Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.

Zahvaljujem.

Zaista hoću da istaknem najbolje primere. Upravo je jedna od opozicionih opština i primer, kako da kažem, dobrog upravljanja i upravo je to sigurno uticalo na ovo novo predloženo rešenje da pet posto građana sa biračkim pravom ima pravo građanske inicijative.

Podsetila bih, na primer, da je Šabac decembra meseca organizovao referendum u 24 seoske mesne zajednice gde su građani, odnosno žitelji seoskih sredina odlučivali o tome za šta će se utrošiti novac od poreza na imovinu. Znači, nemojmo se deliti na dobre ili loše upravljače po političkim linijama. Nemojmo sad reći da ništa ne valja i da ne umeju da vladaju opozicione političke partije koje su u određenim opštinama ili gradovima, a da tamo gde je vlast sve cveta. Znate da smo svi zajedno u problemu, ali i u problemu smo na onaj način kada ne želite to da rešite demokratskim načinom, unutar Srbije, pa moraju da budu pokrenuti nekakvi mehanizmi, kao što je ovaj mehanizam.

Dakle, 28. juna, na Vidovdan, će se održati debata u tom Komitetu, doneće se određene preporuke i zaključci koji će se kasnije naći na dnevnom redu i na stolu za razmatranje ministara spoljnih poslova 47 članica Saveta Evrope i Srbija će morati da odgovori, onda će ministar Dačić, ako bude prisutan na tom sastanku ministara spoljnih poslova, odgovarati, ako to već neće ministar Ružić, na jedan način, ako pokrenu drugačiji mehanizam.

Dakle, ne možemo ništa, ovo nije tamni vilajet. Ovo je 21. vek. Ne možete sakriti to da centralizujete Srbiju po političkim linijama.

Na osnovu čega?
(Miroslav Aleksić: Poslanik Martinović je spomenuo stranku.)
Koju stranku?
(Miroslav Aleksić dobacuje.)
Nije spomenuta vaša stranka, nego Vuk Jeremić. Dve poslaničke grupe i svaka se javlja za Vuka Jeremića.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.

Predsednice, učinili ste nekoliko povreda člana 103. Poslednju u nizu kada mi niste dali reč odmah nakon što sam je zatražila, a želela sam da vam skrenem pažnju na to da ste u toku izlaganja prethodnog govornika, potpredsednika Milićevića, u dva navrata prekršili Poslovnik, isti taj član 103.

Naime, poslanik Milićević je na samom početku svog izlaganja rekao da on i nema nameru da ukaže na to da ste vi prekršili Poslovnik, nego da se javio da replicira. Dakle, on je najavio da će njegovo izlaganje po ovom osnovu zapravo biti zloupotreba Poslovnika i zloupotreba prava da vam ukaže na grešku u postupanju. Vi ste mu, uprkos tome, dopustili, uprkos najavi da nema nameru da radi ono što mu je dužnost kada se javi da govori po ovom osnovu, vi ste mu uprkos tome dozvolili da završi svoje dvoipominutno izlaganje u kom je, što je druga povreda Poslovnika, budući da po tom osnovu on može da govori samo dva minuta, u kom je on manje-više blatio ljude koji ne pripadaju vladajućoj stranci a koji vode čitavih šest lokalnih samouprava u Srbiji, ali, očigledno je i to previše za vladajuću koaliciju.

Treća stvar, treći momenat kada ste prekršili Poslovnik, jeste taj što niti ste dali obrazloženje poslaniku Milićeviću da li smatrate da ste zaista prekršili Poslovnik, a bili ste dužni to da učinite, niti ste ga pitali da li on želi da se Narodna skupština izjasni, niti ste mu izrekli opomenu, ili njegovoj poslaničkoj grupi oduzeli dva minuta, što ste isto tako bili u obavezi da učinite.

Ako će ta pravila važiti za sve, nema problema, samo recite unapred.

