Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Mislila sam pre ovoga da se javim po amandmanu, ali pošto je povređen Poslovnik, član 107, dostojanstvo Skupštine.

Prethodni govornik, kao i predlagač ovog amandmana još jednom želi da obmane javnost Srbije i građane Srbije. Građani Srbije su bežali iz Trstenika koji je on vodio do pre dve godine. Zašto? Pa, zato što je želeo samo da obezbedi sebe i svoju porodicu. Kako? Pa, evo, gospodin prethodni govornik je primao mesečnu zaradu od 107.000 kao predsednik Opštine Trstenik, bio je član Nadzornog odbora Fabrike maziva Kruševac, mesečna nadoknada – 41.000 skoro, član Upravnog odbora Nacionalni park Kopaonik – preko 17.000, direktor Direkcije za izgradnju Trstenik – 72.000. Uz to, govornik koji non-stop pljuje državu u kojoj živi, pljuje Vladu Republike Srbije, pljuje ministarstva, od države dobija traktor uz subvencije. Pa, zaista za sramotu i da ga je stid da se pojavi ovde i da kaže bilo šta. Uz to, sa tastom je opljačkao državu preko Fonda za unapređenje ljudskih resursa, i to je javno potpisivao ugovore gde ovlašćuje tasta LJubišu Kneževića. Uz to, malopre govori o tome da država daje televizijama nadoknade. Pa, njegova supruga Marija Knežević Aleksić radi na televiziji Trstenik. Kako bi ona primala platu? Uz to je ova vlast sada u Trsteniku nije otpustila, kao što su to oni radili. Kako ga nije sramota da i dalje priča ovde i da laže javnost? Građani Trstenika mu pokazuju na izborima, pa je i u selu odakle dolazi dobio svega dva glasa, ne dva procenta, dva glasa.

Prema tome, kolega treba da se stidi, a ne da ovde priča neistine i da pokušava građane da dovede u zabludu. Još jedno bih dodala, ali to ću sledećom prilikom.

Zahvaljujem, koleginice Barišić.
Smatram da ja nisam povredio član 107, ali moram svakako da vas pitam – da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.) Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pošto predlagač amandmana ima snažnu želju da mi raspravljamo o amandmanu, nema nikakvih problema, mi smo uvek spremni da izađemo u susret takvoj želji.

Odmah da vam kažem da pozivam da se ne prihvati, kako ovaj, tako ni ostali amandmani koje je podnela poslanička grupa Borisa Tadića i Vuka Jeremića, koji inače mnogo voli da priča o amandmanima, tuđim pre svega, a za ovu sednicu je podnela, ako statistika ne greši, 1.358 amandmana, na čemu im čestitam, i svi su, naravno, veoma kvalitetni i smisleni, kako oni to vole da naglase, i podneli su ih sasvim malo, samo 1.358, zato što im je stalo do konstruktivne rasprave u ovoj sali.

Šta su podneli na ovaj zakon? Pogrešili su od samog početka i kad pogreše na samom početku, a to znači u naslovu, onda greše od člana do člana. Ovo je možda jedan primer vrhunske nepismenosti, kakve smo mi već imali ovde, a možda je i primer jednog strašnog nerazumevanja kako funkcioniše država, pa, da počnemo, kako to inače treba da se radi redom i od početka.

Predlog naslova koji su oni dali je da se zakon odnosi na - pripadnike snaga bezbednosti, zaposlenih u sistemima obrazovanja i zdravstva i oblasti kulture. Da li misle na pripadnike snaga bezbednosti, koji su u isto vreme zaposleni u oblasti obrazovanja, zdravstva i oblasti kulture ili su samo tragično nepismeni? Dalje, pričaju o porodicama sa decom, invalidi sa gubitkom radne sposobnosti i nezaposlenih kojima je prestao radni odnos kao višku zaposlenih, šta god. U pravu je gospodin Marković da su tu verovatno pre svega mislili na stotine hiljada ljudi koje su sami ostavili bez posla, ako brinu za nezaposlene.

Međutim, mene je začudilo da se neko ovde brine da li će ljudi moći da plate subvencionisanu cenu od oko 500 evra po kvadratu, zato što kako su rekli loš je po njihovim shvatanjima standard ljudi danas. Pa, kako onda vi planirate da nezaposleni plate tu cenu, jer je njima standard bolji nego zaposlenima. Još jedan primer koliko neko uopšte ne razmišlja šta će na papir da stavi kada neki predlog napravi.

