Poslovnik, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Grubo je povređen član 107. oba stava koja se tiču dostojanstva.

Dakle, duže vreme, gotovo ceo dan neki poslanici očigledno koriste to što Poslovnik, nažalost, ne dozvoljava Siniši Malom da dobije reč i to koriste vrlo uporno, vrlo junački, vrlo hrabro iznose sve najgore što im padne na pamet o gospodinu Siniši Malom, računajući na to da ne može da dobije reč da kaže nešto u svoju odbranu.

Mene to podseća, imali smo situaciju i kada smo ovde u holu gledali kako organizuju nekakve konferencije za štampu, pa tu prave neke makete, Vučićeve slike itd, pa onda u odsustvu Vučićevom svašta iznose i svašta govore, a onda kada je Vučić došao u Narodnu skupštinu onda pobegnu kud koji mili moji. Dakle, brzinom svetlosti samo nestanu iz Narodne skupštine. Međutim meni je interesantno ono mahanje papirom malo pre, biće da je to isti onaj papir kome je mahala jedna poslanica koja pripada Jeremićevom tom tzv. klanu, očigledno da je u pitanju neka nova saradnja na pomolu, očigledno da je prethodni govornik nanjušio gde je novac, pa sad pokušava da se pošto poto približi Jeremiću. Podsetiću vas da je tako i nama pokušavao da se približi. Ja ću sad zbog vas samo da pokažem dakle, 27. aprila 2016. spremni smo za saradnju sa SNS-om, Boško Obradović, glavom i bradom. Kako vam tad nije smetao Aleksandar Vučić, kako vam tad nije smetala SNS, kako vam tad nije smetao Andrej Vučić, kako vam tad nije smetao Siniša Mali? Stidite se.

Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Moram da priznam da ste me dosta iznenadili sa ovom opaskom oko Sinišinog odela i načina oblačenja Siniše Malog. Ja to nisam primetila i nekako ne znam kako da protumačim to što ste vi toliko pažnje poklonili izgledu Siniše Malog, ali želim da vam kažem da ja lično podržavam sve takve emocije. Sad sam obratila pažnju i stvarno se lepo oblači Siniša, ali nisam ja primetila to ranije.
Takođe da vas obavestim, ako ne znate, da je Siniša Mali član SNS i ne samo član, nego i član predsedništva SNS, tako da ne stoji to da ljudi ne mogu da nađu nekog svog, daleko je to od toga. Ali, takođe treba da naučite i o tome da se prepoznaju rezultati i da im nije najvažnije na svetu samo da li je neko član stranke ili ne, nego kako radi u interesu Srbije.
Vidim, opet sam se iznenadila i prošli put ili pretprošli kada sam bila u Skupštini, vi ste se i tada jako brinuli o SNS, o glasačima SNS. Uradite ovo, kada bi vaši glasači znali oni ne bi glasali, da su znali da će biti Ana Brnabić oni ne bi glasali, da su znali da neće biti Siniša. Meni je dirljivo da se vi opet brinete toliko o SNS i glasačima SNS, ali mi se ponovo čini, a to sam vam već rekla, moj stvarno, evo, najdobronamerniji savet, je da vi probate da se brinete malo o svojim glasačima i o svojoj stranci, zato što se plašim da ćete nestati, a to nije dobro za demokratiju. Važno je da se fokusirate na to.
Takođe, da ne delite SNS lekciju o tome kako treba da izlaze na lokalne izbore, ko da bude nosilac liste, ko da bude tim, kako lista da se zove i tako dalje, nego, opet moj savet, pitajte ljude za savet šta da radite. To je jedan od načina da imate na kraju krajeva poslanike u lokalnoj skupštini.
I sami ste rekli, što se tiče stečaja i Agencije za privatizaciju. Vi ste jedan od retkih koji je jasno rekao, nije Siniša bio direktor Agencije za privatizaciju, nego Centra za tenderske privatizacije. Tu ste u pravu. I, onda ste počeli da pričate o spornim privatizacijama „Sartida“, „Jugoremedije“ i tako dalje, ali možda ne znate da su to bile privatizacije aukcijom ili iz stečaja koji nikakve veze nisu imale sa tenderskim privatizacijama koje je kao direktor Centra za tenderske privatizacije vodio Siniša Mali. Eto, samo pogledajte to.
Zapanjila sam se da Siniša Mali i ja imamo zajedničku firmu. I, danas sam shvatila da imam firmu za koju nisam znala da je imam. Ja ću otići večeras kući i proveriću tačno…Siniša kada smo napravili firmu? I koliko je profitabilna? Ja ne znam, ali pitaću vas, molim vas da mi pošaljete informacije o firmi zajedničkoj koju imam sa Sinišom Malim, pošto nikada u životu nisam napravila firmu sa Sinišom, ali u redu, nema veze, sposoban je, verujem da će našoj firmi biti dobro.
I upravni odbori i nadzorni odbori, sve koje ste pomenuli, a koji pišu transparentno o biografiji Siniše Malog, moram da vam kažem, da kad se stvari stavljaju u biografiju, one nisu sve u isto vreme. Dakle, kada pročitate nečiju biografiju i kažete taj čovek je završio osnovnu školu, srednju školu, fakultet, magistrirao i doktorirao, nije to sve u isto vreme. E, tako Siniša Mali nije bio u isto vreme predsednik Upravnog odbora „Komercijalne banke“, Kliničkog centra Srbije, Nadzornog odbora Er Srbija. Ja verujem da vi znate, nego opet za vašu dobru priču, nekako to ne ide u prilog, pa onda hajde da natrpamo sve to skupa. Mislite, možda će mene mrzeti da vam odgovaram na sve, ali kao što sam vam rekla i pre podne, neće me mrzeti, sedećemo ovde koliko god treba da objasnim građanima Republike Srbije o čemu se u stvari radi. Hvala vam.

