Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslove za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da za traži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.
Izvolite.

Hvala.

Nakon prošlonedeljnog Samita EU Zapadni Balkan i pored, donekle, ohrabrujućih diplomatskih formulacija, postalo je jasno da evropska perspektiva čitavog regiona, pa samim i Srbije, nije toliko bliska.

Iako je predsednica Vlade izrazila zadovoljstvo što je zapadni Balkan u fokusu EU, sama atmosfera na Samitu, kao i završna Konferencija za medije evropskih čelnika, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, pokazala je da i to nije baš tako. Čak i na toj Konferenciji mnogo više nego o zapadnom Balkanu pričalo se o gorućim svetskim pitanjima, poput povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom ili narušavanje slobodne trgovine, takođe od strane SAD.

Imajući u vidu da je posle ovog Samita, odnosno posle jasnih izjava čelnika dve najvažnije države EU, Nemačke i Francuske, pošto je Velika Britanija na izlaznim vratima, kao i iz teksta završne deklaracije jasno da Kosovo nije glavna prepreka ka EU, kao što je to ponovio predsednik Vučić juče u Bakuu, postavljam pitanje predsednici Vlade koje će konkretne mere i u kojima rokovima preduzeti Vlada kako bi otklonila brojne nedostatke u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija i u drugim oblastima koje ističu evropski zvaničnici ili će možda Vlada, posle nepunih godinu dana, odustati od strateškog prioriteta, članstva EU koje je sadržano na samom početku programa te Vlade, kao što su o tome već počeli da izveštavaju neki ugledni evropski mediji?

Umesto fokusiranja na takve politike, predsednica Brnabić je u Sofiji nastavila da stavlja naglasak na proces digitalizacije uz najznačajniju ulogu IT sektora, kao na neku vrstu univerzalnog leka za sve naše probleme, ističući da je to ključ razvoja. Ona, međutim, zanemaruje uslove u kojima se uvodi digitalizacija kao i da nagli razvoj domaće IT industrije nije uzrokovan povoljnim okruženjem, već niskom cenom naše radne snage na svetskom IT tržištu i mogućnošću da se takva radna snaga angažuje indirektno radom iz Srbije.

Prva i osnovna prepreka daljem razvoju IT sektora je nesmanjena tendencija napuštanja zemlje od strane domaćih IT stručnjaka. S toga je potrebna nova poreska politika prema IT sektoru koja bi se svodila na maksimalne olakšice za sektor edukacije, proizvodnje, razvoja, sektora hardvera i sektor elektronske komunikacije, te je moje pitanje premijerki – da li i kada Vlada namerava da primeni takve politike?

Sledeće pitanje upućujem takođe predsednici Vlade. Uputio bih ga i ministru finansija, ali ministra trenutno nemamo i premijerka je preuzela njegove dužnosti. Da li i koje sistemsko rešenje za penzije namerava da uvede Vlada, s obzirom na činjenicu da je MMF to tražio? Iako se u medijima pojavila informacija da je MMF predložio da se ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, poznajući način rada ove organizacije, sumnjam da je to eksplicitno traženo, jer tu organizaciju zanimaju samo konačni rezultati, a to je pre svega stabilnost javnih finansija, a ta stabilnost bi ozbiljno mogla da bude narušena ukoliko bi sud u Strazburu presudio u koristi oštećenih penzionera. Procenjuje se da bi u tom slučaju za svaku godinu važenja ovog zakona Srbija morala oštećenima da isplati oko 200 miliona evra i pored toga, na ovu tobožnju sugestiju MMF, oprečno su reagovali predsednik Srbije i predsednica Vlade.

Predsednik je izjavio da se uvek zalaže za zaštitu najsiromašnijih, a da bi usvajanjem ovog predloga MMF drastično bile povećane penzije ljudi čiji je iznos veći od 50.000 dinara. Naravno, postavlja se pitanje – kako bi prava najsiromašnijih penzionera bila ugrožena što bi bile podignute penzije bolje stojećim penzionerima, osim ako nije cilj podilaženje najnižim instinktima.

