Privodite kraju koleginice. Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.

Da li mogu još samo jednu rečenicu?

Naravno.

Samo da se osvrnem i na Predlog o bezbednosti saobraćaja, koji propisuje mnogo strože kazne za nasilničku vožnju. Podržavam ovu meru i smatram da nema dovoljno stroge kazne ako su u pitanju ljudski životi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Kolega Filipoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedan dan imamo važan set zakona na dnevnom redu. Rekao bih da verovatno ovaj prenos gledaju sa posebnom pažnjom i interesovanjem naravno svi građani naše države, ali posebno pripadnici bezbednosnih snaga Republike Srbije, jer mi danas u raspravi i u danu za glasanje donosimo odluku da li ćemo, a mi ćemo kao SNS, svakako i njeni poslanici, podržati sve zakonske predloge koje ste vi nama ovde danas izneli.

Naročito hoću da se osvrnem na rešavanje problema stambenog pitanja pripadnika bezbednosnih snaga u Srbiji. Čuo sam od jednog pripadnika opozicije, koji danas nije tu, a ja ih ne vidim mnogo, izgleda ih i ne interesuje rešavanje stambenih problema koji se odnose na naše pripadnike službi bezbednosti. Oni su to i pokazali koliko ih zapravo zanima rešavajući svoja stambena pitanja. Pa se, evo, videli smo u naslovima nekih dnevnih novina govori i o tome odakle jednom od bivših savetnika pokojnog premijera vila od pet miliona evra. Tako danas ne rešavaju svoje stambene probleme pripadnici aktuelne vlasti.

Pripadnici aktuelne vlasti i SNS rešava stambene probleme koje imaju naši pripadnici bezbednosnih službi, i to rešavamo tako što se držimo obećanja datog i njima i građanima Srbije da ćemo po subvencionisanim cenama izgraditi te stanove i da će oni imati priliku, imati šansu da reše ono što decenijama unazad nisu uspevali da reše i u čemu država nije imala volju da im pomogne. Ovoj Vladi, naravno, svaka čast na tome što je održala obećanje i što će naši pripadnici službi bezbednosti imati priliku da reše veliki problem, možda onaj krucijalni životni problem.

Takođe, sramota je što niko pre nas, niko pre SNS, Aleksandra Vučića i vas kao ministra u Vladi Republike Srbije nije uradio tako važnu stvar, nije se odvažio na to da vidi u kojim gradovima, pod kojim uslovima, na koji način, koliko ima onih koji nisu rešili svoj stambeni problem. Rešavali su samo stambene probleme pripadnika svojih stranaka, svojih funkcionera, svojih tajkuna i to SNS ne radi, tu je ta razlika između nas. Danas poslanici SNS ovde sede ne da brane samo Zoranu Mihajlović, kao ministra koju svi ovde napadaju, već da brane one zakone, one predloge koji će poboljšati uslove života građana u Srbiji, pripadnika naših bezbednosnih službi. To je ključ naše politike. Interes za nas, glavni interes, jeste ono kako žive naši građani, kako žive pripadnici bezbednosnih službi i njihovo zadovoljstvo.

Tu smo da rešavamo probleme građana i države, a ne naše lične probleme i zato su građani Republike Srbije na prethodnim izborima i nekoliko prethodnih izbornih ciklusa ocenili zaista na pravi način i SNS i na predsedničkim izborima predsednika Aleksandra Vučića. Zato su neki dobili 1%, 2%, pa se utrkuju ko je tu jači oko 1% i 2%. Neki su uvideli da i ne vredi da učestvuju u političkom životu Srbije, pa su se ograničili na politički život svojih političkih stranaka, pa tako pokazuju da ih danas i ne zanima uopšte šta se govori u parlamentu Republike Srbije, gde zarađuju platu, gde dobijaju platu, pardon, ne zarađuju, jer da zarađuju sedeli bi ovde i radili za građane Srbije, oni se danas bave svojim ultrastranačkim izborima i ja verujem da su i tu u velikom problemu.

