Zahvaljujem.
Po amandmanu se javio narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer ko o čemu, vojska o skraćenju, Aleksić o poštenju. Ode on da ne bi morao da odgovori na pitanja koja ću mu postaviti, a to je, da li ova njegova briga proističe iz zabrinutosti da li će Bogoljub Karić prodati stanove koje čovek gradi, investira, prodaje po Srbiji, a ja ne verujem da ga je Bogoljub Karić angažovao da mu kao posrednik preprodaje stanove.

Ali, voleo bih da nam on odgovori na pitanje da li je u stvari on zabrinut da ova gradnja stanova, koja se predviđa sada hiljadu i nešto, pa pet hiljada, pa rešavati problem 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti, ne ugrozi budžet Republike Srbije u onom delu, jer gospodin je kupovao zemlju na trasu Moravskog koridora, sadio višegodišnje zasede. Za to će uslediti enormna naknada i ja verujem da ta njegova briga za budžetom Republike Srbije proističe iz krajnje ličnog interesa, jer ne vidim nijedan njegov drugi motiv. Sve što je on ikada govorio da je navodno radio u tuđem interesu, čak i u onom Fondu za unapređenje resursa građana, ispostavilo se da je rađeno isključivo u interesu porodice Aleksić.

Isto tako, kako verovati nekome ko laže gde god stigne i odakle stigne šta god kaže? Pre neki dan je izjavio da nije dobio regres za traktor koji je nabavio. To, jednostavno, nije istina. Ja sam proverio. Uplaćeno mu je 890 hiljada dinara po redosledu, kao i svakom drugom, mnogo pre mnogih pripadnika vladajuće koalicije, ali to je potpuno nevažno. Znači, čoveku to pripada. Drago mi je samo što tim traktorom neće zasađivati te višegodišnje zasade koje je već zasadio i time praktično od sredstava Republike Srbije praviti još jednu veću štetu budžetu. On je na to navikao to je njegova autopercepcija.

Ovako ponašanje, izručiti, istovariti gomilu pitanja, a onda pobeći iz sale je nešto što je postalo uobičajeno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilika da vam se po prvi put obratim i da kažem da moram priznati da sam očekivao da ćemo imati jedan opšti konsenzus kada je ovaj zakon u pitanju, jer jako je teško osporiti svrhu ovog zakona. Ovo je posle decenija i decenija nebrige zakon koji će konačno efektno rešiti potrebe naših pripadnika službi bezbednosti.
Dosta je teško naći argument da budete protiv njega. Dosta je teško. Možete da tražite njegovo popravljanje, njegove ideje, ali u istom govoru vi kažete - to je uvođenje pripadnika službi bezbednosti u dužničko ropstvo, a onda kažete – ali da date to isto prosvetarima, zdravstvu, itd. Pa, čekajte, šta hoćete sad? Jel to dobro ili loše? Jel to dužničko ropstvo ili je to pomoć? Jel to pozitivna diskriminacija ili je to nešto što je katastrofa, jako loše za sve ljude?
Znate, kada osećate tu gorčinu i jed što za 12 godina svoje vlasti niste uspeli da uradite ovakav jedan mali zakon, koji ste mogli da uradite u vreme kada ste imali daleko više novca, onda imate samo tu gorčinu, koju emitujete prema svakom ko nešto radi i ko stvara.
Ne znam koliko je stanova tada deljeno po opštinama i pravljeno po opštinama, o kojima su govorili prethodni poslanici, ali znam da je bilo toliko mali, da ih nije bilo.
Znate, da i to razjasnimo, u Beogradu će biti cena koja je rečena, više nego jasno. Dakle, maksimalno 550 evra, jer imate PDV od 10%. Sa PDV-om to računate i imaćete najpovoljnije moguće uslove i da razjasnimo još jednu vrlo važnu stvar i molim vas da svi vodimo računa o tome. Ovo nisu nikakvi jeftini stanovi, ovo nisu nikakvi socijalni stanovi, ovo su stanovi koji se rade u skladu sa najvišim standardima, a biće isporučeni pripadnicima službe bezbednosti prema najpovoljnijim mogućim uslovima. Ovo se ne gradi nikakva socijala, ovo se grade vrhunski stanovi za vrhunske ljude i od države koja brine o njima.
Pričaćemo još, samo vas molim da, koliko god možemo, pričamo o zakonu. Ako ne možemo, tu smo i za politiku, šta da radimo. Hvala.

Hvala, ministre.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Josip Broz.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i odmah da ukažem da se ovim amandmanom pokušava precizirati tekst zakona, naročito odredba koja se odnosi na značaj sistema bezbednosti i upravo je formulacija i takva, da je realizacija ovog projekta zaista od posebnog značaja za sistem bezbednosti.

