Ja bih rado, gospodine predsedavajući, voleo da izmerim vrednost svoje imovine sa vrednošću imovine prethodnog govornika.

Ja nisam imao nikad neku izvršnu funkciju, nikada nikakvu izvršnu vlast. Nisam bio predsednik opštine kao što je on to bio, a sasvim sigurno da nisam učestvovao nikada ni u kakvoj aferi.

Za prethodnog govornika, ja mislim da ceo dan možemo da iznosimo samo aferu za aferom. Prosto, za šta god da se uhvatimo iz njegove karijere, videćemo da je u pitanju afera. Dakle, on priča o tome da je neko ojadio nešto. On je za samo jedan mandat predsednika opštine, ojadio Smederevsku Palanku za četiri godišnja budžeta te opštine. Četiri godišnja budžeta.

Malo pre nam spočitava nekakve batinaše, itd. Jedine batinaše u politici, u političkoj borbi, za koje ja znam su bili batinaši upravo Kene u Smederevskoj Palanci. Novine su pisale o tome u nekoliko navrata. On ih je zvao, u stvari građani Smederevske Palanke su ih zvali „Kenini tigrići“, tako su ih nazivali, „Kenini tigrići“. Poznati su samo po tome da su svojevremeno napali i prebili u centru Smederevske Palanke čoveka jednog koji je imao 63 godine u tom trenutku. Mislim da se Dragan Petrović zove, nemojte me baš sad hvatati, nisam siguran, mislim da je Dragan Petrović u pitanju. U tom trenutku je imao 63 godine. Nije se slagao sa načinom na koji Kena vodi opštinu Smederevska Palanka i dobio je batine zbog toga.

U svojoj izjavi je rekao da ga je Kena udarao šakama i nogom po grudima. On i njegovi „tigrići“. Čoveka od 63 godine. Junačina. Zahvaljujem.

Pošto vidim kuda ovo ide, određujem pauzu u trajanju od tri minuta u skladu sa članom 112. Poslovnika o radu.
(Radoslav Milojičić: Zašto meni ne date repliku, pa odredite pauzu?)
(Aleksandar Martinović: Idi na auto-put.)
(Radoslav Milojičić: Ti tamo radiš.)
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na kraju ove rasprave koja je bila objedinjena i ono što je gotovo pa prava retkost u Narodnoj skupštini, ova objedinjena rasprava i ima nekog smisla. Dakle, prilično su srodni zakoni o kojima se raspravlja. Ali, čini mi se da se nekako rasprava svela, odnosno uokvirila u neke tri celine. Jedna je rasprava koja je krenula o izgradnji stanova koji će biti po posebnim uslovima pripremljeni za pripadnike snaga bezbednosti. Zatim, rasprava je tekla i u pravcu bezbednosti u saobraćaju i o saobraćaju generalno.

Na kratko bih se osvrnula na ovaj zakon koji je u stvari podrška projektu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo i ovde nazvali kao jednu vrstu leks specijalisa.

Ministarska je dala odgovor mom kolegi Đuriću kada je on učestvovao u raspravi i rekla je da negde između 18.000 u ovom trenutku ljudi koji su zaposleni u ovoj oblasti očekuju stanove i napomenula da možda taj broj može biti veći i da se možda očekuje i 30.000 ljudi koji čekaju na ove stanove. To je zaista jedna afirmativna mera i u tom smislu ne možemo da uputimo neku kritiku.

Ono što mene zabrinjava je što mi imamo neke različite oblasti, odnosno ljude zaposlene u različitim oblastima koji nisu dobili rešenje slično kao što su dobili ljudi koji su zaposleni u policiji, Vojsci ili u BIA.

Na primer, mene zanima koliko imamo ljudi koji su zaposleni u sektoru obrazovanja koji jednako čekaju na neke stanove pod povoljnijim uslovima? Koliko imamo zaposlenih u sektoru zdravstva, koji isto tako čekaju na neke stanove pod povoljnijim uslovima u odnosu na ostale građane u Srbiji? U tom smislu je možda važnije da je Vlada Republike Srbije razmišljala o jednom opštem ekonomskom osnaživanju građana Srbije pre nego što se usredsredila na samo jednu grupu ljudi.

Dakle, jeste afirmativno i u tom smislu možemo pohvaliti meru Vlade, odnosno meru ministarstva, koju predlaže ovaj zakon, ali nas zaista brine šta se dešava i sa ostalim grupama ljudi, posebno što, čini mi se, ima i onih koji ne žive u ekonomskom blagostanju, takoreći, i u tom smislu jesu ugroženi jednako kao i predstavnici vojno-bezbedonosnih struktura.

