Hvala, gospodine predesdavajući.
Gospođo predsednice Vlade, gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ili sutra, kako nam vreme bude oticalo, treba da odlučimo da li će gospodin Siniša Mali sesti u fotelju ministra finansija.
To je fotelja u kojoj su svojevremeni bili Kosta Cukić ili Lazar Paču. Kosta Cukić je svojevremeno u 19. veku bio čovek koji je konsolidovao finansije Srbije, koji je lansirao dinar, koji je ukinuo zelenaše ili jedan Laza Paču koji je bio poznat po svojoj štedljivosti i koji je, eto, imao i posebno mastilo kojim je pisao državna pisama, državno mastilo i svoje lično mastilo kojim je pisao svoja lična pisma.
Danas smo čuli ceo niz eulogija, odnosno pohvala, pre svega, od gospođe predsednice Vlade i čuli smo jako puno toga o biografiji gospodina Siniše Malog, koja uglavnom izgleda kao da sve počinje od njegovog angažmana kao gradonačelnika Beograda.
Naravno, ja sada neću se baviti Beogradom zato što je to stvar koju treba da ostavimo iza nas. To je stvar za Skupštinu grada. Ovde treba da se bavimo nekim drugim stvarima, a to je gospodin Siniša Mali kao kadrovsko rešenje, jer mi ovde nismo raspravljali, niti mi se čini da ćemo raspravljati o nekom predloženom finansijskom konceptu, nego o ličnosti, odnosno o kadrovskom rešenju.
Da se vratimo na samu biografiju. Vrlo je interesantno da ste, gospođo Brnabić, zaboravili ili prevideli da kažete da je gospodin Siniša Mali radio 2001. do 2003. godine kao pomoćnik ministra za privatizaciju i da je bio direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju. Znači, to je nešto oko čega naše kolege iz SNS za taj period, i za sve ljude koji su u to vreme bili aktivni i obavljali funkcije, imaju vrlo velike primedbe, bilo da se radi o privatizacijama, a gospodin Siniša Mali je bio njihov vinovnik, bilo da se radi o druženju ili vezama za tajkunima, što takođe važi i za gospodina Malog, i jednom velikom bogaćenju, što takođe važi i za gospodina Sinišu Malog.
Gospođa Brnabić je u svojim preporukama za gospodina Malog rekla da on ima sjajna iskustva u privredi. Evo, recimo, ovo je jedno od iskustava, ovo što sam rekla, ta njegova funkcija između 2001. i 2003. godine, koja ga nikako u vašim redovima ne bi mogla kvalifikovati za ovo mesto. S druge strane, upravo u to vreme počinje i finansijski uspon gospodina Malog, koji tada postaje direktor različitih of šor firmi. Pominju se četiri of šor firme koje je osnovala „Trident Trust Company Limited“. To je jedna firma koja registruje of šor firme i ta agencija krije o vlasnicima, ali ne krije tajnu o direktorima. Znamo da je gospodini Siniša Mali bio direktor svih ovih firmi i da su sve one delovale kao of šor kompanije.
Dakle, ja imam problem s tim da ministar finansija Republike Srbije bude čovek koji je radio iz of šora i koji je radio kao direktor of šor firmi. To su firme koje ne plaćaju ovde porez državi Srbiji.
Da ne kažem da je i to bivstvovanje u of šor firmama praćeno celim nizom afera, pa tako imamo i ovu čuvenu aferu „24 stana“ u Bugarskoj, u letovalištu Sveti Nikola, od kojih je gospodin Mali kupio jedan stan za sebe, a 23 stana je kupio na ime i za račun te firme. To je koštalo oko pet miliona evra, a gospodin Mali je, kada je 2014. i 2013. godine kupovao te stanove, već bio finansijski savetnik gospodina Vučića, koji je tada bio prvi potpredsednik Vlade.
