Zahvaljujem ministre.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme poslaničke grupe Demokratske stranke.

Za par pitanja koja se tiču vrste propisa i akata kojima će se po ovom zakonu, a vidi se po amandmanima koji su stavljeni od strane vladajuće većine i opozicije, da su neka pitanja nejasna, od toga šta će biti sa nezaposlenim, preko onih koji su u drugim strukturama, naravno, stav i gledište svakog od poslanika, s pravom da procenjuje da li i kako treba menjati član 2. ili ne.

Moje pitanje se odnosi na vrstu akata i propisa kojima će se regulisati pravo otuđenja nekretnine kupljene pod ovakvim uslovima, prava vlasnika nad nekretninom u slučaju raskida radnog odnosa, disciplinskog postupka ili bilo koje druge procedure kojom on ili ona prestaju da budu pripadnici snaga bezbednosti, obaveze države u ugovornim odnosima na osnovu liste, kako smo čuli, koja će biti – ko se prvi prijavi, on ima pravo na stan. Dakle, prvih 1.578.

Dalje, kojim aktom, propisom Vlade Republike Srbije se definišu međusobne obaveze pripadnika koji je konkurisao i Vlade Republike Srbije i šta se dešava u slučaju da neko od njih prekrši bilo koji član ugovora?

Zašto je važno da znamo kojim aktima i propisima će ovo biti regulisano? Zato što nije uobičajen kupoprodajni ugovor nekretnine ugovora sa bankom, jer učestvuje Vlada Republike Srbije budžetom svih nas.

Apsolutno ne sporim ni želju Vlade Republike Srbije da okući pripadnike snaga bezbednosti, ne sporim ni fazu od 1.578 do 5.003, pa za desetak godina i do 15 hiljada, sporim da se propagandom pokriju važna pitanja koja se tiču otuđenja nekretnine, međusobnih prava i obaveza i situacija kojom će bilo kojim aktom biti predviđeno u ugovoru koji će budući pripadnik snaga bezbednosti sklopiti, šta u slučaju da njegovo pripadanje snagama bezbednosti prestaje?

Zašto je to važno? Zato što nije ovo prvi put da imamo ideje ovakve vrste. Svaki put je dobrodošlo. Nije prvi put ni da imamo vrstu subvencije kada je u pitanju kupovina nekretnine i namera da se ljudi okuće. Ali, jeste prvi put da se cela rasprava predstavlja da se ima ćutati o tome jer je super i ko god nešto pita, taj je državni neprijatelj broj jedan. To malo unosi senke sumnje na zaista kvalitetna rešenja ovog zakona.

Pažljivo prateći amandmane, uključujući i ovaj koji podrazumeva status i nezaposlenih lica ili pravo na proširenje, ne zagovaram ali samo pratim, znači, po sadržaju amandmana vidim da većini poslanika u našoj Skupštini, većina članova nije dovoljno jasna, nije dovoljno dobra i žele da je poprave.

Moja namera je da bez podnošenja takvih amandmana dobijem odgovor na pitanje koja akta rešavaju ova pitanja – otuđenje nad nekretninom, promena statusa zaposlenog, promet te nekretnine u pravnom sistemu Srbije, da li postoje specijalni uslovi ili ne ili je sve predmet ugovora? Ako jeste, kako se pravi ugovor između banke, pripadnika snaga bezbednosti i nadležnih u Vladi Republike Srbije? Ko pravi? Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova za jedne, Ministarstvo odbrane za druge, Vojska Srbije za treće, četvrta ili peta pripadnici snaga bezbednosti za njih?

To je važno, ako s pravom želimo da pružimo nadu pripadnicima bezbednosti da će budžetom svih nas biti omogućeno da se okuće neki od njih. To proizvodi pravne posledice i bilo bi dobro ostaviti kakve van svake sumnje. Hvala.

Hvala gospođo Čomić.
Pravo na repliku, ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Samo kratko.
Član 8. stav 7: „Ministarstvo nadležno za poslove finansija bliže propisuje uslove pod kojima se vrši raskid kupoprodajnog ugovora, kao i način utvrđivanja i isplate tržišne cene preostale vrednosti“. Šta nije jasno?
Potpuno je jasno koje ministarstvo će to da radi. Ono će odrediti na koji način će to da radi. Evo, samo da vam kažem da to nije nikakva usamljena praksa. Na primer, kada upišete Vojnu akademiju, vi ste dužni da određeni broj godina nakon završetka Vojne akademije provedete u redovima Vojske Srbije. Ako to ne uradite, platićete ugovornu kaznu, mogu slobodno tako da kažem, zato što niste proveli određeni broj godina na mestu na kome ste trebali da bude. Dakle, nije ništa neobično, nije ništa novo. Postoje vrlo jasna pravila. Država je uložila u vas kroz školovanje, vi ste dužni da joj to vratite. Ako ne vratite vremenom, vratićete novcem.
Tako je i ovde. Država je uložila u vas tako što vam je dala stan ispod svake tržišne cene. Ako ne vratite državi vremenom u kome ćete provesti, jer ona želi da budete tu, ne želi da ostanete bez posla, želi da radite, da budete u bezbednosnim strukturama, a ako to ne uradite, bićete dužni da u skladu sa rešenjem Ministarstva finansija doplatite do pune tržišne cene. Šta je tu sporno? Potpuno je logično.
Imam i druge primere, ali, ovo piše u članu 8. stav 7, tako da mislim da nemamo o čemu da raspravljamo. Hvala.