Od člana do člana to je svejedno, od drugog tužnije i tužnije, sve nepismenije i nepismenije, konkretno na ovaj član ovde, amandman im glasi – realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, za unapređenje, kao i za unapređenje oblasti obrazovanja, zdravstva itd. Šta ovo znači? Verovatno ni sami ne umeju da nam objasne, a verovatno i na narednim članovima neće znati da nam kažu šta je to autonomna, šta je samostalan umetnik, šta je stručnjak, itd.

Dakle, to su sve fantastični primeri dobrog, konstruktivnog skupštinskog rada, predloga koji kvalitativno doprinose samom zakonu. Hajmo, sad malo da se pozabavimo njihovim obrazloženjima.

U obrazloženjima smo čuli da subvencionisana cena od 500 evra po kvadratu nije dobra i nije im jasno koliko je to povoljnije u odnosu na nešto što postoji na tržištu. Dakle, u odnosu na 1.000 evra, prosta matematika kaže to bi trebalo da je dva puta povoljnije u odnosu na 1.500 tri puta povoljnija, to su neke komercijalne cene. Ko to ne razume, taj ne može ni da prihvati i pozdravi kao dobro činjenicu da se danas izlazi u susret zaposlenima u određenom sektoru. Šta god želeli, šta god maštali, kad se nešto dobro događa, osnovni je red, osnovno je ljudsko ponašanje da kažete – e, ovo je dobro i za ovo dobro svaka čast, a ne da se bavimo besmislenim pričama poput – ko će sada to da gradi i da li će to nekome da se isplati zato što je to neki partnerski odnos sa nekom firmom. Gospodo, ovo se radi bez želje da sa na bilo čemu zaradi. Ovo se radi bez želje da se jedan jedini cent uzme preko onoga što je osnovna cena proizvodnje da se nešto napravi i da se onda omogući da se to koristi. Valjda je to jasna intencija, ne bi ova cena subvencionisana bila ovako niska da postoji bilo kakva drugačija logika.

Znamo mi zašto se ovde pominje partnerski odnos, zato što se uvek nastoji da se baci neki trag sumnje da li je negde neka zakulisna radnja na temu građevinarstva. Potpuno je neprikladno, a nije čak ni naročito politički pametno da to pominje neko ko je danas saradnik Dragana Đilas. Boris Tadić, ne znam da li je otvoreno ili prikriveno, ali Vuk Jeremić otvoreno je politički saradnik Dragana Đilasa.

Pogledajte situaciju u gradu Beogradu baš po pitanju tog građevinskog sektora. U vreme kada je njim žalio i palio Dragan Đilas. Stotinama miliona evra se meri šteta koja je napravljena upravo u tom sektoru, upravo po pitanju izgradnje, stotinama miliona evra. Kako? Nažalost, kako je tada izgledalo, po zakonu. Napravi se posao, ne traže se garancije, zbog toga što se ne traže garancije propadne naplata posla. E, to što je propalo, propalo je u stotinama miliona evra.

Gradska vlast u Beogradu, koju ne možete da smislite, za koju ne krijete koliko je ne podnosite, to je upravo promenila i danas se traže ozbiljne garancije, pre nego što se bilo kakav ugovor napravi. Baš da se ne bi više pravila takva katastrofalna šteta koja se odrazi - gde? Pa, sigurno ne po džepu Vuka Jeremića, njegovom džepu je dobro. Sigurno ne džepu Dragana Đilasa, u njegovom džepu je sjajno. To posle nedostaje budžetu grada Beograda i to posle košta građane prestonice. To smo promenili, baš kao što smo promenili onaj neverovatan odnos da se o nečemu priča samo na dugačko i naširoko, da se prave crteži, makete, 3D modeli, pa naprimer „Beograda na vodi“, a da se u realizaciju ne stupi nikako, da se ašov ne zabode nikad, da se čak ni ne očisti ono savsko priobalje za koje svi znamo kako je izgledalo. To je upravo manir Dragana Đilasa i Vuka Jeremića njegovog odličnog saradnika, za koje se ne zna koje punijih džepova, koje više pričao, više mazao, a samo štetu veću pravio.