Aleksandra Tomić, replika.

Narodni poslanik Aleksandra Tomić, pravo na repliku.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ono što je važno danas reći to je da prethodni govornik u stvari ne razlikuje kako funkcioniše Skupština grada, a kako funkcionišu političke stranke. Političke stranke u svojim organima imaju glavni odbor, predsedništvo i skupštinu stranke. Gospodin Siniša Mali je član predsedništva SNS. NJega nikako ne možete da stavite u kontekst toga da je po prirodi stvari došao da bude gradonačelnik i izabran u Skupštini grada na taj način što je političkim nekim dekretom donešena odluka. Gradonačelnika biraju odbornici Skupštine grada. Dovoljno je bilo da dobijete 50% plus jedan glas i da vas izaberu odbornici Skupštine grada za gradonačelnika.

Prema tome, to je jedno nepoznavanje političkog života u kome se nalazi prethodni govornik, koji je želeo i nekoliko puta apostrofirao SNS, komentarišući da nekome odelo lepo stoji ili ne stoji, želeći tu da uvredi na najgori mogući način, pa ga poistoveti sa određenim mafijašima, ali nama je vrlo interesantno kako neki bibliotekar iz Čačka donosi takve komentare ovde u Skupštini sa željom da se oblači kao ruski tajkun, ali vam ta ideja nikada neće proći upravo zato što ne postoji način da vi prevarite građane Srbije. Oni znaju da ste vi bili sa Đilasom i 2012. godine, znaju da ćete biti i sada, znaju da ćete uzimati i od Amerikanaca i od Rusa ono za vaše projekte, varati ljude u Hilandaru zarad par hiljada evra. LJudi znaju, jednostavno, da ih varate i nikada neće dati podršku za takvu politiku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da mislim da je jako važno da ovo današnju raspravu, imajući na umu pre svega važnost i značaj teme o kojoj govorimo, pokušamo svi zajedno da prevedemo sa terena politikanstva na teren demokratske rasprave i demokratskog sučeljavanja mišljenja i argumenata.

