Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena premijerko, poštovane kolege narodni poslanici, danas imamo priliku da postavimo nekoliko pitanja kada je tema dnevnog reda izbor ministra finansija. Ta pitanja, mislim da je i sama premijerka otvorila kada je prezentovala predlog koji se odnosi na gospodina Sinišu Malog, a to je šta kvalifikuje kandidata za obavljanje ovako važne funkcije, a drugo, šta ga čeka i šta je to što treba da radi budući ministar finansija.

Kada govorimo o tome šta kvalifikuje gospodina Sinišu Malog, onda su pre svega to rezultati. O tim rezultatima smo imali mnogo toga da čujemo, pre svega o tome da je prepolovljen dug kada govorimo o Skupštini grada, da su konsolidovane finansije kada je u pitanju budžet grada Beograda, kada je u pitanju smanjenje deficita, on je četiri puta smanjenj, kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti, treba reći da je za protekle četiri godine, 25.500 ljudi zaposleno u Beogradu, tako da ta stopa nezaposlenosti pada velikom brzinom.

Kada je u pitanju promena investicionog ambijenta, mnogo toga se promenilo. Znači, prvo pričamo o građevinskim dozvolama koje se izdaju u rekordnih 12 dana, ali treba reći da je u prošloj godini samo, u 2017. godini izdato građevinskih dozvola u vrednosti od jednog miliona kvadrata.

Ono što treba reći da je broj kvadrata građevinskih dozvola koji je izdat u prethodne četiri godine, čak dostiže rekordnu cifru od dva miliona kvadratnih metara.

Govorimo i o tome da postoje rezultati kada su u pitanju strateški projekti, kao što je izgradnja „Ikea“, kao što je izgradnja projekta „Beograd na vodi“, koji je pokrenuo kompletnu privredu Srbije, ali govorim i o otvaranju proizvodnih kapaciteta fabrike „Meita“ u Obrenovcu i govorimo o tome da najzad naučno-tehnološki parkovi dobijaju pravu svoju namenu.

Institucije koje trebaju zaista da mlade okupe na jednom mestu, onaj trust mozgova i znanje i da pokušaju da se stave u funkciju privrede Srbije, očito to je uspelo za rukom gradonačelniku i njegovom timu grada Beograda, da sada 64 firme rade i prave čak dobit od 14 miliona evra godišnje.

To su cifre sa kojima zaista treba građani Srbije da budu zadovoljni, a i mladi ljudi koji završavaju fakultete, da jednostavno dobiju informaciju i poruku o tome da država misli na njih i da je mnogo lakše raditi ovde sa svojim kolegama na naučno-tehnološkim parkovima.

Naravno, imamo i u najavi izgradnju novog naučno-tehnološkog parka u Borči i to je bio jedan od najava strateških projekata grada Beograda za budućnost u saradnji sa kineskim, sa Kinom, odnosno i sa njihovim predstavnicima univerziteta, koja treba da zaposli 10 hiljada mladih stručnjaka.

Ono što je važno reći, to je da se gospodin Siniša Mali pokazao na ovako zahtevnim zadacima, kada je u pitanju uopšte budžet, a reći ću vam da budžet grada Beograda čini 40% budžeta Republike Srbije.

Znači, ako pored tolikih dugova, naravno uvek tu postoji zamena teza koji je bio pokušaj na toj sednici, kada je gospodin Vujović govorio o javnom dugu i koliki je stvarni dug i koliki je javni dug, uvek postoji tu zamena teza i pokušaj pojedinaca iz opozicionih partija da prikažu da jednostavno neko laže u svemu ovome, ali brojke ne lažu.

Znači, dugove je neko morao da vrati. Beograd je morao da vrati trudnicama novac, morao da vrati i da uplati socijalna davanja. Grad Beograd je morao iz budžeta da isplati lokalnim samoupravama kojima duguje te pare, morao je da plati, jednostavno, kamate na kredite koje su podizali oni koji su vodili jednu neodgovornu politiku.

Srpska napredna stranka i u budžetu Republike Srbije i u Gradu Beogradu je ušla u praznu kuću. U toj praznoj kući nije bilo ničega, ostali su samo dugovi, ostali su krediti i više nije imala gde da se zadužuje.

