Hvala.
Nakon prošlonedeljnog Samita EU Zapadni Balkan i pored, donekle, ohrabrujućih diplomatskih formulacija, postalo je jasno da evropska perspektiva čitavog regiona, pa samim i Srbije, nije toliko bliska.
Iako je predsednica Vlade izrazila zadovoljstvo što je zapadni Balkan u fokusu EU, sama atmosfera na Samitu, kao i završna Konferencija za medije evropskih čelnika, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, pokazala je da i to nije baš tako. Čak i na toj Konferenciji mnogo više nego o zapadnom Balkanu pričalo se o gorućim svetskim pitanjima, poput povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom ili narušavanje slobodne trgovine, takođe od strane SAD.
Imajući u vidu da je posle ovog Samita, odnosno posle jasnih izjava čelnika dve najvažnije države EU, Nemačke i Francuske, pošto je Velika Britanija na izlaznim vratima, kao i iz teksta završne deklaracije jasno da Kosovo nije glavna prepreka ka EU, kao što je to ponovio predsednik Vučić juče u Bakuu, postavljam pitanje predsednici Vlade koje će konkretne mere i u kojima rokovima preduzeti Vlada kako bi otklonila brojne nedostatke u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija i u drugim oblastima koje ističu evropski zvaničnici ili će možda Vlada, posle nepunih godinu dana, odustati od strateškog prioriteta, članstva EU koje je sadržano na samom početku programa te Vlade, kao što su o tome već počeli da izveštavaju neki ugledni evropski mediji?
Umesto fokusiranja na takve politike, predsednica Brnabić je u Sofiji nastavila da stavlja naglasak na proces digitalizacije uz najznačajniju ulogu IT sektora, kao na neku vrstu univerzalnog leka za sve naše probleme, ističući da je to ključ razvoja. Ona, međutim, zanemaruje uslove u kojima se uvodi digitalizacija kao i da nagli razvoj domaće IT industrije nije uzrokovan povoljnim okruženjem, već niskom cenom naše radne snage na svetskom IT tržištu i mogućnošću da se takva radna snaga angažuje indirektno radom iz Srbije.
Prva i osnovna prepreka daljem razvoju IT sektora je nesmanjena tendencija napuštanja zemlje od strane domaćih IT stručnjaka. S toga je potrebna nova poreska politika prema IT sektoru koja bi se svodila na maksimalne olakšice za sektor edukacije, proizvodnje, razvoja, sektora hardvera i sektor elektronske komunikacije, te je moje pitanje premijerki – da li i kada Vlada namerava da primeni takve politike?
Sledeće pitanje upućujem takođe predsednici Vlade. Uputio bih ga i ministru finansija, ali ministra trenutno nemamo i premijerka je preuzela njegove dužnosti. Da li i koje sistemsko rešenje za penzije namerava da uvede Vlada, s obzirom na činjenicu da je MMF to tražio? Iako se u medijima pojavila informacija da je MMF predložio da se ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, poznajući način rada ove organizacije, sumnjam da je to eksplicitno traženo, jer tu organizaciju zanimaju samo konačni rezultati, a to je pre svega stabilnost javnih finansija, a ta stabilnost bi ozbiljno mogla da bude narušena ukoliko bi sud u Strazburu presudio u koristi oštećenih penzionera. Procenjuje se da bi u tom slučaju za svaku godinu važenja ovog zakona Srbija morala oštećenima da isplati oko 200 miliona evra i pored toga, na ovu tobožnju sugestiju MMF, oprečno su reagovali predsednik Srbije i predsednica Vlade.
Predsednik je izjavio da se uvek zalaže za zaštitu najsiromašnijih, a da bi usvajanjem ovog predloga MMF drastično bile povećane penzije ljudi čiji je iznos veći od 50.000 dinara. Naravno, postavlja se pitanje – kako bi prava najsiromašnijih penzionera bila ugrožena što bi bile podignute penzije bolje stojećim penzionerima, osim ako nije cilj podilaženje najnižim instinktima.
U ostalom, Zakon o penzijama diskriminiše građane koji su tokom svog radnog staža uplaćivali veće doprinose i zbog toga imali penzije veće od prosečnih. Ovime je poslata pogrešna poruka svima onima koji daju najveći doprinos razvoju društva.
Istovremeno kada je predsednik, predsednica Vlade je izjavila da bi ukidanje pomenutog zakona značilo da bi se za 80% penzionera smanjile penzije. Postavljam pitanje predsednici Vlade – kako je došlo do ovakvog zaključka, odnosno na osnovu koje računice? Da li to znači da misli da bi ukidanjem Zakona o penzijama bila ukinuta i povećanja koja su učinjena u međuvremenu? Ako je tako, onda nije upoznata sa tim da su penzije povećane na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, čije ukidanje niko ne traži, pa ni MMF.
Zabrinjava takođe izjava premijerke da su se penzije prethodno usklađivale dvogodišnje, a zapravo su se usklađivale dva puta godišnje sa stopom rasta potrošačkih cena i rastom BDP. U najmanju ruku je uznemiravajuće ukoliko predsednik Vlade ne zna detalje jedne od ključnih ekonomskih politika, posebno imajući u vidu da je u dva od tri slučaja povećanja i sama bila članica Vlade.
Sledeća dva pitanja su preformulisana pitanja koja sam postavio 24. aprila, a na koja nisam dobio odgovor. Naime, u pitanju ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, pomenuo sam da je Ministarstvo na čijem je čelu, odnosno ambasada u Madridu prošle godine neovlašćeno koristila višestruko nagrađivani dokumentarni fil „Miroslavljevo jevanđelje“,povodom proslave Dana državnosti. Da stvar bude gora, i pored brojnih dokaza, Ministarstvo je negiralo taj čin zbog čega će država tj. mi građani verovatno morati da platimo ogromnu odštetu autoru. Stoga pitam ministar Dačića – šta namerava da učini po pitanju drastičnog kršenja autorskih prava u ovom slučaju, kao i sprečavanje takvih slučajeva u buduće na koje se posebno negativno gleda u zapadnim zemljama, a samim tim i daljeg narušavanja ugleda naše zemlje neprimerenim ponašanjem DKP? Hvala.