Hvala. Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, samo zarad istine, moram ovde da kažem da je apsolutno netačno da su 2000. godine i u postpučističkom periodu domaće državne banke pogašene zato što su bile nerentabilne, nelikvidne, prezadužene i ostalo. Banke su uništene da bi se mogla obaviti pljačkaška privatizacija. Samo kada su Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i te banke ušle u stečaj, onda je moglo da se krade i otima srpska privreda, preduzeća, firme, ogromne nepokretnosti, ogroman kapital, za jedan ili dva evra, ono što je vlast koja je došla 6. oktobra pučem u Srbiji uradila.

Zašto su uništili službu SDK, kako smo je zvali, ili službu platnog prometa? Ako je šta u Srbiji bio vrhunac uspešnosti, efikasnosti, funkcionalnosti, u tom trenutku je bila ta služba. Nigde na zemaljskoj kugli, čak ni u Japanu, u tom trenutku niste imali mogućnost da onog trenutka kada jedna firma pritisne dugme, plati i prebaci novac, sredstva, drugoj firmi, da su ona u istom trenutku na raspolaganju toj drugoj firmi. Da je to tako ostalo, pa ne bi onda Boža derikoža i kojekakve lopurde koje su ovde bile posle 2000. godine odavde otišli sa milionima evra vlasništva u pojedinim bankama, za koje su navodno radili. U stvari, stvorili su im prostor da dođu da jednostavno preuzmu poslove koje su imale državne banke, a koliko su dobro radile državne banke u tom periodu, pokazuje da još uvek nije završen stečaj Beobanke, onoliko koliko ja znam, i da danas stižu ogromni plasmani iz perioda 90-ih godina, koji su realizovani.

Prema tome, zarad istine, državne banke su 2000. godine uništene da bi pljačkaši mogli da urade ono što su uradili do 2012. godine. Nažalost, točak istorije se ne vraća, i tek sada dolazimo u poziciju da banke počinju da funkcionišu približno dobro kao što je nekada funkcionisala služba platnog prometa, a to je da se u relativno kratkim rokovima prenose sredstva sa jednog korisnika na drugog korisnika. Kada su oni bili na vlasti transakcije su trajale i po nekoliko dana, a zna se šta znači kada neko sebi daje za pravo i mogućnost da naš novac okrene dva ili tri dana, možda vam to deluje sitno, ali na bankarskom nivou u mega odnosima to su ogromne svote para. Hvala.

Goran Kovačević, ima reč.

Mi u Narodnoj skupštini kao narodni poslanici u stvari, predstavljamo građane. Kada bi neko danas sa strane gledao Skupštinu Republike Srbije, on bi došao do zaključka da su banke u Srbiji zle, nikakve i da to ne funkcioniše, na osnovu izlaganja pojedinih poslanika.

Kako komentarišete da je kreditna aktivnost poslovnih banaka sa sektorom stanovništva i privrede porasla u prvih nekoliko meseci 7,5%? Znači, građani Srbije, privreda, veruju tim bankama i ulaze u kreditne odnose od 7,5% više nego 2017. godine. Kako komentarišete činjenicu da su MPL-ovi, nenaplativa potraživanja, nikada manji, 9,2%? Dakle, za kredite koje uzimaju od poslovnih banka, sektor privrede i stanovništva izmiruje svoje obaveze pod uslovima koji su definisani ugovorom. To je, naravno, zasluga Narodne banke Republike Srbije, koja je uredila tržište bankarskih usluga i funkcionisanje slobodne konkurencije na tom tržištu.

Da se osvrnem na izlaganje mog prethodnika, Zakonom o budžetskom sistemu jasno su definisani principi i pravila, više ne postoji republički budžet, odnosno lokalne uprave koje imaju depozite kod poslovnih banaka, sva ta finansijska sredstva se nalaze u Trezoru. To je razlog zato što država Srbija više ne želi da svoja finansijska sredstva drži kod poslovnih banka, pa od njih uzima ta ista sredstva po većim kamatama, a istovremeno nema manje-više nikakvog poslovnog nejasnog odnosa. Besmisleno je da Srbija vrši pritisak na poslovne banke nekim mehanizmima koji nisu jasno regulisani Narodnom bankom i dobrom poslovnom praksom u skladu sa Evropskom unijom. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.

Izgleda da demagogija raste težinom govornika. Dakle, posle 5. oktobra, a 5. oktobar je bio okončanje izbornog procesa koji je završen 14. septembra i rezultate tih izbora je priznao i onaj nesretnik što je sahranjen ko dživdžan ispod neke vrbe ili ne znam gde i gde mu ne ide niko, prema tome, da ne uzlazimo u pitanje prevrata ili legalne promene vlasti.

Bankarski sistem i pljačkaška privatizacija nemaju nikakve veze. Privatizacija generički nije pljačkaška nego je dužnost, kao posledica raznih gluposti koje su rađene ranije, od nacionalizacije do nekakve društvene svojine koja nije postojala nigde na svetu, osim u Srbiji. Postojala je državna svojina, ali društvena nigde. Proces privatizacije je jedno nužno zlo koje je posledica ideologije u koju se i dan danas kune polovina ovde prisutnih poslanika, a to je nekakav komunizam.

Služba društvenog knjigovodstva, iliti kako se zvala posle, za platni promet, kao deo Narodne banke, nije postojala nigde na svetu. Meni je to dovoljan razlog da bude ugašeno. Suštinski razlog je bio taj što su vršene razne zloupotrebe preko te iste službe koja se sad kuje u zvezde kao nešto savršeno i u jednopartijskom sistemu i u 90-im godinama to je bilo mesto za zloupotrebu gde su državni moćnici, država, interesne grupe mogli da utiču na zakonitost poslovanja.

