Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 139 narodnih poslanika, i da imamo uslove za početak rada Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvi se prijavio Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, jedno pitanje postavljam predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković i predsedniku Vlade Republike Srbije gospođici Ani Brnabić. Desila se velika afera sa kojom je upoznat celi svet. Jedan srpski narodni poslanik proslavio se tako što je na aerodromu u Frankfurtu iz fri šopa ukrao jedan parfem, tri karmina i jednu mazalicu, ne znam za šta je služila mazalica, još se utvrđuje izgleda. Nema države u svetu čiji mediji to nisu objavili. Uzalud vam svi napori da angažujete lobiste po Americi da poprave sliku Srbije u svetu, dođe Meho Omerović, pa vam te milione pocepa i od njih konfete napravi.

Kakva je reakcija u Srbiji? Zbog toga moje pitanje postavljam. Bio sam užasnut, a u Srbiji svi ćute, ćutite i vi, gospođo Gojković, kao predsednik narodne skupštine, a morali bi da nešto kažete. Mislim da bi trebalo uputiti izvinjenje predsedniku nemačkog parlamenta zbog ovoga i reći da ćete se potruditi da nikada više takvi poslanici ne putuju u Nemačku. Morala je reagovati i Ana Brnabić, kao predsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić. Ivica Dačić kaže – Meho Omerović nije diplomata. On nije profesionalni diplomata, ali je bio u diplomatskoj misiji i zato je dobio diplomatski pasoš, nije činovnik Ministarstva inostranih poslova, ali je bio u diplomatskoj misiji Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto mu odmah na beogradskom aerodromu nije oduzet diplomatski pasoš kada se vratio? Svi ćute. On i dalje ima diplomatski pasoš. Jel vam to poznato, gospođo Gojković? I dalje ima diplomatski pasoš i može i dalje da putuje gde hoće, da ne može niko da ga uhapsi. Znate šta, i da nije imao diplomatski pasoš, nije to neka krupna krađa. To je nekih 170 evra, on bi prošao sa sudskom opomenom ili uslovnom kaznom, pa bi ga proterali iz Nemačke i zabranili ulazak na pet godina i da nije imao diplomatski pasoš.

Ali ovo je sramota što je tome sklon naš narodni poslanik. On je srpstvu okaljao obraz u svetu, a mi se trudimo da taj obraz što više ulepšamo, da pokažemo da smo jedan dostojanstven narod, pošten narod, iskren narod, a on laže tako neubedljivo da se i lekari smeju, ovi gastroenterolozi, kako se oni zovu, Marijane, ti si stručan za to, ovi lekari, stručnjaci za stomak. Jesu li to gastroenterolozi? Smeju se jer ona reakcija koju je on opisivao u medicini je nemoguća.

Šta ćemo sada? Pitanje je – šta ćemo sad? On je za danas zakazao i sednicu skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, to je važan skupštinski odbor koji vodi računa da manjine u Srbiji imaju sva prava garantovana međunarodnim sporazumima, sva prava koja su unesena u naš Ustav, a vi znate da se Srbija ponosila visokim nivoom manjinskih prava i prethodna Jugoslavija, iako smo bili pod komunističkom diktaturom, manjinska prava su uvažavana. Može li takva ličnost biti predsednik tog odbora? On je potpisao poziv za sastanak Odbora.

Hvala.

Nije valjda već isteklo?

Jeste, pet minuta.

Danas je održana sednica Odbora i niste iskoristili priliku da ga smenite.

Kao što se tiče mene kao predsednika, zaista radim na tome da rasvetlim slučaj koji je bacio senku na ugled našeg parlamenta. Jedan izveštaj koji nije još uvek za javnost sam dobila od strane nemačke policije sa aerodroma i moram zbog javnosti da kažem da se poslanik Meho Omerović nije pravdao za učinjeno delo u tome, nego se pozvao upravo na diplomatski imunitet. Izjavu nije davao tako kako postoji u medijima i zbog toga što poseduje diplomatski pasoš, on je zbog te činjenice pušten na slobodu, a ne zbog nekih drugih okolnosti.
Što se tiče mene kao predsednika, moram da potpisujem naloge, a odbori parlamenta odlučuju o tome da li će neki poslanik putovati ili neće.
(Vojislav Šešelj: Imate pravo inicijative na odboru.)
Da, imam pravo da ne potpišem. Imam pravo da ne potpišem da neko od poslanika putuje. Što se tiče eventualnog produženja diplomatskog pasoša, ako situacija bude ovakva kakva je u izveštaju, neću potpisati da neko u parlamentu dobije diplomatski pasoš i o tome sam voljna da razgovaram i da branim argumente sa svim poslanicima, bez obzira da li čine vladajuću većinu ili opoziciju. Ako treba, razgovaraćemo sa svim šefovima poslaničkih grupa i onima koji ćute a koji znaju da budu glasi u drugim slučajevima i da traže razne sankcije prema poslanicima, da imamo kriterijume jednake prema svima. Znači, kada budem imala još neke detaljnije podatke, nemam šta da krijem, sve ću vas upoznati o čemu se radi, pa ćemo da vidimo šta parlament može, a šta ne može da uradi, šta je politička odluka pojedinačnih partija, ne naša. Što se mene tiče, ostalima ćemo proslediti vaše pitanje, pa se nadamo da ćete dobiti adekvatan odgovor.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Samo na početku da reklamiram, ne znam stručnoj službi ili kome, da ova desna jedinica ne radi, tako da molim vas da se to ispravi kada dođu kolege.

