Zahvaljujem.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Opet slušamo i nekom medu i mleku. Izgleda da koleginice baš vole med i mleko, Živković je poljoprivrednik, pa možda sa njim da vide neke pčele, možda čuva, i tako to.

Čula sam jednu rečenicu – sve što ste pokazali u prethodnom periodu je zapošljavanje. Naravno da smo pokazali u prethodnom periodu zapošljavanje. Mi ljude zapošljavamo, za razliku od vas koji ste samo u Boru ugasili 13 preduzeća iz sastava RTB Bor, ostavili bez posla 15 hiljada ljudi između 50 i 55 godina. To je teško zapošljiva kategorija. To su ljudi koji su imali interne kvalifikacije. Od tih 13 preduzeća, koje ste prodali za smešne pare, radi samo jedno sa 200 radnika. U najmanju ruku trebalo bi da vas je sramota da pominjete Bor, jer građani Bora vam to nikada neće zaboraviti, jer od toga se ne možemo tako lako oporaviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Što se tiče ovog seta manjinskih zakona, dakle zakoni su usklađeni sa okvirnom Konvencijom o zaštiti manjinskih prava. Eksperti Saveta Evrope su ocenili ove nacrte kao usklađene sa međunarodnim standardima. Zakonodavni okvir je ocenjen kao veoma dobar, predstavljeni su u Evropskom parlamentu. Takođe su pozvani naši predstavnici iz sektora koji se bave manjinskim pitanjima i od Saveta Evrope, i od Ukrajine, bukvalno da se radi „kejs stadi“ na primeru rada na pripremi nacrta i predloga ovih zakona.
Jedino gde bi eventualno mogli da se složimo, to je da se unapredi implementacija, ali ta priča o tome da mi kaskamo za nekim u nekom vrednosnom smislu za međunarodnim standardima, prosto nije utemeljena u istini. U Evropskom parlamentu su izrekli da Srbija može da bude primer mnogim zemljama članicama EU na ovom polju, tako da ne razumem koje to moderne evropske standarde nismo ugradili.
Što se tiče teme koju ste spomenuli u vezi sa ove četiri države, imamo jednu formu, rekao bih, to jeste predmet bilateralnih sporazuma, na primeru Republike Hrvatske, ali reprezentativnost jeste tema pre svega za izborno zakonodavstvo, a ne za ove zakone.
Ono što je takođe bilo vaše pitanje, to je oko pozitivne diskriminacije. Tu postoji, dakle, mogućnost slobodnog i dobrovoljnog izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Takođe, u registru zaposlenih, opet na osnovu tog principa dobrovoljnosti, vodi se praktično i ažurira taj spisak, a izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama smo sada i normativno uredili to pravo da se uz primenu principa dobrovoljnosti nacionalna pripadnost i evidentira, izjasni itd.
S obzirom da ste čitali očigledno brošuru i hvala vam na tom činu i na lepim rečima da se radi o reklami, pogledajte član 8. stav 1, gde se jasno kaže da je zakazivanje sednice najmanje 24 sata, dakle, to je rok.
Kada govorimo intenciji ove odredbe, intencija jeste da se spreče zloupotrebe. Ja sam savremenik mnogih političkih dešavanja, ne bih želeo da budem, naravno, grub, uvek volim da budem nežan, naročito prema opoziciji, ali hajde da se setimo 2012. godine, ako se ne varam, i ko je bio na čelu Skupštine grada Novog Sada i za koliko kratko vreme je zakazana ta sednica. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Aleksandra Jerkov: Replika.)
Koleginice Jerkov, vi želite. Vi ste izazvali niz replika. Dobili ste odgovor na pitanja koja ste postavili. Na potpuno identičan način su govorile koleginice i kolege kao što ste i vi, nemate osnova za repliku i nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšte je poznato da sam ja u jednoj maloj partiji koja je osnovana daleke 1990. godine, odnosno reosnovana, a pre toga je osnovana 1940. godine. Moja stranka ima visok stepen netolerancije suživota sa nacionalnim manjinama.