Što se tiče privatizacija, bilo je, naravno, kriminalnih privatizacija, u tu nema nikakve sumnje, ali sam proces privatizacija nije kriminalan. Kriminalne privatizacije trebalo je da budu osuđene. Krivci za krađu u tom privatizacionom postupku trebalo je da budu u zatvoru. Oni koji su sprovodili taj proces, koji su bili garant zakonitog tog procesa, recimo, za vreme dok sam ja bio deo neke vlasti danas su vaše najveće perjanice. Siniša Mali je bio šef Sektora za tenderske privatizacije u vreme kada sam ja bio predsednik Vlade i nešto pre toga, tako da je on meni najveći garant pred vama da je u to vreme sve bilo savršeno. Jer, da nije bilo savršeno, on bi trebalo da je odavno u zatvoru, a ne da bude ministar finansija. Stvarno mislim da je u tom periodu bilo u redu, posle je bilo brljanja sa „Beopetrolom“, ali to je već 2005, 2006. godina, da ne ulazim u to.

Prema tome, državne banke, onih četiri, pet velikih banaka, propale su zato što nisu radile po ekonomskim kriterijumima i njihovo gašenje je bilo sila zakona. Kriminalno otimanje para od građana koje je radio Miloševićev režim u 90-im godinama rešeno je povraćajem stare devizne štednje i, rekao sam malopre, čak i ono Dafina i Jezda, ja sam bio protiv toga da se vrati onima koji su štedeli kod Dafine i Jezde pošto je to stvarno njihova krivica. Ako je neko dao pare Dafini ili Jezdi, onda treba da bude kažnjen, a ne da ga država vadi iz njegove greške, da se vrlo blago izrazim.

Prema tome, devedesete su vreme kada su državne banke uništile građane Srbije, a samim tim su i same uništene. NJihovo gašenje je bilo neophodno. Dolazak i stvaranje novih privatnih, stranih, domaćih banaka, a i ostalo nešto državnih, je doprinelo tome da Srbija dobije normalan bankarski sistem. Privatizacija kao nužnost je generički zakonita, ali bilo je ne 24 nego 224 kriminalne privatizacije, ali za to što one nisu osuđene, odnosno krivci za te postupke ste krivi vi koji vršite sada vlast i oni koji su vršili kriminalna dela, pa ih vi niste uhvatili i niste osudili, pošto niko nije osuđen za zadnjih šest – sedam godina, za krivično delo zloupotrebe u procesu privatizacije.

Želim vam da nađemo rešenje svima nama za ljude koji imaju problem sa vraćanjem kredita, ponavljam nisu samo u švajcarcima, problem je i sa ovima koji su u evrima. Sigurno je da država može da nađe način koji nije nezakonit, da izvrši adekvatan pritisak svojim autoritetom na poslovne banke, da ih natera da se odreknu dela svog ekstra profita, ne profita nego ekstra profita i da tim ljudima stvorimo uslove da otplate ostatak svojih kredita na način koji je takav da neće da uništi njihovu budućnost. Hvala.

Po Poslovniku. Izvolite.

Predsednice, reklamiram član 27. u vezi člana 107. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, imajući u vidu da ste propustili da na najoštriji način sankcionišete govor i to govor mržnje prethodnog poslanika koji, ako ništa drugo, barem bi trebao da ima pijetet prema mrtvima.

S druge strane, uvredio je blizu dva miliona građana Republike Srbije, koji su glasali za tog istog čoveka, koga on naziva dživdžanom ili nesretnikom. Znači, blizu dva miliona građana Republike Srbije, ako ne i više od toga je tada glasalo za tog čoveka.

S druge strane, sve ono što se imputira ovoj vlasti i SPS, iz tog perioda, je u stvari slika i prilika dosovske vlasti, čiji je eksponent upravo govornik koji je govorio pre mena. Kriminalne privatizacije su ostavile zlokobne i tragične posledice. Zlokobne i tragične zbog toga što se od dosovske vlasti formiralo privredno groblje. Na tom privrednom groblju je sahranjeno na stotine preduzeća, koja su otišla u stečaj. Posledica tih stečajeva i tog privrednog groblja jeste na stotine hiljada ljudi koji su ostali nezaposleni, koji su ostali bukvalno na ulicama.

Neću čak ni da pominjem koliki je to broj privatizacija zbog kojih su se mnogi, a ne neki kako to prethodni govornik ukazuje, trebali naći iza rešetaka. Iza rešetaka zbog toga što se ne zna gde je novac od privatizacija, gde je novac koji je potrošen ko zna zašto, a da su u međuvremenu preduzeća prodavana za jedan dinar. Podsećanja radi, cementare, Popovac i mnoge druge su na taj način privatizovane. Molim vas da ubuduće imate priliku, ovo na šta mi ukazujemo i da izreknete odgovarajuće kazne u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Hvala.
Smatram da nisam povredila ni član 27. ni 107. a takođe smatram da ste vi povredu Poslovnika zloupotrebili delimično i za repliku koju niste tražili, a imali ste osnova da tražite. Tako da je greška i do vas, ne samo do predsedavajućeg kojeg bi daleko to odvelo da ja cenzurišem govore danas poslanicima, jer bi kazne pljuštale na sve strane i znamo kako bi sednica onda izgledala.
Ako želite, većina će glasati.
(Neđo Jovanović: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Svako ko je malo škole završio zna da jednačina ima levu i desnu stranu. Ako kao pretpostavku uzmemo da količina kilograma utiče na količinu demagogije, onda na desnoj strani verovatno treba da stoji da količina alkohola utiče na halucinacije. Hvala.