Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, gosti, strateški plan Republike Srbije jeste integracija u Evropu i ujednačavanje našeg zakonodavstva sa Evropom.
Manjinske zajednice koje žive u našoj Republici su motor evropskih integracija i mi to na svakom mestu ističemo, kao što ističemo i da je Srbija deo evropskog kulturno-političkog i civilizacijskog prostora. Verujem da su današnje izmene i dopune predloženih zakona korak u tom pravcu. Vraćanje nedvosmislenog značaja mesnim zajednicama, kao i jasno definisanje uloge i nadležnosti mesnih zajednica koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je nešto što ćemo mi, kao stranka opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj i za ravnomerni razvoj svake lokalne samouprave, podržati.
Izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama donosi jednu jako dobru mogućnost upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovaj podatak do sada nije mogao biti unet u matične knjige što je i definisano Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Polazeći od potrebe za usklađivanjem među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre, po principu dobrovoljnosti, predstavlja najznačajniju novinu u delu u matičnim knjigama rođenih.
Set zakona koji se odnosi na stečena i zagarantovana prava nacionalnih manjina kojim se nadam da ćemo ih i dalje unaprediti, bio je u fokusu nacionalnih manjina, njihovih političkih predstavnika u prethodnih godinu dana. Predlaganju izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prethodila je zaista jedna intenzivna javna rasprava i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu, Petrovcu na Mlavi, to je nešto što je jako dobro i što treba pohvaliti. Prisustvovao sam jednom od ovih sastanaka i bilo je zaista konstruktivno i imalo se šta čuti.
Razvoj zakonodavstva vezan za ovu temu i oblast zaštite i prava nacionalnih manjina je nešto što je kod nas konstantno u zadnje dve dekade. Imalo je nekakvog blagog zastoja od 2010. godine, pre svega u zakonu koji nije dobro definisao način formiranja kao izbor formiranja nacionalnih saveta, tako da su neki nacionalni saveti ušli u samu krizu. Mi smo, naime, 2014. godine usvojili i izmenili praktično taj zakon kojim smo samo omogućili da se promenom tog izbornog sistema za nacionalne savete omoguće izbori za nacionalne savete i to smo učinili vrlo efikasno. Međutim, i tada je rečeno da je to privremeno rešenje i da ovaj zakon zaista treba modernizovati i uskladiti sa evropskim načelima i drago mi je što to danas činimo.
Jedan od ključnih problema koji se u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jeste njegova neusaglašenost sa drugim zakonima. Odredbe drugih zakona su u velikoj meri suspendovale i onemogućivale primenu zakona i odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer su veoma često svojim odredbama na potpuno drugačiji način rešavala istovetna pitanja. Na taj način, čini mi se, da smo imali problem da se određena prava koja su bila zagarantovana ovim zakonom, nisu vršila. Stoga su današnje izmene i dopune jako bitne i dolaze na vreme, obzirom da će se vrlo brzo i ući u pripremu za izbore za nacionalne savete.
Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima donosi neka dobra rešenja koja će čini mi se doprineti boljem i efikasnijem radu saveta nacionalnih manjina. Mislim da poseban kvalitet jeste insistiranje na javnosti, potenciranje javnosti u radu saveta nacionalnih manjina i u tom smislu u članu 14. dodaje se potpuno novi član 8a kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnih saveta javan i da se sve odluke koje se donesu moraju objaviti na medijima u roku od deset dana u odnosu na datum njihovog donošenja, što mislim da je jako dobro. To donosi veću vidljivost samih odluka saveta, ali i bolju transparentnost i praćenje praktično rada svakog saveta.
Ovim predlogom se preciznije uređuje i materija korišćenja sredstava koja su stečena zakonom i to je čini mi se bilo jako manjkavo u prethodnom zakonu i određuju se procenti koji su gornja granica za plate i primanja zaposlenih, a određuje se i drugi deo koji je neophodan za određene druge u stvari suštinske zadatke koje obavljaju sami saveti nacionalnih manjina u oblastima u kojima su po zakonima ovlašćeni.