Ovde prema SNS, mom koalicionom partneru, izrečena je jedna velika neistina. Ali, da krenem redom. Ta neistina je došla od Đilasovog priveska, ono što je ostalo je Đilasov privezak, on je to kupio onako. Dana 8. marta 2013. godine, Branimir Kuzmanović i drug „Hajnekena“ u Mladenovcu, protiv migranata. Nisu im dali da prenoće. Mi treba da znamo da smo u tom Iraku i u toj Libiji zaradili lepe novce. Mnogi naši građani su napravili kuće. Ti ljudi koji su zbog Amerikanaca došli u nevolju da idu prema Evropi su makar zaslužili da prespavaju u našoj zemlji nekoliko dana. Ali, pripadnici Đilasovog priveska očigledno nisu mislili tako i evo dokaza. Predsednik opštine Vračar i predsednik Izvršnog odbora ovog Đilasovog priveska, zajedno sa Dverima, koji su se od njih ogradili tada i rekli da oni nisu rasistička organizacija itd, ali su zajedno učestvovali.

Idemo dalje. Svi se sećamo izjave o Slovacima četnicima. To je Bojan Pajtić, koji je svoju stranku nazvao brodom ludaka, evo, u nečemu da se i ja složim sa Bojanom Pajtićem, i to neki mali brodić, privezak za Đilasa. Dakle, on je govorio o slovačkim četnicima, zamerivši im što su 1918. godine bili solidarni, gospodine Martinoviću, je li tako, a to je govorio i predsednik Skupštine Slovačke, kada je rekao ovde da su streljani jer nisu hteli da izvrše odmazdu nad Srbima, nad srpskim komitama, što znači nad četnicima. Dakle, Bojan Pajtić im je zamerio samo zato što su bili solidarni sa srpskim četnicima u Prvom svetskom ratu i 44 Slovaka je platilo glavom. On im je to zamerio. Kaže – kad su to Slovaci bili četnici? Pa jesu, gospodine Pajtiću, i zbog toga je 1918. godine streljano njih 44 u Kragujevcu i svi koji ste bili prisutni to ste čuli od predsednika slovačke skupštine.

Nije SNS ni moja Narodna seljačka stranka strpala Rome u kontejnere. To je uradio Đilas, to je ovaj što je napravio od neke stranke privezak, brod ludaka, pa malo manji primerak, pa privezak. Dakle, to je bila gruba neistina.

Kada oni pričaju o lokalnim samoupravama, ja se sećam Rume, Inđije itd. 2007. godine. Ja sam smenjen po nalogu nekog Elezovića, čuo sam, nisam siguran da li je to tačno. Tačno je, jel? Jel to neki sa srebrnim novčanikom? Dakle, ja sam smenjen u zgradi Uprave za vodovod, bez kvoruma. NJima sada smeta uvođenje reda u lokalne samouprave. Ja sam smenjen kao predsednik Skupštine koji je u Inđiji napravio industrijsku zonu, koji je napravio prvu fabriku cigareta „Fast“, bez ikakve podrške države. Ja sam smenjen zato što sam izgradio sve puteve i telekomunikacije. Hvala svima onima, Tiki Timotijeviću, Branku Jociću i svima koji su mi pomagali u tome.

U tom trenutku dug Inđije i neizmirene obaveze bile su između 50 i 100 miliona dinara, a gotovo da smo sve završili, od telekomunikacija, puteva itd. Onda su se oni setili, a oni se slikali, Goran Ješić se samo slikao. Ja sam radio, nisam baš lep za slikanje, a on onako pomali je baš za slikanje. Smene oni mene, a dug Inđije je narastao na dve milijarde i 600 miliona. Sednicu na kojoj sam smenjen vodio je u zgradi Uprave vodovoda, u prostorijama stranke priveska, gde je bilo javno preduzeće koje su osvajali tu im je bilo i sedište stranke, i ja sam smenjen upravo u tom sedištu u zgradi Uprave vodovoda, a sednicom je predsedavao, verovali ili ne, Nikola Divljak. Na divljoj sednici, predsedavajući Divljak, smene predsednika Skupštine i teraju dalje.