Niko ne spori, legitimno je pravo svake političke opcije, poslaničke grupe da iznosi svoje političke stavove, da iznosi određene političke ocene na različita pitanja, ali dve stvari su ovde apsolutno nesporne. Prva stvar, kada je reč o politici Vlade Republike Srbije, koja je mnogo puta danas spominjana. Dakle, građani Srbije su jasno odredili i potvrdili politiku Vlade Republike Srbije u nizu izbornih ciklusa koji su iza nas. S druge strane, kada je reč o rezultatima rada gradske vlasti u Beogradu u periodu od 2014. godine do 2018. godine, kada je reč o rezultatima rada Siniše Malog kao gradonačelnika, građani su rekli šta misle na beogradskim izborima, koji su takođe ne tako davno održani.

I kada je reč o Republici i kada je reč o Beogradu, građani su rekli da žele političku stabilnost i politiku kontinuiteta. Mi danas govorimo o jednom od, uz dužno poštovanje svih ostalih resora, najznačajnijih resora u Vladi Republike Srbije i ne bih na pojednostavljen način gledao na ovu današnju raspravu. Ovo je prilika da govorimo o kandidatu za ministra finansija, nadam se i budućeg ministra finansija, o njegovim referencama, o rezultatima rada. Ovo je prilika da govorimo svakako i o rezultatima rada Vlade Republike Srbije kada je reč o reformskim procesima koji se u Srbiji sprovode od 2014. godine, ali ovo je prilika da govorimo i o ciljevima koje Vlada u oblasti ekonomije i finansija želi da postigne u narednom vremenskom periodu.

S druge strane, zašto da ne, ovo je prilika kroz demokratsku raspravu i sučeljavanje mišljenja još jednom sagledamo postoji li alternativa reformskom kursu Vlade Republike Srbije, postoji li put kojim Srbija u oblasti ekonomije i finansija treba i može da ide u narednom vremenskom periodu, put koji će biti garant boljeg i bržeg ekonomskog i privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i boljeg životnog standarda, a da to nije ono što ste i vi, gospođo Brnabić rekli, put koji bi bio spisak lepih želja, put koji ako bi ono što bi građani želeli da čuju, što bi lepo zvučalo, a ako bi se realizovalo, to bi bio put koji bi vodio ka finansijskom krahu i ka finansijskom bankrotu.

Socijalistička partija Srbije je deo vladajuće koalicije. Mi delimo vrednost i odgovornost kada je reč o radu Vlade Republike Srbije. Naravno, podržaćemo predlog kandidata za ministra finansija pre svega zbog rezultata koje je kandidat postigao obavljajući funkciju gradonačelnika Beograda. Kada kažem rezultate, mislim na finansijsku konsolidaciju Beograda, mislim na finansijsku konsolidaciju javnih preduzeća, javno-komunalnih preduzeća. Beograd je danas, kao što je i premijerka rekla u uvodnom izlaganju, najprivlačnija investiciona destinacija u ovom delu Evrope i to je ono što je za nas najvažnije.

Druga stvar, podržavajući predlog kandidata za ministra finansija, mi još jednom želimo da damo jasnu i nedvosmislenu podršku Vladi Republike Srbije u sprovođenju reformskih procesa, rezultatima koji su vidljivi i prepoznatljivi i koje građani vrednuju na pravi način.

Naravno, imate našu punu podršku u ciljevima koje Vlada želi u narednom periodu da realizuje kada je reč u oblasti finansija i ekonomije, jer znamo da od realizacije ovih ciljeva zavisi realizacija brojnih drugih ključnih ciljeva, proklamovanih ciljeva Vlade Republike Srbije.

Srbija ne sme svakako da propusti šansu da se razvija, reformiše. Kada govorimo o finansijama, ekonomiji, fiskalnoj disciplini, ključne reči u periodu koji je pred nama moraju biti reforme, rast, razvoj i modernizacija i promene. Mi prepoznajemo iskrenu rešenost i spremnost Vlade Republike Srbije da nastavi da popravi sve ono što nije bilo dobro u oblasti ekonomije i finansija, da vodi jednu aktivnu politiku, aktivnu politiku u smislu da ide u susret problemima, da ih na pravi način sagledava, da nudi odgovor na rešenja, realna rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije.