Dobro. Hvala.
Neće važiti za sve ta pravila.
On je rekao - ja ne mogu baš da kažem da ste vi povredili Poslovnik, a ne ono što ste vi sad govorili. Potpuno ste izmislili ono što je on rekao. On je dalje nastavio da objašnjava da je poslanica Dijana Vukomanović u svom izlaganju iznela neistinite navode i odmahnuo mi je rukom da ne želi da se izjašnjavamo. Meni je potpuno svejedno, ako je potrebno, mi ćemo se izjašnjavati i o toj povredi Poslovnika.
Smatram da nisam povredila Poslovnik te se i vi izjasnite da li želite da glasamo o povredi? (Da)
Zahvaljujem.
Reč ima Blaža Knežević, povreda Poslovnika.

Povređen je član 108. Poslovnika.

Dakle, prethodna govornica je iznosila neistine ovde u vreme njene rasprave, pogotovo što se tiče novca koji je opredeljen za mesne zajednice u opštini Šabac, bivše opštine a sada gradu.

Godine 2000. Demokratska stranka je došla na vlast u Šapcu. Od 2000. godine do 2012. godine, kada su vršili i republičku i lokalnu vlast, ni jednu jedinu investiciju nisu doveli u grad Šabac.

Poslaniče, molim vas, nemojte da sada otvaramo red replika.

Jedino je Aleksandar Vučić doveo investiciju u Šabac. (Isključen mikrofon.)

Molim poslanike da ne koriste povredu Poslovnika kao mogućnost da repliciramo jedni drugima.
Odrediću pauzu, jer zaista ne mogu drugačije da uspostavim red.
Neću sada odrediti pauzu, nego kažem da mi je to jedino što ostaje.
Nemojte vikati, molim vas, niste nikome interesantni s tim vikanjem i dobacivanjem.
Samo pokazujete svoju sliku.
Pustite da vodim sednicu i da objasnim poslanicima zašto sam isključila mikrofon.
Nije ništa smešno.
Ne možete da dođete u situaciju da vodite nacionalni parlament, pa vam je onda smešno, a ja ovo smatram odgovornim poslom.
Reč ima Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, evo, rizikujući da samu sebe počnem da podsećam na onog Katuna Starijeg, ja moram i ovog puta da pomenem nešto što pominjem praktično svaki put kada se ovde javim za reč. Nažalost, svaki put za to imam mnogo razloga, a mogu da dodam, sa izvesnim zadovoljstvom, da su mi se u tome danas pridružile i mnoge druge kolege poslanici iz raznih poslaničkih grupa, a to je da je način kako se i ova sednica saziva, a i praktično sve sednice, ne znam ni ja više da li da kažem u poslednjih pola godina ili već koliko, neprimeren, neozbiljan i nedostojan za rad jednog parlamenta.

Ovo je opet sednica koja je sazvana danas za sutra, odnosno juče za danas, sa jednim obiljem materijala, potpuno raznorodnog, gde treba danas da govorimo o raznoraznim temama. Dakle, o lokalnoj samoupravi, o matičnim knjigama, o potvrđivanju Protokola evropske povelje, izboru guvernera, nacionalnim manjinama, upotrebi jezika i pisma, izboru predsednika sudova. Sve je to objedinjeno a ja sam danas već i čula neke zahteve da se objasni po čemu je to moguće uopšte objediniti u jednu raspravu? Naravno da odgovor nismo dobili, ali smatram da ovo svakako nije u redu.

Na kraju krajeva, ako ništa drugo, bar bi trebalo da se zapitamo kakav primer ovim Skupština daje građanima Srbije i kako može bilo koja ustanova u državi dobro da funkcioniše, ako to ne može Skupština. Ja znam da mi nemamo, evo, pominje se i to, između ostalog, tako dugu parlamentarnu tranziciju, nažalost, ne potiče naš parlament iz 13. veka kao neki drugi evropski, ali to ne znači da treba neprestano da radimo ovako kako ne treba. I ja ću svaki put ukazati na to.

