Hvala kolega Đuriću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo sam mislila ništa da ne odgovaram, ali ne mogu da vam ne odgovorim. Da počnem prvo od vaših kvalifikacija zakona, posebnog zakona za izgradnju stanova za snage bezbednosti.
Kažete – lep gest, pozitivna diskriminacija, prolazni marketing. Svi ti epiteti koje ste dali nemaju veze sa onim što se nalazi u zakonu. Dakle, zakon je vrlo jasan. Na poseban način uređuje kriterijume kako ćemo da rešimo pitanje preko 18 hiljada, odnosno nadamo se možda i 30 hiljada ljudi koji su zaposleni u policiji i Vojsci i BIA, a nisu mogli da reše svoje stambeno pitanje.
Nije to jedan ozbiljan projekat, to nije samo projekat rešavanja stambenih pitanja, problema, to je projekat koji će sigurno dovesti i do toga da ćemo imati jedan privredni, dodatni privredni oporavak kada govorimo o građevinarstvu i kada govorimo o BDP, da ne govorimo o prihodima koje će jedinice lokalne samouprave moći da naplate kao prihod od poreza.
Kod taksista, vi se direktno zalažete, ja moram sada to da kažem, za zloupotrebu praktično zakona jer sve ovo što ste rekli o taksi udruženjima i o tome da država nema pravo, odnosno Ministarstvo saobraćaja da ili da govori o tome da li će neko da postoji ili ne postoji, da budem potpuno jasna zbog svih. Dakle, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo saobraćaja, bilo koje drugo ministarstvo, podržava svaku vrstu aplikacija koje će dovesti do toga i unutar kojih može da se pojavi taksi saobraćaj samo uz jedan uslov koji je u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Ne možete da zloupotrebljavate Zakon o turizmu, niko to ne može da radi, da se registrujete po Zakonu o turizmu, pod pričom da radite limo-servis i da imate limuzine, da iznajmljujete automobile sa vozačem, da u stvari radite taksi prevoz, to ne može.
Dakle, ovo je uređena država, zbog toga će se uskladiti i Zakon o turizmu sa Zakonom o prevozu putnika. Svi koji rade taksi delatnost, a nisu registrovani po Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, zloupotrebljavaju svaki drugi zakon i ne mogu da rade.
Dakle, da ne bi smo zamenjivali teze, niko nema ništa protiv „Kar gou“ ili bilo koga drugog, ali se moraju registrovati po Zakonu o prevozu putnika. Sve drugo predstavlja direktnu zloupotrebu, nelojalnu konkurenciju i pravi ozbiljne probleme u onome što se zove jedna vrsta javnog prevoza.
Tehnički pregledi. Članovi zakona koji se sada menjaju u izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, tiču se dakle pre svega samo brzine.
U međuvremenu smo imali i predlog, odnosno izjavu ministra unutrašnjih poslova da neće biti dva tehnička pregleda. Ne mogu sada da se promene unutar ovih članova, jer ne menjamo te članove, ali verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova vrlo brzo izaći sa predlogom na Vladu, a samim tim i u parlament, da se promene članovi koji se tiču dva tehnička pregleda, što je juče, između ostalog, potvrdio i ministar unutrašnjih poslova. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Samo kratka replika.

Dozvolićete pravo narodnom poslaniku da svoj politički stav u vezi sa posebnim zakonom za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti zasnuje na skepsi, a ta skepsa je proizvod ranijih iskustava koji idu u prošlost u nekoliko nivoa vlasti i efekte koje su takva rešenja u prošlosti proizvodila.

Kada je reč o „Kar gou“ i taksi prevozu, molim ministarku da mi ne učitava stav da se ja zalažem za zloupotrebu zakona. Ja to nisam rekao. Ja se zalažem za striktnu podelu nadležnosti i apelujem na Ministarstvo da u javnosti ne iznosi svoj sud preko nadležnih inspekcijskih službi.

Drugo, pitanje je da li je zakon prekršen, a ne da li je zloupotrebljen? Pitanje je zakonitosti, dakle legalnosti, a ne legitimnosti. Jer, ako ćemo biti na terenu legitimnosti, možemo postaviti pitanje načina na koji vladajuća većina u ovoj Skupštini vodi amandmansku raspravu. Ja mislim da je to nelegitimno, ali vladajuća većina će reći – legalno je, jer je po Poslovniku. Dakle, hajmo se držati legalnosti a ne legitimnosti i prepustimo nadležnim inspekcijskim službama da one donose svoj sud. Hvala.