Malopre smo čuli od ministra jednu konstataciju, da ovde treba da postoji jedan opšti konsenzus kada je u pitanju nacionalna bezbednost, a samim tim i sve one koji su u sistemu nacionalne bezbednosti.

Mi u poslaničkoj grupi SPS se sa tim potpuno slažemo, imajući u vidu nesporne činjenice i to da je nacionalna bezbednost za nas prioritet prioriteta. Turbulentno vreme u kome se nalazimo i raznorazni interesi koji se prelamaju preko Srbije ili se prelamaju geostrateški ili na bilo koji drugi način preko naše teritorije i te kako nameću potrebu za jačanjem sistema nacionalne bezbednosti.

Ako je to tačno, a jeste tačno, onda je zaista svakom pripadniku u sistemu nacionalne bezbednosti neophodno potrebno obezbediti sve ono što mu omogućava da na najbolji mogući način odgovori jednom delikatnom odgovornom zadatku, jednom posvećenom poslu, uzvišenom poslu, a to je odbrana zemlje teritorije Srbije i njenih nacionalnih interesa.

Zbog toga se ni u kom slučaju ne trebamo odnositi licemerno prema ovom zakonu i govoriti o nekakvoj diskriminaciji. Mislim da se, ministre, sa mnom možete složiti da se diskriminacija kao jedna vrsta hipokrizije, koja se ovde nameće, odnosi na neke druge grupe koje ni u kom slučaju ne mogu biti okosnica svega onoga o čemu sada pričamo zbog toga što se upravo leks specijalis, a to je ovaj zakon, temelji na činjenici da bez jačanja sistema nacionalne bezbednosti ne možemo obezbediti pripadnicima svih onih koji su u službama, bezbednosnim službama, osnovne uslove i za život, i za rad i za postizanje odgovarajućih rezultata na poslu kojim se oni bave.

Ako je to tačno, a jeste tačno, onda moramo da prođemo od jedne činjenice koja je opet nespretna. Svi oni ostali, i prosvetni radnici, i lekari itd, će svakako imati pažnju od Republike Srbije, od države, od izvršne vlasti u onoj meri u kojoj je to raspoloživo moguće, naročito u kojoj meri je to budžetskim sredstvima moguće doprineti, da se razna socijalna egzistencijalna i druga pitanja na najbolji mogući način reše.

Dakle, mi govorimo samo o jednoj kategoriji, o kategoriji pripadnika bezbednosnih službi i ni o čemu više, a pripadnici bezbednosnih službi imaju jedan izuzetno ozbiljan zadatak, a taj zadatak podrazumeva da se državi Srbiji, onako kako je to do sada Vlada Republike Srbije činila, nastavi, a to je postizanje mira, postizanje stabilnosti u širem regionu, kao i ono čemu svi težimo, a to je očuvanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije.

Na vama posle donošenja ovog zakona, gospodine ministre, ostaje jedan drugi zadatak, a taj zadatak jeste donošenje podzakonskih akata kojima će se bliže urediti način i pravila dodele stanova, za koje zaista smatram da treba podržati vaš stav, moraju biti izgrađeni po najvišim standardima kvaliteta po građevinskim muzansama koje se moraju u celosti ispoštovati i po funkcionalnosti koja u najboljoj meri odgovara jednom komfornom načinu življenja, odnosno korišćenja i ploda uživanja stanova na kojima će svi oni koji ih dobiju steći i pravo vlasništva.

Mislim da u tom pravcu treba imati u vidu one koji će kroz neku selekciju, koju ćete vi svakako morati da sprovedete, biti primarno zbrinuti, a to su oni koji imaju i najodgovornije i najdelikatnije zadatke u sistemu bezbednosti. Naravno, i tu treba izbeći svaku sumnju na mogućnost diskriminacije kada se radi upravo o dodeli stanova pripadnicima bezbednosnih službi i da u tom pravcu pravilnici ili pravila po kojima se to radi moraju biti potpuno transparentni, moraju biti dostupni i na svaki način moraju biti precizni, zbog toga što ni u kom slučaju ne sme da se ostavi mogućnost bilo kakve sumnje ili dileme u način dodele diskriminacije, spornih okolnosti koje bi eventualno mogle izazvati i sudske postupke.