Što se tiče ovih zakona koji su predloženi za današnju sednicu, teško je, naravno, sve oceniti u jednom izlaganju. Može se slobodno reći da ovde ima zaista i dobrih rešenja, mnogo dobrih rešenja, rešenja koji nisu tako dobra, ali, zapravo da li će ta rešenja zaista biti dobra ili neće, ja zaista molim kolege neke da prestanu da ćaskaju ovako, znam da oni osećaju ovo kao isključivo svoju ličnu kuću, ali to nije razlog da se ovako ponašaju u sred izlaganja o, ja mislim, veoma važnim temama. Molila bih možda i predsedavajuću da reaguje, ukoliko ih vidi i primećuje. Ne, ne primećujete. Dobro, nema problema, ja ću nastaviti.

Dakle, od toga da li su ova rešenja dobra ili loša, mnogo zavisi od toga kako će ona biti primenjena. Mi, čini mi se, dobro znamo da kod nas nije samo uvek problem donošenje zakona, već je vrlo često problem i njegova primena, a sigurno je da bi ta primena zakona bila daleko bolja i jednostavnija kada bi bilo volje da se ova diskusija održi drugačije, da se pročitaju svi amandmani, da se o njima prodiskutuje, da se možda neki usvoji, itd.

Da krenem od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Moram pre svega da kažem da mnoge skupštine opština u Srbiji funkcionišu slično po uzoru na ovu Skupštinu, da se sazivaju sednice ponekad u kratkom roku sa dostavljanjem obimnog materijala nekoliko dana ili par dana uoči sednice, što je svakako neprimereno.

Što se tiče finansiranja i nedavnih skorijih izmena u načinima finansiranja, bilo je nekih ironičnih komentara da su u nadležnosti opština ostale samo groblje i pijace. Svakako da to nije dobro rešenje, ali to spada u red onih rešenja koja potencijalno vode ka sve većoj centralizaciji i ka sve većoj partokratiji, što mi svakako ne bismo želeli.

Naša poslanička grupa zalaže se za neposredniju primenu demokratije i odnos građana prema svim strukturama vlasti, pa bismo tako želeli svakako pre svega, nešto smo od toga predložili svojim amandmanima, nešto smo od toga čak i nekim predlozima zakona predložili, da se neposredno biraju recimo i gradonačelnici i predsednici opština.

Smatramo pre svega da bi se na taj način podsticali političari da se manje brinu za interes stranačke centrale, a više za interes građana i da bi svakako na taj način lični kvaliteti, o kojima je malopre bilo upravo reči, a vrlo često o tome slušamo ovde…

Evo, kolega Martinović je, recimo, spomenuo da nije problem pripadnost partiji. Pa, nije problem pripadnost partiji, svakako, ali je problem kada se uvek razmišlja partijski i kao partijski vojnik, a ne razmišlja sem, to vrlo često imamo ovde primere svaki dan o tome, kada se razmišlja isključivo na račun partije, a ne razmišlja se mnogo o građanima i ne cene se dovoljno ti lični kvaliteti.

Takođe, ukoliko bi se usvojio ovakav način izbora onda ne bi moglo nikako da nam se desi, da, recimo, čekamo da saznamo ime gradonačelnika tri meseca i da nagađamo o tome ko će biti gradonačelnik, jer ako se, recimo, toliko vladajuća većina diči time kako je njihov predsednik izabran velikom podrškom građana, pa zašto onda ne bismo dozvolili da se na taj način biraju i gradonačelnici i, recimo, predsednici opština. Mi smatramo da bi to bio veliki korak u prilog demokratiji i upravo tome da se cene lični kvaliteti i kvaliteti onoga ko je na određenoj funkciji na vlasti, a ne samo partijska pripadnost, kao što je danas.