Znači, poenta celih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije je upravo bila u tome da morate da svojim zakonskim aktima, kreiranjem novog ambijenta otvorite mogućnost da strani investitori požele da dođu u Srbiju i da ulažu i da određeni način svedete troškove na jednu razumnu meru, da biste dobili budžet iz koga onoliko koliko prihodujete, možete i da potrošite.

Kada govorimo uopšte sada o makro-ekonomskim pokazateljima, to je jedan ambijent koji čeka ministra finansija. Ovaj ministar finansija dolazi na uređene finansije koje su zahtevale četvorogodišnji svakodnevni mukotrpan rad Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem. Do tada, dok gospodin Vučić nije došao, rezultati, jednostavno, nisu ni postojali.

Znači, priča o bankrotu nije iskreirana neka priča koja se dešavala negde tamo, nego se dešavala svakodnevno, ovde u Srbiji, u našim životima, u našim novčanicima. I, to su svi znali, i onih 400 hiljada ljudi što je ostalo bez radnih mesta, od firmi koje su bile u privatizaciji i u stečaju, i one koje su bile u tzv. restrukturiranju, ali i onih koji su izgubili posao zbog toga što nisu imali gde da se zaposle, jer jednostavno, država je finansirala sve privredne aktivnosti u državi. To je zbog toga što je, jednostavno, dala na upravljanje budžet Republike Srbije tajkunima. Tako funkcionišu države koje ne postoje u sistemu funkcionisanja primene zakona koje donosi Narodna skupština i kada vlade i ministre postavljaju tajkuni, a ne narodni poslanici Republike Srbije.

Ono što je važno reći kada su u pitanju makro-ekonomski pokazatelji, to je da je 2016. godina završena sa rastom od 2,8%. Tačno je da je ekonomski rast za 2017. godinu bio mnogo manji, 1,9%, ali nećemo da zaboravimo da su klimatske promene dovele do toga da je u energetskom sektoru došlo do velikih troškova, da je u poljoprivredi zbog velike suše došlo do velikih padova. Pored svega toga, država je završila budžet sa suficitom od 33,9 milijardi dinara.

Sada u 2018. godini, mi sada imamo do 1. maja rast od 4,5%. Šta to pokazuje? To pokazuje da se Srbija našla zajedno sa četiri države koje su članice EU rame uz rame po privrednim aktivnostima. To pokazuje da je na prvom mestu Mađarska, zatim ide Slovačka, zatim Češka i onda Srbija. Znači, veliki pomaci u ovom delu su učinjeni. Dakle, 12,1 milijarda evra je ono što se podrazumeva kao suficit, znači, više smo prihodovali, nego što smo rashodovali.

Naravno da Srbija ima jako velike probleme koji su ostali iz onog vremena kada su ovi koji nam danas spočitavaju kako treba država i budžet da se vodi ostali, ostali su mnogi troškovi za plaćanje sudskih presuda koje su donošene zbog toga što je jedan neodgovorna vlast vodila državu i nije marila o tome ko će plaćati ovakve dugove. Ostali su mnogi dugovi, kada govorimo po pitanju različitih izdvajanja za određene kategorije društva.

Ono što je važno je da je to zaustavljeno. Zaustavljeno je time što je uvedena jedna poreska disciplina, tako što su otvorena nova radna mesta, nove fabrike koje daju novu vrednost, i ono sa čime će se ministar finansija u budućnosti morati da se suoči, to je da ima pred sobom realizaciju velikih strateških projekata, kao što je stvaranje uslova za početak izgradnje metroa. Zatim, strateški projekti, za šta mislim da je već gotova određena tehničko-tehnološka dokumentacija kada govorimo o izgradnji sistema za upravljanje otpadom, za izgradnju upravljanja otpadnim vodama, jer se to nalazi u budžetu za 2018. godinu u vrednosti od 450 miliona evra. Zatim, treba da se uhvati u koštac sa nastavkom evropskih integracija iz oblasti finansija, kada je u pitanju Poglavlje 32, to je eksterni nadzor, nadzor nad javnim finansijama.

