Hvala.

Kao i moje kolege iz opozicije koje su danas debatovale, slažem se takođe sa njima da Siniša Mali nije dobro rešenje za budućeg ministra finansija, ali za razliku od mojih kolega iz opozicije koji su danas kao argument za to uglavnom davali primer raznih afera, i to brojnih afera, ja bih htela da prokomentarišem stil vođenja javnih finansija. Htela bih da to navedem kao glavni razlog zbog čega smatram da to nije dobro rešenje da Siniša Mali bude budući ministar finansija.

Ja ću govoriti možda o najjeftinijoj od ovih brojnih afera, preveliki ih je broj. Niko nije spomenuo novogodišnju jelku koju smo imali u Beogradu, verovatno zato što su sve ove druge afere bile mnogo skuplje, a ja mislim da je ta novogodišnja jelka simbol i savršen primer pogrešnog upravljanja javnim finansijama.

Šta se desilo? Za novu godinu Grad Beograd raspisao je tender da se nabavi novogodišnja jelka koja će stajati na Trgu Republike, jer je to, između ostalog, dobro i za turizam prestonice, što, slažem se s tim, ako imamo turiste oni dođu, imamo dobru prazničnu atmosferu, velike su šanse da će oni doći i dogodine.

Međutim, onda se dešava da se na taj tender javi jedna jedina firma, jedan jedini ponuđač i da ponudi novogodišnju jelku za 83 hiljade evra. Pošto je to jedan jedini ponuđač, sve je po zakonu.

Međutim, nije sve ono što je po zakonu istovremeno i zakonito. Dozvolite mi da objasnim. Svaki zakon koji donesemo ima neki svoj duh u kome je pisan. Ako imamo zakone koji uređuju oblast javnih nabavki i tendera, jasno je da je duh zakona spreči zloupotrebu javnog novca. Ako se na tender javi jedan jedini ponuđač i za jelku, koja realno na tržištu košta tri hiljade evra, traži 83 hiljade evra, onda je to po zakonu, ali nije u duhu zakona.

Da sam ja bila gradonačelnik Beograda i da sam dobila takvu ponudu, ja bih pogledala tu ponudu od 83 hiljade evra i rekla – ovo je jednako dvoiposobnom stanu u kome možemo da udomimo neku porodicu sa dvoje dece, koja možda razmišlja i treće dete da rodi, ali to odlaže jer nema rešeno stambeno pitanje, neću da dam 83 hiljade evra za novogodišnju jelku, ako nema drugih ponuđača, bolje da Beograd i nema novogodišnju jelku u novogodišnjoj noći, nego da bacamo novac na taj način.

E, sad u zemlji Srbiji, koja nije demokratija, nego je partokratija, jer imamo evo ovde na desetine afera koje su otvorene, a nikad nisu zatvorene, upravo zato što je partokratija kidnapovala sve institucije koje bi možda mogla da dovedu te afere do nekog epiloga ili da oslobode odgovornosti ili da kažu – da, bilo je neke odgovornosti, mi imamo otvorene afere i situaciju u kojoj opozicija može da kaže – da, Siniša Mali je odgovoran, a vlast da kaže – ne, nije odgovoran. I to je sad jedna igranka bez prestanka, a u međuvremenu imamo ovakve stvari, kao što je primer sa ovom novogodišnjom jelkom, da se iz budžeta Grada Beograda odvajaju sredstva za slične projekte, jelka nije jedini projekat, da se ti projekti preplaćuju, višestruko skuplje nego što stvarno koštaju, a da se onda višak tog novca izvlači u neke partijske tokove, od kojih se finansiraju neke partijske aktivnosti.

Zbog toga što se ovo desilo sa novogodišnjom jelkom, ja smatram da, prvo, to nije jedini primer, to je samo možda najbolji primer kako je Siniša Mali dok je bio gradonačelnik Beograda upravljao javnim finansijama i ja mislim da je to razlog da ne treba da mu poverimo upravljanje mnogo većim budžetom, budžetom Republike Srbije, jer se plašim da će nastaviti da upravlja javnim novcem na sličan način.

