Hvala predsedavajući.
Kolege poslanici, pa mogli smo da čujemo u prepodnevnom delu rasprave je jedno jako neobičnu stvar. Naime, predsednica Vlade Republike Srbije promovisala je rad of šor firmi na svetu i to je, čini mi se nezabeležen primer danas u svetu, da jedna Vlada promoviše rad of šor firmi.
Nekoliko meseci prošle godine, u stvari, čini mi se, svetska afera, tzv. „panonski papiri“ bacili su svetlo na funkcionisanje of šor firmi u svetu i reakcija toga je bila da su sve vlade se obavezale i krenule da sprovode mere kako bi se smanjilo poslovanje preko of šor firmi, zato što je ono u velikom broju slučajeva, dokazanih slučajeva služilo za netransparentno poslovanje, za pranje novca, kao i za finansiranje kriminala.
Naravno, niko ne spori pravo nekome građaninu Srbije da radi posao preko of šor firmi i samo poslovanje preko of šor firmi naravno ne može da bude odmah označeno kao kriminalno, ali treba raditi na promeni ambijenta i Vlade svih zemalja sveta se trude da je „Apple“, „Procter and Gamble“, kako je rekla predsednica Vlade i druge velike kompanije svoje poslove prebace sa of šor zona na matične zemlje, odnosno da poslovanje vode u zemljama u kojima posluju u skladu sa njihovim zakonom i da to što velike firme rade i zašto su svoje poslovanje prebacili u of šor zone služilo je za izbegavanje plaćanja poreza.
Ako govorimo o tome da je potrebno uvesti red i ako govorimo o tome da je potrebno smanjiti sivu zonu srpskoj privredi koja danas iznosi 30%, pa onda valjda jedan od prioriteta treba da bude borba protiv poslovanja preko of šor firmi, a ne njihovo promovisanje.
Mislim da je po tome Srbija jedina jedinstvena zemlja danas u svetu koja promoviše takvo poslovanje.
Zašto je u slučaju gospodina Siniše Malog to poslovanje preko of šor zoni interesantan i zašto se tim poslovanjem bave i nadležni organi Republike Srbije, ali nažalost, a bave se na takav način da nikada istragu ne završe? Gospodin Siniša Mali je preko of šor zone sam sebi prodao firmu za 525 hiljada evra 2009. godine, čini mi se. Na koji način su te pare se našle na računu firme čiji je direktor bio Siniša Mali i koja je onda kupila firmu u Srbiji koja praktično nije poslovala? Tim slučajem se bavi Tužilaštvo, ali, ponavljam, na način da odgovora nema.
Negde na početku ove rasprave gospodin Marković je rekao kako bi biografija Siniše Malog umesto ove dve strane, koliko smo dobili, trebalo da bude na 50 strana. Ovo je biografija, odnosno prilozi za biografiju gospodina Siniše Malog na nekih 30 strana i na svih 30 strana je sve afera do afere, gde po pravilu na kraju stoji rečenica da navode proverava Agencija za borbu protiv korupcije, da navode proverava Tužilaštvo, da navode proverava neki drugi državni organ, ali nigde epiloga nema. O tome su govorile mnoge moje kolege pre mene. Ja se neću tu ponavljati, nabrajati šta je sve sporno u biografiji gospodina Siniše Malog, ne samo u poslednje četiri godine koliko je obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, nego svo ono vreme, kako kaže predsednica Vlade, kada se on vratio u zemlju da pomogne. Vratio se ne samo on nego i mnogi drugi ljudi, ali malo je njih koji danas posle pomaganja Srbiji 18 godina imaju milione. Po tome gospodin Siniša Mali je jedinstven.
Evo zašto je ta njegova biografija zanimljiva. Ovde je sugerisao predsednici Vlade Siniša Mali kako je radio u Agenciji za privatizaciju do marta 2003. godine i time je hteo sebe da amnestira od brojnih spornih privatizacija koje se u javnosti Srbije spominju godinama unazad.
Postoji jedan problem, na sajtu Beograda još uvek stoji biografija gradonačelnika Siniše Malog, i u njoj piše da je gospodin Siniša Mali na funkciji dužnosti direktora Centra za tendersku privatizaciju bio do kraja 2003. godine, a u biografiji kada je biran za gradonačelnika 2014. godine, pisalo je do oktobra 2003. godine. Zašto je tih nekoliko meseci ovde važno? Zato što jedna od spornih privatizacija je privatizacija „Beopetrola“, a tender za tu spornu privatizaciju, o kojoj često vole da govore poslanici vladajuće koalicije je sproveden avgusta meseca 2003. godine. Sada je pitanje da li je gospodin Siniša Mali bio ili nije bio direktor tog centra? Biografija njegova zvanična na sajtu grada Beograda kaže da je bio. On je ovde premijerki rekao da nije bio.