Ono što je Vlada Republike Srbije donela 2015. godine, kada je premijer bio gospodin Vučić, to program upravljanja javnim finansijama iz fondova EU i taj program ekonomskih reformi koje je gospodin Vujović zaista započeo i pomerio granice, koji govori upravo o tome da Ministarstvo finansija, Odbor za finansije, DRI su zajedno na tom zadatku, da imamo pomeranje kada je u pitanju otvaranje ka javnosti, trošenje javnih sredstava upravo zbog toga da bi se uvela stroža disciplina kada su u pitanju javne finansije i imamo onaj deo kada je u pitanju reforma poreske uprave, gde će sigurno veliki broj jedinica, kada je u pitanju poreska uprava, biti reorganizovan. To će biti jedan veoma zahtevan posao, ali mi smo navikli i kao država na visoke lestvice, velike zadatke.

Mislim da se do sada pokazalo, gospođo premijerko, da sve te zadatke možemo da nosimo bez obzira na težinu.

Biografiju ne bih ponavljala zato što smo imali prilike mnogo da čujemo, ali ono što je najvažnije reći da kada je u pitanju doktorat i kada je u pitanju tema plagijat, jednostavno, ponavljanje takvih tema da bi se uspostavila neka laž, zato što plagijat i doktorat, pre nego što dođe na samu odbranu od strane same komisije mora da prođe dva puta, minimum, nastavničko veće i jednom senat univerziteta. Pa, ako su svi profesori nastavno-naučnog veća iz senata rekli da to nije plagijat i pustili kandidata da odbrani taj doktorat, onda sigurno ne može da donese odluku da postoji plagijat. Može da se desi da postoje određeni delovi u smislu toga da tehničko-tehnološki nije urađena neka fusnota, ali to ne predstavlja nikakvu vrstu plagijata.

Prema tome, ako jedan profesor beogradskog univerziteta, koji se ne slaže sa činjenicom da nešto nije plagijat, naspram velikog broja profesora je merodavan da donosi u javnosti takvu odluku, onda to pokazuje da su određene afere zaista plaćene da bi se u javnosti non-stop vrtele i pokušaj da se negde omalovaži pojedinac koji je upravo kao Siniša Mali.

Mislim da je najveći problem u tome što je on zaista kvalitetan i kao kadar i kao čovek i sposoban da radi i da se nosi sa velikim zadacima. Imali smo prilike od stranih investitora to da čujemo, da nikad nisu imali efikasnijeg, vrednijeg i obrazovanijeg gradonačelnika koji ima zaista sistem donošenja odluka na vrlo jedan kreativan, efikasan način. Zbog toga mi danas imamo 104 hotela u gradu Beogradu, a u vreme 2012. godine radilo je svega 64.

Prema tome, jednostavno, kada govorimo o kandidaturi gospodina Siniše Malog, treba reći da je dobar predlog, da podršku od svih poslanika SNS ima ne samo zato što je član predsedništva SNS, nego zato što je najkvalitetniji za takvu jednu poziciju. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na listu.
Prvi govornik Muamer Zukorlić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Danas nam Vlada kandiduje gospodina Sinišu Malog za ministra finansija, iznoseći reference iz njegove biografije i uspehe u vođenju Beograda, ali uspesi u vođenju grada i vođenje fiskalne politike države nisu isto i pozivanje na poverenje koje je na ime vođenja grada dobijeno od birača nije dovoljno, baš kao ni reference na selektivno iznetu biografiju. Ništa od toga nije plan budućeg ministra. A, izazovi koji očekuju ministra, mogu se naći, recimo, u analizama Fiskalnog saveta.

Jako malo smo čuli o planovima kako će se na te izazove odgovoriti, a ja ću izneti neke od njih, ključne izazove kako u narednih pet godina održati budžet u fiskalnom balansu, kako bi se smanjili fiskalni rizici i podstakao privredni rast, jer iza uspeha fiskalne konsolidacije ne stoje planirane ekonomske politike, uštede i reforme, već snažan rast javnih rashoda i zato ne možemo biti uporedivi sa fiskalnim konsolidacijama u Rumuniji i baltičkim zemljama ranijih godina.

Trajnije rezultate daju one fiskalne konsolidacije koje su zasnovane, pre svega, na strukturnom smanjenju javnih rashoda, a ne one koje su zasnovane kao naša na rastu javnih prihoda. Pored toga, velike pozitivne efekte dugujemo i spoljnim faktorima, kao što su pad cena sirovina, nafte i gasa, što se već sada pokazuje kao potencijalni fiskalni rizik, obzirom da cene idu gore, na 80 dolara po barelu uz relativno jak dolar.