Za kraj bih htela samo da postavim dva pitanja premijerki. Da li bi vama bilo u redu da se, da ste vi kojim slučajem gradonačelnik, jelka novogodišnja plati 83 hiljade evra iz budžeta Grada Beograda? Da li bi pre odlučili da nemamo jelku nego da imamo tako skupu jelku?

Molim vas da u svom odgovoru, prvo, da mi se ne izgovarate da je to bio jedini ponuđač, pa to je sve po zakonu, jer nadam se da sam objasnila, postoji razlika između duha zakona i zakonitosti, a drugo, nemojte, molim vas, da odgovarate da na kraju je ta jelka poklonjena i da nije plaćena, zato što je jelka postavljena, bruka je pukla i tek da bi izvadili fleke, onda se išlo u to da kobajagi ugovor se raskida ili kobajagi ugovor nije potpisan. Ali, pre nego što je četvrta grana vlasti, ono malo istraživačkih novinara koje imamo, obavilo svoju funkciju i upoznalo javnost sa ovim, tih izgovora nije bilo. Da nismo otkrili da ovaj tender postoji, prošlo bi, prošla bi ta jelka od 83 hiljade evra.

Molim vas, nemojte mi o izborima i o izbornim rezultatima. Ja sam ovde već objašnjavala da rezultati na izborima nisu rezultat izborne volje građana nego rezultat manipulacije izbornim procesom uz pomoć tih 80 hiljada evra koji od viška jelke budu preplaćeni. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja koja se tiču jelke i onda ću se vratiti samo na poštovanog narodnog poslanika, da nešto kažem o MMF-u, kako Vlada Srbije njih bespogovorno sluša i pravcima u kojima ide ova Vlada u smislu finansijske politike, javnom dugu itd.
Prvo, što se tiče jelke, ja najiskrenije sve ukrase koji se tiču nove godine gledam kao investiciju. Zašto kao investiciju? Slažem se sa vama. Možemo da potrošimo 80.000 evra i kupimo jedan stan jednoj porodici i to bi bila tačka, zbrinuli bi jednu porodicu i to je to. Ukoliko investirate, onda imate rezultate kakve mi danas imamo, da je u 2017. godini Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Sad vi meni kažete – da, ali kakve to veze ima sa tom jednom porodicom kojoj nismo kupili stan umesto npr. te jelke? Pa, ima, zato što kad imate ovoliki porast broja turista, onda imate i potrebu da se otvaraju npr, samo u najmanju ruku da gledamo, i novi hoteli.
Potreba za hotelima i došli smo do toga da je pre četiri godine Beograd imao 67 hotela, da danas ima 104 hotela, da su mnogi dodatni u izgradnji zato što postoji potreba, zato što Beograd ima sve više turista. E, kad imate 104 hotela umesto 67 hotela, onda tih 104 hotela zapošljavaju neke ljude, ti ljudi imaju neke plate i od toga neke porodice žive i onda omogućavate da ti ljudi sami sebi mogu da kupe stan, što i jeste svrha državne uprave. Ne nikome da kupujemo sami stan, nego da im obezbedimo uslove da imaju radna mesta, da imaju plate da mogu sebi da kupe stan.
Tako da, ja u potpunosti vidim jedan smisao ekonomski u tome da vi novac trošite na investicije, a jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije koje će, na kraju krajeva, da privuku turiste.
Što se tiče jelke od 83.000 evra ili koliko je bila, tada je bila cena jelke 69.000 evra plus PDV koji ide državi, dakle, ono što sam ja čula o toj jelki je, prvo, hvala vam što ste rekli makar da je sve po zakonu i razumem da kažete ali da nije sve legitimno. Ta javna nabavka je bila objavljena na portalu javnih nabavki, u potpunosti transparentno. U redu, javila se jedna firma i ta firma je ponudila jelku te visine, tog izgleda, celog gabarita koja je 69.000 evra.
