Hvala, kolega Šaroviću.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Činjenica je da je potpredsednica Vlade došla sa, vi ste izbrojali, 16 saradnika, ne znam, nisam brojao, ali jeste veliki broj, što upravo govori o tome koliko poštuje Narodnu skupštinu, narodne poslanike i građane Republike Srbije. Mi ćemo nastaviti da budemo dobri domaćini, znate i sami da ljudi sede ovde ceo dan i nemaju tu slobodu kao mi da izađu napolje i naprave pauzu. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

Naravno da želim.

Hvala, kolega Šaroviću.
Izvolite, prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala SPS koja će podržati set ovih zakona.
Nekoliko sam odgovora na nekoliko dilema. Dakle, kada govorimo o Predlogu nacrta zakona o upisu u katastar, stari ugovori će se, naravno, i dalje proveravati, ali sve ono što je novo i što je već jedanput provereno ili što su sudske presude zaista je izlišno da sada ponovo po dva, tri, četiri puta proveravamo, tim pre što je cilj ovog zakona, između ostalog, i efikasnost i sve drugo.
Dakle, što se tiče ambicioznog roka, moram da vam kažem da volim ambiciozne rokove. Setite se samo građevinskih dozvola, to je dovoljan primer. Nama je prelazni rok za građevinske dozvole bio devet meseci za celu Srbiju i to smo završili, a ovaj sada rok je mnogo duži od devet meseci.
Što se tiče Zakona o posebnim uslovima i kriterijumima za izgradnju stanova za snage bezbednosti, ostale jedinice lokalne samouprave su dobile upitnik od Ministarstva prvo da nam daju mogućnosti za eventualnu lokaciju za izgradnju stanova, a sa druge strane Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost je takođe anketirala zainteresovane pripadnike na celoj teritoriji Republike Srbije, dakle, ne samo u ovih šest jedinica lokalne samouprave i gradova, tako da će se to sigurno nadalje produžiti. Hvala vam.

Hvala, potpredsednice Vlade.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarko, samo radi boljeg razumevanja, ne radi se o pismenima, aktima, odlukama sudova, već se radi o solemnizovanim ispravama od strane javnih beležnika. Ja nastupam i kao narodni poslanik i član SPS, socijalista, ali i advokat i štitim interese advokature u onom smislu u kome advokatura traži zakonitost, jasnoću i preciznost zakona u njihovoj praktičnoj primeni. Ono što mi se čini ovde da će biti problem, advokatura je digla svoj glas, digla je glas kada je to bilo najpotrebnije, da se javnim beležnicima onemogući da rade ono što bi morali i moraju isključivo da rade advokati. Ako nema provere i ako se kroz prizmu ispitivanja svega onoga što podrazumeva zakonitost rada javnih beležnika dozvoli da službe za katastar nepokretnosti upisuju čak i ono što javni beležnici sačine umesto advokata ili na kraju krajeva onih koji za to jesu ovlašćeni, a prevashodno sačinjavanje ugovora, onda smo direktno u suprotnosti sa odredbama Zakona o prometu nepokretnosti. To je jedini razlog zbog čega sam reagovao.

Inače ste sve ostalo potpuno u pravu. Što se tiče preambicioznog roka, nema problema, on će se produžiti, bitno je da mi rešavamo pitanja koja su krucijalna i egzistencijalna, a odnose se na one kojima smo dužni da pomognemo, a to su pripadnici službi bezbednosti.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo mala dopuna. Od 2020. godine advokatima se daje mogućnost da izdaju, takođe, izvode iz listova nepokretnosti, dakle, kao što to pravo imaju javni beležnici.
Inače, Advokatska komora je učestvovala u izradi ovog zakona. Ministarstvo pravde je između ostalog zastupalo interese i jednih i drugih i tek kada smo sve to uobličili, zato je dugo i trajala izrada zakona.
Dakle, ovaj zakon nije pravljen pola godine, nego Boga mi, godinu i po dana, upravo da bismo pomirili sve suprotstavljene, u nekom trenutku strane, zato kada smo sve to uradili i dobili saglasnost, tek onda smo ovako nastupili. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predstavnici ministarstva, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, najpre da krenem od Predloga zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova, za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. To je svakako lep gest i pozitivna diskriminacija pripadnika snaga bezbednosti.

Dužni smo reći da je ovakvih mera bilo i ranije. Imali smo projekte izgradnje stanova za Vojsku i pre. Stanovi su se, doduše, gradili predugo, građeni su na lošijim lokacijama i konačno ni ti projekti do danas nisu značajno popravili materijalni položaj pripadnika Vojske zato što su ti njihovi problemi ipak sistemski i ovakvi projekti su se uglavnom svodili na prolazan marketing.

U Sjedinjenim Državama, decenijama postoji nešto što se zove „Servicemembers Civil Relief Act“ i to je zakon koji, recimo, sadrži mnoga rešenja propisana sa ciljem da se pripadnici snaga bezbednosti stave u poseban položaj, obzirom na posebnu društvenu ulogu koju igraju u društvu.

Primera radi, nemoguće je iseliti podstanara pripadnika Vojske, ukoliko na ime kirije duguje manje od 1200 dolara. Zaštićeni su od prinudne naplate poreskih dugova, dugova po kreditnim karticama, finansijske institucije moraju u određenim slučajevima da dobiju dozvolu suda za podnošenje tužbi protiv njih, nemoguće im je otkazati zakup stana kada dobiju prekomandu i slično.

