Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put sam postavio pitanje u vezi zloupotrebe službenog položaja Dragana Đilasa i fantastičnog ugovora o zakupu poslovnog prostora u zemunskom naselju Altina, vredan 360 miliona dinara.

Sada sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu odbrane i Ministarstvu pravde i to od stvari koju smo čuli prilikom rasprave na prethodnoj sednici, kada smo raspravljali o setu patriotskih zakona, o odbrani, o Vojsci, o prometu naoružanja i opreme, čuli smo iz diskusija poslanika neverovatne i fantastične stvari.

Čuli smo da se u periodu posle NATO agresije, koja je trajala od 24. marta do 10. juna i posle dolaska NATO, ovaj DOS-a, možda nisam i pogrešio, dolaska DOS-a 2000. godine, da se odnos države prema vojsci Srbije naglo pogoršao.

Umesto da našu Vojsku, naše vojnike i oficire koji su stojički izdržali 78 dana besomučnog bombardovanja, koji su uspeli da zaustave kopnenu ofanzivu u reonu Košara i Paštraka, umesto da ih slavimo kao heroje, DOS-ovska vlast je u tom trenutku počela sa raspušatnjem komandnog kadra i razoružanjem Vojske Srbije.

Trebalo je da prođe 12 godina da na mesto ministra odbrane dođe Aleksandar Vučić, i da SNS preuzme odgovornost za vođenje zemlje, da se ta devastacija Vojske Srbije zaustavi i da se taj trend okrene u drugom pravcu i da se krene ka vraćanju ugleda i snage vojsci.

Naša Vojska iz sukoba sa NATO paktom je izašla neporažena. Ona je izašla iz sukoba potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma. Vojska je, kako je i sam ministar rekao je poražena tek onda kada se preda i kada se razoruža. Naša vojska je sa Kosova izašla gotovo netaknuta.

NATO je za 78 dana uspeo da uništi 13 tenkova, šest oklopnih transportera i 27 artiljerijskih oružja. Po izveštaju britanskih obaveštajaca i komisije na terenu, naša vojska je uspela da izvuče 250 tenkova, 450 oklopnih transportera, 600 komada artiljerijskog oruđa. Sada se dešava ono zbog čega i postavljam ovo pitanje. Sve ono što NATO nije uništio, počeli smo mi da uništavamo sami.

Da li je tačno da smo od 2004. godine do 2012. godine za vreme predsednikovanja Borisa Tadića i za vreme ministrovanja u jednom delu, Dragana Šutanovca, Vojska Srbije je tada u njihovom periodu ostala bez 4.306 oficira i podoficira i to najviše u periodu do 2009. godine kada je načelnik Generalštaba bio general Zdravko Ponoš?

Da li je tačno da je pretopljeno, isečeno ili prodato bud zašto 200 tenkova „T55“, 121 oklopni transporter, 77 samohodnih topova, 215 artiljerijskih oruđa i uništeno 23.132 komada lakog naoružanja, odnosno pušaka?

Uništili smo 9.312 raketa i 420 lansera raketa koje su bile strah i trepet za sve nisko leteće avione koji su tražili svoje ciljeve na zemlji. Za sve avione koji su leteli podzvučno i nisko, a tu mislim na „A10 tanderbolt“ ili popularno nazvan „Bodljikavo prase“ koji nas je zasipao sa municijom od osiromašenog uranijuma, odnosno grantama. Koliko puta su samo oni odustajali od svojih misija, baš iz straha od tih raketa, a mislim na rakete „Strela 2M“?

Zašto je osakaćen Vojno-tehnički institut koji je samo u jednoj nedelji ostao bez 600 formacijskih mesta i na taj način je oštećena i namenska industrija Srbije? Da li je ovo cena koju smo morali da platimo da bi Boris Tadić bio reizabran na mesto predsednika države i da bi šiptarski teroristi odustali od samoproklamovane države „nezavisne države Kosovo“?

Setimo se, desilo se 15. februara, Boris Tadić je položio zakletvu, a 17. februara je proglašena nezavisnost. Da li je otpuštanje komandnog kadra, a tu mislim na onaj kadar koji je stekao iskustvo iz sukoba 90-ih godina, to je najvažnije iskustvo iz NATO agresije i sukoba 1999. godine i 90-tih i uništavanje pretapanjem topova, tenkova, raketa, da li se svesno išlo ka slabljenju odbrambene moći Srbije?

Po čijem nalogu se to radilo, čija je to želja i volja bila? Da li tu postoje elementi izdaje? Kolika je odgovornost tadašnjeg državnog vrha, predsednika Borisa Tadića, ministra Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, koji je inače sada potpredsednik u stranci Vuka Jeremića?