Rezultate dugujemo i padu kamatnih stopa i oporavku evro zone, ali uspesi koje ste zasnovali na povoljnosti ekonomskih ciklusa su neodrživi zato što efekti iščezavaju kada povoljne makroekonomske okolnosti se preokrenu.

Fiskalni savet skreće dalje pažnju da nam je i kreditni rejting dalje u zoni špekulativnog i neinvesticionog, te se zbog toga zadužujemo skuplje od zemalja u regionu. Možete reći da je of šor zakonom dozvoljen po našem zakonodavstvu, ali ćemo zbog toga imati loš kreditni rejting i morati planirati skuplje zaduživanje i manjak investicija zbog tog špekulativnog i neinvesticionog rejtinga koji nam daju i standardi „Puri“ i „ Mudizi fič“

Rast BDP u 2017. godini je samo 1,8% nasuprot 4,5% u regionu. Suša i EPS jesu uzeli oko jednog procentnog poena, ali bez toga bi bilo nedovoljno. Investicije su nam na nivou od svega 3% BDP i one izostaju zbog lošeg pravnog ambijenta i nedovoljne vladavine prava. Jesmo napredovali Duing biznis listi zbog procedure izdavanja građevinske dozvole, ali smo na listi „Vorld džastis projekta“ nazadovali zbog narušavanja pravnog ambijenta.

Mere štednje su kroz smanjenje plata i penzija, pre svega, osetili građani, a planirano smanjenje zaposlenih u opštoj državi takođe je izostalo, 28.600 stalno zaposlenih je otišlo, ali je zato došlo 16.200 zaposlenih po ugovorima na određeno vreme, tako da je neto efekat nikakav u odnosu na plan od 75.000, te je teret poneo privatni sektor.

Subvencije i dalje predstavljaju osnovni stub politike privrednog rasta i finansiranja investicija. Kandidat za ministra finansija, kao nosilac IFA licence bi trebao da zna da nerazvijenim finansijskim tržištima postoje razno-razni drugi modeliteti finansiranja, pored subvencija „prajvetekviti“ fondovi, alternativni investicioni fondovi, „venčer kapital“ fondovi. Lepo bi bilo čuti i može li se to očekivati u Srbiji i zašto toga u Srbiji nema?

Takođe, zasnivati privredni rast na velikim očekivanjima od IT sektora, isto mislimo da je lepo ali nedovoljno, jer taj IT sektor u BDP učestvuje sa svega 1,8% a u izvozu svega sa 3,8%. Ono što Fiskalni savet preporučuje u pogledu fiskalne politike za naredne godine je relaksirati javne rashode, blago ih povećati uz smanjenje poreskog opterećenja privrede. Naprosto iskoristiti povoljnu konjukturu da se podstakne privredni rast. Plate i penzije povećati u skladu sa nominalnim rastom BDP, nastaviti sa smanjenjem javnog duga i posledično i troškova kamata i ukinuti otplate za aktiviranje garancija, a što sve zahteva reformu javnog sektora, koje je i do sada izostalo.

Ovako generisan prostor u budžetu predlaže se da se iskoristi za smanjenje poreskog opterećenja na rad, pre svega, na najniže zarade, povećanje investicija u javnu i komunalnu infrastrukturu, pa recimo povećavanje investicija u zaštitu životne sredine, gde smo dobili ocenu potpune neusaglašenosti u procesu pristupanja EU sa preko 3.500 divljih deponija, sa svega 25% otpada odlaganog po EU standardima, gde smo negativan evropski rekorder po priključenju na kanalizacionu mrežu i gde je potrebno obezbediti 600 miliona evra investicija, što je 1,5% BDP i za šta bi jako lepo bilo čuti plan kako će se kroz budžet namaći sredstva za tako nešto.

Pored ovoga, očekujemo i neke komentare vezane za akcioni plan iz decembra 2017. godine za sprovođenje programa transformacije poreske uprave, koji još u junu 2015. usvojen, gde je rečeno – da je postoji neracionalna mreža od 178 filijala, odsustvo savremenog i sveobuhvatnog IT sistema za praćenje poreskih obveznika na analizu rizika, neodgovarajuća struktura i profesionalni profili zaposlenih, previše neporeskih sporednih funkcija i prevaziđene poslovne prakse.

Od te takve poreske uprave se očekuje da nastavi povećane fiskalne prihode za koje Fiskalni savet kaže da su ipak bili jednokratnog karaktera.

