Poštujući institut poslanika i to što je neko glasao za vas, ja ću prvo da odgovorim na ove dve tabloidne informacije, odnosno pitanja.
Zašto nisam prijavila nestanak neke akt tašne u Miločeru? Niti sam imala tašnu, niti sam mogla da prijavim nestanak onog što nisam imala. Meni je u hotelskoj sobi u Miločeru ukraden jedino neseser sa lekovima za srce koje koristim. Prijavila policiji i dobila poziv da svedočim tri dana unazad napisan poziv da dođem, znači, prošle nedelje na to suđenje.
Ja se divim vama. Znate li kako vam se divim? Jeste li čovek, nečiji brat, otac, da se usudite da uopšte pitate jednu ženu, kojoj se na šesti sprat popeo čovek i ušao u sobu i izneo iz sobe samo lekove za srce? Pa, kakvu vi to svest imate da se usuđujete da mene pitate za neku akt tašnu i za neke gluposti takve vrste?
Znači, nije tačno da sam imala išta osim ličnih stvari. Sve ono što je objavljivano, bila sam na putu, let može da se proveri, da li sam stigla, s kim sam sedela, kad sam otišla na spavanje.
Neverovatno je koliko je istinita tvrdnja gospođe Rut Bekerman, dobitnice nagrade za film o Kurtu Valdhajmu, koja kaže – svetom vladaju gospodari lažnih vesti. Dokazali ste mi koliko je to moguće, a verujte mi da sam mislila da nije moguće.
„Metals banka“, pričali ste gluposti da sam bila član upravnog odbora, nadzornog, Aca Vlahović, kako se zove, koga ste pominjali, Stefanović? Znači, notorna, neistinita laž. I neću nikad da vam kažem – dovedite svedoke. Dovedite nekog od tih koji kaže da je mene negde video da sam sa nekim bila.
Ja ne znam kako vas nije sramota da se služite takvim glupostima. Vi možete da osporavate bilo šta što je u vezi sa mnom, ali ne možete da izmišljate nekažnjeno, jer tajnost koju osporavate, kad je kontrola banaka u pitanju, i javnost na koju se pozivate, kada radite posao koji radite, kod vas je izgubila granice ne pristojnosti, izgubljene su granice ljudskosti, kad sam ja u pitanju, a kad je u pitanju pitanje koje ste postavili, izgubili ste granicu logike.
Kažete branimo banke, a ovamo vam smeta član 86. koji nekome omogućava nepristrasnu kontrolu nad bankama.
Koga mi to štitimo? Svoje ljude koji se bave kontrolom ili štitimo banke? Morate da budete dosledni u svom izlaganju i u primedbama. Znam ja da vama rezultat, stanje, nikako ne idu u prilog, jer obesmišljava vaše postojanje i primedbe koje iznosite. Ali, lakoća kojom vi izgovarate cifru od 30 milijardi nije dostojna ovog doma ovde.
Ponavljam – ja kao guverner tvrdim da nije dostojan niko da izgovori tu cifru u ovom domu, jer će da zabrine građane.
Jedan od novinara je prošle nedelje postavio pitanje Narodnoj banci – da li je tačno, ne zlonamerno, da li je tačno da su banke, kaže, iznele dobit u vrednosti od pet milijardi u roku od 2005. do kraja 2017. godine? Znate li šta je cifra – 600 miliona, od 2005. do kraja 2017. godine ukupno izneto dobiti iz bankarskog sektora ostvarene na ovom ovde tržištu i izneto van zemlje svojim akcionarima, regularno, u skladu sa saglasnošću koje daje Narodna banka, u skladu sa zakonskim propisima. Gde je razlika između 600 miliona profita i pet milijardi koju je tako lepo i bombastično izjavio? Bićete zanimljivi jedan dan, ali veliku štetu ćete naneti. Prvo sebi, time što vam se više neće verovati. Ja vam tvrdim, ista razlika između ovog – 600 miliona i pet milijardi, je ta o kojoj vi govorite kao o iznetom novcu iz Srbije.
Da, postoji potreba da se svi kanali platnog prometa stave pod nadzor, kontrolu, da se proveravaju naduvane fakture, da se proverava povraćaj PDV-a, fiktivne fakture, rad na crno, siva ekonomija i sve ostalo što radi jedna ozbiljna i odgovorna vlast. Evo, predlažući pred vas zakone kojima će se to evidentirati, kontrolisati, sprečiti, zaustaviti, ali tako da ova Srbija ostane poželjna destinacija za investitore, u realni sektor, u sektor usluga i za sve ostalo što Srbiji treba. Ali ne tako što ćemo s takvom lakoćom iznositi neistine i cifre od kojih boli glava.
Da li vam je to namera, da zaplašite one koji treba da dođu, jer u Srbiji mogu da budu prozvani za bilo šta, tek onako, onako kao što i mene prozivate?
Slušajte, kad sam ja ušla u politiku, u javni život, ja sam svesna da mnoge kojima smeta rezultat zanima moja ličnost. I nisu to neodvojive stvari. Ali, onako kako se urednici pozivaju na zaštitu tajnosti, onako kako se država dok završava određene poslove i dogovore poziva na tajne podatke sa ograničenim rokom trajanja da bi se poslovi uspešno obavili, e pa na isti takav način mora bilo koji učesnik u javnom životu – i poslodavac i Narodna banka i vlast i stranke, da nađu meru između onog što je interes javnosti da zna i potrebe da se sačuva tajnost nekog posla, do određenog roka, da bi se posao obavio. Toliko ja vama imam da kažem na ovu temu.
