Ima dosta prijavljenih za repliku.
Prvo je bila Aleksandra Tomić, pa Marijan Rističević, Srbislav Filipović, ali u međuvremenu imamo i povredu Poslovnika.
Izvolite, poslaniče.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovde je zaista grubo prekršen član 107. Poslovnika. Ovakav govor zaista vređa ne samo inteligenciju poslanika i ovog Doma, nego svih građana Srbije.

Ako pripadnici bivšeg zločinačkog udruženja riđobradog gusara koji je opljačkao Beograd, misle da smo mi toliko izlapeli i zaboravili šta su sve pokrali do 2012. godine i da se danas igramo potrage za zakopanim blagom…

Koji član je povređen?

Član 107. stav 1. Rekao sam na samom početku.

Ako misle da je danas ova igra potrage za izgubljenim blagom u pokušaju da se vrate nazad na vlast nešto što će proći kod građana Srbije, onda su u žestokoj zabludi. Neka nastave oni da se igraju sa mobilnim telefonima te igrice, ona je jako zanimljiva u tim krugovima, a kada objašnjavaju da danas građani Srbije mnogo manje žele u EU u odnosu na period od 2012. godine, pa postoji jako jednostavno objašnjenje. Do 2012. godine 70% građana Srbije je bilo bukvalno gladno i bilo spremno da u EU po svaku cenu ode. To danas nije slučaj. Građani Srbije danas mnogo bolje žive, razmišljaju svojom glavom, ne razmišljaju praznim stomakom i iz tog razloga su promenili mišljenje o EU. Hvala.

Član 107. malo je široko tumačenje. Ne mogu da pronađem krivicu u sebi u ovome što ste rekli da ja ne poštujem dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, replika, lično pominjanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam lep i pametan kao prethodni govornik, ali sam svakako kulturniji od njega. Ja jesam poljoprivrednik, ali to ne znači da sam manje pametan. Od svoje devete i desete godine moji roditelji su bili nadničari i ja radim poljoprivredu i toga se ne stidim. Meni nije imao ko da završava fakultet u kafiću „Bonafides“. Nije mogao da ga doradi kod Vodinelićke ili vinodelićke, da je tako nazovem, kao što je to njemu neko završio.

Ali, ja nikada duplo starijem od sebe, a on kaže da sam nekulturan, nisam rekao – pali majmune, kao on meni. Ne pada mi na pamet da kolega Mićuna, koji je stariji od mene, nazovem bilo kojim pogrdnim imenom. Ja neću da zarezujem šamare predsedavajućem u Skupštini. To govori o njemu, o njegovoj kulturi.

Ja vidim da je on promenio gazdu, ali to ne znači ni da je pametniji, ni da je bolji, ili se vratio kod prethodnog gazde. Ja nisam kao njegov gazda šamarao ljude. Da, ja jesam sin nadničara, nisam nasledio zlatni rudnik kao Đilas, ili kao Jeremić naftni izvor, kod leve pocepane patike ili dijamante kod desne patike, pa se nisam tako obogatio i navukao. Ali, sad mi je jasno zašto je njegova stranka propala na beogradskim izborima. Ko je vodio te izbore, oni su i dobro prošli. Mislim da je njegova šansa da na Maldivima, gde troši stotine hiljada evra da odmara i misli da je zato pametniji i kulturniji, da su njemu Maldivi i odmor na Maldivima poslednja šansa. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, replika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Replika na izlaganje prethodnog govornika, koji je govorio da afere koje je gospodin Siniša Mali kao gradonačelnik se odnose takođe i na SNS, pokazuje da gospoda nemaju nameru da pričaju uopšte o finansijama i o ministru finansija, da žele da zamene teme sa fabrikovanim aferama, koje su, naravno, plaćene iz nekih centara moći. I mi molimo ovde kao poslanici pozicionih stranaka da nam kažu koji su to centri moći platili te fabrikovane afere, pošto stalno slušamo, ponavljamo, a vidimo u suštini da materijala za to i nema. A, kada budem izlagala, tačno ću svaku taksativno da navedem i videćete da u stvari to je sve stvar plaćanja takvih projekata.

Kada pričamo o nivou demokratije i indeksu koji je objavio engleski „Ekonomist“, do 2012. godine nivo demokratije, kada govorimo o oblasti finansija i uopšte o oblasti prava, bio je na nivou hibridnog režima, a od 2012. godine do danas se vodi u demokratskom režimu sa određenim izazovima, što je u rangu zajedno sa SAD.

Prema tome, ako je taj nivo demokratije toliko uništen za vreme SNS, zašto onda engleski časopisi objavljuju ovakve podatke? I to moraju da nam objasne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala.

Uvažena premijerko i budući ministre, prethodni govornik izrekao je gomilu laži, naravno. Ja ću na početku replike da kažem samo to da je to čovek koji je stranku čiji je član, kada je preuzeo njen gradski odbor, imao sa 25% podrške u Beogradu, doveo na ispod 2%. Toliko o tome koliko oni znaju o brojevima.

O tome koliko znaju o brojevima i o finansijama čuli smo i od vas danas, koliko je Beograd bio zadužen, skoro milijardu i 200 miliona evra, 14 milijardi je dugovao grad Beograd u to vreme tih eksperata, stručnjaka, koji su letovali, zimovali na Maldivima itd.

Ako govorimo o kulturi, pa ti lažni, samoproklamovani, samozvani elitisti su dva muzeja zatvorili, a jedan od njih, Muzej savremene umetnosti otvorila je vlast SNS. Narodni muzej je drugi ministar iz redova te propale žute stranke zatvorio, mi ga otvaramo na Vidovdan. To su rezultati ove vlasti.

Vi nemate šta drugo da kažete. Naravno, sve u Srbiji ste zatvorili, od fabrika, muzeja, nije bilo posla za ljude. Vi ste zla kob Srbije. Sve najgore što se Srbiji u istoriji desilo, to ste vi, žuto preduzeće, Dragan Đilas, Šutanovac i ostala bagra koja je jahala ovu zemlju 12 godina.

(Maja Videnović: Alo, bre!)

Mi smo Srbiju podigli i mi u Srbiji zapošljavamo radnike, 140.000 novih radnih mesta u prethodnih pet godina. Hvala.