Ovo su neki izazovi za koje imam vreme poslaničke grupe na raspolaganju da ih iznesem. Nažalost malo toga smo čuli danas u ovoj raspravi, osim reference na selektivnu biografiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Manojlović.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade, drage kolege narodni poslanici, na početku, predsednice Vlade, zaista želim da vam čestitam na izuzetnim rezultatima koje ste postigli za nešto manje od godinu dana i time dokazali odličnu odluku predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, da vama poveri mandat za sastav Vlade.

Pomno sam pratio i pitanja poslanika opozicije i vaše odgovore i eto nisam mogao a da se ne setim ponovo one narodne – da pametnom čoveku znači glupo pitanje, a da glupom čoveku ne znači ništa ni pametan odgovor. Zaista je teško objasniti onima koji su sa lošom namerom danas ovde, ali zbog građana Srbije hajde da pogledamo Srbiju danas.

U prvom kvartalu 2017. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 6,5 milijardi dinara. Srbija je poboljšanjem mikroekonomskog ambijenta i otklanjanjem spoljnih i unutrašnjih neravnoteža povećala otpornost na eksterne tokove. Danas se vodi ozbiljna, danas se vodi odgovorna politika u interesu građana Srbije i zaista sasvim potpuno drugačije od one politike koja je bila kada su govorili da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju i da će Srbija procvetati u tom periodu, u tom njihovom periodu vlasti, a Srbija tada nikada gore.

Smanjen je fiskalni deficit. Puna je pokrivenost tekućeg deficita platnog bilansa. Znatno je poboljšano i tržište radne snage. Po prvi put u novijoj istoriji imamo predvidivu i fiskalnu u monetarnu politiku i to je realnost. O tome govore zaista egzaktni podaci. O tome ste govorili i vi mnogo puta i moje kolege, ali o tome govore i najznačajnije svetske institucije poput Svetske banke, MMF i ostalih eminentnih institucija. O tome govori i sve veći broj stranih investitora koji vrlo rado ulažu u našu zemlju, a podsetiću da je do 2012. godine strani investitor bio imaginarni pojam.

Ta realnost je različita od ove demagogije koju plasiraju poslanici u opoziciji u pokušaju da obmanu građane Srbije. Svakog dana vidimo kroz medije da oni govore o nekakvom njihovom organizovanju, o nekakvim frontovima da se ujedine. Protiv čega? Protiv koga da se ujedine? Protiv ovakvih rezultata možda koje Srbija danas ima?

Građani Srbije na svu sreću vrlo dobro mogu da prepoznaju trud i rad i da ga razdvoje od onih koji su vladali do 2012. godine i opljačkali ovu državu i onih čije finansijere ovih dana hapse širom sveta, a koji su se o trošku države razmetali po Americi. Kritikuju danas neki koji više ni sami ne znaju kako im se zovu poslaničke grupe, ni kojoj stranci pripadaju, ni ko im je više predsednik političke opcije.

Zarad građana Srbije citiraću samo jednu rečenicu koju je nedavno izgovorio gospodini Miler, inače potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, koji je rekao – Srbija je ostvarila zapažene pomake na putanji kojom je krenula pre nekoliko godina i potrebno je da nastavi pozitivne progrese.

Srbija sada bolje nego ikada ima uvid u realne mogućnosti razvoja. To niste rekli ni vi, ni gospodin Aleksandar Vučić, ni mi iz SNS. Ovo govore vodeći svetski stručnjaci. Srbija je na osnovu svih pozitivnih rezultata i poverenja koje ste opravdali, ubeđen sam da je i ova vaša odluka, između ostalog, da za ministra finansija predložite gospodina Sinišu Malog zaista odlična.

To je čovek koji u svom radu ima konkretne rezultate, o kojima smo slušali u toku ove diskusije, ne želim da ih nabrajam, naročito jer čovek ima izuzetno puno kvaliteta, čovek koji je bio najbolji student generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a na listi govornika, eto, na svu sreću, imaćete i onih koji će govoriti posle mene a koji nemaju ništa završeno od škola, ili neke koji imaju završene škole za koje ni dan danas nisu našli za shodno da kažu gde su ih završili.