Hvala kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću malo pažnje posvetiti jednom zakonu koji je jako važan, a imam utisak da će proći malo neprimećeno, a to je Predlog zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Iako ja nisam od onih kojima je put u Evropsku uniju cilj po svaku cenu, ovaj zakon je nužan za Republiku Srbiju, jer jednostavno zajednički imenitelj svim dobronamernim ljudima na svetu, pa i svim državama, jeste borba protiv pranja novca, borba protiv terorizma, a danas je to direktno povezano jedno sa drugim. Donošenjem ovakvog zakona, osim ovih direktnih, imaćemo i indirektne koristi, koje mogu imati i građani Republike Srbije na različite načine.

Dobro je što je ovde jasno precizirano ko sve može i na koji način imati pravo i dostupnost o informacijama o stvarnim vlasnicima, šta se mora pribeležiti, odnosno šta mora biti dostupno stvarnim vlasnicima. Jer, imali smo primere u dosadašnjoj praksi da se upravo između onih koje predviđate ovim Predlogom zakona kao buduće obaveznike davanja podataka o stvarnim vlasnicima, poslovna udruženja i udruženja ili, tako da kažem, grupe građana, kako to mi volimo da kažemo, da jednostavno moraju dati sve podatke, a ne kriti se iza nečega što zaista nije dozvoljeno.

Tako smo imali i imamo ozbiljne sumnje da su pojedine grupe građana koje su učestvovale na izborima bile privilegovane, njihovo poreklo novca koje su pribavili i koristili u kampanji nije podlezalo proveri Agencije za borbu protiv korupcije, na šta smo već ukazivali, nismo mogli da uđemo u podatke o tome ko je stvarni vlasnik nekih firmi koje su bile finansijeri pojedinih predsedničkih propalih kampanja, a radi se o ogromnim svotama novca za koje se ozbiljno sumnja da potiču upravo iz zona koje se ovim zakonom žele preduprediti, upravo iz onih istih izvora koji se bave finansiranjem terorizma u svetu.

Prema tome, korist od svega ovoga je višestruka. Ono što je važno i bitno jeste da je jasno propisano ko, kad, kako i pod kojim uslovima može ove podatke imati i kako ih koristiti. U krajnjem slučaju, ne može se više niko kriti iza fantomskih firmi koje će osnivati u inostranstvu, a onda se one u Srbiji pojavljivati kao osnivači navodno domaćih firmi, baviti se prevarama građana Republike Srbije, prati novac za one za koje to ne treba da radi.

Još nešto, iako je to tema koja je očigledno najpopularnija i jasno je zašto je to tako, a to je projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Mislim da je to jako značajno i o tome ne treba govoriti. To je stvar koju bez ovakvih malicioznih komentara, kakve smo imali prilike da čujemo, treba podržati. Naime, ja ističem činjenicu da je čak iz postojećih resursa samo u 2017. i 2018. godini Vojska Republike Srbije rešila pitanje za 700 svojih pripadnika, što do 2012. godine nije bio slučaj. Do 2012. godine imali smo slučaj da su pojedini ministri, gospodin Šutanovac i drugi, smatrali da je rešavanje problema stambenih pitanja pripadnika Vojske bilo rešavanje sopstvenih stambenih problema pribavljanjem vračarskih pašnjaka, zgrada itd. i verovatno vrednost koja je samo ovih dana pomenuta u raspravama prevazilazi da se zloupotrebama u to vreme izgubilo više od 10 hiljada stanova za pripadnike Vojske i drugih snaga bezbednosti.

Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje će podržati ove zakone i pružamo svaku podršku u cilju pospešenja rada svih državnih organa. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Sonja Pavlović nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, svakako da su zakonska rešenja koja su pred nama jako kvalitetna i da ćemo ih u danu za glasanje podržati.

Juče su narodni poslanici iz Sandžaka govorili o određenim problemima i katastrofalnoj putnoj infrastrukturi u tom delu države, naporima koje čini Vlada Srbije, zajedno sa svojim partnerima, posebno Republikom Turskom i neophodnosti da se to proširi na izgradnju nepostojeće infrastrukture, poput železnice i aerodroma, što je svakako jako važno i na tu temu neću trošiti vreme.