Nije se afera napravila oko toga što je jedna firma ponudila jelku, ne, nije se oko toga napravila afera, zato što oko toga ne može da se napravi afera pošto je bila objavljena transparentno za Portalu za javne nabavke. Afera se podigla, jasno se sećam tog dana, zato što ste rekli, neki ljudi koji su tada to kritikovali, ne vi, da je jelka najskuplja jelka na svetu, da je Beograd kupio najskuplju jelku na svetu.
Hoću da vam kažem da je najskuplja jelka postavljena ove godine u Evropi u Italiji, ispred autlet centra, tržnog centra koja je visine 31 metar, koja je nešto ispod 400 hiljada evra, ispred tržnog centra. Pretpostavljam da su mislili da je to investicija koja će onda tu dovesti neke ljude, neke porodice da tu kupuju, i da im se investicija u jelku od 400 hiljada evra isplati. Dakle, ovo je Italija, ali nije Rim, nego tržni centar.
„Rok Feler“ centar u NJujorku, sećam se to je bilo, naša beogradska jelka je skuplja od jelke u NJujorku. Dakle, ukupna cena jelke u NJujorku je 73.500 dolara, koja je za jednu upotrebu. Dakle, sledeće godine novih 73, 74 hiljade dolara za jelku. Najskuplja na svetu je jelka u Abudabiju u hotelu „Emirat palas“, koja košta 11 miliona dolara. Pitana sam za aferu i pokušavam da vam odgovorim.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Opet kažem, to što se vama istina ne sviđa, što se vama moj odgovor ne sviđa, ne znači da ja treba da prekinem da pričam, jel, pitali ste me, dajte da odgovorim.
Dakle, ni u jednom najbližem kontekstu beogradska jelka nije najskuplja jelka na svetu. Slične takve jelke u svim javnim nabavkama koštaju slično, ili malo skuplje. I, to je isto proverljivo.
Dakle, ta afera sa jelkom je realno afera koja nije bila oko javnih nabavki. Bila je afera oko toga da smo kupili najskuplju jelku na svetu, a ja sam vam pokazala sada da čak i tržni centar u Italiji imao je skuplju jelku nego što je beogradska jelka. Mislim da je Beograd svakako napravio u prošlosti sveukupno dobre investicione odluke, s obzirom na broj turista, na broj novootvorenih restorana, na broj usluga koje pružamo tim turistima, taksi prevoza, hotela, smeštaja i svega onoga što utiče na lokalnu ekonomiju.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli? Tako da mogu da shvatim vašu ekonomiju da sve novca što imate vi potrošite na neke stvari koje su realno, kako da vam kažem, u tom smislu su populističke. Kupite stan za jednu porodicu i nemate više ništa da donesete svim ostalim porodicama. Ja mislim da Grad Beograd vodi jednu odgovornu politiku, što se na kraju krajeva vidi i po smanjenju stope nezaposlenosti u gradu. Sve to doprinosi tome. Ako smo imali stopu nezaposlenosti od nekih 15%, 2013. i 2014. godine, onda je to u stvari pokazatelj takve politike i tih investicija.
Sada ću odgovoriti malo oko MMF i to kako Vlada Republike Srbije bezpogovorno sluša MMF. Mislim da i vi zante, zato što je MMF, o tome stvarno javno govorio na svojim konferencijama za medije, kako se oni ne slažu sa Vladom Republike Srbije oko najvažnijih stvari, a to su podizanje plata i podizanje penzija. Međunarodni monetarni fond je svaki puta bio protiv ovoga, i svaki put je Vlada Republike Srbije, tada u mandatu Aleksandra Vučića. Posle toga kada ja preuzela Vladu, donosila te odluke uprkos neslaganju MMF zato što smo mi znali da je moguće da sa ovakvom fiskalnom politikom nagradimo i penzionere i da vratimo novac ljudima u javnom sektoru, i da pored toga, pre svega u zdravstvu i u školstvu povećamo plate za 10%, odnosno za 7% u odnosu na mere fiskalne konsolidacije. Međunarodni monetarni fond se sa ovim nije slagao, ali smo to uradili, svejedno.