Hvala ministre Vulin.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Da piše, ministre, ja ne bih pitala. Ne piše apsolutno ništa. Ili vi ne slušate pažljivo pitanje?

Dakle, ja vas pitam za prirodu propisa kako će biti raskidanje ugovora i kako promet? I to je boljka svih vlada koje sam i podržavala i kojima sam bila opozicija. Nemate podzakonski akt, ne znate kakva će biti priroda ugovora, ali znate da je super. To je, ministre, neozbiljno. To je s veseljem komentarisati pitanje koje uopšte niste čuli.

Vi u ovom trenutku nemate pojma kako će Ministarstvo finansija… Narodni poslanici kažu – imamo pojma. Ja ću pitati narodne poslanike, pošto pretpostavljam da oni imaju pojma, ali ovde je dužan ministar da mi odgovori.

Dakle, bez podzakonskog akta ili bez vašeg detaljnog znanja o prirodi kojom se stavlja u pravni promet nekretnina ili se raskida ugovor, može da ostane samo arogancija da čitate član zakona koji smo svi pročitali, a to ja nisam pitala. Ja sam pitala – kako će to da se uradi? I to je paradigma ove rasprave. Vi tvrdite svima nama, bez toga da znamo kako će se to uraditi, da će to biti super. Ja pitam – kako će se to uraditi, a vi mi ponavljate da će biti super. Pri čemu gubite iz vida da sam ja neko ko ovo pita zato što želim da bude super. Ali je nedostojno skupštinske rasprave govoriti – to će urediti Ministarstvo finansija. Ja to vas nisam pitala.

Ja sam vas pitala – kako će se urediti? Ja sam vas pitala – na koji način ćete rešiti eventualne probleme koji proističu iz ulaganja zajedničkog novca svih nas u opravdano ulaganje i okućiti pripadnike snaga bezbednosti? Hvala.

Hvala gospođo Čomić.
Ministar Vulin ima reč.

Znate, po ovoj logici treba ukinuti sve podzakonske akte, nijedno ministarstvo ništa ne treba da donese, nego da svaki zakon do detalja reguliše svaku odluku. Za šta onda služe ministarstva? Ministarstva imaju pravo da donose pravilnike. Ministarstvo finansija će doneti odgovarajući pravilnik. Polazi se od elementarne pretpostavke, od elementarnog načela da se utvrđuje šta je tržišna vrednost stana, to će utvrđivati poreska uprava, a razliku između ove i tržišne vrednosti regulisaće Ministarstvo finansija pravilnikom, na koji način će doći do plaćanja eventualnog penala koji mi naravno ne želimo da se dešava. Ali, to član 8. stav 7. jasno kaže i vrlo precizno to određuje.
Ne piše u ovom zakonu na koji način će Ministarstvo finansija doneti pravilnik. Zna se da ima pravo da donese pravilnik i doneće pravilnik. I ne znam kako bi se sad zakonom svaki pravilnik uređivao? Onda ne bi trebali pravilnici, ne bi trebale uredbe koje Vlada donosi, nego bi sve rešavali zakonima.
To se jednostavno ne radi. Kao što znate, za zakone je dobro da ne budu opterećeni prevelikim brojem normi, ako je ikako moguće, naravno. Postoje stvari koje se jednostavno sprovode na ovaj način, kao recimo do sada Vojska Srbije je imala pravilnik, ima još uvek, na osnovu koga se dodeljuju stanovi. Pa, ne mislite valjda da je u Zakonu o Vojsci predviđeno kako se to radi, nego je regulisano odgovarajućim pravilnikom i to funkcioniše, kao što vidite da funkcioniše. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem, ministre.

Ova Skupština je juna 2013. godine donela Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti, koju smo glasali jednoglasno. Znate, u toj rezoluciji, ministre, piše, koliko god vas ne zanimalo, da imate dijalog sa narodnim poslanicima, molim da proverite, kome god kuckate poruku, da li je istina ovo što ja pričam. Ja vas molim da ne dobacujete.