„Beograd na vodi“ da vas podsetim, koji ne možete da smislite kao projekat, jer je dokaz vašeg neuspeha i vaše lične političke propasti. Počela je gradska vlast koju ne podnosite. Reklamirao ga je Dragan Đilas, pričao je o njemu kao dobrom, velikom projektu koji će Beograd da promeni Dragan Đilas, ali nije bio sposoban ni da ga započne. Dakle, ti koje ne volite oni su, samim tim što postoje, dokaz vašeg neuspeha, a Dragan Đilas, da vas podsetim na to se slikao pored tih crteža, modela, čak je reklamirao projekte za određene tajkune i od toga se nije pomerio ni za jotu.

Imenom i prezimenom da se za nešto politički garantuje, ja to uvek pozdravljam. Hajde, onda to recite Vuku Jeremiću, recite Vuku Jeremiću, ako je toliko politički jak, ako je toliko politički omiljen da izađe na ulicu i da skuplja potpise podrške da registruje stranku, a ne da kupi stranku. Od koga je to beše kupi? Sad ne mogu da se setim. Ko je Vuku Jeremiću dao, poklonio, sve nekako mislim, prodao za dobru cenu, političku stranku. Zašto Vuk Jeremić, ako je toliko dobar i politički sposoban nije skupljao potpise i registrovao svoju stranku od nule. Biće zbog toga što je svima jasno koliko je politički sposoban, koliko je politički omiljen. To uostalom govore i rezultati na izborima i rezultati ispitivanja javnog mnjenja. Da li je na dva ili tri posto, nisam sigura, ali da je nešto bolji od rejtinga takođe velikih političkih veličina kao što je Saša Janković, kao što je onaj glavni kampanjski pevač raznoraznih režima ili ono udruženje građana koje godinama laže da je stranka, a u stvari nije ništa. Pa, nije, to je taj nivo, to je taj rang. To od toga bolje ne može, prosto ne može.

Kada pričamo o odlascima iz Srbije, statistika kaže, surova statistika da na godišnjem nivou nisu nažalost veći, nisu manji od onoga kakvi su zadnjih 15-ak godina, ali jedna godina se tu, ako statistiku gledate, posebno istakla. To nije bilo u prethodnih sedam godina, nego baš u vreme tih Tadića, Jeremića, njihovih Đilasa i ostalih, kada je samo godinu dana, tri puta više ljudi otišlo iz ove zemlje nego sada za jednu godinu. Budite oprezni pre nego što otvarate teme koje vam se ne isplate.

Na kraju, ako o glasovima pričamo, sve ovo uzmite lepo na jednu gomilu, proanalizirajte dobro, ali ovaj put dobro, nemojte da ga preskačete ovako kao što ste to radili do sada i biće vam potpuno jasno zašto Vuk Jeremić, zašto Dragan Đilas, zašto Saša Janković i svi ti ostali koji su bukvalno isti. Ne zna se ko je od koga gori tamo, ali niko bolji ni od čega nije, zašto svi zajedno na jednoj gomili gube u Beogradu samo, 130 hiljada glasova za godinu dana. Koliko ćete imati sledeće godine? Razmislite sami, nemojte da preskačete temu kao što ste pokazali da jedino umete. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo, što se tiče gospođe koja je halucinirala nekih dva posta, odnosno dva glasa koja stalno pominje da sam ja osvojio, moram da informišem da ja na tim izborima nikad učestovao nisam i ne znam o čemu žena stalno govori evo već godinu i po dana.

I, tačno je, ja sam primao platu dok sam bio direktor Direkcije kao direktor. Primao sam i platu kao predsednik opštine, ali nisam nikada uspeo da primam dve plate kao dotična koja u isto vreme primala platu lekara u Zdravstvenom centru Kruševac i ovde platu poslanika, a ne znam kako je na dva mesta mogla da bude u isto vreme. Toliko o tome.

Što se tiče ovih drugih stvari, možda naši amandmani jesu nepismeni, možda i ovaj amandman nepismen, nismo svi dovoljno pismeni i stručni, kao što ste vi iz vladajućeg režima, ali suština je potpuno jasna. Dakle, pored pripadnika snaga bezbednosti naš predlog ovim amandmanom jeste da se uvaže i zaposleni u zdravstvu, obrazovanju i još nekim drugim ustanovama i institucijama. Dakle, možda smo mi to loše sročili, možda zarez nije tamo gde treba, ali po meni to ne menja suštinu, neka to ide na našu nepismenost.