Što se tiče tih drugih firmi, imamo i firmu „Alession investment LTD“ koja je osnovana 2007. godine i takođe ju je angažovala preko angažmana agencije „Trajdent trest kompani“. Direktorka ove firme je bila gospođa Marija Mali, o čijim iskazima smo imali dovoljno da slušamo u medijima. Ali, ova firma je bila povezana i sa još jednom malverzacijom o kojoj ću govoriti kasnije, a tu je jedan čovek dobio, čini mi se, neku uslovnu zatvorsku kaznu.
Ja bih samo rekla što se tiče ova 24 stana da je gospodin Mali zaboravio ili izbegao da prijavi da je ove stanove kupio. On to nije prijavio Agenciji za privatizaciju Republike Srbije. Dakle, ja ovde ne govorim ni o tome šta piše tabloid, ni o tome šta piše „Krik“, ja govorim o Agenciji za privatizaciju Republike Srbije koja je institucija Republike Srbije.
Pored ovoga, ja bih takođe pomenula i bugarsku finansijsku obaveštajnu službu, odnosno agenciju, koja je navedena u izveštaju same Agencije Republike Srbije. Naša Agencija kaže da je dobila obaveštenje od bugarske finansijske obaveštajne službe da je veliki broj transakcija u vezi sa kupovinom apartmana u Bugarskoj sumnjiv, jer se radi o, citiram, „gotovinskim uplatama ili bezgotovinskim prilivima u velikim iznosima u kratkom vremenskom periodu i bez neke jasne logike“.
Gospodin Mali je rekao da ti potpisi nisu njegovi potpisi, da će on podastrti o tome dokaze, međutim, mi o tome dokaze nismo dobili ni do današnjeg dana, a demantovao ga je bugarski poslovni registar koji je rekao da su njegovi potpisi validni.
Dalje, dolazimo do sledeće afere, a to je afera „Savamala“. Naime, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, maskirana lica sa fantomkama su porušila širi centar grada Beograda u Hercegovačkoj ulici i gospođa Mali je tada i rekla da se njen tadašnji suprug hvalio time, odnosno da je samo saopštio da je tamo nešto polupao, da nije uradio ništa strašno, da niko nije stradao, ali da je on to uradio.
Naravno, ja moram ovde da podsetim i narodne poslanike i naše građane da je i tadašnji premijer, gospodin Vučić, a današnji predsednik Republike, rekao da iza rušenja u Savamali stoji sam vrh gradske vlasti, a i te rušitelje je nazvao kompletnim idiotima. To nisam rekla, to je rekao gospodin Vučić i ja ga ovom prilikom zaista samo citiram.
Sledeća afera jeste otimanje 10 hektara državne zemlje. Naime,firma gradonačelnika Beograda i njegove porodice nezakonito je prisvojila 10 hektara državne zemlje nadomak Vršca. Ovu zemlju na kojoj se proizvodila detelina koristila je državna kompanija „Alfa protein“ i biznismen Srđan Gajić je privatizovao firmu u vreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju, a ubrzo je ovo državno zemljište nezakonito poklonio privatnoj firmi „Kompost grup“ u vlasništvu Siniše Malog i njegovog oca, Borislava Malog. Prema sudskim spisima, zemlju nikada nisu platili, a na njoj je gradonačelnik pokrenuo proizvodnju komposta. Gajić, koji je tu umešan, bio je osuđen u februaru 2015. godine na dve godine uslovne kazne, dok istraga protiv članova porodice Mali nije nikada vođena.
Nakon što je „Krik“ objavio ovu priču u oktobru 2015. godine, sudski postupak kojim država pokušava da vrati vlasništvo nad zemljom je nastavljen posle šest godina prekida, međutim, to stoji. Stoji u Tužilaštvu i ovo oko 24 stana i još se preispituje, da ne kažem da se kiseli.
