Zahvaljujem.
Kolega Aleksiću, vi želite po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Podržavam obrazloženje i amandman prethodnog govornika jer je na tragu onoga o čemu sam i ja ovde govorio sve vreme, ali pošto su me ovde neki prozivali da sam pobegao, da nisam hteo da čujem šta govore o meni, naravno da nisam i nemam nikakav problem da sam stojim ovde i sam polemišem sa svima vama, jer je istina jedna i od nje ne može da se pobegne. Dovoljan sam i ja jedan da odgovorim na sve laži koje iznosite tokom današnje rasprave.

Ministar je rekao da sam ja u svom izlaganju bio kontradiktoran pa bih prosto da tu situaciju razjasnimo. Ja sam govorio o tome da je cena stana sa kojom je BK grupa izašla 550 evra sa PDV za sve građane Republike Srbije, da je cena kojoj ste pripadnicima snaga bezbednosti ponudili kao subvencionisanu cenu 500 evra.

Dakle, kako je moguće da država subvencioniše stanove i prodaje po istoj ceni kao privatni investitor? Zašto ti stanovi nisu 380 evra koliko je najavio predsednik Vučić? Dakle, to je pitanje. A da li treba dati drugima? Naravno da treba dati, ne samo pripadnicima snaga bezbednosti, nego i zaposlenima u zdravstvu, obrazovanju, ustanovama kulture, socijalnoj zaštiti, itd.

Što se tiče kontradiktornosti ministre, najveća kontradiktornost u stvari dolazi od vas samih, predstavnika Vlade Republike Srbije. Gospođa Mihajlović koja je ovde predlagala zakon je rekla da će da se sagradi 1.578 jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Juče u ovoj istoj skupštini, gospodin Nebojša Stefanović je rekao da će se sagraditi 5.203 stana i ja sada ne znam ko govori istinu, a ko ne govori istinu, a to treba da znaju i građani Srbije.

Dalje. Juče je ministar Stefanović rekao da ako treba više, gradićemo za sve. Ok, zašto onda ne prihvatite ovaj amandman ako već prihvatate da gradite, iako vam ništa ne predstavlja problem da li gradite 1.500 ili 5.000 stanova, onda hajde gradimo za sve, dajte ljudima barem jeftine stanove, ali ne po 500 evra kolika je tržišna vrednost stana, nego 380, naročito iz razloga što se u opštini Čukarica, lokacija Makiško polje, nalazi livada. Dakle, te zgrade koje tamo budete sagradili, verovatno će tu krenuti početna stanica metroa Siniše Malog, za koga ste u kampanji pred beogradske izbore delili karte, pa će pripadnici snaga bezbednosti imati povlašćene karte da krenu sa tih lokacija, zamišljenim metroom Siniše Malog i karti koje su tada kupili. Zahvaljujem.

(Dragana Barišić: Nisi sam što si mnogo jak, nego te napustili svi.)

Zahvaljujem.
Kolega Orliću, omogućiću vam pravo na repliku, ali pre toga, gospodine Aleksiću, maločas ste sami pokrenuli inicijativu da govorimo o onome što je tema i što je tačka dnevnog reda. Napravili ste kraću pauzu, ostavili karticu u poslaničkoj jedinici i održali konferenciju, vratili se i nastavili tamo gde ste stali onog trenutka kada ste izašli, a mi smo prešli na sledeći član.
Nisam želeo da vas prekidam i da vam uskratim pravo da govorite, ali ste najmanje u ovom trenutku govorili o amandmanu koji je podneo kolega Dubravko Bojić, osim što ste rekli da podržavate.
Kolega Orliću, izvolite.

Hvala lepo.

Ko je dovoljan sam, ko nije, u to neću da ulazim, ali izgleda da je neko, baš kao što je to uradio Vuk Tadićev Jeremić, ili kad kupi dve poslaničke grupe, opet nema dovoljno, bar ne dovoljno za odgovarajući utisak.

Zašto stanovi, pitanje, nisu 380 evra? Zato što ih je previše izgradio i Boris Tadić i Vuk Tadićev Jeremić po toj ceni. Toliko ih je izgradio po to ceni da ništa nije ostalo za druge.