Što se nepismenosti tiče i naših amandmana koji su takvi, najbolje govori amandman o kome sam maločas govorio, a koji smo pre dva meseca podneli prilikom usvajanja Zakona o saobraćaju i bezbednosti na putevima, kada smo tražili amandmanom da se kilometraža, zapravo brzina na autoputu podigne na 130 km, a vi ste ga tada odbili. Verovatno je tada bio nepismen, kao što je i ovaj današnji, ali ste onda dva meseca posle toga vi sami to predložili, ne znam zašto i kako.

Sada vas molim da ne bude opet ista stvar, da za dva meseca ili šest meseci ili godinu dana ponovo govorimo o jednim te istim stvarima, zato što vi smatrate da smo mi nepismeni i da mi ne umemo da napravimo adekvatne amandmane koji bi mogli da unaprede zakonske predloge koji ulaze u skupštinsku proceduru i koji se usvajaju.

Što se tiče gradnje, da li je to visoka ili niska cena, ja sam vrlo jasno postavio stvari, ako Bogoljub Karić kao privatna firma može da gradi stanove i prodaje ih za 500 evra po kvadratu, kako to onda država za 500 evra prodaje po kvadratu subvencionisano, odnosno 550 evra, skuplje nego Bogoljub Karić, zašto trošite državne pare? Zašto lepo ne usmerite ljude da kupe od čoveka stanove koje gradi po 500 evra ili ste već možda to dogovorili, da ne prejudiciram ja stvari?

Sa druge strane, ja bih razumeo da ste vi ostali pri onom obećanju vašeg predsednika Republike Aleksandra Vučića, da će stanovi biti jeftini i da će cena biti 380 evra po kvadratu, rečeno pre tri godine.

Od tih stanova koji su bili 380 evra po kvadratu, dođosmo danas do 500 evra, 550 evra plus PDV, skuplji nego one koje gradi Bogoljub Karić kao privatni investitor.

Što se tiče gospodina Vuka Jeremića i ostalih koje ste vi ovde pomenuli, a koji su upropastili grad Beograd, Dragana Đilasa i ostale. Možda oni nisu bili dovoljno stručni kao Siniša Mali, Goran Vesić da tako dobro razviju Beograd, da poruše pod okriljem noći i suspenduju državu objekat na „Savamali“, da tako dobro upravljaju sa 24 stana koje je mali izgradio u Bugarskoj, sa 45 bankovnih računa, da grade nekakve fontane i jarbole. Tačno je. Oni nisu bili sposobni za to i verovatno neće biti ni u narednom periodu, jer ne umeju, niti da kradu, niti da lažu na način na koji su to radili ovi do sada koji su bili u Beogradu.

Dakle, oni su to vrlo dobro sprovodili i ja sam srećan zbog toga što danas predstavljam onu grupu ljudi koja nije na vlasti.

Samo kod vas u vašem režimu sam shvatio da su u stvari lopovi oni koji su opozicija, a da nije vlast. To mi nekako nije jasno.

Vi dok ste bili opozicija, govorili ste da su u vlasti lopovi, a sada kada ste vi vlast, sada govorite da su lopovi opozicija. Ne znam šta je istina. Dakle, vi sedam godina vladate. Onaj ko je lopov, ko se ogrešio o bilo koji zakon, treba da odgovara. Dajte već jednom taj zakon i mislim na poreklo imovine, usvojite ga, i dajte da vidimo ko je kriv a ko nije, ko je šta uradio. Nemojte da se trudite da sedam godina vaše vladavine prođe u znaku da pljujete vlast, da je vlast kriva za današnje stanje u državi.

Oni su krivi onda kada su vladali za stanje kakvo je bilo. Danas ste to vi. Ja ću da vas podsetim, zamenili ste uloge. Ako govorimo o amandmanu i ako govorimo o „Beogradu na vodi“, ako govorimo i o kupovini stranke, za vas je sve kupovina i prodaja. Ja vas razumem. Vi ne možete da shvatite da se neko dogovori oko nečega, da se udruži, da zajedno krenu da rade na nekom projektu, vi sve mislite da je neko nekome prodao, da je nešto ukrao, jer lopov se lopova plaši. To je suština.

Dakle, nema ovde ničeg drugog. Sve te vaše insinuacije, sve te prozivke zapravo govore da se vi toga plašite, vi razmišljate u tom smeru, vi biste to radili za šta danas optužujete nas.