I još nešto. Pominjanje faktoringa poslednja dva dana dobilo je, tako neko izjavi tu iz poslaničkih klupa, uopšte mi nije važno što kolega nije bio tu, da li gleda od nekud, ali je izjavio i onda jedne ne mnogo tiražne novine, nije ni važno, meni je važno da je to negde javno objavljeno, da je Zakon o finansijskom obezbeđenju u jednom dobrom delu donet da bi se firma Siniše Malog bavila faktoringom. Alo, jel imate vi zakone? Izvinjavam se za ovo – alo.
Znači, Zakon o finansijskom obezbeđenju lepo nabraja da su subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju i društva koje obavljaju poslove faktoringa. Ali, ne po ovom ugovoru i ne tako da mogu da trguju MPL-ovima. Znači, molim vas, nemojte, da zrnce istine upotrebite, jednu definiciju, da faktoring pripada finansijskom sektoru i da od toga bilo ko pravi priču koja treba, šta treba, da nanese štetu vlasti time što će da se izruguje autoritetu ili dobrom zakonu. Ja vas molim da mi se ne izrugujete neistinom na temi zakona i na temi onog što radim.
Znači, faktoring kompanije jesu deo finansijskog sektora, ali one mogu da stupaju u ugovorne odnose sa bankama i samo sa bankama i predmet obezbeđenja može da bude novac i hartije od vrednosti. Nema trgovine MPL-ovima. Da, nije bilo vaše pitanje, ali je nekog sličnog vama, neistinito a usmereno protiv zakona i na diskreditaciju zakona. A ja odgovaram na vaše pitanje, pa i na tu drugu temu.
Znači, molim vas, član 4. Zakona, gde je definicija faktoringa, pa član 9, da kreditna potraživanja obezbeđena novcem i hartijama od vrednosti mogu da budu predmet ovog zakona. A ko može da da kredit? Piše – samo banka ili drugo lice koje u skladu sa zakonom može da odobri kredit.
Mnogi me poznaju, znaju da sam od 1992. godine u javnom životu, nisam došla sa ulice, ni gola, ni bosa. Došla sam sa mesta pomoćnika direktora banke. Imam znanja i iskustva da o ovim stvarima pričam i da branim ove zakone onako kako smo ih i pisali, jer su u interesu ovih građana, u interesu investitora i bolje sigurnosti, ali pre svega u interesu države Srbije, Ministarstva finansija kod zaduživanja, Narodne banke po njenim repo poslovima i svima ostalima. I uvodimo najmodernije instrumente koji treba da povećaju sigurnost svih ulagača, odnosno odgovornost drugih strana koje stupaju u međusobne ugovorne odnose.
Pitanje kako ste vi postavili, namerno ću da otvorim, iako su neki zaboravili – kupila Narodna banka blindirani A-8. Ja sam rekla da nije Audi 8 ris papira da se ne vidi. Ne možete to da kupite i da stavite u džep. Ali je to onako otvoreno bačeno u javnost, namaži Jorgovanku katranom pa lupaj perje.
Nećete me obeshrabriti takvom vrstom insinuacija, postavljajući pitanja, makar i u ovom svetom domu, da svako od nas treba da stvara ime za ugled i za ponos, a ne da se služi zloupotrebom prava da javno nešto pita ili da obavesti građane. Javnost i tajna o kontrolnim postupcima u bankama, vi znate da to nije tek tako, vi znate da sve ono što dođe kroz izveštaj o kontroli, kada bi bilo javno objavljeno, jeste u stvari karton koji svakom drugom može da posluži da diskredituje onu drugu banku.
Izvinite, neću da dozvolim da se tako stvara nelojalna konkurencija ili šteti bilo kome. Na isti način kako su zaštićeni podaci zakonom i kako moraju i jesu, jer je to svetski standard, da je izveštaj o kontroli banaka tajna. Izvolite pitajte u ECB, FED ili bilo gde. Nikad nećete o pojedinačnoj banci dobiti podatke. Međunarodni monetarni fond sa kojim imamo aranžman, partnerski odnos, nema od Narodne banke Srbije pojedinačne podatke, već agregatne, ne granulirane na pojedinačne elemente koji mogu da naštete banci.
Dokle još treba da vam objašnjavam da je baš iz tih razloga, prave, čiste, pouzdane kontrole Narodne banke, čija ni jedna odluka nije pala na Upravnom sudu, potrebno da postoji član 86. kao jedna vrsta zaštite inspektorima. Postoji jedna sporna odluka i nije mi neprijatno da o njoj govorim. Izrečena je 2012. godine, u junu mesecu, kada su kažnjeni iz jedne određene banke članovi upravnog odbora. Poništena nam je ta odluka zato što je u to vreme Narodna banka služila kao instrument za postizanje nekih drugih ciljeva, ali ja iza toga neću nikada stajati, niti ću dozvoliti da Narodna banka Srbije bude bilo čiji instrument za postizanje nekih ciljeva van onih koji su zakonom definisani.
Molim vas, ljude koji predstavljaju Narodnu banku, mene koja sam guverner možete da izlažete pitanjima svake vrste i tražite odgovornost svake vrste, ali i u tome, ponoviću, treba biti čovek, a to je i najlakše i najteže. Za neke je to mnogo teško - čovek, a mora biti čovek.