U ostalom, Zakon o penzijama diskriminiše građane koji su tokom svog radnog staža uplaćivali veće doprinose i zbog toga imali penzije veće od prosečnih. Ovime je poslata pogrešna poruka svima onima koji daju najveći doprinos razvoju društva.

Istovremeno kada je predsednik, predsednica Vlade je izjavila da bi ukidanje pomenutog zakona značilo da bi se za 80% penzionera smanjile penzije. Postavljam pitanje predsednici Vlade – kako je došlo do ovakvog zaključka, odnosno na osnovu koje računice? Da li to znači da misli da bi ukidanjem Zakona o penzijama bila ukinuta i povećanja koja su učinjena u međuvremenu? Ako je tako, onda nije upoznata sa tim da su penzije povećane na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, čije ukidanje niko ne traži, pa ni MMF.

Zabrinjava takođe izjava premijerke da su se penzije prethodno usklađivale dvogodišnje, a zapravo su se usklađivale dva puta godišnje sa stopom rasta potrošačkih cena i rastom BDP. U najmanju ruku je uznemiravajuće ukoliko predsednik Vlade ne zna detalje jedne od ključnih ekonomskih politika, posebno imajući u vidu da je u dva od tri slučaja povećanja i sama bila članica Vlade.

Sledeća dva pitanja su preformulisana pitanja koja sam postavio 24. aprila, a na koja nisam dobio odgovor. Naime, u pitanju ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, pomenuo sam da je Ministarstvo na čijem je čelu, odnosno ambasada u Madridu prošle godine neovlašćeno koristila višestruko nagrađivani dokumentarni fil „Miroslavljevo jevanđelje“,povodom proslave Dana državnosti. Da stvar bude gora, i pored brojnih dokaza, Ministarstvo je negiralo taj čin zbog čega će država tj. mi građani verovatno morati da platimo ogromnu odštetu autoru. Stoga pitam ministar Dačića – šta namerava da učini po pitanju drastičnog kršenja autorskih prava u ovom slučaju, kao i sprečavanje takvih slučajeva u buduće na koje se posebno negativno gleda u zapadnim zemljama, a samim tim i daljeg narušavanja ugleda naše zemlje neprimerenim ponašanjem DKP? Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje, relativno kratko, imam samo dva pitanja, jer mislim da ne treba da pretrpavamo u nadi da ćemo dobiti odgovore, ide na adresu Ministarstva odbrane i ministra Vulina i tiče se onoga što je juče potvrdio gospodin Stefanović ovde u parlamentu u odgovoru na moje pitanje da je bilo preleta bespilotnih letelica iznad teritorije Srbije u drugoj polovini marta meseca ove godine, ali ipak prava, zvanična adresa, meritorna adresa za tu temu i odgovor na to pitanje jeste ipak Ministarstvo odbrane.

Dakle, moje pitanje glasi – da li je zvanično od Ministarstva odbrane, gospodina Vulina, da li je bilo preleta bespilotnim letelicama preko teritorije Srbije, kada, koliko, da li su one bile u izviđačkoj misiji ili su možda nosile i, ako postoje saznanja, oružje tj. da li je postojala mogućnost dejstva, pošto znamo da se često deluje protiv terorista ili po ciljevima na zemlji tim bespilotnim letelicama, da li je bilo samo snimanje terena, da li je upućen neki demarš i kome, da li se zna čije su bile letelice, da li su preduzete bilo kakve mere ili reakcija od strane nadležnog ministarstva?

Nemam ništa protiv da se ministri izjašnjavaju o drugim pitanjima, od regionalne politike do spoljne politike, evrointegracija, ali ipak ovo je osnovna delatnost tog resora i zato moje pitanje upućujem upravo na tu adresu.