Druga opcija koja se u ovoj raspravi nametnula, odnosno druga oblast koja se nametnula je oblast bezbednosti u saobraćaju. Tu možemo da pohvalimo neke mere koje su zadate, kao što je povećanje maksimalne brzine na autoputevima od 130 km na čas. Međutim, šta mene brine?

Mi imamo u poslednje vreme veliki broj puteva i autoputeva koji su otvoreni, u kojima, nažalost, nemamo te mogućnosti da ostvarimo maksimalne brzine. Jedan od takvih je npr. put koji povezuje Zemun i Pančevo. Imate Pupinov most, mislim da je to čuveni novi put na kome je maksimalna brzina dozvoljena 50 km na čas, iako imate tri trake u svakom od pravaca. Malo je neobično da jedan novi put ima takvu vrstu ograničenja, uzimajući u obzir da se tu verovatno ne kreću samo traktori i priključna vozila, već neka ozbiljnija vozila. U tom smislu nam je ostalo nejasno zbog čega postoji npr. ograničenje na takvom jednom putu?

Negde u javnosti se pojavila informacija da je to zbog toga što su trake sužene, a ja opet ne mogu o tome da govorim, s obzirom da nisam stručnjak iz te oblasti. Čak i da jeste to istina, tri trake u jednom pravcu zaista omogućavaju brzinu koja je veća od 50 km na čas.

Druga stvar je što omogućavajući ovakvu brzinu kretanja vozila na našim drumovima, zaista idemo u korak sa vremenom, jer automobili se prosto i baždare već sada na nekim većim brzinama i tamo gde ima uslova, možda težimo ka tome i da nema ograničenja uz, da kažem, kao što su neki delovi autoputa u Nemačkoj.

Ono što me brine je npr. kvalitet tih puteva na kojima se naša vozila kreću. Jedna situacija, možda je svima poznata, ne postoji deo autoputa ili puta kada prelazite granicu iz bilo koje zemlje u okruženju i ulazite u Srbiju, a da niste svesni da ste tog trenutka ušli u Srbiju. Ja sam, evo, pre neki dan došla iz Hrvatske, nema šanse da ne shvatite da ste prešli u Srbiju samo iz prostog razloga što je put takav da čak i kada žmurite, znate tačno da ste prešli granicu.

Treća rasprava koja je pokrenuta u Skupštini danas, to su zakoni o železnici. Kolega Đurić je, takođe, govorio o tome. Dobio je odgovore od ministarke. U tom smislu joj se zahvaljujem što je našoj poslaničkoj grupi ponudila odgovore. Ono na šta nismo dobili odgovor je pristupačnost samih železničkih stanica za osobe sa invaliditetom. Verujem, moguće je da nemate odgovore u svakom trenutku date, ali moguće je da ste se u međuvremenu informisali. Zanima nas kako će ovo pitanje biti rešeno, imajući u vidu da postoji pravilnik koji je već sada na snazi, koji upravo govori o tome kako se reguliše pristupačnost ne samo železničkih stanica, nego objekata uopšte i ne samo osobama sa invaliditetom, već i deci i starijim osobama? Volela bih u tom smislu da nam ministarka danas da odgovor na kraju rasprave i na tu temu. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, podvukao bih još jednom neke najvažnije tačke na kraju ove zaista iscrpne rasprave u kojoj, ponoviću još jednom, nismo čuli, a vrlo smo pažljivo slušali, niti jednu jedinu pravu zamerku, suštinsku zamerku na sve predloge zakona, osim hitnosti postupka.

Iako je više puta rečeno, zbog građana Srbije treba ponoviti još jednom, a kada je reč o Predlogu zakona koji je bez sumnje izazvao najveću medijsku pažnju, dakle, leks specijalis o kome smo pričali o izgradnji jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, da je to zapravo početak rešavanja jednog velikog problema koji decenijama nije rešavan.

Decenijama su razne vlade prelazile preko tog problema ili se deklarativno zalagale za rešavanje takvog jednog problema, ali u praksi nisu učinile ništa. Tek od dolaska na vlast SNS počinju pripreme za rešavanje, trajno rešavanje ovako krupnog problema. I, danas smo u situaciji da nosimo ovaj predlog zakona koji će omogućiti realizaciju ovog projekta i, kako smo čuli, ali još jednom valja ponoviti, omogućiti izgradnju u prvoj fazi 1.578 stanova u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu i Vranju. To bi bila prva faza. Ukupno je predviđeno u ovih šest gradova izgradnja 5.203 stana. Procenjena finansijska sredstva iznose skoro 65 miliona evra, 64.335.000.