Danas su im puna usta ugroženosti, ne znam, ovih opština, onih opština, ugroženosti Paraćina, kao stranka neka. Oni su bili tamo svi grupe građana, pa su napravili nešto, 10 poslaničkih grupa, nešto su uradili, osvojili vlast, najverovatnije rade ono što su radili u Inđiji. Onaj „Hajnekena“ za jedno veče, govorili su o tome, govorio je „malo potomče“, ovaj iz stranke „Vuka potomka“, ovaj iz stranke „Vuka potomka“ govorio je da je neko u kafani napravio u „Mandatu“ milion dinara, pazi, u „Mandatu“. A „Hajnekena“ je za jedno veče popio 471.000 dinara na račun lokalne samouprave ili dva bazena. Zato što je bazen izdao na 50 godina, sa zakupninom od 2.000 evra. Znači, ako je popio za veče 4.000 evra, znači, popio je dva bazena, zakupnina za godinu dana. Mi za tu zakupninu uberemo u Inđiji pored istog bazena za jedan aparat za sladoled. Ne zakupninu od 2.000 evra, nego zakupninu od 5.000 evra, koliko on popije za jedno veče. A bazen je izdao na 50 godina za 2.000 evra godišnje plus toplu vodu, na šta, naravno, nije po zakonima u pravu, niti da sklapa ugovore na 50 godina. Pa, kada su predstavnici pravosuđa ovde, neka kažu ovoj Zagorki Dolovac – eto, ima tamo neki „Hajnekena“, imaju tamo neki Aleksići itd. koji su usrećili svoje opštine.

Idemo dalje. On je meni Aleksić, a ovde pominjao nepotizam, gospodo predsedavajući, govorio je o bratu predsednika, pa njegovoj ženi, pa bratu njegove žene, govoreći o nepotizmu i partijskom zapošljavanju. Pošto Vuk potomak, koji je nasledi naftni izvor u selu Ježevica, pošto je dobio sedam miliona, evo ovde šema, mogao je da diže to je za centar za CIRS, pet miliona 957 hiljada. Ne kaže se bogat kao šeik, već se kaže kao Vuk Jeremić levičar, to su ovi Đilasovi i Miškovi levičari. Pa, je dobio PR agenciju, Vuk Jeremić miliona 335 hiljada i na privatni račun 226 i 200 hiljada od Katarske ambasade koja je služila u svetu razvijenom kao sponzor Islamske republike. E, to su oni. I, on govori o nepotizmu i partijskom zapošljavanju.

Pa, da vidimo, on kao Vuk Jeremić, potomak, oni su ugledali ove gospođe iz javnog sektora, njegova supruga radi TV Trstenik, znači radi u javnom sektoru, inače ne bih pominjao i on govori kako nema slobode medija. Kako partijsko zapošljavanje? Najverovatnije on je nije zaposlio preko partije, najverovatnije je nije zaposlio kao svoju suprugu.

On koji je dizao revoluciju ovde oko krzna. Gospođa učitelj, urednik Dnevnika od glave do pete, čovek mi prekinuo sednicu zbog krznašica, od glave do pete u krznu. Kažu da ova budna „sejbl“ od ruskog vuka košta 155 hiljada dolara, ima se može se. Samo šubara od crvene lisice, to žene dobro znaju, košta preko 300 evra. Ja bih na njegovom mestu iznajmio sef, e tako se isplatilo biti predsednik Opštine u Trsteniku, a odakle novac? Pa, ima tamo neki fond za unapređenje ljudskih resursa u koje je Dinkić ubacio 55 miliona, ali preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a pogodite ko je bio šef Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku? Bio starac, gospodin Aleksić, LJubiša Knežević i u tom Fondu za unapređenje ljudskih resursa bio starac, tašta, on, Julijana sekretar, koja će da nagrabusi da su skinuli odgovornost na nju i supruga. Onda je lako praviti bunde i onda je lako braniti krznašice, ne može da se proizvodi, ali može da se kupuje i da se nosi. Može da se proizvodi u Rumuniji pet metara preko naše granice, može da se proizvodi i u Bugarskoj pet metara, preko našeg granice, u Mađarskoj pet metara preko naše granice, u Bosni preko pet, samo kod nas treba 300 uzgajivača uništiti, tako misli Vuk potomče.

Iz partije ovog Vuka potomka, od onog čuvenog Muje Tage Pozerca iz Cazina, čuven, stvarno čuven, preteča Mlade Bosne, ništa loše ne mislim, a ovo je njegova partijska drugarica u budni od glave do pete, evo vidite, ona je u društvu onog levičara Boška levoručice iz ovog Đilasovog društva. Ona u punom totalu i onda mene razvlače zašto ja štitim domaće farmere, zašto ja ne pustim da tako kao Smederevska Palanka, Trstenik, lepo ne pustim da se predsednici opština dobro nakradu, pa da onda mogu da kupuju bunde itd.