Moje pitanje prvo ide na adresu premijera, odnosno premijerke Ane Brnabić i ministra, odnosno Ministarstva za energetiku i tiče se ovih dana aktuelne teme, a to je cena goriva i ovih protesta koji se organizuju. Jedno je naše političko mišljenje o tim protestima, a druga je stvar da li će ljudi učestvovati u njima ili neće, ali treće, a rekao bih i ono što je zajedničko svima, bilo da smo poslanici, bilo da smo obični građani, to je da su cene goriva u Srbiji veoma visoke. To nije demagogija, to je očigledna činjenica. U zavisnosti od toga kako merimo, rezultat je nešto različit, ali objektivno govoreći, s obzirom na kupovnu moć stanovništva, cene goriva, naročito dizela, su među najvišima u Evropi, ako ne i najviše, pogotovo s obzirom na odnos kupovne moći stanovništva.

U tom smislu, prosto, apelujem na Vladu, odnosno konkretno na Ministarstvo energetike da u domenu svojih nadležnosti, a zna se koje su nadležnosti Vlade i Ministarstva, razmotri mogućnost smanjivanja akciza, kao i nekih drugih dažbina. Jeste činjenica, sviđalo vam se to ili ne, da dažbine sa više od pola učestvuju u ceni goriva u Srbiji i to malo po malo skoro stalno klizi.

Uostalom, ali, kažem, nemam sada vremena za široku elaboraciju, činjenica je da pre pet godina, pre dolaska ove vlasti, da je cena sirove nafte na svetskom tržištu bila duplo skuplja nego danas, a gorivo je bilo znatno jeftinije. Dakle, ponavljam i naglašavam, duplo je bila skuplja u jednom trenutku sirova nafta, a gorivo u Srbiji jeftinije.

Još nešto, pogotovo mi koji smo malo stariji, evo ja 50 godina, pamtim, ne znam da je ikada dizel bio skuplji od običnog benzina. Dakle, ne znam kako je do toga došlo? Da li je promenjena tehnologija, način proizvodnje, šta se to dogodilo ili su prosto neki ljudi zaključili na dizel, koji je neophodan, pogotovo u poljoprivredi, mogu lakše da nabiju cene i da lakše namaknu sredstva?

To jeste jedan suptilan način, sve te akcize, kao i drugi načini, jeste suptilan način zavlačenja ruke u džep građana na nevidljiv ili ne na prvi pogled vidljiv način i to nije dobro i prosto mislim da bi se i ova politički potencijalno zapaljiva situacija najlakše mogla razrešiti time da Vlada razmotri mogućnost smanjivanja tih cena, makar simbolički, makar da pokažu gest dobre volje, a ne da idemo u lov na veštice i tražimo ko sve stoji iza očajno spontanih ili više ili manje spontanih protesta.

Dakle, umesto da optužujemo opoziciju ili bilo koga drugog, trećeg i četvrtog, prosto da se to reši. Na stranu to što je i ova sadašnja vladajuća većina svojevremeno imala vrlo razumevanja 2011. godine i ranije, kada su oni bili opozicija, za proteste svih vrsta, uključujući i ratare, i poljoprivrednike, i malinare i sve druge. Sad su se, naravno, stvari promenile, jer su se uloge promenile, ali sa staništa građana njima je svejedno u suštini ko sedi na vlasti. Oni samo vide da su njima troškovi života sve skuplji i skuplji.

Drugo pitanje i poslednje ide na adresu Ministarstva odbrane i to je ponovljeno moje pitanje od 22. maja, kada sam ja pitao u vezi sa onim dronovima, odnosno bespilotnim letelicama, koje su nadletale teritoriju Srbije krajem marta. Još nisam dobio odgovor na to pitanje. Ja sam tad pitao da li je bilo tih preleta, preko teritorije Srbije kako, kada i koliko, da li se zna čije su ove letelice, da li su bile u izviđačkoj misiji, da li je postojala mogućnost dejstva, da li smo uputili demarš i kome?