Treba naglasiti da je u pitanju povoljna cena, maksimalno povoljna cena, koliko je to moguće u ovom trenutku. U pitanju je iznos koji ne može biti viši od 500 evra bez PDV. Na taj način ćemo velikom broju pripadnika snaga bezbednosti momentalno omogućiti da pod povoljnim uslovima reše svoje stambeno pitanje. Prioritet imaju ona lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje u odnosu na ona lica koja imaju neodgovarajuće rešeno stambeno pitanje.

Prosto, iako smo u načelnoj raspravi već nekoliko puta istakli ove momente, sve vreme se od strane nekih poslanika postavljala ista pitanja u pogledu svih ovih uslova koje će ljudi koji apliciraju za kupovinu stana morati da ispune.

Na jedan vrlo pravedan, vrlo fer, vrlo korektan način ovaj zakon je predvideo jednu pravednu utakmicu u kojoj će svi učesnici imati jednak tretman, odnosno pod jednakim uslovima će moći da ostvare ona prava koja im ovaj zakon i omogućava.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ja bih istakao za sam kraj najveći benefit koji će ovaj proizvesti, a to je da će se ukupni prihodi, generisani prihodi od budućih taksi i svih vrsta naknada uvećati za preko dva miliona evra, što smo isto nekoliko puta u raspravi i čuli. Neki su to osporavali, neki su to isticali kao benefit, ali je svakako istina da smo u ovom trenutku imali ozbiljan problem sa velikim brojem nelegalnih šljunkara i deponija, zapravo deponije šljunka i peska na obalama naših reka. Bilo ih je preko 150 i prosto morali smo na neki način da pokrenemo rešavanje ovog problema koji će bez sumnje svakako trajati neko vreme. Ovaj zakon predviđa i postepeno rešavanje ovog problema i postepeno uvođenje u legalne tokove, ali u skladu sa zakonom. Dakle, omogući ćemo da ljudi koji obavljaju tu delatnost nastave da vrše svoju delatnost, ali u skladu sa odredbama ovog zakona.

Za one privremene deponije šljunka i peska koje ne budu obuhvaćene odlukama jedinica lokalne samouprave predviđena je mogućnost preseljenja na lučka područja koja su već utvrđena ili će biti utvrđena u skladu sa prostornim planovima. Dakle, onaj ko bude želeo da se bavi, da nastavi svoju delatnost imaće svu mogućnost da to i radi, ponavljam, u skladu sa ovim zakonom, a benefit za državu je nemerljiv.

Kada je reč o Predlogu zakona o železnicama i tu smo čuli neke pokušaje kritika, ali niko nije mogao da ospori da su rezultati koje smo ostvarili u ovih nekoliko godina. Razdvajanjem na tri akcionarska društva, dakle infrastruktura železnice Srbije, zatim „Srbija voz“, Srbija kargo“, ostvarili smo zaista vidne rezultate u samom funkcionisanju železničkog sistema Srbije. Da ne pominjem da smo postigli razdvajanje načina i modela finansiranja, da smo postigli polje definisanje i odgovornost tih društava, da smo podigli kvalitet usluga železničkog prevoza robe i putnika na jedan zaista bolji nivo. Kako smo rekli u načelnoj raspravi, tu nije kraj. Upravo novim zakonom, zakonom koji je između ostalog predmet danas…

(Predsedavajući: Vreme. Završite rečenicu.)

Iz svih tih razloga, želim da pozovem da u danu za glasanje podržimo sve navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovana gospođo ministre i potpredsedniče u Vladi, uvažene kolege ja ću se potruditi da ne oduzmem previše vremena. Ovaj set zakona, kao što sam već napomenuo, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke će podržati u danu za glasanje.

Želim da dodam još nešto što mi se čini da smo propustili u ovoj raspravi danas i da kažem onima koji su skeptični prema onome što je bilo uglavnom tema, to je ovaj Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a to je da mi jednostavno s pravom očekujemo, gledajući sveukupno politiku koju vodi Vlada Republike Srbije od 2012. godine na ovamo, da u narednom periodu nastavi istim malim ali stabilnim koracima da podiže privredu i ekonomiju Republike Srbije i da to dovede do toga da rastom realno ostvarenih zarada dođemo u situaciju da se povećaju plate i pripadnicima bezbednosnih struktura, barem za toliko smo sigurni da će biti uvećani, iako očekujemo da će ova gradnja početi u avgustu i septembru.