Da se malo uozbiljimo, kada bude neko umeo bolje, onda ima pravo da kritikuje ono što se dešava danas. Pošto nikad nije umeo bolje, ako promil ljudskog dostojanstva ima, može samo da ćuti, da klima glavom i da konstatuje da se nešto dobro dešava za nekog u ovoj zemlji, hajde biću pristojan pa da to konstatujem i da se ne pravim nešto mudriji politički ili bilo kako, nego što jesam.

Pet stotina evra je procenjena maksimalna cena. Da li će da bude 450? Ne zna bolje nego ja onaj ko to sada ovde pominje. Da li će da bude tih 380? Opet ne zna bolje nego ja onaj koji to sad pominje, ali zna da mora nešto da kaže i opet mora da pomene SNS i Aleksandra Vučića i da se pravi da nije razumeo da je ovde rečeno – izgradnja se vrši u fazama, da se pravi da nije razumeo ni šta znači ta maksimalna cena, ni da tih hiljadu i nešto predstavlja prvi korak, a da će biti više. Ništa se ne brinite. U vreme kada Srbija stiče i stvara, ima odakle, pa će biti. U vreme kada je grcala u dugovima i dubiozi, u to slavno vreme kojeg želite da se ne sećamo, tada nije mogla.

Što se tiče Makiša i metroa, razumem da boli, razumem da boli, pa bar jednako koliko boli „Beograd na vodi“, bar jednako koliko boli svaka fontana koju neki pominju, jer i taj Makiš, odnosno taj metro, jednako je jako svedočanstvo njihove nesposobnosti to što su nekada samo pričali, a i o metrou je pričao Dragan Đilas takođe, danas je realnost.

Kada smo kod Dragana Đilasa, da ne bude da se ovde laže, neka me demantuju i neka kažu koga su vodili, na čijem se čelu nalazili i Boris Tadić i Vuk Tadićev Jeremić i Dragan Đilas od 2006. na ovamo, da se slučajno ne ispostavi da i o tom izveštaju, koji sam tvrdi da su oni lopovi, ipak mi govorimo istinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da je važnije graditi u državi nego njome vladati, i to ova vlast čini i to treba pozdraviti. Ja ne razumem one koji ništa nisu gradili da prigovaraju na izgradnji stanova koji, uzgred budi rečeno, mogu da pokrenu, odnosno da uvećaju rad građevinske industrije. Očigledno je da će neko prodati ciglu, crep, pesak, šljunak, armaturu itd. To je i te kako od značaja i time će porasti BDP u ovoj zemlji.

Ne razumem one koji su trošili na džeparac mesečno stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak imao je džeparac, koji mu je određen telefonskom sednicom, a kojih je bilo 500 za vreme njihove vladavine, 25.000 evra, džeparac od Vlade. Znači, stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak, koji je aktivno učestvovao u izgradnji kosovske nezavisnosti, kroz ono ne obavezujuće mišljenje, je za pet godina svoje vladavine, zajedno sa Tadićem, ali isključivo on, potrošio na putovanja avionom 3,5 miliona evra ili 1.004 stanova po 50 kvadrata. Znači, bitnije mu je bilo da spava u apartmanima od 1.200 evra, da za jedan let potroši 70.000 evra. Bitnije mu je bilo da potroši pare od države, nego da nešto izgradi. Bitnije mu je bilo da ima stan od milion evra, nego da za taj stan neko dobije 25 ili 40 stanova. Ne razumem prigovore. Ja mislim da je njihov osnovni prigovor sledeći – oni nama zameraju što preko noći ne rešimo sve probleme koje su oni ostavili. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, po amandmanu.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Na čije izlaganje želite repliku?
(Miroslav Aleksić: Želim da odgovorim gospodinu Rističeviću.)
Prethodnog govornika? Gospodina Rističevića, spomenuo je vas?
(Miroslav Aleksić: Pomenuo je stranku.)
Koje stranke, izvinite?
(Miroslav Aleksić: Narodna stranka.)
Parlamentarna stranka?
Možete po amandmanu da govorite.
(Miroslav Aleksić: Zašto?)
Zato što nemate osnova za repliku.
Da li želite da govorite po amandmanu?
(Miroslav Aleksić: Želim repliku.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Predlažem da se amandman ne prihvati, ne zato što je on loše napisan ili što je ne daj Bože zlurad, nego prosto sve je u članu 2. prilično jasno.