Dalja afera je sumnja za pranje novca, odnosno pola miliona evra. Naime, Siniša Mali je svoju firmu „Ferdi DŽenetiks“ prodao za pola miliona evra of šor kompaniji „Alesion investment“ koju sam pominjala. To je bilo 2009. godine. U trenutku prodaje, direktor i vlasnik of šor kompanije je takođe bio on. Znači, sam sebi je prodao firmu i tu je prošlo 525 hiljada evra, što je banka preko koje je transakcija išla označila kao sumnju na pranje novca i to je prijavljeno Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija je to prihvatila kao nedozvoljenu radnju. To je takođe slučaj koji je na proveri u Tužilaštvu.
Gospodin Mali ima 45 bankovnih računa, 17 je na njegovom imenu, 21 je na imenu njegove supruge i maloletne dece, a tri računa su na imenima drugih ljudi. To je gospodin Vučićević, biznismen, ne ovaj iz „Informera“ i to je gospodin Urošević, arhitekta i trećeg imena sada ne mogu da se setim. Uglavnom, gospođa Mali je s tih računa prebacila 125 hiljada evra, što je negde Agencija za korupciju označila kao 95 hiljada evra više nego što je ona mogla da zaradi.
Ja naravno o jelki, o fontani, o svemu ostalom što se dešavalo, rasveti, neću govoriti, jer kažem, to nije tema za ovde, to je tema koja bi trebalo da bude tretirana u beogradskoj Skupštini.
Svakako, ja moram kao član akademske zajednice da pomenem plagirani doktorat gospodina Malog. Nije baš sve tako kao što je gospođa Brnabić iznela. Naime, FON je odbio da napravi reviziju tog doktorata i napravljena je komisija. Ta komisija nije mogla da se sastane zato što su svi članovi komisije dali ostavku.
Inače, profesor Raša Karapandža je u autorskom tekstu za „Peščanik“ zaključio da je Mali plagirao doktorat i prepisao najmanje 33% teksta. Javio se i reagovao je akademik Dušan Teodorović koji je rektor Univerziteta u Beogradu, obratio se dopisom i poslao dokaze na skoro 20 strana koji, kako je rekao, potkrepljuju tvrdnje da je rad Siniše Malog plagijat.
Senat Univerziteta u Beogradu je potom zatražio od FON da formira stručnu komisiju za analizu gradonačelnikovog doktorata početkom aprila prošle godine. Ta analiza je odložena, jer kao što sam rekla, svi su članovi dali ostavku.
Takođe bih rekla u vezi sa plagiranjem da su delovi tog doktorata, da je gospodin Mali imao nameru da delove tog doktorata objavi u časopisu „Organizacija i menadžment“, a gospodin Sajmon Cajfert je taj tekst povukao uz tvrdnju da je tekst prepisan od Stifanosa Hailemariama.
Dakle, ja neću dalje da dužim. Ali, ovo su zaista ozbiljne afere i ja bih volela da na to čujemo odgovore, ali ne odgovore onog tipa - a šta ste vi radili, a šta radi svako od nas ovde koji smo u opoziciji ili oni koji su u opoziciji, a nisu ovde u ovom skupštinskom sazivu. Onog momenta kada se i ako se ti ljudi ili bilo ko od nas bude birao na bilo kakvo mesto u Vladi, tada ćemo mi biti tema. Sada je tema Siniša Mali. Ja zaista očekujem da mi pričamo o ovome i da pričamo o Siniši Malom kao kadrovskom rešenju, a ne o nekim drugim ljudima.
Napominjem da su ovo ozbiljne optužbe, da se njima ne bave samo mediji, da imamo nalaze Agencije za borbu protiv korupcije, srpske, agencije bugarske i da o svemu molim narodne poslanike da dobro razmisle, jer glasanjem za gospodina Malog, koji po mom mišljenju, ukoliko su, a ove su afere nerazrešene, on nema tu dostojnost da sedne na stolicu, na glavnu, na najvažnije mesto, najvažnijeg ministra, pored predsednika Vlade, ministra finansija. To vam je, što bi narod rekao, da se da gladnom vuku jagnje na čuvanje. Mislim da Srbija to nije zaslužila. Hvala na pažnji.