To vreme je prošlo. Dakle, ako oni misle da će ulicom osvojiti vlast, moram da im kažem da se demokratija ne osvaja silom, da se demokratija i vlast u demokratiji osvaja izborima. Izgleda da to njima nije dovoljno poznato pa ovih dana imamo pravu borbu kao – evo, sad vidite cena goriva. Da oni nisu prodali naftnu industriju, da ovaj Vuk potomak iz sela Ježevice, potomak iz čuvenog naftaša, da on nije ove pare protraćio na neke druge načine, dao ljudima malo za poljoprivredu, malo ovo, malo ono, da pojeftini i to gorivo, međutim, nije njima cilj da pojeftini gorivo već da pojeftini država, da se obori vlast, ne samo vlast nego država koja više neće da bude podanička prema Skotu i njihovim gazdama. Oni su u biografiju uneli da su završili kurseve CIA. Ja stvarno mislim da neki od njih nisu, što naš narod kaže, pod vaservagu. Zamislite da neko u Americi unese da radi za BIA, da tamo neko unese, tamo neki njihov kongresmen da dođem i napiše – ja radim za BIA ili za Federalnu službu bezbednosti Rusije. Ja mislim da taj ne bi zanoćio, ali kod nas sve može i ja savetujem našim najvećim funkcionerima da brane državu po svaku cenu, ne vlast, već da brane državu od ovakvih.

Naravno, da voli kožu i krzno, malo potomče je pokazalo i samo, evo ga na Crvenom trgu u Moskvi, u koži, u krznu, to se može, valja se, ali može se proizvoditi napolju, ovde kupovati, ali ovde, ovde proizvesti, pa bolje je uvesti. To je njihova teorija, ali to je prošlost.

Po pitanju nacionalnih manjina, sve nepravde, oni nisu sa pravima nacionalnih manjina, oni su i deo većine. NJihova prava uvek treba da budu veća nego prava većine, ali oni nisu samo manjina, ne treba da se getoiziraju, oni pripadaju većini, oni su građani naše države i ako postoji neka nepravda prema njima, to je nepravda administracije i birokratije koja je izložena čak nekad i više većina nego u odnosu na manjinske narode.

Na kraju, sa ovako niskom inflacijom, sa rastom deviznih rezervi, sa kursom koji nije porastao šest godina, a kod njih je rastao za 50%, samo za jednu godinu ili dve, sa 78 na 115, to je kod njih bila velika šansa za razvoj, više su vodili računa o kokoškama itd, sedativima, nego što su vodili računa o građanima, više im je bilo stalo da dobiju izbore, pa po cenu da prodaju NIS u bescenje, da izgrade divlju državu KiM, danas oni pričaju i imaju zamerke.

Mislim da nema nikakve dileme oko guvernera, sa ovako niskom inflacijom, rastom deviznih rezervi, rastom devizne štednje, rastom dinarske štednje, mi nemamo nikakvu dilemu i zato ćemo se vrlo lako opredeliti po pitanju guvernera NBS. Po svim ostalim pitanjima, ja kao pripadnik jedne male stranke ću glasati uz glasnu kritiku svega onoga što su radili ovi čuveni branioci lokalnih samouprava, demokratije itd, koji danas na ulici žele da promene vlast.

Prošli smo kroz dva perioda od 10 godina. Prvi period od 10 godina kad su nas spolja ugrožavali. Drugih 10, a bogami i 12 godina kad su nas unutar potkradali, danas zajedno preko Skoplja, oni koji su nas spolja ugrožavali zajedno sa ovima koji su nas unutar potkradali žele da izvrše promene vlasti da bi Srbija ponovo bila podanička. E, to neće da može. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega ministre, o zakonima koji su danas predmet ove sednice, želim da kažem da će SNS podržati ove zakoni i ono što smo danas iz debate opozicionih stranaka videli, to je da i oni podržavaju te zakone. Možda imaju neke male dileme oko nekih amandmana ali samim tim to znači da oni podržavaju odluke Vlade Republike Srbije, s obzirom da nisu obavešteni da je SNS lider kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i broj ministarstava. Tako da podrškom vama, suštinski oni podržavaju predloge samo što je to teško priznati zato što je u pitanju baš SNS.