Koleginica Barišić ima prioritet, obzirom da ukazuje na povredu Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prethodni govornik nikada ne može ovde ništa da kaže a da pri tom ne kaže neistinu. Povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Kada govori o platama i o mojim primanjima, Agencija za borbu protiv korupcije vodi računa o svim našim primanjima i to se na sajtu može proveriti, a čudi me da prethodni govornik ne zna da radna knjižica može biti prisutna samo na jednom mestu. Čudi me da je vodio opštinu toliko dugo, a da osnovna pravila i osnovne zakone ne poznaje.

Za moja primanja možete proveriti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ali isto tako i za njegova primanja, sva ova četiri primanja su evidentirana na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Znači, ono što on govori jeste uvek neistina.

To što govori da mi ništa ne radimo, on nama pokazuje naše rezultate, da se naša stranka ne pojavljuje imenom i prezimenom. Naš kandidat, predsednik Republike gospodine Aleksandar Vučić je pobedio sa preko 65%. Na istoj toj listi se našao njegov kandidat koji je dobio nešto malo više par procenata. Zar to ne govori o tome kolika je snaga SNS, gospodina Aleksandra Vučića, a kolika je snaga onog koji kupuje stranku sa desetak članova od prethodnog govornika.

Ja bih njega pitala odakle njemu i njegovom kandidatu da zakupljuje prostorije u centru Kruševca sa mesečnom kirijom od 3.000 evra, a nemaju 300 članova. Ma kakvi 300 članova na nivou Srbije, nemaju podršku apsolutno nikakvu. Ali, on se samo služi neistinama, njemu se priviđa BIA, Gašić, Vučić i svi ostali.

Žao mi je. Podrška građana se ne dobija neistinama, već samo radom, a SNS, Gašić, Vučić i svi ostali, samo odgovornom politikom i radom i rezultatima dobija podršku preko 65%.

Zahvaljujem se.
Smatram da svojim postupanjem nisam povredio navedeni član, ali moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Kolega Orliću, želite repliku? Izvolite.

Pre svega naravno da potvrdim da se plašimo, mi se strašno plašimo Vuka Jeremića i njegove stranke od 2-3%. Tih 2-3% nam prosto uteruju strah u kosti. To otvoreno priznajem. Znači, tu nema šta da se sporimo, to je činjenica.

Na temu kupovine stranke. Ja ne znam da li vi to tako klasifikujete ili drugačije, a je se samo pitam, ili mi nije jasno, zašto toliko popularni i omiljeni Vuk Tadićev Jeremić nije izašao lepo na ulicu i izneo štand i skupljao potpise podrške, nego uzeo gotovu stranku, ako je toliko popularan? Sa druge strane, onaj ko mu je tu stranku ustupio, evo možda je nije prodao, kako se tako lepo pogodio da postane prvi potpredsednik? Zato što je politički popularniji od ostalih potpredsednika i od Sande Rašković Ivić, Dijane Vukomanović i ne znam koje još sve tamo. Ja sve nekako vidim tu neki odnos – daj mi, dođem ti. Možda ja to ne vidim na pravi način. Prošla vremena, mi tvrdili, lopovi su tamo. Danas mi tvrdimo, lopovi su tamo. To se zove principijelan stav. Mi lopove vidimo sve vreme na istom mestu. To da vam bude jasno. Ništa mi tu ne menjamo.

Da su lopovi na toj strani, to kažu oni sami. Pogledajte izveštaj radne grupe DS, oni sami formirali radnu grupu i rekli, dajte da utvrdimo ko je krao i njihova radna grupa rekla, krala DS od 2006. godine na ovamo.

Ko je bio u rukovodstvu te stranke? Da nije bio Dragan Đilas? Bio je. Da nije bio Boris Tadić? Bio je. Da nije bio Vuk Tadićev Jeremić? Bio je i on.

Ko je krao u DS od 2006. godine na ovamo, ako ne oni. To oni sami kažu. LJudi iz DS su potpisali da kao članovi komisije to misle i to tvrde i tamo lepo kažu, tekst je njihov, njihove reči, ništa ja ne izmišljam, tada su nameštali tendere, konkurse, tada su se ubeđivali za procenat. Ako oni sami sebe u tom istom izveštaju nazivaju žutim lopovima, ko sam ja da im oponiram i da tvrdim da oni nisu u pravu? Toliko na temu šta ko misli i šta ko tvrdi.

Poslednja rečenica, pošto pričamo o toj stranci. Ime su joj izabrali odlično. Beše Narodna stranka se zvala jedna mala stranka u Crnoj Gori. Na nju pomislim svaki put kada čujem vas da srbujete danas. Toliko ste ubedljivi baš kao nekada Novak Kilibarda.