Drugo pitanje ide na adresu predsednice Vlade i Ministarstva spoljnih poslova i tiče se jedne, rekao bih, bolne teme, čime je ovo moje prethodno pitanje i ovaj slučaj ili incident sa ovim bespilotnim letelicama i odsustvom naše reakcije povodom toga samo jedna ilustracija.

Nekoliko puta sam pitao Ministarstvo spoljnih poslova da li je bilo koordinacije i sa španskom vladom povodom ovog Sofijskog samita. Očigledno da nije bilo, jer da je bilo ne bismo nastupili tako kako smo nastupili, dok je Španija faktički bojkotovala.

Ali, moje pitanje sada za predsednicu Vlade i ministra spoljnih poslova jeste, kažem, još delikatnije i tiče se toga da li uopšte ima koordinacije u vezi sa spoljnom politikom ove zemlje sa predsednikom Republike, s obzirom da su stavovi i intervjui, javno izneti stavovi predsednika Republike koje on kontinuirano iznosi u poslednje vreme deluju, zvuče kao da su u neskladu sa onim što je zvanično proklamovana politika Vlade i predsednice Vlade i ministra spoljnih poslova, koji su oni više puta i ovde u ovom parlamentu iznosili. Dakle, da li je i dalje to platforma države Srbije, da se ne priznaje nezavisnost Kosova i da se ne čine nikakvi ustupci na tom putu ili je platforma u međuvremenu promenjena? Ako je promenjena, onda je ovo mesto na kojem o tome treba da se razgovara.

Hoću da kažem da niz izjava, bez obzira da li su one taktički možda date i ne znam sa kojim ciljem sa najviše adrese u Republici Srbiji, kao da sugerišu spremnost ne više samo na kompromise i ustupke, nego praktično na sve ono što bi predstavljalo napuštanje i derogiranje pozicije države Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Kako drugačije razumeti izjave kako su svi već upropastili Kosovo, kako nije on kriv, odnosno predsednik, što je knez Lazar izgubio Kosovsku bitku, pominjanje 1999. godine, 2004, 2008. i svih drugih datuma, što se ne može shvatiti drugačije sem kao neka vrsta pripreme terena ili pranja ruku ili pripreme terena za potpunu i konačnu kapitulaciju po tom pitanju?

O svemu se može razgovarati, nema tabu tema, ali ovo je mesto na kojem ti razgovori treba da se vode, a ne da čitamo između redova ili u intervjuima predsednika Republike. Mi znamo kakvi su faktički odnosi snaga, ali formalno gledano spoljnu politiku ove zemlje vode Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, naravno, uz koordinaciju sa predsednikom Republike. Moje pitanje, dakle, ponavljam ga i završavam time, da li ta koordinacija postoji ili je došlo do nekog razmimoilaženja? Kažem, mi znamo ko kosi, ko vodu nosi, mi znamo čija je tu poslednja i glavna reč, ali formalno gledano predsednik predlaže mandatara za predsednika Vlade, ova Skupština bira Vladu, uključujući ministra spoljnih poslova i premijera. U tom smislu bih voleo da, bez obzira, kažem, što znamo kakvi su faktički odnosi moći, čujemo od predsednice Vlade i ministra spoljnih poslova kako po tom pitanju stoje stvari i da li ima disproporcije u spoljnoj politici koju vodi Vlada i predsednik Republike. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je za gospodina Bratislava Gašića, direktora BIA. Zbog čega BIA odugovlači sa bezbednosnom proverom gospodina Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ne izdaje mu bezbednosni sertifikat? Podaci iz krivičnih postupaka koji nose oznaku „strogo poverljivo“, uključujući i onih koji se vode protiv najviših državnih funkcionera, u ovom trenutku nalaze se van domašaja Poverenika za informacije od javnog značaja, a samim tim i zainteresovane javnosti. Da li će ovo biti slučaj zavisi isključivo od BIA, koja iz dalje nepoznatih razloga odugovlači sa bezbednosnom proverom Poverenika Rodoljuba Šabića, onemogućavajući mu da dobije bezbednosni sertifikat?