Kada smo već kod Tadića i Jeremića, moram da kažem da su to dve stranke koje nisu podržale formiranje komisije za ispitivanje štetnosti NATO bombardovanja i uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje naših građana. Možda zato što je Boris Tadić 2003. godine sprečio istragu o istoj toj stvari, a Vuk Jeremić verovatno iz Londona koliko god da se dizao na prste, nije uspeo da vidi šta se dešava u Srbiji 1999. godine prilikom bombardovanja NATO. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Čomić.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Marko Atlagić i Stefana Miladinović.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom pretresa u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pozvani da sednici prisustvuju: svi članovi Vlade, Aleksandra Damjanović i Miodrag Poledica, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević, Darinka Đuran, Saša Stojanović i Zoran Ilić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovana Atanacković i Đorđe Milić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Vida Jerković, načelnik Odeljenja u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Na naziv člana 2. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nekoliko je problema kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Jedan od tih problema je činjenica da je danas tu gospodin Vulin, treći po redu ministar, što naravno nije problem, to je stvar Vlade, nego što su ministri do sada imali različita mišljenja o pojedinim odredbama Predloga ovog zakona.

Naravno, suštinski problem koji mi ističemo jeste činjenica da je na ovaj način trebalo rešiti, ne samo službe bezbednosti, nego da je na ovaj način trebalo rešiti stambena pitanja svih mladih ljudi, jer je ovo jedini način da ti mladi ljudi nekako dođu do stanova i onda se prisetismo da je Vučić to obećavao još 2014. godine, i to po ceni od 380 evra po kvadratnom metru. Pošto je to danas 500 evra po kvadratnom metru, onda pitamo, ministre, da li to znači da je u Srbiji sve poskupelo za 31,58%? To bi bila neka logika.

Ovaj amandman koji smo podneli je odbijen, jer kada bismo prihvatili ovaj amandman, kažete vi u Vladi, onda bismo onemogućili faznu realizaciju ovog Predloga zakona. Kada smo kod fazne realizacije, Zorana Mihajlović je rekla da u prvoj fazi planirate izgradnju 1.578 stanova. Nebojša Stefanović je juče rekao da to nije tačno, da će u prvoj fazi, koja će trajati oko dve godine, biti izgrađeno više od pet hiljada stanova, ali Zorana, dakle, 1.578, evo citiram je, kaže – faza jedan, koju smo mi predložili jeste faza koja će se sprovoditi u naredne dve, dve i po godine.

Dakle, morate da se dogovorite da biste mogli da razgovarate sa narodnim poslanicima, gospodo ministri.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik mr Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman kojim želimo da proširimo nadležnosti, odnosno obuhvat ovog zakona i da pored toga, što će pripadnici snaga bezbednosti imati pravo da konkurišu za ove subvencionisane stanove, to mogu da urade i ljudi koji rade u zdravstvu, koji rade u prosveti i obrazovanju, da mogu da konkurišu i porodice sa decom i ljudi koji su u prethodnim godinama, zahvaljujući vašoj politici, postali tehnološki višak, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Prosto, ako se donosi jedan ovakav leks specijalis za određene kategorije građana Republike Srbije, ne smemo dozvoliti nikakvu diskriminaciju prema drugima.

Dakle, ovaj amandman zaista je opravdan i obuhvata sve društvene zajednice i zaposlene ljude u organizacijama koje su, takođe, od velikog značaja za građane Republike Srbije. Ne može niko da kaže da ljudi koji rade u obrazovanju, u obrazovnom sistemu Republike Srbije ne zaslužuju mogućnost da konkurišu za ovakve stanove. Ne može niko to da kaže ni za lekare. Ne može niko da kaže ni za radnike i ljude koji su zaposleni u ustanovama kulture ili socijalne zaštite.

Dakle, hajde ako pravimo jedan ovakav leks specijalis za određenu kategoriju, da obuhvatimo i druge. Naročito kad govorimo o pripadnicima snaga bezbednosti, neće ovo poboljšati njihov status. Prvo, oni treba da budu finansijski spremni da plate tih 500 evra po kvadratu – da uzmu kredit, da se zaduže, da se pozajme od nekog i da plaćaju taj stan u iznosu od 500 evra po kvadratu.

Sa druge strane, kakav je njihov položaj u vojsci, pošto je tu ministar odbrane, najbolje govori i najnoviji primer, da najbolji vojnik Vojske Srbije, gospodine ministre, napušta tu istu vojsku, čovek koji je Ginisov rekorder, koji je u aprilu proglašen za najboljeg vojnika u Vojsci Srbije. On napušta tu istu vojsku zato što ste godinama unazad zamrzli unapređenje vojnika, dobijanje novih činova i unapređenje njihovog statusa. Sve normalne vojske bi se ponosile da imaju jednog takvog vojnika koji je Ginisov rekorder. Čovek je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Zbog vaše politike i stanja u sistemu odbrane Srbije, ljudi polako odlaze. On je samo primer da hiljade njih odlaze svake godine. A vi sada hoćete njima da ponudite jeftine stanove, kako biste verovatno rešili neke njihove probleme. Pre toga, ima mnogo problema koje treba rešiti, a iz ovog primera možemo samo sumnjati da je ovo u stvari samo rešenje za one koji budu u ovo investirali, odnosno gradili, izvodili radove, neki vaši privrednici poput raznoraznih netransparentnih projekata kao što je „Beograd na vodi“ i mnogi drugi.