Što se tiče pravaca fiskalne politike Vlade Republike Srbije, nisam puno o tome pričala, zato što sam stvarno realno mislila da je do sada svima jasan pravac i da su najjasniji prioriteti. Opet, ovo je Vlada kontinuiteta. Ti prioriteti, taj pravac je bio jasan i u mandatu Vlade Aleksandra Vučića.
Prva tri prioriteta. Prvi je održavanje fiskalne discipline i stabilnosti. Novi ministar finansija će morati ozbiljno da nastavi da pazi na kasu. Drugi je brži ekonomski rast, ali koji je zasnovan na zdravim, održivim osnovama. Šta to znači i kako se to ogleda u poslu ministra finansija? Prvo, zbog fiskalne discipline ministar finansija mora da obezbedi da mi imamo sredstva za što više javnih investicija, za što više javnih ulaganja, za puteve, za škole, za bolnice, za mostove, za kanalizaciju, za sve takve stvari. To je prvi pravac.
Druga stvar su manji nameti na privredu. Ministar finansija je tu da vidi, da napravi analize i da vidi kakva je fiskalna situacija i da li u odnosu na to možemo da imamo manje namete na privredu, ali da neugrozimmo ni u jednom trenutku fiskalnu stabilnost Srbije.
Treći cilj je svakako borba protiv sive ekonomije. Borba protiv sive ekonomije je u najvećoj mogućoj meri u resoru ministra finansija. U ovom trenutku fokus je u potpunosti na reformu rada inspekcijskih službi, što je krenulo 2015. godine i mi nastavljamo na implementaciju programa transformacije poreske uprave i prve dve stvari su svakako odvajanje tzv. kor od non kor aktivnosti, ključnih aktivnosti…
Ako narodne poslanike ne zanima šta je pravac fiskalni Vlade Republike Srbije, stvarno ne moram da govorim, ali mi se čini da ste pitali.
Dakle, transformacija poreske uprave, da razdvojimo ključne od onih aktivnosti koje nisu ključne kako bi se poreska uprava fokusirala na svoj posao, svoj ključni posao i imala prihod u budžetu, a i bila na raspolaganju privrede.
Imamo i konačno…
Teško mi je da koncentrišem zato što građani moraju da znaju da je grupi poslanika ovde ovo što ja pričam vrlo zabavno, nikako ozbiljno. Važno je da građani znaju pa moram da kažem.
Treća je naravno reforma parafiskala, nešto što je ovde bilo pomenuto.
Šta je cilj svega ovoga? Nova radna mesta, veći izbor ljudima za radna mesta, bolje plaćena radna mesta i bolje usluge za građane pre svega kroz zdravstvo i kroz školstvo i to je u najkraćem mogućem ono šta su prva tri cilja fiskalne politike Vlade, Ministarstva finansija i zbog čega.
Konačno, javni dug, probaću kratko, pokušavala sam još nekoliko puta u prošlosti da odgovorim na ovo. Dakle, prvo, u ovom trenutku je javni dug ispod 60% BDP, ispod nivoa mastrita. U tom smislu se Srbija konačno ponovo svrstava u grupu stabilnih zemalja.
Drugo, mnogo je drugačije kada vi imate sto dinara javnog duga po kamatnoj stopi od 7%, a to je ono kako se tada država zaduživala i kada odlučite odgovornom fiskalnom politikom da kažete – ja ću sada da uzmem sto dinara pod kamatnom stopom od jedan ili dva posto, da ih zamenim, da isplatim ovo od 7%, koje su gospoda uzimala, da bi vraćao po 1%. Zbog toga se, između ostalog, uvećava apsolutni iznos, ali je važno da mi danas možemo mnogo lakše da vraćamo taj javni dug i da je privreda mnogo jača zbog čega se javni dug smanjuje i zbog čega, na kraju krajeva, i svi objektivni posmatrači i svi objektivni partneri u stvari, govore da je danas Srbija, u smislu javnog duga, takođe, stabilna zemlja. Hvala.

