo 2013. godine kada smo doneli dva važna sistemska zakona kojima smo pokušali da zaustavimo propadanje železničke infrastrukture i urušavanje kvaliteta železničkog saobraćaja, bilo da se radi o prevozu putnika ili o transportu robe, odnosno tereta.

Istini za volju, mi jesmo doneli jedan zakon 2005. godine, ali čak i prema rečima onih koji su učestvovali u izradi tog zakona, u njegovoj implementaciji se vrlo malo odmaklo.

Dakle, ova dva zakona o kojima govorim, koje smo doneli 2013. godine su Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Ta dva zakona su u tom trenutku predstavljala značajan iskorak unapred kada je reč o sektoru železnica.

Naravno, u primeni se pokazalo da oni poseduju određene manjkavosti. Između ostalog, došlo je i do promena u nekim direktivama EU, jer je to živa materija i konstantno se menjaju. Doneta je jedna nova direktiva 2012. godine i ukazala se potreba, prvo, za izmenama i dopunama ovih zakona 2015. godine, a onda i za donošenje tri nova zakona, odnosno Zakona o železnici, Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema.

Zašto sada imamo tri zakona? Mislim da je to vrlo važno da se razume. Pojavila se izvesna konfuzija, nejasnoće, nerazumevanje, kako god hoćete, kada je reč o spajanju dve materije u jedan zakon, odnosno bezbednost železničkog saobraćaja i interoperabilnosti. Takođe, mislim da ne treba da objašnjavam nikome koliko su te dve oblasti važne i da one zaista zaslužuju da se nađu u posebnim zakonskim rešenjima. Govorim o bezbednosti saobraćaja za koji sam siguran da svaki građanin razume koliko je važna za nas, a interoperabilnost je nešto što, primenom svih standarda koji su propisani u ovom zakonu, treba da nas vrati na železničku mapu Evrope sa koje, bojim se, smo počeli polako da nestajemo, jer mnogi prevoznici zaobilaze Koridor 10, odnosno sve više koriste koridor preko Bugarske i Rumunije.

Naravno, ova tri zakona nemaju intenciju, niti mogu da reše sve probleme u železnici preko noći. To su problemi koji su nagomilavani decenijama, da ne kažem, gotovo pola veka, ali sasvim sigurno predstavljaju dobar osnov da nastavimo i završimo proces transformacije koji smo započeli 2015. godine kada smo sistem železnice podelili na tri nezavisna preduzeća i da još snažnije idemo u investiranje u naš železnički sektor, koji je veoma važan, kako za privredu i građane, tako i za državu u celini.

Dakle, samo rad na sva tri stuba, kako ste vi ministarka u vašem uvodnom izlaganju rekli, a to su zakonski okvir, transformacija i investicije, možemo da očekujemo da će železnice dobiti značaj kakav zaslužuju u budućnosti.

Problemi železnice nisu od juče i da se razumemo problem sa železnicom nema samo Srbija. Sektor železnice je gotovo u celom svetu i u razvijenom svetu ne baš preterano rentabilan i ne baš preterano profitabilan. Naravno, za to postoje razlozi koji sežu duboko u prošlost, koji imaju duboke korene. Naime, recimo da posmatramo putnički saobraćaj, pre 60 godina su zemlje zapadne Evrope, razvijene, a rekao bih prvo SAD, krenule da snažno investiraju u razvoj putne infrastrukture, što je rezultiralo značajnim povećanjem automobilskog i kamionskog saobraćaja, što je naravno smanjilo, sa jedne strane putnički saobraćaj u železničkom saobraćaju, odnosno prevoz putnika, a sa druge strane prevoz tereta zbog povećanja kamionskog saobraćaja. Istovremeno, imamo bum u avionskom saobraćaju, a o čemu bi, siguran sam, gospodin Ilić mogao da nam priča mnogo, koji je učinio da ovaj saobraćaj, odnosno ovaj vid saobraćaja postane mnogo dostupniji u velikom broju korisnika, što je naravno opet smanjilo putnički saobraćaj, kada govorimo o železničkom saobraćaju, a da ne govorimo o pojavi lou kostera, kakav je uticaj imao na železnički saobraćaj.

Takođe, u poslednjih 20-ak godina, sektor usluga daleko brže raste od proizvodnog sektora, odnosno neproizvodni sektor raste brže od proizvodnog sektora koji je tradicionalno uglavnom naslonjen na železnicu, što se takođe negativno odražava na železnički saobraćaj.