Ono čime bih se ja na kraju današnjeg izlaganja kada su u pitanju ovlašćeni predlagači nosila, to je da najviše treba govoriti i kao predstavnik, predlagač i Odbora za finansije, a to je da predlog koji je došao u Skupštinu na osnovu člana zakona 19. Zakona o NBS i Ustava Republike Srbije, član 99. to je da predlog za guvernera NBS daje predsednik Republike Srbije. Taj zakon je inače izmenjen 2010. godine i tada je u julu mesecu i tadašnji predsednik, gospodin Tadić predložio, gospodina Šoškića, tako da ta praktična procedura je ustanovljena i 2012. godine i sada 2018. godine. ono što je razlog zbog koga je gospodin Vučić predložio nov mandat gospođi Jorgovanki Tabaković, su u stvari rezultati njenog rada.

Mi smo imali prilike prošle nedelje da razgovaramo o zakonima koji su bili ovde predmet rasprave, ali i o radu u prvom mandatu gospođe Tabaković. Ono što smo imali prilike da čujemo i od strane opozicije to je da je mnoge stvari pomerila u pogledu rada i same Narodne banke Srbije i u pogledu odnosa banaka prema Narodnoj banci i prema građanima, pa tako i rezultati rada govore upravo o tome da je inflacija svedena na 2%, što je, u stvari, u rangu najrazvijenijih evropskih država, što govori da je očuvana stabilnost kada je u pitanju uopšte kurs dinara, kada je u pitanju stabilnost i sama makroekonomska stabilnost države, ali i kada su u pitanju poslovni ambijent Srbije, koji je potpuno promenjen nakon donesenih svih zakona u protekle četiri godine, kada govorimo o zakonima koji su se odnosili na ekonomske reforme i na fiskalnu konsolidaciju, tako da je bila potrebna potpuna koordinacija, praktično, Narodne banke Srbije sa Ministarstvom finansija i Vladom Republike Srbije. Ti rezultati danas su takvi da pokazuju da u prvom kvartalu možemo da razgovaramo o suficitu u budžetu, da možemo da razgovaramo o tome da će biti dovoljno para i za povećanje plata i penzija, da govorimo o povećanju zaposlenosti, o otvaranju novih radnih mesta.

Danas imamo i otvaranje novog objekta „Lidla“, a vi znate da takve kompanije kao što je „Lidl“ ne dolaze baš na nesigurna ekonomska tržišta, ne dolaze u regione gde zaista nema te ekonomske stabilnosti, kao što danas govorimo o Srbiji.

Kada govorimo uopšte o radu Narodne banke Srbije ne mogu a da ne kažem da razlika između 2012. godine, kada je gospođa Jorgovanka preuzela, devizne rezerve Narodne banke Srbije su bile 25 puta manje nego što su danas. Znači, tada su one iznosile 409.000.000 evra, a danas iznose 10.550, odnosno preko 10.000.000.000 evra i to je 25 puta više.

Prema tome, govorimo o tome da jedna odgovorna politika, koja je vođena ne samo od strane Narodne banke Srbije, nego i Vlade Republike Srbije, i ta koordinacija je upravo dovela do toga da danas zaista govorimo o velikim rezultatima i govorimo o tome da, pored toga što su otvorena mnoga poglavlja kada je u pitanju saradnja sa EU i poglavlja koja se odnose na monetarnu i fiskalnu politiku, na finansijske usluge, upravo su prošli praktično nadležne odbore, a to su Odbor za finansije, Odbor za evropske integracije, Skupštinu Srbije i sada se nalaze u Briselu i razgovara se o tome da određene od tih poglavlja treba otvoriti, upravo kao što je i prvo poglavlje koje je otvoreno je poglavlje 32, a to je finansijska kontrola.