Pokazali smo da nam je Srbija iznad svega, iznad svakog pojedinca i vi ste to kao ministar pokazali. Izneli ste konkretne rezultate, stotine kilometara obnovljene železničke pruge, brze pruge koje radimo. Pokazali ste i to, što se meni posebno dopalo, napravili ste jednu lepu komparaciju gde ste rekli kolike su kamatne stope kredita po kojima se mi, kako oni kažu, zadužejemo, 2%, 1%, 3%, a sećate se po kojim su se kamatnim stopama zaduživali pripadnici Demokratske stranke, tog bivšeg propalog i raspalog režima, po kamatama od 8%, 9% i 10%, gde su građani Srbije došli maltene pred bankrot i da smo morali da na jedan izuzetno težak način pristupimo rešavanju tih velikih problema koje su nam ostavili.

Naravno, niko nije rekao to iz SNS, a sigurno ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da Srbija ne želi da bude deo EU. Više puta je predsednik SNS i predsednik Srbije rekao da Srbija želi da bude član EU, da to jeste strateški cilj i interes Srbije, interes njenih građana, da žive po standardima koji važe i koji su, da kažem, opšteprihvaćeni u Evropi, u civilizovanom i normalnom svetu. Postoje, naravno, one granice preko kojih Srbija neće ići da bi negde bila. Ali, ako neko smatra da ne treba da budemo deo EU, onda mora da zna i koja je cena za to. Moramo da budemo svesni toga da 70% naše trgovinske razmene jeste sa zemljama EU, da su radna mesta, uglavnom, u 80% slučajeva, ona koja otvaraju kompanije iz EU, Nemačka, Austrija, da su investicije koje imamo uglavnom iz Nemačke i iz Austrije, da preko 48.000 naših radnika radi u fabrikama koje su otvorene iz Nemačke. To je realnost danas u Srbiji, mi moramo tu realnost da prihvatimo, da vidimo koja je cena za to, ako kažemo da nećemo da budemo deo EU, da vidimo da li možemo da živimo na takav način.

Mislim da Srbija ima svoje strateško usmerenje, da ima svoju politiku, što je možda i najvažnije danas istaći, Srbija ima svoju politiku, ima nezavisnog predsednika Republike Srbije, nezavisnog, kažem, jer na njega niko ne može da vrši pritiske, ne može da ga ucenjuje, ne može da preti. Srpska napredna stranka i ova Vlada i predsednik Srbije, budite sasvim sigurni, građani Srbije, neće nikada podleći nikakvim ucenama i pritiscima, odakle god oni dolazili. Sa koje god strane sveta da dolaze pritisci, te pritiske će ova država odbaciti, ali vodeći računa pritom o strateškim interesima i o budućnosti građana Srbije. Mi nemamo to pravo da ugasimo svetlo u Srbiji danas. Mi smo tu da gradimo puteve, da upalimo svetlo u zemlji, da ubrzavamo pruge. Setite se železnice. Oni će da pričaju o železnicama. Pa železnica je bila, vozovi su se kretali, evo, ja sam išao, daću primer, pre nekih osam godina do Novog Sada vozom, putovao sam šest sati do Novog Sada. Hajde da budemo ozbiljni. Sedite danas u voz da vidite kako danas vozovi izgledaju, a kako su izgledali nekada, kako izgledaju danas pruge, a kako su izgledale nekada.

Da li je savršeno? Daleko od toga da je savršeno. Da li su naše pruge moderne kao u zapadnoj Evropi? Daleko od toga da su kao u zapadnoj Evropi, ali nisu više ni u 18. veku, kao što su nam ostavili pripadnici bivšeg režima. Mi se danas ne plašimo promena u Srbiji, kao što su se oni plašili. Oni su se plašili promena samo zbog toga što su te promene njih dovele u situaciju da više nikada ne budu na vlasti u Republici Srbiji. To je kod njih strah.