Naravno, važno je uvek podizati lestvicu, uvek na nove zadatke postavljati nove zadatke, pre svega kada govorimo o sektoru koji ćete voditi u narednom vremenskom periodu. To je važno za budućnost Srbije, jer suština je budućnost Srbije. Tom suštinom od 2014. godine, kada su postavljeni temelji reformskih procesa, niko se nije bavio na ovako odlučan i hrabar način.

Ova Vlada je kao vladajuća koalicija delima, hrabrim i odlučnim ekonomskim merama, ali nepopularnim, pokazala da je tu ne zbog stranaka koje čine vladajuću koaliciju, rejtinga stranaka koji čine vladajuću koaliciju, već pre svega zbog građana Srbije.

Ono što je za nas suštinski najvažnije jeste da Srbija nastavlja snažno ekonomski da napreduje, da uloženi trud, rad, energija i posvećenost daju vidljive i pozitivne rezultate, da reformski procesi, čiji su temelji, kao što sam rekao, postavljeni 2014. godine i čiji rezultati su uvek u kontinuitetu pozitivni i iznad ciljeva koji su postavljeni za tekuću godinu, vrlo jasno govore u prilog konstataciji da reformski kurs Vlade nema alternativu. Dakle, reforme da bi Srbija pre svega u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja.

Javne finansije su sigurne i stabilne i posle dužeg vremenskog perioda mi sa optimizmom i sa sigurnošću možemo gledati na period koji je pred nama.

Kada je reč o periodu koji je iza nas, od trenutka započinjanja reformskih procesa, od 2014. godine do danas mi smo ubeđeni da je najteži period prošao, da je najteži deo posla odrađen. Ono što je sada važno jeste, po našem mišljenju, ispravite me ako grešim, da na pravi način izvlačimo korist od toga u budućnosti, ali da čuvamo teško stečena fiskalna dostignuća i da podržimo sve one inicijative koje podstiču rast i razvoj.

Za nas je veoma važno da smo dva cilja u potpunosti realizovali, a to je smanjenje duga u BDP i smanjenje budžetskog deficita. Prošlu godinu je Srbija završila sa suficitom. Planirani deficit ispod 1% na nivou najrazvijenijih zemalja sveta u ovoj godini, na 43. mestu na Duing biznis listi. Neposredno pred započinjanje reformskih procesa bili smo na 91. mestu u deset zemalja po uspešnosti sprovedenih reformskih procesa u Srbiji i to je nešto što prepoznaju i relevantne međunarodne finansijske institucije. To je nešto po čemu je Srbija poštovana i uvažavana i to jeste nešto što danas otvara vrata Srbiji i širom sveta.

Danas se govorilo i o ekonomskim pokazateljima i parametrima i red je da ih spomenemo. Kada je reč o prosečnoj neto zaradi za mart, ona je iznosila 418 evra, dok je u istom mesecu 2017. godine iznosila 386 evra. Kada je reč o nezaposlenosti, stopa nezaposlenosti je smanjenja sa skoro 26% na današnjih oko 13%, a nezaposlenost među mladima sa oko 51 na oko 33.

Realan rast BDP u prvom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio se 4,5%. Minimalna cena rada u 2016. godini bila je 121 dinar, u 2017. godini iznosila 130, a od 1. januara 2018. godine minimalna cena rada iznosi 140 dinara neto. Kada je reč o povećanju plata i penzija, o tome ću još nekoliko rečenica u nastavku, ali suština je u tome što je niža penzija veći je procenat povećanja.

Javni dug smanjen na 74,7% koliko je bio 2015. godine na 59,9% ove godine, po oceni „Fajnenšel tajms“ Srbija na prvom mestu globalnog indeksa konkurentnosti u privlačenju stranih investicija. Strane direktne investicije u Srbiji prva dva meseca ove godine su iznosile 436,9 miliona evra, što je 21,8% dakle skoro 22% više nego u periodu prošle godine. Definitivno politička i ekonomska stabilnost uz podsticajne mere koje nudi Vlada Republike Srbije uz efikasnost kada je reč o birokratskoj proceduri čini Srbiju jednom od najatraktivnijih zemalja u ovom delu Evrope kada je reč o investicijama.