Znači da na svemu ovome je jako posvećeno rađeno i od strane guvernera Narodne banke Srbije, a kada pričamo o njenoj biografiji, koja je pokušana danas na najgori mogući način da bude osporena, pre svega ličnim uvredama, onda treba reći da u njenoj biografiji stoji da, zaista, žena koja je i rođena na Kosovu, završila je Ekonomski fakultet u Prištini i kao đak generacije u to vreme završila je i magistarske studije, upisala doktorske studije i završila taj deo posla, radila i kao profesor u Ekonomskoj školi i kao određeni oficir banke, tako da kažem, i kao direktor banke, znači prošla je sve stepenike u svojem karijernom napredovanju, kada je u pitanju uopšte struka, a šest puta je bila birana za narodnog poslanika i, na kraju krajeva, bila je i predsednik Odbora za finansije i predložena je od predsednika države 2012. godine, gospodina Tomislava Nikolića, za guvernera Narodne banke.

Ona je uspela za vreme njenog mandata da dinar, koji je bila četvrta najgora valuta u svetu i u regionu, da bude danas druga valuta, najbolja valuta kada govorimo o dinaru. Znači, izvršila je dinarizaciju privrede, što je malo kome pošlo za rukom od guvernera Narodne banke Srbije.

Ono što mi danas imamo i kao predlog, to je da je nekadašnji direktor Uprave za trezor, s obzirom da smo prošle nedelje imali izmene i dopune Zakona, praktično se gasi kao radno mesto i tu funkciju vrši v.d. guvernera, upravo direktor koji je izabran ovde u Skupštini Srbije, koji je prošao proceduru izbora direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Imali smo prilike da razgovaramo sa njim kao članovi Odbora za finansije. Zaista, njegova biografija je takođe impozantna. Završio je ekonomski fakultet sa najvišim ocenama ovde u Beogradu.

To je jedan mlad čovek, 1979. godište, koji je pokazao da je sposoban da bude i šef pregovaračkog tima za Poglavlje 9. kada su u pitanju pregovori sa EU, upravo finansijske usluge i to ga je negde kvalifikovalo da i kao direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama zaista vrši dužnost kao vice guverner NBS i, s obzirom da je ovde izabran, u ovom plenumu, kao vršilac dužnosti, potpuno je logično bilo zbog čega danas imamo taj predlog da v.d. stanje viceguvernera danas imamo kao predlog viceguvernera u punom svom mandatu, koji sledi prema izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbiji, koji je prošle nedelje usvojen u Skupštini.

Ono što treba reći da je potpuno logično zbog čega NBS danas ima rezultate, to je i pokazano, ne znam da li ste juče propratili, a to je da naša domaća kartica „Dina“ praktično postaje jedan od partnera mreže „China UnionPay“, koja je inače jedna od najvećih svetskih mreža kartica koji se nalaze u 168 zemalja i Banka Poštanska štedionica, zajedno sa „China UnionPay“ je praktično izdala jednu zajedničku karticu, kojim je, na inicijativu NBS, pokušaj da naša nacionalna kartica „Dina“ postane sastavni deo ove mreže celog sveta i to je ono zbog čega mislim da je kao rezultat rada NBS i Srbije kao jednog od stabilnih finansijskih monetarnih tržišta, a i stabilnih ekonomskih država upravo dobila kao nagradu za sav onaj trud i rad koji je i guverner Narodne banke učestvovao u tome.

Mislim da Narodna banka razvija tu domaću karticu. Prema najsavremenijim tehnologijama je pokazala da možemo da uđemo na velika tržišta sa svojim određenim derivatima sa kojima svet danas svakodnevno posluje i time mi suštinski ulazimo u sistem sam digitalizacije Srbije na velika vrata.

Ono zbog čega danas treba reći građanima Srbije odgovor na jedno važno pitanje, a to je uopšte makroekonomska stabilnost i ekonomska stabilnost Srbije je upravo ono oko čega zadnjih dana vidimo da neki ovde žele da zaustave Srbiju, a to je glavna tema, tema cene nafte i naftnih derivata, cena koja je u 2012. godini bila za 12% veća nego sada, cena koja je pokazala da 168 dinara za litar goriva je moglo da se da 2012. godine i niko se nije bunio, a sada je problem zbog čega je ta cena mnogo manje.

