Upućujem poslaničko pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade Ani Brnabić i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću. Već 20 godina, da li stvarno ili prividno, Srbija vodi bitku da sačuva KiM u sastavu svoje teritorije, a u tome joj najviše pomaže Ruska Federacija, kao jedini istinski bratski partner Srbije i kroz istoriju, tako i danas.
Mi imamo jednu apsurdnu situaciju, da tražimo od Ruske Federacije da čuva i stara se o teritorijalnom integritetu Republike Srbije i svojim vetom u Savetu bezbednosti taj integritet brani, a Republika Srbija ne priznaje teritorijalni integritet Rusije. Od 16. marta 2014. godine Republika Krim i grad Sevastopolj su punopravni subjekti Ruske Federacije i kao takvi u sastavu teritoriji Ruske Federacije i krajnje je licemerno, dame i gospodo narodni poslanici, da Srbija treba da od Rusije traži da poštuje teritorijalni integritet i da čuva i da brani Srbiju, a da Srbija ne poštuje teritoriju Rusije.
Isto tako, od agresije NATO pakta i zločinačkog bombardovanja 1999. godine Republika Srbija, na ovaj ili onaj način, sarađuje sa NATO paktom. Potpisana su dva sporazuma SOFA i IPAP, koje je ova Narodna skupština verifikovala, koji daju više prava NATO vojnicima na teritoriji Republike Srbije, oslobođeni su svih dažbina, carina, ne smeju se privesti, legitimisati ili zaustaviti, mogu da koriste naše puteve bez naknade, naše baze i svašta još, više oni imaju prava nego što je bilo predviđeno Trojnim paktom da Jugoslavija da ustupaka Trećem rajhu.
Tako da, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i predsedniku Vlade - kada će se rešiti status ruskih humanitaraca u Nišu u Srpsko-ruskom humanitarnom centru i zašto je to toliki problem da se to pitanje reši? Setićemo se opet tih Rusa, ako budemo imali, ne daj Bože, nekakve poplave ili požare ili gde nam sve još nisu pomogli, zašto je problem i zašto svi beže od tih pitanja, da se reši za sedam ili osam ljudi diplomatski status, uzgred budi rečeno, koji su nas u više navrata spasili, naše stanovništvo i imovinu prilikom tih nepogoda, a u stanju smo da damo snagama NATO pakta pogodnosti kakve oni nemaju možda ni kod svoje kuće? To je sramotno i to pitanje treba da se reši što pre.
S druge strane, mene zanima kada će Republika Srbija zvanično da okonča svoje pregovore sa EU, tj. da ih prekine, jer je jasno da EU zahteva od Srbije da se odrekne dela svoje teritorije. To je uslov bez presedana u istoriji, tako nešto ne može ni sa čim da se poredi, ne samo da je neprihvatljivo, nego je i skandalozno i sramotno da se o takvoj mogućnosti uopšte raspravlja u javnosti, da se vode nekakvi unutrašnji dijalozi, i šta već još. Dakle, treba jasno da se kaže - ukoliko EU želi Srbiju bez Kosova i ako je kao takvu smatra, mi nemamo šta sa njima da razgovaramo, i treba da tražimo partnere i alternative na drugoj strani. Izgubili smo ovih 18 godina, nemojte da i ovo vreme izgubimo.
