Nemate pravo na repliku, kolega Tončev.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković, još dva minuta preostalo od poslaničke grupe.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, govoriću kratko o Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizovanje projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Realizacija ovog projekta predstavlja opšte interese od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije i biće realizovano u fazama.

Pripadnici snaga bezbednosti kao i penzioneri koji su ranije pripadali istim, ostvarivaće pravo na kupovinu stana pod povoljnim uslovima uz ispunjenje uslova propisanih ovim zakonom i aktima koje donosi ministar.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihov značaj za bezbednost čitave države, a isto tako da i najveći broj među istima decenijama nisu uspeli da trajno reše stambeno pitanje, odlučeno je da se ovaj problem sistemski reši.

Naime, neophodnost za donošenje posebnog zakona ogleda se u tome da se realizacijom projekta počinje istovremeno na više različitih lokacija, u više gradova što zahteva sistemsko rešavanje svih pitanja i prevazilaženje problema koji se mogu javiti u samoj realizaciji.

Napomenuću da je značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti veliki i zato ovaj zakon ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Značajno je i to što sa aspekta ustavnosti donošenje ovog zakona koji je po svojoj pravnoj prirodi leks specijalis u odnosu na druge zakone nije odstupio od osnovnog ustavnog načela o zaštiti, koja je propisana članom 58. Ustavom Republike Srbije.

Bitno je napomenuti da će se realizacijom projekta uticati na rast BDP u oblasti građevinarstva, upošljavanje domaće građevinske industrije i rast broja zaposlenih.

Bitna stavka u zakonu je i obavezno učešće domaćih privrednih subjekata, rast PDV, porez prihoda od poreza na imovinu, uskraćenje, umanjenje administrativnih postupaka.

I da zaključim, svi pripadnici snaga bezbednosti, imaće priliku da pod jednakim i povoljnim uslovima reše svoje stambeno pitanje uz ispunjenje uslova propisanih ovim zakonom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Kostić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, pre svega da vam se zahvalim na tome što ste doveli ovoliko saradnika. To samo znači da poštujete ovaj visoki dom i nas poslanike. Hvala na tome. Naravno da ćete uvek, bar od nas sa ove strane, dobiti elementarne uslove za rad, a to je voda. Hvala.

Imamo danas set zakona. Ja ću govoriti samo o jednom, a to je Predlog zakona, mislim da je vrlo važan, o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Zašto? Zato što imamo 30 hiljada ljudi u bezbednosnim službama bez stanova. Ovo je decenijski problem i evo napokon, po prvi put otkako je SNS došla na vlast, napravila je projekat i konačno gradi stanove za službe bezbednosti.

Ja se ne bih složila sa izlaganjem jednog od kolege koji je rekao da treba da izjednačimo ovu kategoriju bezbednjaka, ljudi koji rade u službama bezbednosti, sa ljudima koji rade u lokalnoj samoupravi. Po meni, to je nedopustivo. Ja sam radila i u lokalnoj samoupravi i evo sada sam u ministarstvu, nisam u BIA, policiji i ostalom, ali treba shvatiti da su to ljudi koji čuvaju naš san. Mi ove stanove gradimo jer ljudi treba da imaju elementarne uslove za život. Mi njima to ne poklanjamo nego dajemo po pristojnim cenama, jer je investitor Republika Srbija, napokon, i tako se radi. Jedno je opština, drugo su službe bezbednosti.

Naravno, pod tim podrazumevam Ministarstvo odbrane, Vojsku Republike Srbije, zatim BIA. Tu takođe spadaju vojni penzioneri, svih tih struktura, kao i Ministarstvo pravde i to deo za krivične sankcije. Vrlo je važno da im napravimo te stanove. Ja se radujem što će izgradnja krenuti već početkom septembra, jer ti ljudi to zaslužuju.

Ono što treba reći da se taj projekat radi po fazama, da prva faza počinje u septembru, možda i ranije, da projekat kompletan, dokumentaciju, radi Vlada Republike Srbije, a da te neke urbanističke procedure radi lokalna samouprava.