Takođe hoću da istaknem, kao poslanik SNS, za kraj svog izlaganja da sam ponosan na sve što radite i vi kao ministar u Vladi Republike Srbije, bez obzira na sve kritike koje dolaze. Znate šta? U Srbiji kritikuju uvek čoveka koji radi. Da ne radite ništa, verovatno vas niko ne bi kritikovao. Pošto radite, onda vas kritikuju. E, oni koji vas kritikuju neka iznesu šta su to oni uradili za Srbiju, da li su jedan metar puta uradili u Srbiji, ne kilometar, jedan metar puta. Da li su jednu fabriku otvorili? Oni su na stotine fabrika i stotine hiljada radnih mesta u Srbiji zatvorili. Oni su hteli da zatvore budućnost dece u Srbiji. Mi kao SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije, obezbeđujemo budućnost za građane Srbije i u tom smislu smo svi, kao poslanici SNS, čvrsto uz politiku predsednika Aleksandra Vučića, nemojte za to da brinete. U tom pogledu, naravno, apsolutno podržavamo sve što radite i vi kao ministar i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, ovu priliku ću iskoristiti da se kratko i načelno osvrnem na Predlog zakona koji reguliše posebne uslove izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Kao čovek koji se celog života bavim građevinarstvom, moram da pozdravim ovu inicijativu Vlade za trajno rešavanje stambenog pitanja za radnike snaga bezbednosti u Srbiji, zato što ne smemo kao Vlada i kao država da dozvolimo da ljudi koji su svoj život stavili u funkciju zaštite bezbednosti države i građana budu podstanari, budu socijalni slučajevi ili kao beskućnici sačekaju penziju.

Međutim, kao poslanik i kao socijalista, po ubeđenju i političkom opredeljenju, moram da kažem ovom prilikom da mi je krivo što ovaj leks specijalis nije obuhvatio i zaposlene u zdravstvu, prosveti, kao i zaposlene u lokalnoj samoupravi, ovo posebno naglašavam – lokalnoj samoupravi i javnoj upravi, jer znate, poštovana ministarka, da su tu najmanje plate kod nas u Srbiji, jer i ta kategorija građana vredno radi po 40 godina, ali za to vreme ne može da dođe do kvadrata nad glavom. Čini mi se da mi ovim Predlogom zakona pravimo i neki oblik diskriminacije između profesija državnih službenika koji se susreću sa istim problemom. Jedni će moći za 500 evra da kupe kvadrat, a drugi neće, a svi su oni nama komšije i sugrađani.

Takođe, kako je zakonodavac predvideo, odluku o izboru lokacije donosi Vlada, na predlog komisije i verovatno uz dogovore sa lokalnom samoupravom. Međutim, imam utisak da će se, ako se na ovakav način izvrši odabir lokacije, kao naselje ili kao pojedinačni objekat, formirati geto i smatram da je mnogo prihvatljivije da u odabranim lokacijama i zgradama budu i drugi, kao što su lekari, profesori, inženjeri, poljoprivrednici, radnici, a takođe i radnici privatnih preduzeća. Zato verujem i predlažem, gospođo ministarka, da delite moje mišljenje, da ćete sigurno izaći sa predlogom kako ovi građani da reše stambeno pitanje na isti način kao i pripadnici snaga bezbednosti.

Kao građevinski inženjer mogu da kažem da je ovo istovremeno složen projekat, ali jednostavan u zavisnosti od toga kako se posmatra i koliko se ozbiljno bude realizovao. U svakom slučaju, deo posla će obaviti Republika, a deo posla lokalne samouprave, što znači da će i lokalni budžeti imati određene izdatke ili smanjene prihode po ovom osnovu. Zato bi tu trebalo izaći sa preciznom računicom, a verujem da takvu kalkulaciju imate.

Za razliku od onog Dulićevog zakona koji je isto ovako bio leks specijalis, ovde ne bi trebalo da bude grešaka i propusta, ne bi smelo da bude kašnjenja i probijanja rokova u izvođenju radova, što je najvažnije mora da postoji ozbiljan nadzor. Ne bih ovom prilikom hteo da podsećam da je u Dulićevom projektu nadzor zatajio pa smo posle dobili aferu u građevinskom materijalu i aferu poznatiju kao smrdljive zgrade.