To je čovek koji je nakon fakulteta magistrirao u SAD i svrstao se među 10% najboljih studenata u SAD, a potom i doktorirao, nesumnjivo će nastaviti rad na smanjenju javnog duga i njihovo vraćanje u održive okvire.

Na osnovu svih tih kvalifikacija, vašeg predloga i samo činjenice da je prepolovio dug grada Beograda i smanjio budžetski deficit grada Beograda četiri puta, smatram dovoljnim da samo to gospodina Sinišu Malog preporučuje samo po sebi za mesto ministra finansija.

Vlada od 2012. radila je naporno i uspela da postavi temelje za održive i zdrave javne finansije. Ovakvim rezultatima mogu da se protive samo oni, eto, danas, koji su protiv naše države i kojima nije u interesu njen napredak, a kojih je, na sreću, manjina u ovoj sali.

Stoga, u ime mojih kolega iz Srpske napredne stranke i svoje lično ime, želim da vam poželim puno uspeha u daljem radu i da onima koji mrze dobre rezultate date razloga ovde da ih mrze još više, a građani Srbije biće srećni zbog toga, umeće da se raduju i da cene rezultate koji iz dana u dan podižu njihov standard. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti na one čuvene privatizacije i reći da u to vreme Mirko Cvetković nije bio direktor Agencije za privatizaciju, da je bio Deda Mraz, da moj kolega poljoprivrednik ZŽ nije bio premijer, da je on tako bio negde na „Rubinu“, otprilike tamo je nešto radio, da Đelić nije bio ministar finansija, da Vlahović nije postojao i da je sve spalo na petog činovnika, ceo greh je svaljen ovde na petog činovnika.

Govoreno je o of šor kompanijama. Evo jedne, of šor, ali se ne radi o ofšorki koja je uvećavala nacionalni dohodak radeći negde napolju, već ona koja je isisavala, preteča isisovaca, koja je isisavala pare odavde. Radi se o vinariji mog kolege ZŽ-a, koji se očigledno zamenio pa mi pobegao sa ražnja, to su oni čuveni zečevi. Dakle, kaže ovako – Vinot Ventures, Wickhams cay, Tortola, Road Town, Devičanska ostrva, rešenje, Vinarija ZŽ iz Krčedina. Dakle, to je vinarija koja je dobila 525 hiljada evra i poslala ih na Devičanska ostrva i mislim da svaka kritika onih koji preskoče ovo nije na mestu. Ostalo vreme ustupam mom kolegi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana premijerko, pažljivo sam gledao koliki trud i napor tokom današnjeg dana ulažete da opravdate Sinišu Malog. Imam utisak kao da sedite na optuženičkoj klupi i da ste vi njegov advokat, a to je zato što za ministra finansija predlažete čoveka koji je doneo odnosno poneo sa sobom pun kofer afera. Da tu sedi ministar Vujović, koji je otišao iz nepoznatih razloga, ne biste imali potrebe da ulažete toliko energije, niti biste imali ovoliko pitanja o aferama koje ste danas morali da odgovarate u ime Siniše Malog.

Ali, gospodin Vujović očigledno nije bio spreman da učestvuje u nečemu na šta ste ga vi terali, odnosno verovatno terali, neke radnje koje su protiv zakona ili u nečijim privatnim interesima, pa zato i nije bio podoban, trebalo je dovesti nekog ko očigledno i te kako ima iskustva sa finansijskim malverzacijama i transakcijama, o čemu govori sve ovo o čemu ste danas mogli da slušate i branite gospodina Sinišu Malog.

Ja neću da detaljno govorim o svim tim malverzacijama, jer ja gospodina Sinišu Malog ne poznajem. Ja sam ovo o njemu slušao ili čitao kao građanin Srbije. Da li je istina, neko će dokazati jednog dana. Ali, kada govorite o novom ministru finansija. koji je jedan od aktera 24 sporne privatizacije ili barem za devet, dok je on bio na čelu direkcije za tendere. Zatim, govorite o novom kandidatu za ministra finansija gospodinu Malom, koji je takođe osumnjičen da je učestvovao u aferi iz sporne privatizacije „Beopetrola“ od strane „Lukoila“, za šta je i Savet za borbu protiv korupcije rekao da je država oštećena za 100 miliona evra. Zatim, 24 stana čija je vrednost pet miliona evra i koje je pravio zajedno sa svojim kolegom Srđanom Dabićem, sa kojim je nastavio da radi u „Lukoilu“ pošto su privatizovali tu firmu.

