Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Suštinski naravno da se mi razlikujemo i politički se razlikujemo i dobro je da je tako. Ovo što vi pričate da je Vlada Srbije garant Srbima koji žive van teritorije Srbije, pa vidimo, malo-malo pa neki Srbin bude uhapšen na teritoriji Republike Srpske Krajine. Toliko o tome koliko ste garant. Nemate ni te spiskove koje oni svaki čas izbacuju sa nekim novim imenima.

Da, naša politika se razlikuje od vaše utoliko što nam ne bi palo napamet da se ljubakamo, nosimo cveće i sarađujemo sa ustaškom hrvatskom državom sve dotle dok je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana. To je strateška borba. Možete vi da kažete da to može da traje ovoliko i onoliko godina, ali to što vi mislite da pomažete Srbima koji žive tamo, pretvorite u brojke. Kažite koliko tamo Srba mora, recimo, u Zagrebu, koliko je Srba moralo da se pokrsti, pa da se pokatoliči i da promeni veru da bi mogli tamo da opstanu.

Dakle, znaju ljudi koji žive tamo najbolje kako žive. Ne može niko znati, recimo, bolje od desetak Srba u Livnu kako žive tamo među ustašama i kako tamo nije moguće nikada niko više da se vrati. Takođe, znaju ljudi koji žive u ranije čisto srpskim mestima, za razliku od Livna, koje sam za primer uzela, koliko tamo, takođe, nemaju nikakvih uslova za život.

Ponavljam, podržavamo mi svaku pomoć Republici Srpskoj, što se tiče Vlade Republike Srbije, ali od te pomoći nikome nije napravljena kuća, niko nije dobio posao. Rade se neke druge infrastrukturne stvari i neka, u redu je da se radi, ali nemojte obmanjivati narod da radite nešto što ne radite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ja razumem da neko ne podržava politiku Vlade Srbije, da neko ne podržava politiku SNS, ali reći da zahvaljujući sredstvima Vlade Srbije nijednom Srbinu u Hrvatskoj i nijednom Srbinu u Federaciji BiH nije napravljena kuća je jedna notorna neistina.

(Vjerica Radeta: Koliko tačno?)

Nemojte da budete nervozni. Vi treba da budete srećni i zadovoljni, postali ste novi zamenik predsednika poslaničke grupe, ne vidim čemu tolika nervoza.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Molim vas, koleginice Radeta, omogućite kolegi Martinoviću da završi.
Izvinite, kolega Martinoviću, zatražite ponovo reč.

Dakle, samo onaj ko to ne želi da vidi, on ne vidi koliko Vlada Srbija pomaže Srbima u Hrvatskoj i Srbima u BiH.
Da li ljudi srpske nacionalnosti u Zagrebu i Livnu teško žive? Teško žive. Da li su izloženi svakojakim pritiscima? Jesu. U koga gledaju? Gledaju u Vladu Srbije, gledaju u Aleksandra Vučića, sviđalo se to vama ili ne.
Govorite o brojkama, pa ja mislim da vam rezultati izbora najviše i najbolje govore u koga proterani Srbi iz Hrvatske i BiH imaju najviše poverenja.
Živite u Zemunu, gospođo Radeta. Gde je SNS dobila najviše glasova? Na Busijama, u Ugrinovcima, na Plavim horizontima, pa upravo tamo gde žive proterani Srbi iz Hrvatske. Dakle, oni veruju Aleksandru Vučiću, veruju SNS, sviđalo se to vama ili ne.
Pogledajte samo, do pre nekoliko godina niko se nije setio da obeleži 5. avgust kao dan proterivanja Srba u zločinačkoj akciji „Oluja“. To je prvi počeo da čini Aleksandar Vučić. Da li mislite da to proterani Srbi iz Hrvatske ne vide? Da nisu svesni te činjenice? Ko je taj ko svakog 5. avgusta podseća i Hrvatsku, a i ceo svet na jedan tragičan događaj u srpskoj istoriji? Aleksandar Vučić. On je taj koji svakog 5. avgusta pred celim svetom ima hrabrosti da kaže desio se zločin nad jednim narodom, ljudi su proterani sa svojih vekovnih ognjišta, tražimo da se na ta svoja vekovna ognjišta vrate i, ne samo da tražimo, nego im pomažemo da se vrate i politički i ekonomski.

Zahvaljujem.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Spomenuo je koleginice Radeta da živite u Zemunu.
Da li je to uvredljivo?
(Vjerica Radeta: Možda jeste.)
Nije. Ipak, nije.
Pošto vidim kuda to ide, u skladu sa članom 112, određujem pauzu.
Određujem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Možda neko misli da nama srpskim radikalima može omrznuti Srbe sa Busija, Ugrinovaca, Plavog Horizonta, Grmovca, dela Batajnice i ostalih delova gde su se naseljavali kada su bežali ispred ustaškog noža samo zato što su na nekim izborima glasali za nekog drugog u većem procentu, nego za Srpsku radikalnu stranku.

Znate, ti naši sunarodnici mogu jednog dana, pod uticajem propagande, pod uticajem lažnih obećanja, pod uticajem televizija, glasati za LDP.

Ni to ne bi umanjilo našu ljubav prema njima, kao ni naš ponos što smo, upravo zahvaljujući programu SRS i racionalnoj politici našeg predsednika Vojislava Šešelja formirali ta naselja, omogućili tim ljudima da dođu do krova nad glavom, a oni neka glasaju po svojoj savesti. Oni su nama najdraži deo države Srbije i najdraži deo opštine Zemun bez obzira na koga glasaju. I ponosni smo na njih i ponosni smo na našu politiku i na ta naselja koja smo formirali u Busijama, Plavom horizontu, Ugrinovcima, Grmovcu i nikada se nećemo naljutiti na te ljude. DŽabe pokušavate da nam skrenete pažnju - glasali su za ovo, glasali za onog, pa i oni su živi ljudi, mogu i oni da pogreše.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč?
Kolega Mirčiću, izvolite.