Znamo da ministarstvo i ministarstva koja će ovo pratiti rade to vrlo efikasno, ali bez obzira na to da će u vreme kada počnu prvi anuiteti da stižu za kredite, koji su ovde čujemo mogući po jako povoljnim uslovima zbog niskih kamata, zbog subvencija koje će država obezbediti, da bar te rate za kredit budu deo uvećanja, sigurnog uvećanja koje sledi za zarade pripadnicima ovih snaga i svim građanima Republike Srbije.

Nije to mnogo, i to s razlogom i sa pravom očekujemo, tako da to zasigurno ne treba da brine, pogotovo ne one koji su upropaštavali privredu Republike Srbije do 2012. godine, od čega i kako će moći pripadnici bezbednosnih snaga da ove stanove otplate u budućem periodu.

S pravom očekujemo da će ove zarede koje su danas u proseku u Srbiji 48.000 dinara biti barem veće za 100, 150 evra u narednih godinu dana, godinu i po kada ovi krediti stignu na red i iz tog razloga pružamo snažnu podršku svemu ovome što će, takođe, doprineti kao jedan ozbiljan zamajac srpskoj privredi. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ovo vreme koje je preostalo svakako neću iskoristiti u celini zbog toga što nije potrebno iznositi nešto što bi bilo suvišno kada su u pitanju kvaliteti predloga sadržanih u ovom korpusu zakona o kojima danas diskutujemo, odnosno raspravljamo, ali je danas nekako promaklo da se osvrnemo na jedan od predloženih zakona koji, po našem dubokom ubeđenju u poslaničkoj grupi SPS, u svakom slučaju zavređuje pažnju, a naročito zbog građana. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, imajući u vidu njegove pravne refleksije kada je u pitanju borba protiv terorizma.

Naime, mislim da se upravo ovim zakonom doprinosi da, kada je u pitanju tržište nepokretnosti i kada su u pitanju oni koji na tom tržištu moraju da imaju puni kapacitet, zakonski kapacitet da posreduju u prometu nepokretnosti, konačno sistemski bude rešen njihov status u smislu da moraju imati potrebno stručno znanje, odgovarajuće licence i sada ono što je naročito značajno kada su u pitanju ove izmene i dopune, jedan od razloga da uopšte mogu da se pojave sa legitimacijom posrednika, jeste da dokažu da nisu bili krivično gonjeni, odnosno osuđivani za koruptivna krivična dela, kao što su krivična dela koja se vezuju za krivična dela protiv privrede, primanja mita, davanja mita i ono što je najvažnije i krivična dela iz grupe krivičnih dela organizovanog kriminala.

Zašto je ovo sistemsko rešenje jedan izuzetno veliki kvalitativan pomak do sada? Da ne zamere svi oni časni i pošteni posrednici u prometu nepokretnosti, upravo su se u prometu nepokretnosti dešavale protivpravne radnje koje jednostavno nisu bile ili nisu mogle da budu u fokusu raznih istraga, raznih krivično-pravnih provera, naročito u operativnim postupcima predkrivičnog postupka, zatim nisu mogle da budu na adekvatan način opservirane zbog toga što se uvek u sivoj zoni delovalo i ostvarivala velika protivpravna imovinska korist.

Upravo zbog toga, ovim sistemskim rešenjem, nadam se da će biti sigurno usvojen ovako kako je predloženo, se doprinosi da se dodatno uredi stanje i u toj oblasti.

Na kraju, s obzirom da smo danas uspešno razjasnili odnose između javnih beležnika i Službe za katastar nepokretnosti kada je u pitanju obaveza dostavljanja podataka, molim vas, uvažena ministarko, samo da imate u vidu još jedan bitan detalj, naravno, ovo nije otvaranje fronta prema javnim beležnicima, mi moramo da sarađujemo, ali jedan jako bitan detalj jesu kaznene odredbe koje se vezuju za sve one koji kao obveznici dostavljanja podataka Službi za katastar nepokretnosti moraju da poštuju zakonom propisane rokove.

Kod javnog beležništva je organizaciona struktura specifična i oni imaju jedino svoju Javno beležničku komoru, kao i disciplinske organe Javno beležničke komore. Kao preduzetnici su potpuno samostalni u obavljanju svojih ovlašćenja i ako su na njih preneta javna ovlašćenja. Postavlja se pitanje na koji način će biti primenjena sankcija, ili kazna, u slučaju povrede određene obaveze koja im je stavljena na teret kada je u pitanju primena odredaba ovog zakona. Naravno, krajnje dobronamerno razmišljanje i u nekim budućim izmenama i dopunama ovog zakona, siguran sam da ćete to imati u vidu. Zahvaljujem se.