Na kraju želim samo još jednu činjenicu da istaknem, koja se ovde nameće kao jaka bitna. Ako državi Srbiji u ovom trenutku, koji je jako delikatan, jako složen, treba podrška, onda ta podrška mora da dođe isključivo iz onog pravca iz kojeg se fokusira ceo ovaj zakon, a to je jačanje naših bezbednosnih službi, jačanje naših bezbednosnih snaga, sve ono što oni zaslužuju i zavređuju da imaju da im se obezbedi i na taj način država Srbija može biti sigurna da će svojim građanima obezbediti ono što građani kao nasušnu potrebu zaslužuju, a to je mir, sigurnost, slobode koje su im Ustavom garantovane i, ono što je najvažnije, državu koja će biti očuvana i teritorijalno i koja će biti očuvana i po svojoj suverenosti.

Mislim da ovim zakonom se daje veliki doprinos da će se ti ciljevi i postići i ono što mislim da na kraju treba istaći, da svi oni koji su ovim zakonom obuhvaćeni, mogu biti sigurni da će na osnovu ovog zakona kao leks specijalisa dobiti ono što zaslužuju, a to su normalni uslovi, komforni uslovi za život, a samim tim, i uslovi da mogu da nastave svoj rad, svoj posao, koji je jako odgovoran i delikatan. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS pokušava da vam pomogne da ove predloge zakona koji se donose po hitnom postupku budu pregledniji i precizniji.

Dolazim iz sredine, koja je pre svega devastirana, a pogotovo zaboravljena i zapostavljena od Vlade Republike Srbije, u svakom smislu reči.

Vidim da se neke kolege u načelnoj raspravi zahvaljuju gospođi Mihajlović kako su urađeni putevi širom Srbije, i rekonstruisani, 200 kilometara autoputa i slično. Dobro je to, podržavamo sve to što je urađeno do sada, ali malo više treba krenuti tim putevima i da se vidi kako ljudi žive u tim malim, recimo, sredinama.

Pozivam vas da krenete i obiđete, ne samo puteve Raške oblasti, nego, to je, Prijepolja, Priboja, Sjenice, Nove Varoši, već i građane tih sredina, da se uverite kako oni žive. Tačno je da putevi spajaju ljude, i Srbiji trebaju putevi, ali moramo priznati, da što su nam putevi sve bolji, sve manje ljudi ide tim putem, a i ako idu, idu samo u jednom pravcu, jer povratnu kartu ne uzimaju.

Šta ljude tera na taj put u jednom pravcu? Ništa drugo nego loš životni standard, fabrike zatvorene, novih radnih mesta ni na vidiku, a jedini vidik im je, nažalost, zapad.

Svesni činjenice da se od ovih obećanja ne živi, jer naravno, ako imamo rešeno pitanje putne i železničke infrastrukture, da ćemo privući strane investitore, negde da. Ali, učinite napor da bar jedan investitor uđe u pomenute opštine Raške oblasti. Pomozite tim opštinama, jer građani su vam, gospodo, dali najviše poverenja, mislim na SNS, i zato imate i obavezu da im na neki način to i vratite.

Još jednom vas opominjem da ne zaboravite da Srbija nije do Zlatibora i učinite nešto da princip ravnomerni regionalni razvoj mora biti u celoj Srbiji i biti jednak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, Dubravko Bojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi stav člana 2. na koji sam podneo amandman glasi – realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Odmah da se razumemo, SRS se zalaže za jačanje sistema nacionalne bezbednosti, ali mi smatramo da ovaj model ima smisla samo ako se odnosi i na druge ugrožene kategorije kakvi su recimo, rudari, radnici u zdravstvu ili obrazovanju.

Ovo što vi predlažete ovim zakonom odnosi se na sistem bezbednosti u užem operativnom smislu. Bezbednost ne čine samo poslovi, organi i službe koje se bave nacionalnim, vojnim, javnim i obaveštajnim poslovima, već i mnogo čega još.

Za potrebe realizacije ovog projekta potrebna je puna koordinacija još nekoliko ministarstava, rad državnih organa i po horizontali i vertikali vlasti.

Zakon je tek u razmatranju, a već se oseća izvesna neusaglašenost između pojedinih aktera, tj. učesnika u ovom projektu, o čemu su moje kolege već nešto i govorile.

Vi možete da rešite ovim projektom samo delić ukupne državne politike segment nacionalne bezbednosti. Šta je sa drugim ugroženim kategorijama? Da budemo iskreni, sektor bezbednosti je i u socijalizmu bio donekle povlašćen. Imali su svoje činove, svoje rangove, svoja odmarališta, svoje školstvo, svoje zdravstvo, beneficirani radni staž, bolje plate.

Da završim još jedom, SRS ne spori potrebu izgradnje ovih stanova, samo da se model proširi i na druge kategorije. Hvala.