Ovde u članu 14. stav 2. Predloga zakona je predviđeno da odluku o izboru građevinskog materijala donosi komisija na predlog ministra građevine. Smatram da je trebalo da bude obrnuto, da odluku donosi ministar, a na predlog stručne komisije, jer ovako ispada da ministarka koja je po struci ekonomista predlaže vrstu i kvalitet građevinskog materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju u stambenu zgradu, i zato verujem da će Vlada kao investitor se potruditi da obezbedi nadzor i komisiju koja će ovaj zadatak ozbiljno shvatiti.

Što se tiče izbora lokacija, predvideli ste da izbor vrši komisija Vlade, pa u tom slučaju molim da nikako ne zaboravite male opštine i da određeni broj stambenih jedinica bude izgrađen za pripadnike bezbednosti, policije i Vojske i u malim opštinama. Da nam se desi kao što vidim ovde predlog da će jedna od prvih stambenih jedinica biti izgrađena u Vranju, da nam pripadnici jedinice iz Bosilegrada, Vladičinog Hana, Preševa, Trgovišta, moraju da konkurišu za stambene jedinice u Vranju ili Crnoj Travi, Vlasotincu, Leskovcu i da ne nabrajam dalje. Znači, moramo da predvidimo da se ovakve stambene jedinice rade i u malim opštinama.

Kada je reč o ceni od 500 eura po kvadratu, tu će biti dosta primedbi iz građevinskog sektora, jer će to svakako da utiče negativno na stambene objekte u izgradnji. Međutim, ovo bi trebalo da bude jednokratna intervencija države i svi mi koji dolazimo iz građevinskog sektora to moramo da prihvatimo kao deo socijalne politike Vlade Srbije. Zato mislim da je važno da Vlada što pre izađe sa preciznim spiskom lokacija i površinom stambenih jedinica koje će se graditi kako bi građevinska industrija mogla na vreme da revidira svoje planove za naredni period, jer građevinari ne mogu po tržišnim uslovima da naprave kvadrat za 500 evra i moramo sada da mislimo na više desetina hiljada porodica koji žive od svog rada.

Ovde je zato moja uloga teška, jer govorim kao socijalista koji podržava ovu političku ideju, ali kao predstavnik građevinske struke, pa zato u isto vreme moram da pravim balans između socijalnih potreba društva i očuvanja tržišne utakmice u građevinskoj industriji. Primera radi, ako me oslobodite plaćanja doprinosa za građevinsko zemljište, za izgradnju infrastrukture, za izgradnju trotoara, ako neko drugi plati izgradnju zajedničkih prostorija, podruma, garaža, tavana, liftova i ostalih zajedničkih sistema u zgradi i ja lično ću u sred Vračara napraviti stan za 500 evra kvadrat.

Što se tiče ostalih navoda u Predlogu zakona koji se odnose na strukturu, kvalitet stanova, mislim da je nepotrebno jer imamo jasne postojeće zakone, pravilnike i normative, te smatram da stanovi koji se planiraju za pripadnike snaga bezbednosti ne bi trebao da bude niži od postojećih standarda, ali ni viši jer svi građani subvencionišu njihovu izgradnju.

Ponavljam, podržavam inicijativu ali sam protiv leks specijalisa jer smatram da bi u okviru postojeće stambene izgradnje mogao da se nađe modus da stan, samo stan košta 500 eura, a da se sve ostalo nadoknadi.

Hoću još da iskoristim priliku i da predložim da uslovi tendera za izgradnju zgrada budu realni i prihvatljivi za domaće firme u pogledu referenci, da nam se ne desi kao što gradimo autoputeve i tu su nam firme iz Grčke, Bosne i Hercegovine, iz Bugarske, a ni jedna naša firma nije mogla da učestvuje u rekonstrukciji tih puteva. Evo, ja sam učestvovao na tenderu za Klinički centar Niš, u to vreme ni „Energoprojekt“ kao najveća naša kompanija nije mogla da ispuni uslove za KC Niš, međutim, ako hoćemo da očuvamo našu građevinsku industriju moramo da pripremimo kriterijume za tendere da odgovaraju našoj građevinskoj industriji.