Dakle, mnogo toga se moglo i bez ovog zakona učiniti za pripadnike snaga bezbednosti, ali potrebno je sistemsko promišljanje i dugoročna strategija, a ne povremena i posebna rešenja koja ipak nisu dovoljna.

Mala digresija u vezi sa ovim zakonom. Vidimo da je predviđeno da izgradnja ovakvih stanova bude oslobođena svih pripadajućih taksi i ostalih fiskalnih nameta u vezi sa izgradnjom.

Skrećem pažnju na taksu za promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, to je vrlo često problem u izgradnji zato što se za naplatu te takse vrlo često od strane lokalnih poreskih administracija određuju previsoke, netržišno previsoke osnovice, često i po duplo veće. Možda ne bi bilo loše, u saradnji sa Ministarstvom finansija, na tome nešto malo poraditi.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, u predloženim izmenama nema ničega što bi se moglo ticati regulisanja taksi prevoza, ali ministarka je u uvodnom obrazlaganju zakona spomenula problem kompanije „Kar gou“ i iznela svoj sud.

U članu 87. ovog zakona navedeno je da taksi prevoz se obavlja na osnovu dobijene dozvole, koju pravnom licu i preduzetniku, čiji je pretežna delatnost taksi prevoz i koji za obavljanje te delatnosti je registrovan u registru privrednih subjekata. Dozvolu izdaje opštinska, odnosno gradska, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja.

Dakle, taksi prevoz je nešto što je u lokalnoj nadležnosti po slovu zakona o kom danas raspravljamo. U tom smislu ne može ministarstvo presuđivati po kom zakonu ko treba da se registruje i posluje, jer se zna ko u ovoj zemlji po kojim propisima izdaje dozvole za rad ukoliko su one posebnim zakonom za određenu delatnost predviđene.

Takođe je poznato u ovoj zemlji ko je nadležan da sprovodi zakonom propisan nadzor, a to su inspekcijske i slične službe. U konkretnom slučaju to je republički inspektor za drumski saobraćaj. NJegov posao je da utvrdi jesu li vozači neke kompanije u Agenciji za privredne registre uredno registrovani sa šifrom delatnosti 4932 - taksi prevoz i da li postoje eventualni uslovi da im se ta dozvola oduzme. Dakle, to je mesto gde je propisana nadležnost.

Ministarstvo može da ima mišljenje o tome, ali nije dobro da u javnosti baš tako presuđuje i unapred iznosi svoj sud. Ako nadležne inspekcijske službe ne nalaze razloga da nekom zabrane rad, onda taj neko mora imati omogućen rad. Svako ko mu taj rad nasilno sprečava mora biti sankcionisan.

Ako ministarstvo želi da zabrani rad nekome ko radi po nekom drugom zakonu, neka ministarstvo predloži izmene i dopune određenih zakona Narodnoj skupštini, pa ako se takve izmene i dopune usvoje, tek tada nekome može biti zabranjen rad. Naprosto, u ovoj zemlji nikome se ne može zabranjivati rad, samo zato što jedna društvena grupa ima nešto protiv toga, koliko god ona bila u pravu ili ne bila.

Da vam kažem, negovanje ispravnih odnosa prema inovacijama ili prema suprotstavljenim interesima različitih društvenih grupa je takođe posao društvenih elita u koje spada i vlast, a stepen konflikata u društvu i odnos prema inovacijama govore kako je taj posao obavljen. Nažalost, rekao bih loše.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dakle u predloženim izmenama nije predviđena promena odredbe člana 264. stav 5. tačka 8. koja eksplicitno propisuje da redovnom šestomesečnom tehničkom pregledu se moraju podvrgavati motorna vozila starosti preko 15 godina.

Ministar unutrašnjih poslova je izjavio da od šestomesečnog tehničkog pregleda neće biti ništa. Ne bi bilo loše da dobijemo zakonsko tumačenje kako neće biti ništa kad ta zakonska odredba se ne menja sada.

Mi inače zakon menjamo manje od dva meseca nakon što je stupio na snagu, pa ne bi bilo loše da malo bolje planiramo kako ne bi svaka dva meseca jedan isti zakon menjali. U ovom slučaju su promene čak i većinom zbog tehničkih grešaka iz prethodnog usvajanja zakona.

Konačno o Zakonu o železnici. Mišljenja smo iz poslaničke SP da on u nedovoljnoj meri obavezuje učesnike u železničkom saobraćaju, da omoguće punu dostupnost usluga osobama sa invaliditetom, jer se nigde samim zakonom ne propisuje minimalni nivo usluga i pristupačnosti.

Jeste propisano da su železnički prevoznici ti koji utvrđuju standard kvaliteta u pogledu pružanja pomoći osobama sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću, ali nije država slovom zakona.

Železnički prevoznici i upravljači stanica, uz učešće organizacija sa invaliditetom, utvrđuju nediskriminatorska pravila, ali opet, minimalni standard nije propisan i nema obaveze prihvatanja nekog minimalnog nivoa zahteva osoba sa invaliditetom.

Karte se osobama sa invaliditetom prodaju bez dodatnih troškova, što je u redu, ali nije i dovoljno jer je beskorisno ako im je pristup peronu i vozu onemogućen. Dakle, prosto, organizacije sa invaliditetom su prinuđene da same pregovaraju sa učesnicima u železničkom prevozu, jer minimum nije nigde zakonski propisan i kao takav nije uslovljen. Hvala.