Ono što treba reći građanima Srbije to je da akcize, o kojima pričaju oni što zaustavljaju Srbiju, što učestvuju u lokalnim samoupravama kao opozicioni odbornici, pa ne dozvoljavaju ženama sa malom decom da prođu, sveštenicima, starim i bolesnim ljudima, ne dozvoljavaju da hitna pomoć prođe, a neće da se pokažu da su organizatori ovih demonstracija sile, pošto smo videli juče da su pojedinci spremni i da biju, treba reći tim ljudima da mogu da podižu određene vrste protesta, ali za to postoji zakon i način za to. Ne žele da kažu da su akcize uvedene 2009. godine i da je gospodin Tadić prvo što je potpisao u stvari povećanje akciza sa 7 na 44 dinara po litru goriva. Znači, govorim o benzinu. Tada je to bilo sasvim normalno i do 2012. godine ta akciza je rasla do 50 dinara, a za dizel 37 dinara.

Ono što nisu hteli da kažu to je da cenu litre goriva danas koju kupujemo na pumpama određuje nekoliko faktora. Jedan od faktora je cena naftnih derivata na tržištu i to je ono zbog čega imamo situacije koje moraju svi da trpe ukoliko dolazi do određenih ratova, ali i cena koja se odnosi na akcize i porez i deo koji se odnosi na praktično kurs dolara.

Svesni ste bili toga da je u tim ratovima velikih sila ta cena goriva bila toliko oborena da su jednostavno sve ekonomije morale da trpe te kursne razlike dolara, da danas počinje praktično da raste vrednost dolara. Ali, reći ću vam da u strukturi samih prosečnih maloprodajnih cena očito postoje kumulativni troškovi koji se odnose na sam transport tog goriva.

Interesantno je zbog čega upravo oni koji štrajkuju pominju cenu goriva i upravo dovode do štrajka u državi, u kome žele da Aleksandar Vučić podnese određeni teret svega toga, govori o tome da se oni ne zalažu uopšte za smanjenje cene goriva, nego da žele jednostavno haos u državi i da ponište izbore koje su građani imali u više navrata da iskažu kao svoje građansko pravo i glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Da je to suprotno tome, onda bi zaista otvorili jednu kvalitetnu debatu o svemu tome.

U prilog tome ide činjenica da je američko tužilaštvo pokrenulo niz sudskih postupaka za pranje novca bivšeg ministra spoljnih poslova Senegala i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga, koji su finansirali nevladinu organizaciju Vuka Jeremića, u kojima su dali preko 7,2 miliona evra, u kome su praktično na osnovu tih sredstava finansirali deo koji se odnosi na izvesne usluge u energetskom sektoru.

Ne znam da li vam je sada jasna veza između u stvari podrške ovom stajanju Srbije, zaustavljanju građana Srbije da rade i da žive zbog toga žele da sruše nekolicina režim ne samo Aleksandra Vučića, nego da zaustave Srbiju na putu napretka. To je, u stvari, razlog zbog koga mi imamo finansiranje i pranje novca po pitanju nekih energetskih kompanija iz Šangaja, na osnovu nevladine organizacije koju gospodin Jeremić poseduje. To je ono zbog čega danas građani Srbije treba da znaju ko u stvari želi dobro budućnosti Srbije, a ko želi da nas vrati i pre 2012. godine u cenu struje, odnosno koja je bila mnogo veća nego sada i u cenu energenata i naftnih derivata i cenu benzina od 168 dinara po litru.

Prema tome, mi na osnovu svega ovoga danas možemo da vidimo da se poštuje rad, da se poštuju rezultati rada, poštuje se stručnost i da treba da ispravimo sve ono što do 2012. godine toliko toga predato nekim drugima van ove države da vode i kreiraju politiku Srbije. Toga više nema. Mi o svojoj budućnosti odlučujemo sami i neće nas sprečiti ni oni koji primaju pare iz inostranstva, koji projektuju neke izmišljotine u vidu nekih afera, a sve to zarad toga da bi sebi napunili džepove, vozili skupe automobile.

Moja poruka im je da kupe automobile od 1.200 kubika, pa će videti da neće imati tolike troškove, s obzirom da očito zaustavljaju saobraćaj samo džipovi, samo audiji i samo oni automobili od 3.000 kubika. Jeste to malo čudno, ali građani Srbije su to sada videli. I kada pričaju o tome da su se oni osvestili, osvestili su se jer vide ko želi da zaustavi Srbiju, a ko želi da napreduje i da obezbedi budućnost svojoj deci i svojim unucima.

Prema tome, u danu za glasanje sigurno ćemo podržati ove zakone i predlog gospodina Aleksandra Vučića, predsednika, za guvernera NBS. Hvala.