Znači, ljudi treba da znaju da će biti oslobođeni od svih taksa i poreza, zato je ta cena bez dokumentacije koju radi Republika i bez urbanističkih planova koje radi lokalna samouprava. Cena po kvadratu će biti 500 evra sa PDV i to je jedna vrlo pristojna cena, mnogo različita, do duše, od Đilasovih stanova koji su bili vrlo povoljni, od 1.200 evra pa plus PDV,što bi bilo negde 1.350 evra. Znači upola, neko ko sada radi u bezbednosnim službama može da kupi dva stana za taj njegov jedan.

Da se vratimo mi na kategorizaciju stanova. Kategorizacija je sledeća, biće od garsonjera koje iznose 32 kvadrata, pa do četvorosobnih stanova 92 kvadrata, pa će moći svako da kupi stan koji im odgovara.

Zašto je dobar ovaj zakon? Pre svega, zato što rešavamo decenijski problem nemanja stanova, znači to pod jedan. Pod dva, raste PDV. Raste BDP, smanjujemo brzinu tih administrativnih procedura i na kraju punimo budžet Republike Srbije. Kako? Tako što će ljudi da kupe te stanove i da plaćaju poreze. Znači, samo boljitak od zakona. Jel, tako kolega? Tako je.

Šta još treba naglasiti? Da se prva faza gradi već u Beogradu i Novom Sadu, po 400 stanova, takođe, gradi se u Kragujevcu i Kraljevu po 200 stanova, u Nišu 188 i u Vranju 198 stanova, ukupno 1578 stanova čija je vrednost otprilike 65 miliona evra. Bravo. Tako radi odgovorna Vlada.

Sigurna sam da će sve moje kolege podržati predlog ovog zakona i još bih rekla da je ono što je vrlo važno, zaposlićemo građevinsku industriju, masa ljudi će raditi, i ne samo to, nego sve što se tiče građevine biće uposleno, radiće privreda kompletna, a ono što je najvažnije, dižemo i taj socijalni momenat. Mi smo socijalno odgovorna Vlada, pre svega, mislim na vas, a i mi poslanici se vrlo radujemo ovom zakonu.

Neko je govorio o malverzacijama. Nema malverzacija, jer će upravo da kontrolu vrši nadzor Ministarstvo građevine. Hvala vam na pažnji. Ima dosta govornika iza mene. Ja ću sa velikom radošću podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite, kolega Vujadinoviću.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Srbije koji ovo gledate, evo, otprilike, imali smo situaciju da u poslednjih dva dana prisustvujemo i uverimo se kako to izgleda kada pokušavate nešto da kritikujete, a nemate suštinski nikakve argumente za takvo nešto.

Prvo ste čuli kada vam kažu zašto niste nešto uradili, pa vas onda kritikuju zašto to do sada niste uradili, onda kada to nešto uradite, kažu vam – pa, zašto žurite? To vam, u stvari, govori da se ne radi o nekoj konstruktivnoj raspravi, koja bi trebala da bude upriličena u ovom uvaženom domu, već o čistoj zloj nameri i uvredama koje slede iz toga. Sada, te uvrede na račun predsednika države i njegove porodice, vas kao članova Vlade, su nekako im postale svakodnevnica, a počeli su i sa uvredama prema narodu Srbije. Čuli smo juče da ćemo im deliti i paštete od tog novca na štandovima i Bog zna, šta sve ne još.

Međutim, hajde da se vratimo nekoj ozbiljnijoj stvari. Građani su to već imali priliku da ocene na izborima i gledaju svaki dan. Imaće priliku opet neki put da kažu o tome šta misle.

Nešto konkretno. Što se tiče ovog Predloga zakona koji se odnosi na izgradnju stanova za bezbednjake, ja bih negde izdvojio neka tri pozitivna efekta i kada su u pitanju pozitivni efekti sa stanovišta socijalne zaštite, odnosno celokupne socijalne situacije, rešiti stambeno pitanje svakog čoveka kao jedno od osnovnih životnih pitanja, a kamoli kada je u pitanju dvadesetak hiljada ljudi je zaista velika stvar sa stanovišta socijalne zaštite.