Zašto Srbija zaostaje u odnosu na svet? Zato što je svet, dok smo mi gotovo ništa ne radili, odnosno nismo ništa investirali u našu železničku infrastrukturu na prvom mestu, da tako kažem, u naš vozni park, 50-60 godina investirao snažno i pokušavao da taj jaz smanji. Naravno, mi ne bismo danas o ovome govorili na ovaj način da železnički saobraćaj, odnosno železnički sektor nema potencijal, odnosno da nema i dalje određene komparativne prednosti, ali na njima mora da se radi da bismo mogli da ih materijalizujemo, odnosno da one ostvare svoj pun efekat.

Rekao bih da Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina upravo na tome radi, radi na tome da se naša železnička infrastruktura učini takvom da bude konkurentna, da može da privuče nazad saobraćaj koji smo izgubili. Tu bih na prvom mestu istakao vrlo značajan kredit koji smo dobili od Ruske Federacije koji se koristi i za obnavljanje voznog parka, ali još više, rekao bih, na unapređenje naše železničke infrastrukture diljem Srbije, ali svakako i na ugovor koji imamo sa našim partnerima iz Kine i Mađarske za prugu Beograd-Budimpešta koja će se, verujem, produžiti prema jugu, što će Koridor 10 vratiti na železničku mapu sveta, odnosno na prvo mesto Evrope.

Dakle, zahvaljujući jednoj ekviziciji koja je bila za nas srećna okolnost koju su učinili Kinezi, kada su kupili Luku Pirej, danas imamo priliku da značajno unapredimo naš železnički saobraćaj u budućnosti i na kraju, pošto mi vreme ističe, samo da kažem da će poslanička grupa SDS podržati ova tri zakona, ali i preostale zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, kolega Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, uvažena ministarko Mihajlović sa saradnicima, drago mi je što vas najčešće viđam u ovom visokom domu, sa ovolikim brojem vaših saradnika. To govori o vašem predanom radu i o radu vašeg ministarstva.

Ja ću nekoliko rečenica da kažem o dva zakona, vrlo kratko, a to je Zakon o železnici kojim postižemo dalje otvaranje i harmonizaciju našeg tržišta sa jedinstvenim evropskim železničkim tržištem, s jedne strane i veću efikasnost i bolju integrisanost s druge strane i ne samo to, već i konkurentnost u odnosu na druge vidove saobraćaja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stranka bivšeg režima nije vodila računa o „Železnicama Srbije“. Doveli su je do totalne zapuštenosti i do uništenja. Za vreme njihove vlasti u „Železnicama Srbije“ je vladao haos, korupcija i kriminal neviđenih razmera. Oni namerno nisu hteli, ili nisu znali, ili je i jedno i drugo, ići u rekonstrukciju „Železnica Srbije“. To je učinila Vlada Aleksandra Vučića i sadašnja Vlada u kojem ste vi gospođo ministarko Mihajlović ministar.

Umesto rekonstruisanja „Železnica Srbije“, stranka bivšeg režima, kako rekoh, provodila je haos, javašluk, korupciju i kriminal neviđenih razmera. Evo, samo nekoliko od mnogobrojnih primera. Rukovodstvo stranke bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošila je 700.000 eura za gorivo i održavanje 103 automobila samo za godinu dana. Poštovani građani Srbije ovo je iz vaših džepova.

Jedan bivši direktor, bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošio je u restoranu za jednu godinu 10 miliona dinara, troškovi reprezentacije za jednu godinu direktora „Železnica Srbije“ bivšeg režima iznosili su 106 miliona dinara plus 20 miliona u sopstvenim prostorijama i kada dodamo ovih prethodnih 10 miliona, poštovani građani, vidite na šta su otišle vaše pare.

Na sajamske i druge manifestacije za jednu godinu potrošili su 26 miliona dinara. Na poklone, rukovodstvo stranke bivšeg režima „Železnice Srbije“ za jednu godinu potrošili su ni manje ni više, nego 26 miliona dinara. Poštovani građani Srbije verovali ili ne, ali direktor stranke bivšeg režima „Železnice Srbije“ potrošio je za jednu godinu za dnevnice i službena putovanja ni manje, ni više, nego 34 miliona dinara.

U 2012. godini rukovodstvo „Železnica Srbije“ potrošilo je za jednu godinu za dnevnice u zemlji 50 miliona dinara i 94.000 eura za dnevnice u inostranstvu. Predsednik sindikata stranke bivšeg režima „Železnica Srbije“ potrošio je, pored plate, verovali ili ne, za dnevnice 970.000 dinara i 20.000 eura za dnevnice u inostranstvu, za jednu godinu.

(Vjerica Radeta dobacuje sa mesta.)

Molim vas, potpredsedniče umirete ove neartikulisana dobacivanja.

U redu, nastavite samo. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Evo, poštovani građani Republike Srbije, nemaju oni šanse da me ometaju, teoretske nemaju šanse.

(Vjerica Radeta: Ali, praktično ide.)