U izradi ovog zakona, mi smo čuli, razvila se žučna rasprava pre svega na ono što je i preporučio Savet Evrope, odnosno njegov savetodavni komitet, a to je problem politizacije nacionalnih saveta, što je nešto što je bilo evidentno. Naravno da je član 7a izazvao a i dalje izaziva žučne polemike i čini mi se to sa razlogom. U svakom slučaju politizacija različitih saveta, različitih nacionalnih manjina je bilo i to se mora svesti na najmanju moguću meru. Međutim, čini mi se da i u tome treba imati mere i čini mi se da ovim našim predloženim rešenjima smo malo više zagazili u nešto što nije opravdano.
Slažem se da politički aktivna lica, odnosno članovi stranaka izvršnih odbora, predsednici itd. mogu, ne moraju biti predsednici ili članovi izvršnog veća, međutim jako je diskutabilno to što izabrana lica, mislim na odbornike i poslanike, ne mogu biti izabrani u izvršni odbor i ne mogu biti predsednici, odnosno najbitnije da ne mogu biti u izvršnim odborima. Mislim da odbornicima to se ne sme osporavati. Odbornici mogu biti čak i nestranačke ličnosti i mislim da je njihovo poznavanje, odnosno učešće u zakonodavnim telima nešto što je prednost i nešto što će olakšati, ubrzati, poboljšati njihovo učešće u izvršnom odboru u samim nacionalnim savetima.
U svakom slučaju, mislim da je smer u kome je ovaj predlog zakona dao rešenja dobar i mislim da malim amandmanskim korekcijama on može biti jako kvalitetan i prihvatljiv.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima daje jednu kvalitetnu mogućnost odborima za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, da može da izabere stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje, iskustvo u oblasti za koje se odbori obrazuju. To je dobra stvar. Ovaj zakon će i dalje omogućavati stručnim licima da u okviru stručnih odbora, ne političkim licima, licima koja nisu članovi veća da daju pun doprinos i podignu efikasnost funkcionisanja ovih odbora i samih veća. Dobra stvar je što je i ovim zakonom jasno precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnih saveta u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jako je dobro što se u članu 4. uvodi jasna pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja.
Mnogo puta u ovom domu sam govorio o neravnomernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu Republike Srbije i drago mi je što ovo zakonsko rešenje unosi pozitivnu diskriminaciju kao želju da se ovaj problem reši.
Vi znate da manjine, pogotovo one koje nisu u Pokrajini Vojvodini, su zaista slabo zastupljene u državnom aparatu i raduje ovakvo opredeljenje jednog ovakvog sistemski značajnog zakona. To vidimo kao želju i težnju da se reši problem neravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu.
Takođe ispisivanje toponima na jezicima, omogućavanje nacionalnim manjinama, odnosno lokalnim samoupravama u kojima nacionalnih manjina ima iznad 15%, da imenuju ulice, trgove, naseljena mesta i druge toponime, predstavlja značajan pomak i značajno mesto u ovom zakonu i to treba pohvaliti.
Informisanje kao jedna od zagarantovanih i prava nacionalnih manjina nažalost u praksi se gotovo ne ostvaruje, što se naročito odnosi na nacionalne manjine koje žive van AP Vojvodine. RTS do danas nije oformio redakciju na jezicima o nacionalnim manjinama, niti proizvodi medijske sadržaje koji promovišu kulturni identitet nacionalnih manjina.
Možda bi bilo svrsishodno ovim zakonom preispitati obavezu javnom medijskom servisu RTS da u što kraćem roku oformi redakciju na manjinskim jezicima, kao i da neodložno počne sa emitovanjem sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet nacionalnih manjina.
Podsećam da je nekad RTS imao ove redakcije koje su imale dnevnike na jezicima nacionalnih manjina. Ne može se nazvati programom za nacionalne manjine jedna emisija kolažnog tipa u trajanju od 50 minuta koja se emituje jednom nedeljno.
Mi ćemo svakako pokušati da amandmanima poboljšamo kvalitet navedenih predloga. U svakom slučaju, želim da zaključim da su predloženi zakoni neki u manjoj, neki u većoj veri napraviti pomak u zaštiti i u konzumiranju prava nacionalnih manjina, ali i poboljšati, čini mi se, život svim građanima naše zemlje.