Hvala.
Branka Stamenković, izvolite.

Hvala.

Samo kratko. Znači, govorili ste o tome kako jelka u tržnom centru u Italiji košta 400.000 evra i da je mnogo, mnogo skuplja od ove koju je grad Beograd dobio za samo 83.000 evra. Tu postoji jedna velika razlika. Ta je jelka kupljena od privatnog novca. Ovde pričamo o javnom novcu. Kada je javni novac u pitanju, moramo mnogo drugačiji stil ponašanja da imamo. To je ono što sam htela da ilustrujem ovim primerom i što meni smeta.

Moj je utisak da ova Vlada, ovaj do sada gradonačelnik, a budući ministar finansija, javnim novcem upravlja kao da je reč o privatnom a nije. To je ono što mi smeta. Smatramo da moramo biti mnogo štedljiviji. Mi nismo ni Abu Dabi ni Italija. Mi mnogo manju količinu novca imamo na raspolaganju a mnogo su nam velike potrebe. Mi socijalnu politiku nemamo. LJudi zbog toga što nemamo socijalnu politiku usmereni su jedni na druge kada upadnu u neki problem, pa jedni drugima pomažemo. U uređenim zemljama država brine o ljudima kada upadnu u neki veliki životni problem. Da bismo imali novca za odgovornu socijalnu politiku mi moramo biti mnogo štedljiviji sa javnim novcem. To je moja osnovna primedba.

Ova novogodišnja jelka mogla je da se kupi za 3.000 evra. Kupljena je za 83.000. Ja mislim da je bolje bilo da je nismo ni kupili, da smo uštedeli tih 83.000 evra, nego što smo imali ovakvu investiciju. Hvala.

Hvala.
Vi, replika?

Zahvaljujem gospođo Brnabić na opširnom pokušaju odgovora. Ja i dalje mislim da je politika ove vlasti prema MMF, suviše snishodljiva.

Dakle, suviše snishodljiva i ako sam ja pratio medije, a jesam, shvatio sam da su oni ipak odobrili ova povećanja, da je bilo pregovora, razgovora sa njim, ali sva ova povećanja su oni odobrili. Na kraju krajeva, ako se ne varam, oni su iz MMF, daleko od toga da ih branim, ali su oni govorili da treba ovaj zakon da se ukine o smanjenju penzija. Dakle, oni su insistirali na tom smanjenju, pa čak prve izjave i vaše i ljudi iz Vlade su bile da to ne možemo, pa se onda našlo neko rešenje koje je pre neki dan objavio gospodin Vučić.

Dakle, mislim da je pozicija države prema MMF suviše snishodljiva. Ne znači da po neka njihova preporuka nije dobra. Slažem se da ponešto i jeste dobro, ali generalno bolje da razumna, odgovorna vlast vodi politiku, da je bez tutorstva MMF. Da se radilo loše, složićemo se. Ja imam punu hrpu papira i fotografija i projekata kako se sve radilo u prethodnom periodu. Ja samo mislim da je naivno, pogrešno, netačno povlačiti crtu kako je otprilike sve do 2012. godine bilo sve loše, a posle 2012. godine sve dobro, kao što je i prethodna vlast povlačila crtu na 2000. godini, pa onda opet do tada ništa nije valjalo a posle 2000. godine je svanulo sunce.

Dužan sam kratko odgovor, vi ste pitali – ko je bolji gradonačelnik? Da li znam nekog boljeg gradonačelnika od gospodina Malog? Ja znam nekoliko, od Branka Pešića, preko Nebojše Čolića, preko Nenada Bogdanovića, do Dragana Đilasa. Po meni, svi su oni iz različitih političkih opcija bili bolji gradonačelnici od gospodina Malog. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dušica Stojković.

Zahvaljujem gospođo Gojković.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Beograd je kao prestonica konačno počeo da ostvaruje svoje snove. Dobra politika je samo ona politika koja je dobra za ljude, koja je dobra za građane, a ne za lične džepove i novčanike.

U pripremi svog današnjeg izlaganja, zaista sam imala prilike da pročitam brojni materijal, brojne izveštaje o radu Grada Beograda i uspešno realizovanim projektima u prethodnom periodu. Pokazali ste kako se vodi Srbija, kako se voli Beograd i kako se razvija grad po meri građana, a ne po meri tajkuna, uz pomoć političara, kakav je bio manir u prethodnom periodu, dok je Beogradom vladalo tzv. žuto preduzeće.

Dobro je da se ovaj grad otvara ka stranim i domaćim turistima, koji je u porastu za čak 10%. Dobro je da imamo jelku, dobro je da imamo i nove avio linije, koje su povezane sa našim prestonicom i da svakog dana, našim putevima, avionima, dolazi sve veći broj domaćih i stranih turista.

Rezultati u Beogradu, nakon četiri godine su zaista impresivni. Nasledili smo praznu beogradsku kasu, ogromne dugove javnih komunalnih preduzeća i gradskih opština. Sada je taj dug prepolovljen. Dug u gradu Beogradu je 2014. godine iznosi 1,2 milijarde evra, sada je smanjen i deficit je četiri puta manji nego što je bio.