Odsustvo sertifikata moglo bi da ima za posledicu nemogućnost Poverenika da postupa u nedefinisanom nemalom broju informacija iz različitih krivičnih postupaka. Kršenje zakona, a pogotovo bezrazložno odugovlačenje postupka bezbednosne provere i njegovo ničim obrazloženo prolongiranje ima za posledicu to da Poverenik, budući mu je važnost sertifikata koji je imao u međuvremenu istekla, ostao bez sertifikata koji mu je neophodan za pristup nekim od dokumenata, odnosno za obavljanje nekih od najdelikatnijih zadataka iz njegove nadležnosti.

Zbog svega navedenog, ponavljam svoje pitanje upućeno direktoru BIA, gospodinu Gašiću, da nam ponudi objašnjenje i konkretan razlog kašnjenja izdavanja bezbednosnog sertifikata gospodinu Šabiću, koji mu je neophodan za dalji nesmetani rad.

Svoje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Pitanje koje ću postaviti tiče se 1.700.000 ljudi u našoj zemlji koji su završili radni vek i pošteno stekli pravo na penziju. Više od tri i po godine prošlo je od donošenja zakona o otimanju plata i penzija. Ovim zakonom aktuelna Vlada umanjila je penzije veće od 25.000 dinara, čime je otela od oko 700.000 penzionera, njih 40%, u proseku od 10% penzije i isto toliko otela od lekara, medicinskih sestara, nastavnika i policajaca. Za tri i po godine, koliko je na snazi ovaj zakon, Vlada je svakom penzioneru sa penzijom od 40.000 dinara otela više od 1.000 evra, a penzionerima sa 45.000 dinara više od 1.500 evra. Ovo su sve penzioneri čije su penzije manje od prosečne plate u Srbiji.

Savez penzionera Srbije, između ostalog, zahteva potpunu likvidaciju ovog zakona, odnosno njegovo povlačenje, jer je to, kako kažu, jedino pravno održivo, a sve drugo što se predlaže nije validno i pravno je diskutabilno. Smanjenje penzija takođe je nemoralno i protivustavno jer su penzije imovina i stečeno pravo. Dosta je bilo se od prvog dana bori protiv otimanja penzija.

Predsednica Vlade gospođa Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić su prethodne nedelje izneli mišljenje da bi došlo do smanjenja penzija za 80% stanovništva ako bi se ukinuo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Postavljamo im pitanje da objasne i koje su to, po njihovom mišljenju, smetnje da se penzije vrate na staro. Da li će i kada će Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini uputiti predlog zakona kojim bi se okončalo navodno privremeno umanjenje plata i penzija, za koje je obećano iz Vlade da će trajati do 2017. godine? Kao što vidimo, šest meseci ne dešava se apsolutno ništa.

Svaki od 1.700.000 penzionera u Srbiji za poslednje tri i po godine Vladi je dao oko 45.000 dinara. Ali, budući da penzije nisu smanjivane onima koji mesečno primaju manje od 25.000 dinara, sav teret su podneli zapravo oni sa najvišim penzijama, što znači da je svakom od njih oduzet daleko veći iznos.

Podsećamo da penzije nisu socijalna kategorija, penzija su stečena imovina višedecenijskim radom i ta imovina je neotuđiva. Ako država hoće da pomaže penzionerima sa malim primanjima, neka to uradi kroz davanje socijalne pomoći ili pak kroz univerzalnu socijalnu zaštitu, za koju se mi, između ostalog, zalažemo. Ne može se ukidanjem prava jednima davati pravo drugima. Osim što je ovo klasična diskriminacija, inače zabranjena članom 21. Ustava Republike Srbije, ovo je i čist populizam i sa time konačno treba da prestanemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da informišem ministra zdravlja da u Batajnici takođe preliva kao na Slaviji. Naime, Batajnica je prigradsko naselje u kojem živi oko 48.000 ljudi i pripada opštini Zemun. I sama, po broju stanovnika koji ima, mogla bi da bude opština, međutim, ona to nije. U jednom takvom naselju u kojem živi 48.000 Batajničana, prema popisu iz 2011. godine, ne postoji dom zdravlja, ne postoji ambulanta, već postoji samo zdravstvena stanica.