Hoću isto da vas podsetim da posebno obratite pažnju na međunarodne tendere. Često nam se dešava da onaj ko daje pare traži od strane firme da rade posao, jer briga strane banke što naše firme odlaze u stečaj. Ovaj projekat masovne stanogradnje treba da bude u funkciji podizanja svih kapaciteta naših građevinaca, da nam se ne desi da nam najbolji majstori ne odlaze trbuhom za kruhom u Rusiju, Nemačku, Francusku, već da ponosno rade za svoju državu i da zarade platu. Ako mi ograničimo cenu kvadrata do 500 eura samim tim ograničavamo plate građevinara.

Daću vam nekoliko primera. Primer, iz iskustva, ne trebaju nam tu građevinske norme, za jedan kvadrat malterisanja treba nam jedan sat zidara. Za jedan kubik običnog zidanja, da razumeju ljudi koji se bave građevinarstvom treba nam jedna zidarska dnevnica. Ako mi sada sa cenom od 500 eura po kvadratu uračunamo kalkulaciju od 3 eura sat i toliko su, tri do četiri eura satnice građevinara u Srbiji, a ako taj isti dobar građevinac ode u inostranstvo i radi za 20 do 30 eura, ostaćemo bez radne snage u građevinarstvu.

Takođe, mogu da vam kažem da imamo podatak da je prošle godine u Beogradu, upisano u škole samo jedan zidar. U Crnoj Travi, desetak, a Crna Trava je bilo poznato mesto odakle su svi najbolji građevinci ne u Srbiji nego Evropi. Zbog toga vas molim da kao resorni ministar obratite pažnju na školovanje kadrova u građevinarstvo, jer ćemo ostati bez vodoinstalatera, zidara, molera, ljudi za ovoliko para sigurno neće da rade kod nas, a mi ako ograničimo cenu stana sigurno ne možemo kao građevinske firme da povećamo cenu satnine.

Ali i pored toga ovo je velika šansa da se kompletna građevinska operativa podigne na noge, ali uslov je još jedan da država koja je investitor nijedan dan ne kasni sa plaćanjem, a da izvođači i podizvođači ne moraju tom prilikom da se zadužuju kod poslovnih banaka da bi isplatili plate i doprinose.

Na kraju što se tiče kriterijuma po kojima budući kupci mogu da postanu vlasnici ovih stanova, smatram da je važno da se takvi kriterijumi što pre utvrde i da pravila budu ista i poštena za sve kako bi ljudi već sada znali da li i pod kojim uslovima mogu da reše stambeno pitanje i da mogu da planiraju svoju porodicu. Sigurno je da su potrebe veće od trenutne ponude i realnih mogućnosti države i zato Vlada i Ministarstvo moraju da imaju spreman odgovor i za ovaj problem.