Uveli smo dobru praksu, kao SNS da podnosimo izveštaj o radu građanima. Kako ne bi bili kao naši prethodnici, kako bi bili odgovorni za vršenje vlasti, kako bi bili odgovorni prema građanima Beograda i Srbije. Važno je da proveravamo šta smo obećali, šta smo uradili građanima i kada se kampanja i izbori završe. Sa ponosom mogu reći da smo ogroman deo naših obećanja, obećanja koje je dala SNS, ostvarili i nakon 2014. godine i nakon 2012. godine.

Građani Kijeva su u ovoj kampanji za beogradske izbore imali prilike da predsednika Vlade, gospodina Nebojšu Stefanovića prvi put sretnu. Nakon 40 godina im se prvi put jedan ministar Vlade Republike Srbije obratio u naselju, saslušao njihove probleme i deo tih problema zajedno sa opštinom i gradom da reši. To je zaista recept za uspeh. Tako možemo da znamo koliko fali asfalta, koliko fali novih autobuskih linija.

Siniša Mali i Goran Vesić su sa svojim timom zaista uspešno realizovali brojne projekte na koje smo mi kao Beograđani zaista ponosni. Obavili su sjajan posao kada je reč o javnim finansijama grada Beograda, doveli su finansije u red, finansije javnih preduzeća, opština i grada Beograda. Svi zajedno smo prepolovili dug grada, isplatili sve dospele obaveze i budžetski deficit smanjili za skoro četiri puta i to za nešto manje od tri i po godine.

U ovom trenutku na računu grada Beograda imamo 12,8 milijardi dinara, koje ćemo ulagati u Beograd i u narednom periodu. Zbog odgovornog upravljanja gradskom kasom, Beograd je po prvi put dobio i kreditni rejting. Podsećam vas, kreditni rejting je krvna slika grada i neophodna je stavka koju svaki ozbiljan investitor gleda i ceni pre nego što se odluči da investira svoj novac.

Nismo ulagali samo u centar Beograda, već smo vodili računa da se svi delovi Beograda ravnomerno razvijaju. U prigradskim opštinama se svakodnevno, i dan danas, asfaltira veliki broj ulica, nekategorisanih puteva, grade se novi kilometri vodovoda i asfalta. Obnovljeno je više od 750 ulica, pri čemu je obnovljen asfalt u dužini od 140 kilometara, a prvi put je asfaltirano 120 kilometara saobraćajnica u Beogradu.

Trenutno, zajedno za preduzećem Putevi Srbije radi se na asfaltiranju više od 200 kilometara ulica, što Beograd zaista ne pamti. Izgradili smo i 113 kilometara kanalizacije, 283 kilometra vodovodne mreže, 260 kilometra toplovoda i to su samo rezultati za tri i po godine.

Sa rukovodstvom moje opštine, ali i sa predstavnicima grada i komunalnih preduzeća, zaista svake subote i nedelje obilazimo i razgovaramo sa građanima Rakovice i Beograda. Obilazimo nove radove na asfaltiranim ulicama, otvaramo nove parkiće i sportske terene. Gradimo kanalizaciju u naselju LJubiša Jelenković i zaista sam ponosna na tim SNS i u opštini Rakovica i u gradu Beogradu, ali i u Vladi Republike Srbije.

Mi se razlikujemo kao Srpska napredna stranka zato što svakodnevno razgovaramo sa svojim sugrađanima i što osluškujemo njihove potrebe. Sa tom praksom ćemo nastaviti i u narednom periodu. Naša pobeda je što je Beograd postao grad kranova. Više od 1.100 gradilišta je bilo u februaru ove godine. Znači, u februaru ove godine, 2018. godine mi smo u gradu Beogradu imali 1.100 gradilišta. U periodu od 2014. do 2017. godine grad Beograd je izdao ukupno 2.443 lokacijskih uslova, izdao je više građevinskih dozvola za više od dva miliona kvadrata. Samo tokom 2017. godine izdate su dozvole za izgradnju više od milion kvadrata, što je bilo zaista nezamislivo pre par godina.