Zahvaljujem.
Obzirom da je ovo bio poslednji prijavljeni predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka od 1. do 14. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iz mnoštva predloženih zakona kao narodni poslanik Bošnjačke nacionalne zajednice, a posebno kao izabrani predstavnik Bošnjaka u Nacionalnom savetu Bošnjaka, kao šef Vijećničke grupe u Bošnjačkom nacionalnom vijeću Za Bošnjake, Sandžak i muftiju, posebno ću se osvrnuti na ovaj set zakona koji se tiče nacionalnih manjina.

Naravno da su mnoga rešenja u ovim predlozima jako kvalitetna, jako dobro urađena i zaslužuju svaku pohvalu. Ubeđen sam i to sam mnogo puta govorio i istraživao, čak i ne samo u Srbiji, govorio da su u zakonskim rešenjima, ustavnim rešenjima nacionalna prava nacionalnih manjina u Srbiji najbolja od svih država u regionu, bolja nego u BiH, bolja nego u Hrvatskoj, bolja nego u Crnoj Gori, Makedoniji i mnogim drugim državama. Ovo odgovorno tvrdim, posebno u oblasti obrazovanja, odnosno implementacije maternjeg jezika.

Naravno, i ova zakonska rešenja imaju neke svoje manjkavosti koje bi trebalo preduprediti i za koje smo mi podneli amandmane. Iskoristiću ovu priliku da ukažem na neke od najznačajnijih.

Danas smo više puta od članova ovog parlamenta koji su pripadnici nacionalnih manjina čuli da je jako štetan taj član 7a, koji bi trebao da spreči politizaciju nacionalnih saveta. Zaista je prisutna politizacija u nacionalnim savetima, ali ona je uzročno-posledično povezana. Ona je više do sada bila prisutna iz republičkih organa, nego što je to bio problem što su političke partije učestvovale u radu veća.

Podsetiću vas na 2010. godinu, kada su organizovani prvi izbori za Bošnjačko nacionalno vijeće, neposredni, kada je lista koju je predvodio Zukorlić osvojila 49,75% mandata, iako su pre toga RIK skinula 20.000 birača sa posebnog biračkog spiska, kada je tadašnji ministar iz DS za ljudska prava Aleksandar Čiplić doneo posebnu uredbu koja je važila samo za Bošnjake, da se umesto proste većine mora doneti dvotrećinska većina kako bi se formiralo vijeće.

Dakle, tu je bila glavna zloupotreba od strane onih organa koji su trebali pomoći nacionalnim savetima da do kraja sprovedu svoje interese nacionalne politike.

Na isti način 2014. godine, na izborima, takođe, za nacionalne savete, pokazana je otvorena krađa, kada je predsednik RIK gospodin Šebek prisustvovao u Tutinu i kada smo snimili i dostavili materijal RIK apsolutne krađe na biračkim mestima, a to nije tretirano i mi smo zbog toga imali politizaciju nacionalnog vijeća. Dakle, ima te politizacije, ali ona je isključivo vezana uzročno-posledično za izvršnu vlast.

Naravno da nije dobro da političke stranke ne budu akteri političkog života nacionalnih vijeća, pogotovo što za njihov izbor vezan je Zakon o izboru narodnih poslanika, i po Ustavu, ne trebaju se diskriminisati pripadnici nacionalnih zajednica na taj način, a recimo, praksa država EU takođe to poznaje. Evo, imate Hrvatsku, gde je član Sabora ujedno i predsednik Srpskog narodnog vijeća, gospodin Pupovac. Zar to nije praksa EU?

Dakle, ovaj član bi trebalo u potpunosti izbrisati.

Takođe, vrlo važne stvari koje treba ovde govoriti, a o kojima do sada niko nije govorio, jeste poseban birački spisak. Poseban birački spisak je problematika koja se tiče nacionalnih zajednica. Smatramo da je ovo predloženo rešenje kvalitetno, a nudimo još bolje, da se, recimo, iz popisa stanovništva izvade članovi posebnog biračkog spiska, uz mogućnost da se upišu oni koji su eventualno propustili popis.

Takođe, dobro bi bilo, da ne bi bilo ovih brisanja kao 2010. godine, da sve izborne liste imaju pravo na uvid u birački spisak nakon zaključivanja izbornih lista, kao što je to praksa u Crnoj Gori.