Odgovor nije stigao meni, ali je stigao jednoj agenciji, odnosno jednom portalu, koji je objavio da je Ministarstvo odbrane saopštilo da su to maltene neki male igračke, dronovi, da se koriste kao za šverc robe, narkotika, akcije drvoseča itd. Moje informacije su već drugačije. Ne radi se tu o igračkama dronovima, koje možemo da kupimo i pošaljemo, nego o malo ozbiljnije stvari.

Stoga, molim Ministarstvo odbrane da mi ponovo, ako se negde izgubio odgovor, pruži konkretan odgovor o tome, a ne da, kao što imam utisak, minimalizuje razmere tog incidenta i tog skandala. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje je za ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Da li je tačno da je kupio kuću u kojoj od 1966. do 1983. godine živeo Aleksandar Leka Ranković, šef tajne službe i ministar policije u nekadašnjoj SFRJ, a čiji je vlasnik sve do nacionalizacije bila Smiljana Čavić? Objekat je u Ulici Andre Nikolića 5, na Senjaku, od 409 kvadrata, sa dva manja objekta od 108 metara kvadratnih, te oko 40 ari placa na ovoj elitnoj lokaciji.

Na tržištu nekretnina, objekat je procenjen svojevremeno na 4,5 miliona evra, da bi 2017. godine njegova cena pala na 3,7 miliona evra i uživa status „Dobro pod prethodnom zaštitom“ u okviru prostorne celine Senjak – Topčidersko brdo – Dedinje.

Ovo zdanje je 2000. godine od Vlade SRJ dobio Olimpijski komitet Srbije, ali ga je prepisao Gradu Beogradu, koji je objekat dao u prodaju kako bi dodatno popunio budžet. U to vreme je gospodin Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda, tako da još jednom pitam gospodina Sinišu Malog, da li je ova, za sada, nepotvrđena informacija tačna i, ukoliko jeste, da li je ovu nekretninu ministar finansija prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, prilikom stupanja na dužnost ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Pitanje za predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković. Već više meseci Narodna skupština Srbije radi bez generalnog sekretara. Prema članu 36. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ukoliko generalnom sekretaru Narodne skupštine funkcija prestane ostavkom ili razrešenjem, do imenovanja novog generalnog sekretara Narodne skupštine dužnost generalnog sekretara vrši njegov zamenik, koga odredi predsednik Narodne skupštine.

Prema članu 37. Poslovnika o radu Skupštine, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine funkcija prestaje danom imenovanja zamenika generalnog sekretara novog saziva Narodne skupštine, ostavkom ili razrešenjem.

S obzirom da sadašnje zamenike generalnog sekretara nije imenovao ovaj skupštinski saziv, već su mimo procedure preuzeti iz prethodnog saziva, možemo konstatovati da mi zapravo nemamo ni zamenike generalnog sekretara, odnosno da su sadašnji zamenici neregularno postavljeni, te Skupština radi na neregularan način, čime se dovodi u pitanje sve odluke koje su u ovom sazivu donete. To je veoma zabrinjavajuće i nezakonito.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, gospođi Maji Gojković – kako je moguće da je ignorisala Poslovnik o radu Narodne skupštine, ugrozivši time regularnost rada ove institucije i da li i kada ima nameru da predloži novog generalnog sekretara, koji bi nakon imenovanja predložio svoje zamenike koje bi imenovala na regularan način Narodna skupština?

Pitanje za predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića – ko komanduje Vojskom Srbije nakon što je načelnik Generalštaba, LJubiša Diković stekao sve uslove za penziju, napunivši 58 godina?

Ovo pitanje je vojni sindikat uputio državnom vrhu, ali ono je ostalo bez odgovora i evo već 20 dana mi zapravo nemamo načelnika Generalštaba.

Sve odluke koje LJubiša Diković potpisuje su nezakonite, jer on, pravno gledano, od 22. maja nije u profesionalnoj vojnoj službi.

Ovo pitanje vojnog sindikata ignorisala je predsednica Odbora za odbranu, Marija Obradović, kao i ministar odbrane, gospodin Vulin. Stoga, postavljam pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću – kako je uopšte moglo da dođe do ovog vakuma vezanog za status načelnika Generalštaba, odnosno da li je doneo konačno odluku o penziji generala Dikovića ili eventualno ukaz o njegovom ostanku na funkciju u periodu ne dužem od dve godine? Hvala.