Ono što želim posebno da akcentujem tiče se Zakona o putevima. Naime, nekoliko članova ovog zakona govori o zaštitnoj širini pojasa oko puteva u vannaseljnjenim mestima i to je jako dobro definisano. Međutim, nisam pronašao u tom zakonu šta je sa zaštitnim pojasom u naseljenim mestima? Imamo veliki problem, recimo, upravo u ovim krajevima sandžačkim kada su u pitanju državni putevi, posebno putevi prvog reda, Ibarska magistrala kao put 22, državni put prvog B reda i, recimo, put 29, Novi Pazar-Sjenica, koji su i te kako važni i koji spajaju nekoliko država, ali čija bezbednost nije posebno dobro urađena iz razloga što isti prolaze kroz više naseljenih mesta, konkretno kroz Novi Pazar, u blizini nekih najmanje šest, sedam osnovnih škola, gde nekoliko hiljada đaka svakodnevno prolazi tim putevima i životno je ugroženo. Konkretno mislim, recimo, na pojas od Novopazarske banje do centra grada, gde uopšte nemamo trotoara, a gde deca svaki dan prolaze i životno su ugrožena u toj poziciji ili druga neka naselja. Na sličan način, i put, kao što rekoh, 29, koji je državni put prvog B reda, koji prolazi kroz nekoliko naselja, konkretno naselja Selakovac i Dojeviće, gde takođe gravitira nekoliko hiljada dece i učenika, koja su jako ugrožena zato što su trotoari ili suženi ili uopšte ne postoje, a da ne govorimo da je tu putna signalizacija, posebno ova svetlosna, jako slabo urađena.

Mi smo u gradskom parlamentu mnogo puta govorili o ovim problemima. Svaki put su nam kazali da to nije njihova nadležnost, već nadležnost ministarstva i Vlade Srbije, da su ti putevi u nadležnosti „Puteva Srbije“ i da se njima treba obratiti za rešavanje ovog problema. Zato koristim ovu priliku da apelujem na vas, ministarko, da zaista se poradi nešto na putnoj signalizaciji i izgradnji dodatnih pešačkih zona, trotoara, pešačkih prelaza, posebno pored državnih puteva koji prolaze u blizini škola, jer su tu škole udaljene od 100 do 500 metara od takvih puteva i deca kroz uska grla zaista moraju prolaziti kroz te frekventne putne pravce i naravno da su životno ugrožena, a posebno što roditelji moraju pratiti tu decu i onda gube dragoceno vreme koje su mogli iskoristiti za neke druge korisne stvari.

Takođe, ono što želim posebno akcentovati tiče se i javnih puteva unutar lokalnih zajednica. Naime, mi u gradu, u Novome Pazaru imamo jednu jako veliku ekspanziju izgradnje stambenih jedinica, što je jako dobro. Međutim, imamo i probleme sa saobraćajem, jer lokalna vlast je uvela taksu za one investitore koji ne mogu obezbediti parking ili garažu, moraju platiti 7,5 hiljada po parking mestu, ali isto tako u toj uredbi uvela da grad nije dužan i neće obezbediti parking na drugom mestu. Tu su građani najviše oštećeni, jer investitor uredno plaća taksu gradu, zadovoljava kriterijume, grad postaje sve tešnji zato što ti ljudi, koji se usele u te stanove, dobijaju stan, ali nemaju parking mesto i zaista smo bezbednosno ugroženi sa te strane. Molim da pokušate da nešto učinite da se to poboljša. Hvala.

Hvala, kolega.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Vezano za zaštitni pojas u naseljenom mestu za koji ste pitali. Član 34. Predloga zakona, pa vas molim da pogledate da ja ovde ne bi čitala pred svima.
U svakom slučaju, tu su i opštinski putevi i zna se šta je zadatak opštinskih urbanista, pet metara je kod opštinskih puteva. Što se tiče ovih drugih žalbi koje ste mi rekli od opštine, to je stvarno zadatak i posao jedinice lokalne samouprave. Neće Vlada da se bavi parking mestima u opštinama, ali ako baš ne možete da se dogovorite, pozovite, pa ćemo se baviti, ali do tada, molim vas, to ipak može da se reši, sigurna sam, jer mi imamo zaista jako dobru saradnju u opštinama, pa i u opštini Novi Pazar. Hvala.