Što se tiče pojedinačnih rešenja, nažalost, kako rekoh, nema mnogo vremena da se o tome govori. Ja ću nešto pomenuti pojedinačno. Dakle, postoje rešenja koja se mogu primeniti na dobar ili na loš način. Od toga mnogo zavisi kako će ona rezultate dati.

Recimo u članu 3. ovog zakona, stav 6, gde se kaže da jedinica lokalne samouprave prati proces evropskih integracija itd. to otvara mogućnosti i naravno zloupotrebe i partijska zapošljavanja.

Takođe, tamo gde se kaže da odbornik ima pravo da bude informisan o pitanjima od značaj itd, do ovih informacija se često teško dolazi i često se jako dugo čeka na odgovore na poslanička pitanja, koji su takođe i kada se dobiju često spori i nezadovoljavajući.

Član 20, koji se odnosi na imenovanje predsednika opštine takođe daje velika i široka ovlašćenja predsedniku opštine. Što se tiče člana 35, odnosno kojim se predlaže član 88g. Sporazum o saradnji da jedinica lokalne samouprave ustupa poslove drugoj, obezbeđuje finansiranje itd. tu se takođe mogu javiti zloupotrebe, dakle, popis poslova u članu 39. itd. obezbeđuje ministarstvo.

Dakle, ovo su takođe zakoni, tu mislim i na Zakon o matičnim knjigama, koji ponovo daje široka ovlašćenja ministru. Kako će ih i koji ministar upotrebiti, mislim da to mnogo zavisi i od samog ministra. Neću sada sve navoditi, ali recimo u članu 2. gde ministar određuje kriterijume i gde se stručni ispit polaže po programima koje određuje ministar, gde ministarstvo preuzima podatke iz registra, gde je dakle, takođe reč o osetljivim podacima, gde može doći do raznih zloupotreba itd. gde se matična uništena knjiga obnavlja na osnovu, takođe na način koji odredi ministar itd. Spomenuću još i član 42. gde je rok od 12 meseci za izdavanje nekih potvrda neprimereno dug.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama, meni je ovde bio interesantan član 15. koji kaže – u članu 46. dodaje se stav 4. koji glasi – ministar nadležan za poslove finansija, mislim da smo tog ministra upravo izabrali ovih dana, bliže će urediti način i sadržinu izveštaja o rashodima za zaposlene u javnoj agenciji itd. Onda, na kraju, član 21. kaže da zakon stupa na snagu osmog dana, kao što je uobičajeno, ali kaže – osim člana 15. koji se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona. Baš me interesuje šta je toliko hitno da se ovaj član mora izdvojiti, te da on mora da krene da važi odmah, a ne od 1. januara 2019. godine, kao i čitav zakon.

Što se tiče zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama itd. meni je sada trenutno žao u odnosu na većinu mojih kolega što ovo moram da kažem kao neko ko nije zaposlen ovde u Skupštini, već je zaposlen u privatnoj firmi, ali u svakom slučaju, nimalo ne potcenjujem rad poslanika koji je izuzetno težak i zahtevan i naporan. O tome upravo govori sve ovo što sam rekla na početku, šta se sve traži od nas, za 24 sata šta sve treba da uradimo itd. Dakle, smatram da svakako, ukoliko postoji netrpeljivost u narodu prema, recimo, narodnim poslanicima i nekakvo mišljenje da oni ne rade dobro i dovoljno, svakako to mišljenje ne delim, bar ne za sve poslanike. Ako takvo mišljenje postoji, mislim da je tome najviše kriva vlast, ali smatram da je nemoralno baviti se ovakvim zakonom, a da pre toga nije ukinut zakon i vraćene penzije penzionerima, koji svakako zaslužuju da se njihov problem reši pre ovoga.

Na kraju, samo da dodam da je Jorgovanka Tabaković na svoj prvi mandat stupila tako što je rekla, obećanjem da će svoju platu smanjiti bar za četvrtinu, pa bih želela da je pitam, mada ona trenutno nije tu – da li je to učinila i da li planira ponovo da učini nešto slično? Hvala.