Drugi bitan efekat je pozitivni uticaj na stanje opšte bezbednosti u državi, jer samo zbrinut i obezbeđen sa stanovišta osnovnih životnih potreba pripadnika snaga bezbednosti se može aktivno posvetiti svom poslu, što automatski utiče na ukupnu bezbednost naše države.

Treći deo je pokretanje građevinske industrije. Građevinska industrija za sobom vuče i mnoge druge privredne grane i sve ono što će pozitivno proizaći iz toga, u smislu povećanja broja gradilišta, povećanja broja zaposlenih itd.

Onaj četvrti je moralni, koji se tiče, pre svega, svih nas koji ovde sedimo. Naime, u danu izbora Vlade, mi smo vam na osnovu ekspozea ili, narodski rečeno, obećanja dali poverenje da vodite operativno ovu državu i nismo se prevarili. Obećali ste ovu stvar i kao naš predsednik države, dosadašnji premijer i sadašnja premijerka i vi kao ministri i, evo, svedoci smo da to nije samo prazno obećanje, da su to činjenice i da ovu stvar krećemo aktivno.

Još jedan zakon na koji bih se osvrnuo, to je ovaj Zakon o postupku upisa u katastar. Lično sam mišljenja, malo je bilo, nije mnogo bilo, da kažem, rasprave o tome, ali mislim da ovaj zakon čak utiče na najviše i na najšire slojeve stanovništva. Kako je to do sada bilo rešeno? Razlika je veoma velika.

Naime, kada kupite neku nekretninu, overom ugovora kod notara vi ne stičete pravo svojine. Pravo svojine se stiče upisom u katastar nepokretnosti. E, upravo su tu počinjali i počinju mnogi problemi. Građani, da li zbog neznanja, da li zbog lošeg zdravstvenog stanja, jer to zahteva odlazak na određene šaltere, da li zbog prosto neažurnosti, često taj ugovor koji overavaju prilikom kupovine nekretnine nisu sprovodili u katastru. Problemi se javljaju kasnije. Posle nekoliko godina, kada hoćete da prodate tu nekretninu, kada hoćete da uzmete dozvolu za adaptaciju te nekretnine, kada hoćete da učestvujete sa tom nekretninom na nekom konkursu, kada hoćete da uzmete kredit, bilo šta, ustanovite da vi u stvari niste stvarni vlasnik, tj. nemate pravo svojine, jer nikada to niste upisali u katastru. E, tada su počinjali problemi.

Još da kažem jedan gori primer. Bio sam svedok ovoga kada su u pitanju izbeglice i konkurs za adaptaciju njihovih objekata, mnogi ljudi to nisu upisali u katastar, i posle su imali probleme, nisu mogli da učestvuju na konkursima. Ali, još gore od svega toga, dešavala se situacija da prethodni vlasnik stana se u međuvremenu zaduži. On ostaje kao nosilac prava svojine u katastru i onda posle par godina pojavi se sudski izvršitelj koji od kupca uzima taj stan. Kupac, naravno, postaje ni kriv, ni dužan, žrtva cele situacije. Ovo su stvari o kojima sam dosta razgovarao i sa građanima i sa notarima i advokatima u Subotici, odakle dolazim, i mislim da su to onako najšire, sad će notari u roku od 24 časa biti u obavezi da prijave to i time ćemo zaštititi pravo svojine svakog čoveka na mnogo većem nivou.

Da ne kažem, i kada su u pitanju ovi stanovi koji su u izgradnji, više neće moći da budu prodati dva puta, jer će postojati predbeležba, ili kako ste je nazvali, te kupoprodaje i biće zaštićen i kupac i građani Srbije od svega toga.

Tu dolazimo do ključne tačke. Poštovana ministarka, uvaženi članovi Vlade, dok god donosite i pred nas i dok predlažete takve zakonske norme koje će da štite građane Srbije i na bilo koji način olakšavaju njihov svakodnevni život, dotle ćete imati podršku nas poslanika SNS, a mi opet, zajedno sa našim predsednikom, podršku građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde se čulo i dosta toga juče i danas i naravno da kada imamo tako jednu hrpu zakona, ja sam propustio sad da donesem ovaj materijal, to je opet solidna hiljada i kusur stranica, to nije lako proći i naravno da u toj šumi ima vrlo solidnih rešenja, profesionalnih rešenja onako kako država, mora nekako da funkcioniše. Postoje službe koje su zadužene da obezbede to funkcionisanje države i daleko od toga da mislim da sve što dolazi iz Vlade je automatski loše i sve što se predlaže sa ove strane da je automatski dobro. To možemo tako da kažemo nekad u žaru borbe, političke, polemičke. Znamo da tako nije, čak znaju to i građani, bez obzira što im se nekada sviđa kada neko sa jedne ili druge strane kaže – vi ništa ne znate, nemate pojma i ništa to ne valja. Dakle, daleko od toga da tu nema dobrih rešenja, katastar, već pominjan i razne druge stvari.