Zašto je ta privatizacija jedna od spornih, koja nije jedina, u mandatu Siniše Malog, bilo ih je „Jugoremedija“, „Večernje novosti“, „Keramika“ Kanjiža, „Veterinarski zavod“, „Sartid“, to se sve dešavalo do tog marta 2003. godine, a ovo se dešavalo u avgustu, kada ne znamo da li je bio ili nije bio. Da li je lagao u biografiji koja je važila do danas ili tek sad govori istinu?
Važno je zato što se poslovi gospodina Siniše Malog posle odlaska iz Agencije preklapaju sa“Lukoilom“, preklapaju se sa ljudima koji su bili uključeni u tu privatizaciju. Preklapaju se sa 24 stana u Bugarskoj. Pa, kaže premijerka – gde su sada ti stanovi? Pa, kaže premijerka – kako je gospodin Siniša Mali preneo vlasništvo, odnosno upravljanje kompanijama koje su kupile te stanove na drugu osobu, što zvanični organi Bugarske ne priznaju. Tamo se gospodin Siniša Mali do 2017. godine vodio se kao direktor.
I to, čini mi se, državni organi Republike Srbije nikako ne uspevaju da rastumače i raspetljaju. I, sada mi treba da očekujemo, recimo, da će gospodin Siniša Mali, sutra kao ministar finansija i nadležan za rad Uprave za sprečavanje pranja novca, koja se bavila njegovim radom i delom i likom i poslovanjem i činjenicom da je bio vlasnik ili je raspolagao sredstvima sa 45 računa, da on neće vršiti uticaj na rad te uprave, mada je ta uprava svoj posao obavila, dala ga tužilaštvu, a odatle nikakvog glasa nemamo u nazad.
Vrlo je zanimljivo, bilo bi zanimljivo da smo dobili tu veliku biografiju od strane predlagača, da čujemo da li je pred nadležnim organima Republike Srbije, pred sudom, gospodin Siniša Mali rekao da 60.000 evra za školovanje njegove dece u privatnim školama plaćaju prijatelji iz inostranstva.
Ja vas pitam u kojoj bi zemlji, neki političar mogao da izađe i da kaže – školovanje moje dece, koje je u visini 20 prosečnih zarada u toj zemlji plaćaju prijatelji iz inostranstva. Pa, to je esencija sukoba interesa i uticaja koje zakon definiše. I, preko toga se prelazi. To nisu novinski natpisi, to je izjava pred sudom.
Na stranu one druge stvari zašto jedan visoki državni službenik, među najvišima, nema poverenje u državno školstvo, nego školuje decu u privatnim školama. I, šta mi koji nemamo te mogućnosti, ni prijatelje iz inostranstva i školujemo decu u državnim školama, možemo da očekujemo o znanju koje će naša deca i vaspitanju da dobiju u tim školama.
Brojna pitanja se tu otvaraju, a na njih nemamo odgovor, nego se pokušava da se opere biografija gospodina Siniše Malog već nekoliko meseci unazad. Valjda kao priprema za ovu funkciju.
Poslednja stvar u toj pripremi bila je priča kako će se ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija. To je izvinite, za nas poslanike u Narodnoj skupštini priča, jer mi taj predlog zakona nismo dobili. Imamo najavu da će biti od novembra, a verovatno do sledeće godine. Pa koliko smo priča imali da će nešto biti za dve godine, za dve i po godine, najkasnije za tri?
Da li su stanovi koji su pred izbore u Beogradu u „Beogradu na vodi“ useljavani kada je najavljeno useljenje na proleće? Da li su useljeni? Ovde u biografiji piše – pokrenuta je izgradnja nove autobuske stanice. Evo, pozivam vas inače da vidite da li danas ima jednog jedinog radnika na tom gradilištu. Nema nikog. Posle izbora i slikanja pred izbore, ništa. Stoji jedan bager, eno ga zarđao tamo, nije se pomerio ova tri meseca i nastavlja se za izmišljanjem.
Premijerka je ovde, obrazlažući i odgovarajući na određena pitanja, govorila o rastu BDP. Koliko smo god ćutali prošle godine, odnosno nismo slušali te podatke o rastu BDP 2017. godine, sada samo o tome slušamo. Zaglušujuća buka od 4,5% rasta u prva tri meseca ove godine.
Kao građanin Srbije bih voleo da se to nastavi i da imamo na kraju godine toliki rast, ali hajde da pogledamo unazad, da vidimo rezultate. Evo su rezultati zemalja zapadnog Balkana, od 2013. do 2017. godine, zbirni. Ceo region ima rast BDP za pet godina 2,3%. Zemlja sa najnižim rastom u tih pet godina je Srbija, 1,3%. Najniži rast u pet godina u celom okruženju imala je Srbija i to je rezultat i kontinuitet rada ove Vlade u prethodnih pet godina.