Ja sam ovde ministarki Mihajlović u raspravi u načelu postavio pitanje – da li izgradnja ovih stanova na Makiškom polju ima veze sa izgradnjom „Tesla grada“, takođe na lokaciji Makiško polje, koju je najavio i Bogoljub Karić kao predstavnik BK grupe i Siniša Mali kao gradonačelnik i Milutin Folić kao gradski arhitekta? Evo, vidimo ovih dana ponovo aktuelizaciju te priče, da je BK grupa ponovo izdala saopštenje i rekla da su se stekli uslovi i da počinje grada 800 hiljada metara kvadratnih stambenog prostora na lokaciji Makiško polje savremenog „Tesla grada“, da će cena kvadrata tih stanova biti 500 evra po metru kvadratnom. Dakle, isto onoliko koliko će država da naplaćuje vojnicima, policajcima i trebala bi i drugim zaposlenima, u zdravstvu, obrazovanju, itd, uz subvenciju. Dakle, Bogoljub Karić sam prodaje po 500 evra a država subvencioniše za 500 evra. Zašto onda trošite pare? Zašto trošite pare građana Srbije? Uputite ih kod Karića pa neka kupuju za 500 evra stanove u „Tesla gradu“, na istoj lokaciji.

Kada govorimo o istoj toj lokaciji, ja imam ispred sebe anketni list koji je dobilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ministarka građevine mi je ovde tvrdila i pokušala da obmane i pripadnike snaga bezbednosti Srbije, građane Republike Srbije i mene, da Makiško polje nije lokacija za izgradnju stanova. Onda neko laže. Ovde jasno stoji da je u Beogradu lokacija Čukarica Makiško polje. Ili lažete pripadnike snaga bezbednosti, ili ministarka nije upoznata sa tom lokacijom gde treba da se grade ti jeftini stanovi.

Pri tom, kad govorimo o ceni kvadrata, ona je ovde definisana u Beogradu da će biti do 550 evra, plus PDV. Dakle, bićete skuplji nego Karićevi stanovi, koji će biti 500 evra. Kakva je tu logika onda? Kako može neki privrednik, investitor, privatno da gradi zgradu i da prodaje jeftinije nego država koja će da subvencioniše stanove? Ko će da uzme razliku? Ako se isplati njemu da te stanove prodaje po 500 evra, ko će onda uzeti ovu razliku koju država subvencioniše? Ko će graditi te zgrade i ko će graditi te stanove?

Pozivam vas da pre svega uvažite ovaj naš amandman koji smo podneli, jer smo isto tako podnosili amandmane i u prethodnom periodu, evo, konkretno, i u Zakonu o saobraćaju i bezbednosti na putevima, kada niste pre dva meseca prihvatili naš amandman o ograničenju na 130 km na auto-putu, pa ste dva meseca posle toga podneli predlog za novu izmenu i dopunu Zakona i to isto definisali u Zakon što smo mi predlagali.

Isto vas tako sada pozivam i za ovaj amandman. Ovaj amandman sprečava diskriminaciju zaposlenih u zdravstvu, zaposlenih u obrazovanju, u ustanovama kulture, socijalnoj zaštiti, invalidnim licima. Dakle, uz uvažavanje maksimalno onoga što rade pripadnici snaga bezbednosti, i zaslužuju pomoć države, ali, isto tako, moramo biti svesni da to zaslužuju i druge kategorije zaposlenih lica u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i član 107. Povređeno je dostojanstvo i govornik se nije držao teme ni izbliza.

Bogoljub Karić nije tema. Usput, banja Ovča nije na Čukarici, već na Paliluli. Govorio je o otpuštenim i slabo plaćenim. Govorio je on i time povredio dostojanstvo, koji je učestvovao, na ovaj ili onaj način, u otpuštanju 400 hiljada ljudi. Govorio je o vojnim licima, on koji je zamenik vuka potomka, Jeremića, koji se hvalio u Americi, kada je bio mlađani savetnik Borisa Tadića, kako je penzionisao 300 oficira Vojske Jugoslavije koji su imali ratno iskustvo na Kosovu i Metohiji. Govorio je on o socijalnim problemima, nedostatku stanova. On, zamenik Vuka Jeremića, koji je za vreme Demokratske stranke gradio samo za sebe. Vuk Jeremić ima stan od milion evra. To je 25 stanova. Sa platom od 800 do hiljadu evra je stekao kuću od milion evra. To je 25 stanova za vojsku i policiju. Govorio je on, koji je od tasta LJubiše Kneževića i Dinkića dobio 55 miliona dinara da šiša travu u Trsteniku u februaru mesecu. To je još 15 stanova.

Govorio je on o svemu tome i mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o tome glasa i poštujem toleranciju koju vi iskazujete. Hvala.