Dalje, rušenje u Savamali, gde se hvalio i svojoj supruzi, za šta je od strane predsednika Republike osumnjičen odnosno označen kao jedan od ključnih aktera, predsednik je nazvao vrh beogradske vlasti kompletnim idiotima. Zatim, 10 hektara prisvojenog poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje komposta od strane njegove porodice. Zatim, 95 hiljada evra za koje njegova supruga tvrdi da je naterana da kaže da joj je to otac ostavio, raznorazne of šor firme itd, itd.

Potreban je zaista jedan veliki razlog da se usudite da branite ovakvog čoveka ispred građana Srbije, ne ispred nas. I ovo, ili je razlog to što je gospodin Siniša Mali to zaslužio, jer je neko tražio od njega da radi nekakve ovakve stvari, ili što se od njega očekuje da ono što je sjajno radio u prošlim životima u vršenju vlasti, ovo mu je treća Vlada u kojoj će on biti akter, da to nastavi i da radi sada u ovom režimu zajedno sa vama.

Ovo je jedan bahat potez vlasti i vi gospođo premijerko ste vrlo bahati kada je u pitanju unutrašnja politika, ali ste vrlo nemoćni kada je u pitanju spoljna politika. Predlagati ovakvog kandidata, sa najviše afera, kandidatom za ministra finansija, koji je sigurno u ovoj vlasti poslednjih šest godina čovek sa najvećim brojem afera koje ga prate, jeste ponižavanje Srbije i ruganje građanima Republike Srbije, a da pri tom niste dali odgovor ni na jednu od tih afera za koje se čovek sumnjiči.

Možda on nije odgovoran ni za šta od ovoga. Možda ja ovo ne bih govorio uopšte, ali, trebali ste da dođete i da kažete da to nije istina. NJega je osumnjičio i optužio predsednik Republike Srbije, koga on danas predlaže za ministra finansija. Možda zato što treba da štiti interese u saradnji sa arapskim kompanijama, vezano za „Etihad“ ili za „Beograd na vodi“, gde je on bio glavni saradnik predsednika i neko ko komunicira sa arapskim kompanijama.

Ali, ono što je problem je – šta će biti rezultat toga? Ovo je četvrti ministar finansija od 2012. godine od kako vi vladate i sve je gore i gore.

Dakle, vi gospođo slobodno možete da se smejete, ali, činjenice su neupitne. Godine 2012. javni dug Republike Srbije je bio 14,9 milijardi evra. Danas, ili tačnije na dan 30. aprila ove godine, javni dug Republike Srbije je 23,9 milijardi evra. Zadužili ste građane Republike Srbije 10 milijardi evra. Nemojte se smejati. To je nešto ispod 60% danas BDP-a. Niste vratili ništa, već ste se u prvom kvartalu ove godine zadužili za novih 504 miliona evra. Govorim podatke Ministarstva finansija ili Uprave za javni dug. Dakle, ništa ne izmišljam.

Što se tiče suficita o kome govorite, u ovoj godini 3,7 milijardi, a prošle godine je u istom periodu bio 11,8 milijardi. Sve to što želite da prikažete kao veliki uspeh, to osećate samo vi na vlasti. I vama je očigledno za ovih šest godina mnogo bolje, ali zato građanima Republike Srbije mnogo gore i sve će biti gore.

Kad pričate da je neko drugi odgovoran za stanje u državi, ja ću vas podsetiti da u vašoj Vladi danas sedi najmanje devet ministara koji su bili ministri u različitim vladama od 2000. godine i oni su i te kako odgovorni za to za šta vi optužujete neke druge. Trebate biti svesni kad govorite o tome. Ministar finansija, koga predlažete, je jedan od tih ljudi.

Ne znam kakvo će stanje u Republici Srbiji ostati posle vladavine i režima Aleksandra Vučića, ali na osnovu ovoga što smo videli na koji način funkcioniše Siniša Mali, mogu sa sigurnošću reći da će verovatno u srpskim finansijama posle njegovog ministrovanja i upravljanja državnom kasom ostati ruševine, kao što smo imali i posle rušenja objekata u Savamali, tokom noći 24. aprila.

Hvala, potrošili ste vreme.
Reč ima predsednica Vlade.