Da li građani imaju nadu da će se nešto promeniti ovakvim izborom? Ne. Premijerka nam to i govori – mi ćemo nastaviti. Znači, najniži rast. Sledeći podatak, plate. Jedino Albanija i Makedonija danas od svih država u Evropi imaju manje prosečne zarade nego građani Republike Srbije, 49.400 dinara je prosečna zarada isplaćena u martu 2018. godine. Pripremio sam se, kako je to sugerisala predsednica Vlade, ili ti 418 evra. Medijalna zarada, znači pola iznad te zarade prima više, pola primanje manje je 38.238 dinara ili ti 323 evra. najčešće isplaćivana zarada u Srbiji je malo više od 25.000 dinara, odnosno minimalna zarada, 212 evra.
Takvi rezultati, takva politika Vlade je dovela do toga da je siromaštvo u Srbiji najveće u Evropi. To su katastrofalne posledice politike ove Vlade.
Da imamo mogućnosti da vodimo dijalog normalan, sigurno da bi rezultati izbora bili drugačiji, ali ne možemo o ovome nigde da govorimo osim u parlamentu, u retkim prilikama, a često, nažalost, ne i ovde.
Ono što se bojim je da gospodin Siniša Mali izborom na funkciju ministra finansija neće moći da uradi najvažnije stvari koje su u ovom trenutku potrebne. To je reforma Poreske uprave, koja bi morala, ne da bude batina kojom država udara privredu i građane, nego da bude servis građana.
Gospodin Siniša Mali bi morao konačno da ispuni, odnosno Ministarstvo finansija i Vlada, obaveze FATFA koja je stavila Srbiju na crnu listu zbog nemanja mehanizma za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Prvo smo slušali od predsednice Vlade da je Srbija ispunila sve, a onda smo pre nekoliko nedelja usvajali zakone koji su nam falili da bi mogli da ispunimo sve, ali mi moramo da imamo implementaciju tih zakona. Kako sada očekujemo da Siniša Mali, kao šampion poslovanja u ofšor zonama, bude nosilac borbe za transparentno poslovanje i za borbu protiv pranja novca? Vrlo smo skeptični po tome.
Na kraju, nadam se da će ministar novi ispuniti obećanje staro više od šest godina koje je SNS dao, a to je usvajanje, odnosno da se pošalje u Skupštinu zakon o poreklu imovine. Ako ne zna kako da ga napiše, evo, slobodno nek uzme naš predlog. Želimo što pre jedan takav zakon u Srbiji, što pre da se utvrdi koliko ko ima, svako od nosilaca javnih funkcija, kako je to stekao, da bi konačno prekinuli ovu vrstu rasprave gde se besomučno napada bivša vlast za sve i svašta, a pripadnici sadašnje vlasti postaju milioneri, milioneri u evrima, sa desetinama nekretnina u Srbiji, sa desetinama nekretnina van Srbije, sa milionima na ofšor računima van Srbije, sa milionima na računima u bankama Srbije.
Poslednji izveštaj koji je gospodin Siniša Mali podneo Agenciji za borbu protiv korupcije nema famozni stan, jedan, ne 24, nego onaj jedan za koji je priznao da ga ima u Bugarskoj. Ne znam šta se desilo sa tim stanom, ali kažem mnogo je pitanja na koje građani Srbije pre ovog izbora zaslužuju odgovor. Naravno, tu je pitanje spornog doktorata. I meni je takođe interesantno pitanje koje je postavila predsednica Vlade, a zašto bi trebalo gospodinu Siniši Malom koji ima obrazovanje koje je stekao na Ekonomskom fakultetu, magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i ovo međunarodno obrazovanje, zašto bi on plagirao doktorat? Ja to isto ne razumem. Ja to ne mogu da razumem. Da li jeste ili nije, pošto je očigledno da Univerzitet nema snage da utvrdi, utvrđivaće možda, ja se nadam, jednog dana sud, jer su na kraju ljudi čije je rečenice prekopirao gospodin Siniša Mali u svom doktoratu rešili, pošto država i Univerzitet ne reaguju, da ga tuže.
Predsednice Vlade, eto, tu ćemo na kraju dočekati, nadam se, jednog dana odgovor da li je taj doktorat plagiran ili ne. Ali je sramota za zemlju Srbiju da se to pitanje ovoliko dugo postavlja i da na to pitanje do dana današnjeg, evo, kad treba gospodina Sinišu Malog da izaberemo na jednu od najodgovornijih funkcija u Republici Srbiji, mi nemamo odgovor. Hvala.