Gospođo Tabaković, ovaj drugi član zakona o kome raspravljamo je pojmovnog karaktera, međutim, ono što je bilo bitno da se u ovaj zakon inkorporiše o obligacionim odnosima, iz prostog razloga što ne može da se bez tog zakona zaštiti korisnik finansijskih usluga kod ugovora na daljinu i to će vam reći svako onaj ko je imao takvo iskustvo naročito kada su u pitanju izvršenja, etapna izvršenja ugovora, ugovora velikih vrednosti, jer teško da će bilo ko u tom finansijskom poslovnom svetu ugovor od par desetina hiljada evra da potpiše na ovakav način, a da nema klauzulu da je taj Zakon o obligacionim odnosima zapravo ključ svega u slučaju da dođe do spora i nadležni privredni sud, što ovde nije precizirano.
Prema tome, to su neki nedostaci koje ste verovatno predvideli, niste uzeli u obzir da niko u ugovornom odnosu dugovanja, potraživanja i pružanja usluga ne može bez stupanja u taj takav, to je zapravo obligacioni odnos, ali na daljinu i na ovakav način to da uradi bez osnovnog zakona koji Srbija ima.
Ono što moram i danas, gospodine Arsiću da potenciramo, jer i mediji su se juče time bavili, to je ovaj odnos narodnih poslanika prema Skupštini, dostojanstvu Skupštine. I, da započnemo opet danas dan, sa aferom Meho Obradović, izvinite Omerović. Da, kažu mi kolege da nisam ni pogrešila puno kada je prezime Obradović u pitanju, ali kasnije ćemo možda o Hilandaru.
Kada je u pitanju Meho Omerović, i ono što je on napravio, kada je ukrao par kozmetičkih proizvoda, parfem i karmine na Frankfurtskom aerodromu, znate, gospodine Arsiću, u životu neko nešto na jednoj strani dobija, a zna to i gospođa Tabaković, a sa druge strane izgubi. On je narušio ugled Skupštine, izgubio je svoj ugled ovde, ali verovatno je ostvario ugled kod svojih kolega lopova i sada se verovatno tamo dobro kotira.
(Boško Obradović: Replika.)