Od kada znam za sebe, pošto sam rođena u Batajnici, ispred zdravstvene stanice preliva septička jama. Dakle, moja mama je mene za ruku vodila preko improvizovanih skela do pedijatrije u zdravstvenoj stanici. Danas i moja generacija vodi svoju decu isto tako za ruku do pedijatra. Manje-više sve stranke koje su danas prisutne u Narodnoj skupštini Republike Srbije bile su na vlasti u opštini Zemun i nema tog predstavnika opštine koji nije u nekom momentu obećao da će se ovaj komunalni i infrastrukturni problem rešiti. Do danas, pogađate, taj se problem nije rešio. Od svega su ostala samo prazna obećanja, slikanje i fotografisanje ispred zdravstvene stanice, to je bilo i u poslednjoj kampanji za beogradske izbore, ali nažalost ovaj problem nije rešen.

Imajući u vidu da smo u ekspozeu iz 2016. godine od tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića čuli da iz budžeta za zdravstvo nestaje jedna milijarda evra, pitam vas – da li postoji bilo kakvo predviđanje da će se neka sredstva iz budžeta za zdravstvo u nekom narednom periodu odvojiti kako bi se rešio ne samo komunalni problem ispred zdravstvene stanice, već kako bi se i proširio broj usluga za Batajničane?

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, pre izvesnog vremena kontaktirala me je prilično mlada majka četvoro dece, koja živi u Požarevcu i koja ima problema sa nasiljem u porodici. Naime, ona se susreće sa situacijom u kojoj predstavnici lokalne političke stanice zanemaruju ili prihvataju zdravo za gotovo njene zahteve da joj se pomogne. NJen nekadašnji partner je nedavno izašao iz zatvora i ima zabranu prilaska, ne samo njoj, već i njenoj deci. Poslednji dopis uputila je policijskoj stanici pre samo nekoliko dana, 18. maja, kada je u usmenom kontaktu sa policijskim službenicima dobila informaciju da ne mogu da joj pomognu, jer on ništa konkretno nije uradio.

Zamoliću ministra MUP-a da ispita detaljno ovu situaciju. Preko skupštinskih službi ću poslati podatke o gospođi o kojoj danas ne želim javno da iznosim njene podatke iz prostog razloga što je u pitanju njena lična bezbednost, da detaljno proveri ovu situaciju i da policijske službenike koje ignorišu ovakve zahteve sankcionišu, a da gospođu i njenu decu uzme u dodatnu zaštitu.

Sledeće pitanje upućujem takođe ministru zdravlja. Sigurna sam da je iz medija upućen za slučaj doktorke Danijele Simić, koja radi i Domu zdravlja u Despotovcu. Podsetiću vas da je ona nedavno izašla u javnost sa podacima da je izgubila pravo na specijalizaciju, da je kao prvoplasirana sa 60 poena više, nego što je imala drugoplasirana ipak bila skrajnuta sa te liste i da je mesto dodeljeno bratanici jednog visokog funkcionera PUPS-a tačnije potpredsednika PUPS-a umesto nje. Ona danas trpi torturu i omalovažavanje od strane direktora doma zdravlja, koji između ostalog nije ni kvalifikovan da obavlja ovu dužnost. Podsetiću vas samo na kratko i na direktora Doma zdravlja u opštini Palilula, koji takođe nema potrebne kvalifikacije, ili bar nikada nije dokazao i javnosti nikad nije pružio na uvid kada i gde je završio medicinski fakultet i specijalizaciju, a na isti način se ponaša prema zaposlenima u Domu zdravlja na Paliluli.

