Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o predlozima zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave jer postoje neka rešenja koja će još više unaprediti rad jedinica lokalne samouprave, a ja bih to želela da istaknem.
Potrebno je doneti izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se izvršilo usklađivanje sa drugim zakonima, ali i otklonili nedostaci koji su uočeni prilikom primene ovog zakona koji je donet 2007. godine. Osim toga, kao jako važno istaknuto je učešće građana u javnoj raspravi, odnosno građanima je data mogućnost da iniciraju javnu raspravu o nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.
Novina koja će se primenjivati od narednih lokalnih izbora odnosi se na smanjenje broja lokalnih funkcionera u zavisnosti od broja stanovnika opštine, odnosno grada. Takođe, izmenjen je koncept utvrđivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave pa se ne navodi više takstativno koje su to nadležnosti jedinica lokalne samouprave, već se određuju oblasti iz kojih će one crpeti svoje nadležnosti.
Na kraju, što se tiče mesnih zajednica bliže se uređuju odnosi između organa mesnih zajednica i organa jedinica lokalne samouprave.
Srbija teži ka usklađivanju propisa sa principom koji postoji u savremenim demokratskim državama, a to je otvoreni dijalog, odnosno saradnja javnosti sa organima državne uprave, u procesu donošenja odluka i kreiranja propisa. Savet Evrope je 2009. godine doneo kodeks dobre prakse za učešće građana u procesu donošenja odluka, i mi smo sada na putu implementacije tih principa.
Srbija je pristupila partnerstvu za otvorenu upravu i na taj način se obavezala na jačanje transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti i to upravo kroz saradnju sa civilnim društvom, kroz lakši pristup informacijama, učešće građana u upravljanju javnim poslovima, upotrebom novih tehnologija, a sve sa ciljem uspostavljanja delotvornijeg i odgovornijeg rada organa javne vlasti.
Takođe, rešenja iz Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, uskladiće propise sa Zakonom o lokalnoj samoupravi po pitanju međuopštinske saradnje, kada su u jedinicama lokalne samouprave povereni poslovi koje bi one mogle da obave u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave, i onda moraju da zaključe sporazum o međuopštinskoj saradnji radi racionalnijeg i stručnijeg obavljanja tih poslova.
Uključivanje građana je neophodno, njihova uloga je od velikog značaja za pravilno vršenje vlasti, i građanima se mora obezbediti učešće u kreiranju demokratskih institucija. Upravo je ovo razlog potvrđivanja dodatnog Protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koji će uključiti pravo na učešće u javnom životu na lokalnom nivou i pravo na informisanje od lokalnih vlasti. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi potvrđena je i u Narodnoj skupštini i ona proklamuje princip da su lokalne vlasti glavni osnov demokratskog društva i da je pravo građana da obavljaju javne poslove na lokalnom nivou jako važno. Moram da kažem da je to ustanovljeno i kao princip koji je jedinstven za sve zemlje članice Saveta Evrope.
Dodatni protokol Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti, sastavljen je od strane Evropskog odbora za lokalnu i regionalnu demokratiju, a 2017. godine, Srbija je pristupila i potpisala ovaj protokol, pa je shodno tome i logično da se pred nama nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju ovog dodatnog Protokola.
Što se tiče nacionalnih manjina, istakla bih jako dobre predloge koji su pred nama, a koji će uređivati status pripadnika nacionalnih manjina.
Republika Srbija se otvaranjem Poglavlja 23. opredelila za unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava, a Vlada Republike Srbije je usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine. Posle toga nastupile su ustavne promene 2003. i 2006. godine, i usvojen je čitav set zakona koji se na sistemski način odnosio i na pripadnike nacionalnih manjina. Promene koje su se desile za ovo vreme, ali i konstantna potreba za unapređenjem položaja nacionalnih manjina, nameću razloge za donošenje ovog zakona, kako bi se nastavilo sa razvojem politike u oblasti zaštite pripadnika nacionalnih manjina. Na taj način stvoriće se pravni osnov za zakonsko uređivanje mera za unapređenje ravnopravnosti u cilju postizanja zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru, ostvarivanja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti u službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.
Takođe, potrebno je posebnim pravilima urediti i službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina i pravo na izbor i upotrebu nacionalnih simbola.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, donošenje ovog zakona prate izmene koje će biti učinjene u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedilo jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost propisa.
Takođe, potrebno je zakonski regulisati implementaciju određenih mera koje su predviđene u Akcionom planu za ostvarivanju prava nacionalnih manjina koji je usvojila Vlada Republike Srbije.
Ono što je ovde važno da se kaže, jeste da će lokalne samouprave imati posla kada ovi zakoni budu stupili na snagu, jer su u obavezi da svojim statutima uvedu u ravnopravnu upotrebu jezik i pisma nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika dostiže 15%. Takođe u naseljenim mestima jedinica lokalne samouprave gde broj pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa, nazivi jedinica lokalne samouprave, trgova i ulica ispisuju se na jeziku te nacionalne manjine. Skupština jedinica lokalne samouprave će statutom utvrditi koja su to naseljena mesta.
Imamo i nešto što će se odnositi na Narodnu skupštinu, naime, to je odredba koja kaže da narodni poslanik koji pripada nacionalnoj manjini čiji broj u ukupnom stanovništvu Republike Srbije dostiže najmanje dva posto ima pravo da se Narodnoj skupštini obraća i na jeziku nacionalne manjine.
Na kraju imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, razlozi za donošenje ovog zakona su malo širi, dakle, nije samo puko usaglašavanje sa drugim propisima, mada i za tim postoji potreba i potreba za implementacijom mera iz Akcionog plana. Usled inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona, Ustavni sud je doneo odluku kojom je obavezao na primenu mišljenja iz te odluke, prilikom primene odredaba pojedinih odredaba ovog zakona. Prema važećem zakonu nacionalni savet osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti društvenog života u kojima deluje. Međutim, Ustavni sud je smatrao da je osnivanje privrednih društava moguće samo ako je to predviđeno posebnim zakonima pa je potrebno usklađivanje tih odredbi.
Osim toga, izmene se odnose na još mnoga pitanja, na bolju saradnju sa državnim organima, pitanje korišćenja i raspolaganja imovinom, depolitizaciju nacionalnih saveta, odnosno pitanje nespojivosti funkcija, dalje na pitanje radnog odnosa u nacionalnom savetu, finansiranje saveta, kontrolu rada nacionalnih saveta i tako dalje.
Na kraju bih pozvala poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje i politiku Vlade Republike Srbije koji se vodi u ovim oblastima, a ono čime bih ja želela da završim ovo izlaganje je upravo ono o čemu sam pričala prošle nedelje kada su pred nama bili predlozi zakona iz NBS, pa se neću ponavljati, ali ću iskoristiti priliku da ponovo ukažem na uspehe gospođe Tabaković i njenog tima u NBS za našu zemlju, poželeću joj još više uspeha u daljem radu i pruži ću podršku i tom predlogu zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Zahvaljuje.