Naša velika pobeda je i što je u Beogradu sve više radnih mesta i sve više investicija. Krajem 2013. godine u Beogradu je bilo oko 1.100 nezaposlenih lica. U septembru 2017. godine taj broj je smanjen na ispod 90 hiljada. To je zaista nedovoljno i moramo, gospođo Brnabić, da radimo na tome da nastavimo da zapošljavamo ljude u našoj zemlji, da stvaramo privredni ambijent, da smanjimo odliv mozgova, da smanjimo odlazak srpske pameti van granica ove zemlje. Dobar pokazatelj da se Beograd razvija u pravom smeru je da sve više investitora i novih kompanija dolazi u naš grad, poput firme „Ikea“, „Kapitol park“ u Rakovici, hotela „Hilton“, fabrike „Meita“ u Obrenovcu, što doprinosi stvaranju novih radnih mesta.

Pogledajte šta se u Beogradu gradi i videćete da upravo u tim oblastima je najveća stopa novozaposlenih. I dalje je veliki disbalans u zaposlenosti između muškaraca i žena i zato je važno da otvorimo nova radna mesta, gde će biti uposlene žene, ali i kroz podsticaje koje želim da Vlada Republike Srbije nastavi i u narednom periodu, afirmišemo žensko preduzetništvo, da imamo više uposlenih žena i na selu, više žena u IT sektoru.

Ja vam sada, danas, sa ovog mesta, želim da poručim sledeće. Pre ulaska Zakona o budžetu za sledeću godinu, za 2019. godinu, želim da ove teme, teme ženskog preduzetništva, teme zapošljavanja naših žena na selu, budu teme za novog ministra finansija i želim da se gospodin Mali i ovim temama aktivno bavi u narednom periodu.

Zarad istine i izgovorenih reči od strane opozicije, želim da kažem sledeće o projektu „Beograd na vodi“. Ostvarujemo zaista vekovni san Beograđana o spuštanju grada na reke. Od više od 200 km neiskorišćenih rečnih obala, zahvaljujući upornosti našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, Beograd zaista dobija jedan velelepni projekat kakav je projekat „Beograd na vodi“. Svašta smo slušali kao Beograđani o ovom projektu – da je reč o pukoj maketi, da se on neće izgraditi, da će ostati na nivou makete, da on tone iz dana u dan. Sve su to radili kako bi zaustavili razvoj našeg grada. Na njihovu žalost, a na sreću svih nas, Beograđana, projekat se uspešno razvija i svaki dan kada krenem na posao, kada dolazim u Narodnu skupštinu Republike Srbije, zaista imam prilike da sa mosta vidim kako projekat „Beograd na vodi“ iz dana u dan dobija nove obrise i počinje zaista da liči na maketu i počinje da liči na onu viziju koju nam je Aleksandar Vučić govorio i počinje da se razvija i na terenu.

Mi danas imamo uređenu Savsku promenadu, a podsetiću vas, nasledili smo groblje brodova i olupina. Danas imamo uređene zelene površine, dečija igrališta, biciklističke staze, sportska igrališta, novu rasvetu u ovom delu Beograda, a nasledili smo đubre, korov, zmijarnik koji su nam prethodnici ostavili u amanet. Osim stambenih kula, počela je i gradnja tržnog centra, kao i gradnja Kule Beograd, koja će biti najviša zgrada u ovom delu Evrope.

Projekat „Beograd na vodi“ posredno je pokrenuo čitav niz drugih infrastrukturnih projekata koji su decenijama bili nezavršeni, kao što su izgradnja glavne železničke stanice Prokop, iseljenje železničkog i autobuskog saobraćaja iz centra grada, izgradnja automobilskog tunela koji će da poveže Savu i Dunav, izmeštanje autobuske stanice iz centra Beograda. Cilj nam je, kao SNS, da se zaista grad razvija po meri njenih građana, po meri Beograđana, a ne po meri tajkuna, uz pomoć političara, kako je to bilo za vreme Dragana Đilasa.