Vladi i Ministarstvu građevine želim puno uspeha u ovom velikom poduhvatu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani poslaniče hvala na vašim komentarima, hvala na lepim željama.
Na kraju nekoliko odgovora. Prvo, ništa ne može da se radi bez tendera, bez javnog poziva, prema tome svi su dobrodošli da se jave na javni poziv, odnosno tender o izgradnji ovih stambenih objekata. Oni su tipski u skladu sa svim evropskim standardima, nema lošijeg kvaliteta, odnosi se od energetske efikasnosti pa na dalje za sve druge uslove. Ne znam odakle ta uopšte ideja, jer ste jednog trenutka pomenuli reč niži standard i nema nižih standarda, ovo nisu zgrade niti stanovi koji će biti lošijeg kvaliteta, biće evropskog kvaliteta kao i svi drugi stanovi koji se rade.
Vreme izgradnje jedne zgrade je oko 12 meseci. Dakle, bili smo realni. Upravljač ovog projekta jeste Građevinska direkcija Srbije. Daleko od toga da sam ja ta koja će birati materijal, to rade stručni ljudi, ali dakle oficijelno sam ja ta koja ću to potpisati. Već je predložena i usvojena lista materijala i opreme, to je materijal i oprema domaće proizvodnje i mislim da je to važno.
Jednog trenutka ste na početku vaše diskusije pomenuli pitanje, odnosno konstatovali da bi to moglo da bude diskriminacija. To nije diskriminacija, jer prvo Ustavom dozvoljeno da u istoj kategoriji, pod jednakim uslovima obezbedimo toj jednoj kategoriji mogućnost da reše neko svoje pitanje. Ovog puta to je stambeno pitanje. Prema tome, da li ćemo to raditi dalje i šire za neke druge kategorije, to je nešto što ćemo da vidimo kada ovaj projekat počne da se realizuje.
Mislim da prvi korak možda realizacija ovog projekta upravo donošenje, odnosno usvajanje ovog Predloga zakona od strane poslanika, jer je to najviši Dom, a nakon toga kako stvari budu išle dalje kao što sam rekla i juče, ne zatvaramo vrata vrlo je moguće da ćemo ovaj model primeniti na druge kategorije.
Takođe ste pomenuli pripadnike, recimo, snaga bezbednosti misleći da se nalaze samo na državnom nivou, policija se nalazi na lokalnom nivou. Ono što će biti prednosti za same opštine i jedinice lokalnih samouprava, pored toga što će sasvim sigurno zaposliti neku svoju, dakle, lokalnu operativu i sva ta preduzeća koja će zaista moći da rade i na lokalnom nivou, jedinice lokalne samouprave, dakle opštine će imati sigurno mogućnost da ostvari prihod poreza. Dakle, od tih stanova koji se budu napravili.
Dakle, ovo nije samo projekat rešavanja problema stambenih, ovo je dakle projekat koji omogućava ono što ste vi na samom početku i rekli i izrazili brigu, a to je rast građevinarstva i razvoj građevinske operative.
Takođe ste pomenuli još jednu stvar da naše kompanije ne mogu da rade na koridorima. Moram da vam kažem, ne prave se tenderi, jer recimo Koridor 10 sve kompanije koje su izabrane, izabrane su na osnovu javnog poziva, odnosno tendera. Ne prave se tenderi za kompanije, nego se tenderi prave da bismo imali kvalitetne puteve po najvišim standardima.
Vi to odlično znate, ne treba o tome da vam govorim, ali je činjenica, reći ću vam jedan podatak, sve te puteve naravno kao podizvođači uglavnom rade naše kompanije, ali kada su se naše kompanije javile za jednu deonicu, a to je konkretno bila Srpska kuća – Levosoje. Dakle, mi smo iz budžeta, prethodno smo raskinuli ugovor sa stranom kompanijom koja nije izvršavala svoj ugovor u roku. Iz budžeta smo opredelili novac i raspisali javni poziv, tender i pozvali domaće kompanije da se udruže, jer kada ste udruženi onda gotovo sigurno možete da dobijete posao na tenderima. Jedan konzorcijum je taj posao dobio, počev od toga što je cena bila zaista previše niska, pa se to posle pokazalo, što predstavlja generalno i problem uopšte u Zakonu o javnim nabavkama, jer je cena bila opredeljujuća.
Sa druge strane, kompaniju u konzorcijumu nisu mogle u onom roku koji je bio predviđen, koji su same predložile u toj dinamici da završe svoje posao. Znači, mi sami još uvek imamo puno problema u našim građevinskim kompanijama i moramo da zajednički nađemo način kako ćemo to rešavati. Ne tako što ćemo im dodeljivati poslove, jer im ne činimo dobru uslugu time, nego tako što ćemo ih ojačati da budu finansijski, a finansijski će biti jači onda kada budu imali dobru opremu, kvalitetne radnike i tu dolazimo do tog najvećeg problema u našoj zemlji koji se ne tiče samo građevinarstva, a to su ljudi koji će raditi taj posao.
Mi danas, nažalost, uvozimo maltene, da tako kažem, armirače ili radnike na Koridoru 10, jer mi nemamo radne snage da te poslove izvuku. To je naš sistemski, strateški problem i videćemo kako ćemo u narednom periodu te stvari rešavati. Toliko.