Međutim, dva, kako bih rekao, najintrigantnija zakona jesu ovaj prvi i uslovno rečeno poslednji, o kojem ćemo tek raspravljati, ovaj prvi koji se tiče izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i ovaj poslednji o ovoj komisiji za utvrđivanje posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom. To su i medijski, naravno, najatraktivnije stvari. Nije slučajno što je to stavljeno na početak i na kraj, jer na neki način, i jedan i drugi zakon, odnosno i jedna i druga inicijativa daju mogućnost da se onda vlast predstavi u najboljem svetlu, i to je u redu.

Ono što nije u redu i što mi je smetalo i u ranijoj praksi ovih sednica, da se zapravo najvažnije stvari i najdelikatnije stvari stave između, zavuku negde između, pa o tome ne stignemo da razgovaramo, pogotovo s obzirom na ovu već poznatu praksu amandmana koji se podnose na prve članove prvog zakona, koji god taj prvi zakon, odnosno prva tačka bila. I kad mislim da to nije dobro, ne mislim da je Vlada za to odgovorna. To se tiče našeg odnosa, kako mi uređujemo naše odnose i mislim da to nije dobro i da će se pre ili posle to morati promeniti.

Moje pitanje i moje dileme, nema iluzije da mogu u ovih 5-6 minuta da sve to ozbiljno dotaknem, tiču se najvažnije stvari. Već su vas pitali gospođo ministar, ali moram da ponovim to pitanje bez ovih političkih insinuacija da li tu ima neka mračna pozadina ili ne. Zaista ne vidim, to je smisao mog amandmana, koji će ili neće doći na red, dakle, da se na ovaj način pravi diskriminacija, odnosno da se na neki način podvajaju, možda nije diskriminacija, ali podvajanje pripadnika snaga bezbednosti i svih drugih državnih službenika, da ne kažem i svih drugih zaduženih, onih koji rade i zarađuju u tzv. državnom sektoru.

Naravno, svi mi gledamo onu simpatičnu seriju mojih zemljaka iz Novog Sada, onih arhivara itd, i to je postao sinonim malo za taj državni posao, kako se tamo ništa ne radi, ali vi, ja i Bog i ti ljudi koji tamo rade znamo koliko je to težak, krvav posao, na kraju krajeva, posao koji omogućava da ova država kako–tako funkcioniše, a to da ima loših, da ima u svakom žitu kukolja, naravno da ga ima, i to nije sporno.

Hoću da kažem, već su pominjani medicinski radnici, naučni radnici, mladi koji odlaze, ne vidim zašto bi ih, ne sporeći potrebu da se popravi položaj ljudi koji rade u sektoru bezbednosti, na ovaj način izdvajali. Mislim da za to nema dovoljnog razloga, a mislim da nema ni potrebe. Bez obzira što će možda 1.500 njih biti zadovoljno, ja sam srećan, pogotovo ako kriterijumi budu pravi i ako zaista najbolji i oni kojima je najviše potrebno dođu do tih stanova.

Dakle, prosto to je dilema koja, bez obzira na retoričku atraktivnost odgovora, ostaje i to jeste najsporniji deo ovog predloga i suštinska zamerka. Ovi drugi su manje suštinski, ali iskoristio bih priliku da vas pitam. Pomenuli ste u odgovoru juče jednom kolegi, ona čuvena bespravna gradnja na Pančićevom vrhu, pa ste rekli – spor je u toku, ne možemo mi da kršimo zakon. Ja bih vas podsetio da i kada je bio primer iz slučaja Savamala, o kojem nisam mnogo govorio, i tu je spor bio u toku i tu je sudski spor bio u toku i tu je bilo nekih radnji koje su prejudicirale ishod tog sudskog procesa. Prosto pojeo vuk magarca, srušene su te barake, je li tako, i kao da ih nikad nije bilo.