Razmišljam često zašto naši protivnici, zašto deo srpske opozicije ovoliko napadaju ovaj projekat. Zašto bi neko bio protiv da se izgradi skoro dva miliona kvadrata, da se uposle ljudi u Beogradu, da se Beograd razvija? Zato što je razvoj ovog projekta mera njihove nesposobnosti. Zato što ih svakoga dana podsećamo na zapušten prostor koji je predstavljao ruglo Beograda i koji su nam ostavili u amanet.

Nedavno smo na društvenim mrežama, krajem prošle godine, 2017. godine, imali prilike da vidimo video-snimak bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa koji je sa tajkunima 12. marta 2009. godine u Kanu promovisao Miškovićev projekat „Grad na vodi“. Oprostite, maketu projekta „Grad na vodi“, jer su upravo to pokazali u Kanu isti ovi koji sada napadaju nas da pravimo makete. Takođe sam pročitala da je 2005. godine bio promovisan u gradu projekat „Menhetn na Balkanu“, upravo kao prostor „Beograda na vodi“. Problem je što osim lepih planova, nisu uspeli apsolutno ništa da urade za građane Beograda.

Đilas je 2005. godine, podsetiću vas, najavljivao izgradnju nuklearne centrale u Kostolcu, 2008. godine da će početi izgradnja mosta Ade huje, izgradnja metroa za godinu dana. Zaista mogu reći da svi mi Beograđani i dalje čekamo taj Đilasov metro i nismo uspeli do sada da ga vidimo. Takođe, 2009. godine Đilas je obećavao da će do kraja njegovog mandata biti legalizovani svi nelegalni objekti. Godine 2010. je obećavao da će Prokop raditi do kraja godine. To se nije desilo.

Podsetiću vas, njihovi ministri, njihovi funkcioneri su najavljivali da će Srbija postati deo EU 2008, 2010. godine. Ni to se nije desilo. Oni nisu uspeli da ratifikuju jedan sporazum, a reč je o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji smo mi uspeli da ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2013. godine. Ništa od njihovih obećanja se nije desilo i otuda ta frustriranost koja, evo, već čitav dan slušamo o tome. Otuda frustriranost zato što smo mi ti koji ostvarujemo naše planove i snove. Mi ispunjavamo obećanja koja smo dali građanima Beograda i građanima Srbije.

Dolazim iz Rakovice i zaista na samom kraju želim da kažem sledeće – nakon 45 godina lažnih obećanja, uspeli smo da izgradimo zajedničkim snagama Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zaštite gde ima prilike da se od oktobra prošle godine leči više od 40 građana Rakovice i Beograda i ja vam na tome zaista čestitam.

Naš usud je zaista da rešavamo pitanja koja su nam ostavili svojim propalim projektima, od uklanjanja „Pazl grada“ na Voždovcu, preko replike na Terazijama, na Novom Beogradu, rešavanje komunalnih problema u svim onim divljim naseljima koja su nicala tokom noći. Naša velika pobeda, svih nas iz SNS, je ta što delima pokazujemo da Beograd nije samo na Terazijama, na Dedinju ili na Vračaru, za nas je Beograd i Padinska Skela i Besni Fok i Jabučki rit i Đurinci i Rogača i Kaluđerica i Ripanj i Kneževac i Kijevo i Resnik.

Za vreme prethodne vlasti, rubni delovi Beograda su zaista zaostajali u razvoju za centrom grada Beograda, kada je u pitanju infrastruktura, odnosno kada je reč o vodovodu, kanalizaciji, putevima i javnom prevozu. Mi smo prva vlast u Beogradu koja zaista na jednak način tretira centar grada i najudaljenija sela u Beogradu. Naša politika, politika SNS je da se u narednim decenijama na čitavoj teritoriji Beograda izgradi nedostajuća infrastruktura sa fabrikama za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, sa izgradnjom toplovoda Obrenovac-Novi Beograd, sa fabrikom za preradu otpada u Vinči. Zato želim da nastavimo da ostvarujemo svoje snove, želimo da Beograd sa novim mostovima, novim tunelima postane i nastavi da bude grad kranova i novih fabrika. Točak investicija koji se pokrenuo teško je zaustaviti.

Želim da u danu za glasanje ispred SNS poručim da ćemo podržati predlog koji nam je Vlada Republike Srbije dostavila u Narodnu skupštinu, da ćemo podržati gospodina Sinišu Malog za novog ministra finansija. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.