Hvala.

Prvo pitanje upućujem predsedniku Republike - da li će, pošto je već upitan, iako nije nadležan, izjasniti se o inicijativi Udruženja „Sloboda“ da se podigne spomenik Slobodanu Miloševiću i da li će odbiti tu inicijativu? Da li će možda predložiti da se umesto toga podigne spomenik žrtvama 90-ih i vlasti Slobodana Miloševića, npr. spomenik prebijenim demonstrantima, koji su mesecima, u zimu 1996. i 1997. godine, branili izbornu volju građana i pobedu opozicije na lokalnim izborima, koga je međunarodna zajednica morala da ga natera da prizna i proglasi čuvenim leks specijalisom, spomenik ubijenim novinarima, kao što je recimo Slavko Ćuruvija, spomenik ubijenima na Ibarskoj magistrali, spomenik Ivanu Stamboliću, ubijenom i zakopanom u jamu sa krečom, spomenik svim ratovima koje je vodio i svim žrtvama tih ratova iz svih bivših jugoslovenskih republika svih nacionalnosti i verosipovesti?

Možda bi, zapravo, za naredne generacije najbolje bilo da predsednik podrži da se napravi muzej 90-ih, sa slikama koje su napravljene kada su na teritoriji Srbije pronađene hladnjače sa telima civila kosovskih Albanaca. Spomenik žrtava Srebrenice? Da mi uradimo časno svoj deo posla, suočimo se sa prošlošću pred svojim potomstvom, pa da onda čista srca i duše možemo tražiti od ostalih da urade isto.

Drugo pitanje upućujem ministru finansija – da li namerava da razmotri i sprovede predlog koji smo juče ispred pokreta centra uputili povodom povećanja cene goriva u vezi sa kojom građani sutra planiraju masovan protest zaustavljanjem saobraćaja. Detaljan predlog je dobio juče od naše poslaničke grupe da se iskoristi prostor za smanjenje akciza na gorivo do zakonom dozvoljenih maksimalnih 20%, da se umanjenje prihoda budžeta, koje će po tom osnovu nastati nadomesti akcizama na alkohol, zašećerena gazirana pića i duvanske proizvode i time problem trenutno sanira i stvore uslovi da se cena goriva smanji, da na duži rok uvede stepenastu akcizu koja bi opadala sa porastom cene sirove nafte, kako bi se cena naftnih derivata držala konstantnom i da uvede budžetsku rezervu koja bi zajedno sa stepenastom akcizom služila za kompenzovanje umanjenja prihoda od akciza kada se ista smanji, a kako bi se sprečilo povećanje cene naftnih derivata u periodima kada imamo eksterne šokove, kao što sada imamo, kada je cena sirove nafte visoka i da revidira javne rashode i napravi dodatne uštede uz rezerve za crne dane, kao što su oni kada je sirova nafta skupa.

Treće pitanje upućujem predsednici Vlade - Fiskalni savet je marta ove godine objavio analizu uslova održivosti balansa budžeta postignutog fiskalnom konsolidacijom, šta je sve potrebno uraditi da bi se očuvali rezultati te fiskalne konsolidacije koju su najviše platili građani smanjenjem plata i penzija?

Izneo sam kada je i biran ministar finansija, mada premijerka tada to ništa nije komentarisala, pa bih je danas pitao nešto za šta tada nije bilo vremena. Kako namerava da reši problem lokalnih finansija, jer Fiskalni savet u toj analizi konstatuje da su finansije lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća loše, da su dugovi gradova i opština i njihovih preduzeća dostigli iznos od oko 800 miliona evra, čemu je potrebno dodati i kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza od oko još 300 miliona evra i navodi da je struktura lokalnih javnih rashoda veoma loša i da, pre svega, problem predstavljaju preniske investicije i suviše izdašne subvencije lokalnim javnim preduzećima. Na predstojećim beogradskim izborima imali smo primer intervenisanja iz republičkog budžeta za grad Beograd.

Pored navedenog, interesuje nas i plan rešavanja oko 150 neuspešnih državnih preduzeća u procesu privatizacije, koja i dalje zapošljavaju oko 50.000 radnika. Neka preduzeća poput RTB Bora i „Petrohemije“ gubitke nisu pravili isključivo zbog povoljnih tržišnih uslova, niske cene nafte i gasa, odnosno visoke cene bakra. Te okolnosti se mogu lako preokrenuti i sa cenom sirove nafte se to već dešava. Ova preduzeća prete da naprave dodatni teret na javne finansije, a ujedno nekim preduzećima čak ni povoljne makroekonomske okolnosti nisu pomogle da profitabilno posluju, kao što je slučaj sa, recimo, Azotarom i Resavicom.

Molili bi predsednicu Vlade da nam u odgovoru na poslaničko pitanje pošalje neki plan rešavanja ovih situacija i ovih problema, obzirom da, kada je bila sednica o izboru ministra finansija, na naše izlaganje, gde smo izneli ozbiljne primedbe Fiskalnog saveta i predlog mera kako da se teško stečena fiskalna konsolidacija održi na duži vremenski rok, ona to nije odkomentarisala ni jednom jedinom rečju. Hvala.