Dakle, ne ulazim sada u opravdanost projekta „Beograd na vodi“ i zamerke opravdane ili ne, prosto taj čin je meni primer kako se može, kada je država ili kada je neko u vlasti zainteresovan, porušiti preko noći nešto, a kada je reč o Pančićevom vrhu, onda se ne može i ne treba.

Meni se čini da će i vama i meni proći mandat, kao i većini nas ovde koji sedimo sa jedne i sa druge strane, a da taj objekat neće biti srušen. On je naravno simbolički. Neće sada Srbija pasti ili opstati na tom jednom bespravnom objektu, ali kada na vrhu Srbije, na najatraktivnijem mestu u državi Srbiji, simbolički, pa i turistički na neki način atraktivnom, tako očigledno guraš prst u oči takvom gradnjom, to je prosto loša poruka, pogotovo što širom Srbije imamo i vrlo se energično interveniše u situacijama koje su mnogo bitnije, gde neko, neću reći, siromašak, ali neki običan građanin, skroman, nešto dogradi, sagradi, proširi.

Šta više, nisam hteo da učestvuje u kampanji pred ove prethodne beogradske izbore, a kada je bilo reči o tome kako je prvi na listi SNS, pa negde na Zlatiboru, kao nešto imao bespravnu gradnju, pa se ispostavi da je to porodična kuća, porodično imanje. Meni je bilo bez veze da je on sada tamo nešto dogradio, pa dobro svako to na neki način radi, a ne traži automatski dozvolu. Ovo sa Pančićevim vrhom, ovo sa krovom Srbije, ovo sa 1.000 kvadratnih metara čvrste gradnje, a dobijete dozvolu za brvnaru ili za drveni montažni objekat, jeste primer bahatosti koji sigurno nije mogla neka konobarica ili, ne znam kako, nezaposleno lice iz Smedereva ili Smederevske Palanke da dobije dozvolu, niti da realizuje. Voleo bih da mi na to odgovorite. Zahvaljujem unapred.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na komentarima, ali sada mi nešto nije jasno. Dakle, prvo ste se bunili za te tzv. barake ovde u Beogradu, a sada mi kažete da na Pančićevom vrhu to treba srušiti. Ovo ministarstvo i sva druga ministarstva, ovo ministarstvo koje je nadležno, kada govorimo o građevinskim dozvolama koje izdaje naše ministarstvo, radi sve u skladu sa zakonom. Krivična prijava je, takođe, podneta, vodi se zaista i upravni spor i kada on bude završen, onda ćemo videti kako to dalje izgleda. Za to sam da institucije rade svoj posao, da ispoštujemo svaku odluku naših institucija, jer mi smo, a to ste vi negde jedanput takođe rekli, ipak jedna ozbiljna država.
Kada govorite o ovom zakonu o posebnim uslovima i leks specijalisu, razumem dilemu i razumem razmišljanje, ali treba da znate da mi nismo napravili nikakvu diskriminaciju koja je protiv ustavna, jer imamo jednu kategoriju zaposlenih, odnosno jednu kategoriju stanovništva za koju smo unutar te kategorije napravili iste uslove, i to je nešto što je u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom. Kao što sam rekla i vašoj koleginici, imamo poseban Zakon za izbeglice gde zbrinjavamo izbeglice kroz taj zakon ili neke druge zakone, dakle, za određene kategorije građana Srbije, što ne znači, ponavljam još jednom, da mi ovaj projekat i ovaj model nećemo proširiti i nadalje. Mislim da je današnja tema, pre svega, ovaj sam zakon, da vidimo da li ovde nešto treba da bude bolje unutar ovog zakona, a da onda kada vidimo kako se to realizuje, jer ipak i svaki zakon je živ zakon i svaki projekat jeste projekat koji smo planirali. Hajde da vidimo kako će to izgledati na samom terenu i onda ćemo videti da to i dalje proširimo.