Za razliku od nekih drugih, kao ovog sadašnjeg kolege kome niste dali reč, ako pogledate neke druge amandmane, npr. još počevši od naslova, pa preko člana 1, uočićete ili da se radi o elementarnom neznanju ili da se radi o zloj nameri. Ja bih rekao pre da se radi o nekoj veoma lošoj i zloj nameri prema pripadnicima snaga bezbednosti, jer predlagati, kako kaže npr. u članu 1, vraćam se opet da bismo objasnili, da se određuju kriterijumi za izgradnju stanova za nezaposlene kojima je prestao radni odnos. Tačno je da su oni napravili 200.000 nezaposlenih u Srbiji. Ovim ih još dodatno vređate, jer ko u Srbiji može uzeti kredit, pozajmicu, bilo nešto drugo u banci ako nije zaposleno lice.

Tu je jasno da se radi ili o neznanju ili o zloj nameri, ali mislim da je ipak u pitanju zla namera, odnosno zamagljivanje ili, ako hoćete, na kraju krajeva, uzimanje jeftinih političkih poena na nekim osnovnim životnim pitanjima kada su u pitanju opet pripadnici snaga bezbednosti.

Cena nije važna. Videli ste to na primeru u 2011. godini kada je tadašnji premijer Cvetković, pod palicom Borisa Tadića, uzimao onaj famozni kredit u septembru od 7,5% da bi povećao plate i penzije pred izbore u maju 2012. godine.

Ono što je još čudnije, uvek kada govore iz poslaničke klupe, govore u množini „mi“, „naši amandmani“, pa sedi čovek sam danima ili on ili niko drugi. Teško je tu razaznati ko su to „oni“, na šta se odnosi to „mi“, kojoj partiji pripadaju, ko su lideri njihovih partija, tako da molim vas i o tome povedete računa ubuduće. Amandman svakako da odbacimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Znate, ovaj projekat pomoći svim pripadnicima struktura bezbednosti je osmislio predsednik Vučić i insistirao na tome da moramo da nađemo mehanizme da svim pripadnicima bezbednosnih struktura pomognemo, da im život učinimo lakšim i da im pokažemo koliko smo zahvalni za to što rade. Mogli su to i pre njega da urade drugi predsednici Republike, drugi vrhovni komandanti. Napamet im nije palo, a živeli su u ekonomskom smislu u boljim vremenima za Srbiju, u vreme kada su bili miljenici celog sveta, kada su se zaduživali za šta hoćete. Mogli su jedan kredit da uzmu i za ovo, ne bi im bio ni prvi, ni poslednji. Nisu hteli da ga uzmu. Sada slušate kako smatraju da ovo treba proširiti na čitavu Srbiju, svi to treba da dobiju, ali sa druge strane, nije loše da osudimo ovaj zakon, da je on loš, da je dužničko ropstvo itd, ali neka ga uzmu svi u drugoj ili trećoj rečenici.
Znate, postoje određene specifičnosti zašto baš pripadnici bezbednosnih struktura. Znate, oni imaju i beneficirani staž sa nekim razlogom, jer rade posao koji je ne manje odgovoran od bilo kog drugog posla, ali je specifičan i zbog te specifičnosti ima određene privilegije, baš kao što ima određene teškoće, i to je lako razumeti. Samo ako nećete, samo ako mislite da sad treba da svađate pripadnike bezbednosnih struktura sa svim drugima, kao oni uzimaju nešto od vas. Oni će ovo platiti, platiće manje, biće daleko povoljnije nego što je bilo na tržištu, ali će učestvovati u tome. Država će pomoći i oni će učestvovati u tome.
Nemojmo da pravimo stalnu podelu u našem narodu, stalno da ih svađamo, stalno da okrećemo jedne protiv drugih. Nema razloga. Ovo se radilo i ranije, samo sada konačno imamo čoveka koji vodi državu, koji ima osećaja i razumevanja za one kojima je pomoć potrebna i hoće da im pomogne.
S jedne strane govorite – odlaze iz vojske, odlaze iz policije, a kad hoćemo da nađemo načina da ne odu iz vojske i policije, onda kažete – to je neprihvatljivo, to ne treba raditi.
Ovo je deo paketa i tako ga treba doživljavati. Hvala.