Maločas sam rekao da je Srbija napredovala sa 47 na 43. poziciji Duing biznis liste, a neposredno pred početak i započinjanje reformskih procesa, sa postavljanjem temelja reformskih procesa u Srbiji, bila je na 91. mestu.

Industrijska proizvodnja je u martu 2018. godine veća za 4,1% u odnosu na mart 2017. godine i veća je za 6,8% u odnosu na prosek 2017. godine. to su neki statistički podaci i parametri.

Ono što je za nas važno jeste da Srbija mora ostati posvećena unapređenju investicione i poslovne klime i Srbija mora da nastavi reformski kurs da nastavi sa započetim strukturnim reformama.

Zahvaljujući, pre svega, hrabrim i odlučnim ali nepopularnim ekonomskim merama, mi danas kao što smo čuli u uvodnom izlaganju predsednice Vlade imamo zdrav sistem koji je zasnovan na realnim osnovama, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i na ekonomiji, a ne na politikanstvu i spisku lepih želja.

I danas je potpuno jasno da smo bili u pravu u trenutku kada smo govorili o započinjanju reformskih procesa u Srbiji, da ne treba na pojednostavljen način gledati na reformske procese u Srbiji u smislu otimate građanima nešto. Ne, to su bile mere koje se tiču budućnosti Srbije, budućnosti svakog građanina Srbije i to su sa sigurnošću danas možemo reći mere koje se odnose na uopšte sačuvanje javnih finansija i ponavljam budućnosti svakog građanina Srbije.

Povećanje na osnovu dobrih ekonomskih pokazatelja, danas imamo dobar osnov, stabilan osnov za povećanje penzija i plata, povećanje koje je zasnovano na realnim i zdravim osnovama, dakle racionalno i domaćinski se raspolaže sa onim što se zaradilo.

Bilo bi neodgovorno i neozbiljno da imamo veće, kada neko kaže da se izdvaja premalo za penzionere možda je tako, ali bilo bi neodgovorno i neozbiljno da se izdvaja više iz budžeta a da imamo minus u državnoj kasi. Mi imamo povećanje, a imamo plus u državnoj kasi.

Dakle, kroz jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan pristup, govorim o povećanju penzija u Srbiji, došlo se do najboljeg rešenja. Ne smemo da se vratimo na period koji je iza nas, kada je reč o ekonomskim pokazateljima i parametrima i ovo je jedan uravnotežen pristup koji štiti one penzionere sa najnižim penzijama u Srbiji, ali na drugoj strani ima odgovoran odnos, zadržava odgovoran odnos i prema onim penzionerima koji imaju nešto veća primanja.

Dobro je čuti mišljenje relevantnih međunarodnih finansijskih institucija, dobro je da MMF na pravi način sagledava rezultate reformskih procesa u Srbiji, da ih na pravi način vrednuje i prepoznaje, ali prilikom donošenja ovakvih odluka mi ipak moramo voditi računa o onome šta je interes građana Srbije.

Zašto to kažem? Pa, čini mi se da smo u potpunosti ispoštovali stav MMF, ne bi imali snage da vratimo sve onima kojima su smanjene penzije a da na drugoj strani sačuvamo socijalno odgovoran odnos prema penzionerima sa najnižim primanjima.

Na samom kraju, dakle još jednom, naravno podržaćemo predlog kandidata za ministra finansija.

Poštovana predsednice Vlade, nažalost tačno je, nekada se osećamo da se nalazimo, uz dužno poštovanje, u redakciji nekakvog tabloida, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I ne bira se ministar finansija putem Tvitera i društvenih mreža, već na osnovu rezultata. Mi rezultate poštujemo i zato dajemo podršku. Smatramo da u eri dnevno-političkih dešavanja, svakodnevnih pokušaja nekih navodnih afera svako treba da radi svoj posao, važno je da su ti rezultati vidljivi i važno je da ih građani Srbije na pravi način vrednuju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.