Molim ministra zdravlja da uputi komisiju u Dom zdravlja Despotovac, kako bi se revidirao slučaj doktorke Danijele Simić i kako bi se na adekvatan način ponovo rangirali svi zaposleni koji imaju pravo na specijalizaciju? Ukoliko se ispostavi da je pomenuti direktor doma zdravlja Dejan Milošević napravio svesno propust zamolićemo, da ne kažem zahtevaćemo, od ministra zdravlja da ga smeni. Iz zemlje nam odlaze najbolji samo zato što njihova mesta zauzimaju najgori. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru kulture i informisanja gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, a vezano za gašenje signala novosadske K9 televizije, jer emisiona tehnika i veze 18. maja isključila signal toj televiziji zbog navodnog duga.

Premijerka je 17. aprila ove godine na konferenciji za medije, povodom Izveštaja Evropske Komisije rekla da joj nije najjasnije i da ne razume tačno koji su to problemi u Srbiji koji se tiču slobode medija. Pitam sada, da li sada možda malo jasnije kada jedna gospođa štrajkuje glađu, gospođa Maja Pavlović sa televizije K9 iz Novog Sada? Da li joj je jasnije šta znači ekonomski pritisci na medije kojima su izloženi svi oni mediji koji nisu u službi vladajućeg režima i koji profesionalno, odgovorno i objektivno izveštavaju građane Republike Srbije?

Mi imamo duži niz godina unazad odmazdu nad medijima koji nisu u službi vlasti i režima, pa imate primere kontrola u južnim vestima, vranjskim novinama, evo sada i K9, ali ključni problem je način finansiranja i netransparento finansiranje tih medija koji su bliski režimu. Pa, tako imate primer Televizije Kraljevo koja je iz kraljevačkog budžeta dobila devet miliona dinara, a druge dve lokalne televizije su dobile po 100.000 dinara. Te druge dve nisu u službi režima. Postavljam pitanje ministru i premijerki o načinu sprovođenja konkursa i načinu trošenja para svih građana Republike Srbije za medije, koje očito ova vlast deli na podobne i nepodobne.

To o čemu ja govorim se vrlo jasno vidi, možete pročitati u izveštaju Evropske komisije, dakle, tu stoji da nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja, da pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Zatim, da politički i ekonomski uticaj na medije dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Srpske vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

Dakle, cela država, ministarstva, javna preduzeća, gradovi i opštine u Srbiji finansiraju medije koji su u službi režima da šire njihovu propagandu, a ne da objektivno i profesionalno informišu građane Srbije onako kako je to predviđeno i Ustavom Republike Srbije.

Moram da pomenem i televiziju Trstenik, takođe poput Kraljeva još jedan primer, gde se prošle godine iz lokalnog budžeta od ukupno 11 miliona opredeljenih za medije jednoj televiziji dalo devet miliona, ostali ili nisu dobili ništa ili su dobili neke smešne iznose, zato što je i ta televizija u funkciji širenja propagande režima, ali ne u interesu građana koji je plaćaju. Dakle, i tu televiziju i sve ostale medije plaćaju građani Republike Srbije.

Stoga postavljam pitanje ministru kulture i informisanja i tražim pismeni odgovor i izveštaj o svim sprovedenim konkursima u 2017. godini ko je dobio i kolike iznose, po kojim kriterijumima, ko je odbijen, koji mediji su odbijeni i nisu dobili novac i zašto iz kojih razloga i po kojim kriterijumima oni nisu dobili, a ovi drugi jesu.

Takođe, postavljan pitanje premijerki Ani Brnabić, koliko je sredstava i koja su javna preduzeća, državne agencije i ministarstva platile reklamiranje u medijima u 2017. godini? U kojim medijima i na kojim televizijama su se reklamirali ministarstva, državne agencije i javna preduzeća tokom 2017. godine?

Treće pitanje postavljam takođe ministru Vukosavljeviću da mi dostavi informaciju o trošenju sredstava u Beogradu i to posebno koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno u redakciji novine „24 sata“, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoje medije, budući da su to naveli kao osnovni kriterijum za dodelu sredstava i dobili su pet miliona dinara. Zahvaljujem.